Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh

Министарка финансија САД Џенет Јелен изјавила је данас да америчка савезна влада неће спасавати "Силикон вели бенк" (СВБ), која је банкротирала у петак, али да ради на томе да помогне улагачима који су забринути за свој новац у овој банци.

Јелен је у интервјуу за Си-Би-Ес истакла да је ова ситуација савим другачија од финансијске кризе из 2008. године, када је савезна влада спасавала банке, истакавши да "то нећемо поново урадити", преноси "Асошијетед прес".

Америчка министарка финансија је покушала да умири јавност која се прибојава да би колапс СВБ могао да произведе домино ефекат и прелије се на друге банке у САД.

"Амерички банкарски систем је заиста безбедан, отпоран и има доста капитала", тврдила је Јелен.

Према њеном мишљењу, колапс СВБ није проузрокован проблемима у технолошком сектору, већ тиме што су Федералне резерве подигле каматне стопе, што је узроковало да иметак СВБ, као што су обвезнице, изгубе своју тржишну вредност.

Стручњаци из банкарског сектора су изразили бојазан да ће колапс СВБ изазвати домино ефекат уколико се за ту банку не нађе купац до краја викенда, и тиме се обезбеде сви неосигурани депозити, а који су крајем 2022. године чинили 89 одсто укупних депозита.

Стефани Помбој, амерички економиста позната по својим предвиђањима краха тржишта некретнина раних 2000-их и глобалног финансијског колапса 2008, упозорава да би недавни хаос на банкарском и тржишту криптовалута могао да представља почетак још једне кризе.

Она је такође критиковала Јелен због "апсолутно сулуде" усредсређености на "разноликост, једнакост и инклузију" у време када брзо повећање каматних стопа открива крхкост америчког финансијског система оптерећеног дугом.

СВБ је почела да клизи према несолвентности када су њени клијенти, углавном технолошке компаније којима је била потребна готовина, почели да повлаче своја средства из банке. Банка је због тога била принуђена на масовну распродају обвезница како би исплатила депоненте, а што је на крају довело до њеног колапса.

JOŠ JEDAN KOLAPS
Američke regulatorne vlasti zatvorile su Signačer banku (Signature Bank) sa sedištem u Njujorku, javlja Si-En-Bi-Si (CNBC).

Signačer je jedna od glavnih banaka kripto industrije sa sedištem u Njujorku, najveća pored Silvergejta, koji je prošle nedelje objavio da će izvršiti likvidaciju.

Ova banka je takođe jedna od žrtava trenutne krize na kripto tržištu.
Regulatori SAD-a su doneli odluku u cilju sprečavanja širenja bankarske krize zatvorivši tu banku, koja je veliki poverilac u kripto industriji.

Vlasnik API banke – reč je o nekadašnjoj Moskovskoj, pa VTB banci, je strani državljanin Andrej Zaharovič Šljahovoj.
Tačnije, on je osnivač firme AZRS Invest d.o.o. Beograd, koja je stoprocentni vlasnik API banke. Šljahovoj je do maja 2022. u APR bio upisan sa pasošem Rusije, ali je u maju prošle godine podneo registracionu prijavu sa pasošem – Grenade.

Još jedna banka –  Expobank, nekadašnja Marfin banka, u vlasništvu je fizičkih lica – Igora Kima iz Ruske Federacije koji ima udeo od 72,25 odsto, dok je suvlasnik i German Coj sa udelom od 17,86 odsto. Ostalo su mali akcionari.
Coj se ne pominje u Evidenciji stvarnih vlasnika u Agenciji za privredne registre pošto nema udeo iznad 25 odsto, dok Narodna banka Srbije koja ga na sajtu navodi kao suvlasnika – ne navodi podatak o državljanstvu.

Tako je Miodrag Kostić vlasnik AIK banke, dok je Davor Macura vlasnik Alta banke, nekadašnje Jubmes.

Domaće banke
AIK banka je u stoprocentnom vlasništvu Brokersko dilerskog društva MV Investment, dok je kao krajnji (stvarni) vlasnik u APR upisan privrednik Miodrag Kostić.

Banka Poštanska štedionica u vlasništvu je Republike Srbije 71,65 odsto, dok JP Pošta Srbije ima udeo u vlasništvu od 16,95 odsto.

ALTA banka (nekadašnja Jubmes banka) u vlasništvu je Alta pay grupe, čiji je osnivač i jedini vlasnik Davor Macura.

Srpska banka – nad kojom je država 2014. sprovela postupak sanacije i za koju je tada najavljeno da će se ubuduće baviti samo finansiranjem i podržavanjem namenske industrije – u vlasništvu je Republike Srbije 76,69 odsto, dok je kompanija Jugoimport SDPR vlasnik preostalih 23,31 procenta.

Slovenija
NLB Komercijalna banka je, od kraja 2020. godine, u vlasništvu NLB d.d. Ljubljana iz Slovenije.

Međutim, prema podacima o akcionarima slovenačkog NLB-a, većinski udeo u vlasništvu ove ljubljanske banke, od 54,73 odsto, ima Bank of New York Mellon, kao zastupnik pojedinačnih akcionara, među kojima je i EBRD sa udelom između pet i deset odsto. Republika Slovenija vlasnik je 25 odsto udela, dok ostali akcionari drže 20,27 odsto vlasništva u NLB banci Ljubljana.

Italija
U Srbiji posluju dve banke čiji su osnivači iz Italije.

Unikredit banka u vlasništvu je UniCredit SpA iz Milana.

Banka Inteza je u stoprocentnom vlasništvu Intesa Holding International S.A.

Nemačka
Prokredit banka je u vlasništvu akcionara iz Nemačke – ProCredit Holdinga AG (IMI) iz Frankfurta.

„3 Banka“ Novi Sad ima četiri glavna akcionara, koji zajedno imaju 98 odsto udela u banci. Sva četiri glavna akcionara su, kako se navodi na sajtu banke – članovi Globalne alijanse banaka s vrednostima (GABV), „nezavisnog pokreta banaka koje imaju zajedničku misiju da svojim finansiranjem podstiču pozitivne ekonomske i socijalne promene, kao i očuvanje životne sredine“.

Umweltbank Aktiengesellschaft iz Nemačke ima udeo od 30 odsto, Opportunity Transformation Investments Inc i Opportunity International (Čikago, SAD) ima 19,99 odsto udela, GLS bank (Nemačka) neznatno manje – 19,98 odsto, a Legal Owner Triodosfunds BV 14 odsto, dok Triodos (Holandija) ima 14 odsto vlasništva u ovoj banci donedavno poznatoj po imenu Opportunity banka.

Austrija
Erste banka je u vlasništvu Erste group bank AG 74 odsto, dok 26 odsto vlasništva ima Steiermärkische Bank und Sparkassen AG, Grac.

Rajfajzen banka je kćerka banka Raiffeisen SEE Region Holding Gmbh, iz Beča.

RBA banka je nekadašnja Kredi agrikol banka u vlasništvu francuske grupacije, koju je kupila Rajfajzen banka Beograd i promenila joj ime pre konačnog spajanja koje se očekuje do kraja juna ove godine.

Adiko banka je nekadašnja Hipo Alpe Adria banka, u vlasništvu Addiko Bank AG iz Beča.

Kina
Kineska banka u vlasništvu je Bank of China (Europe) S.A., Luksemburg. I dalje posluje samo sa privredom, i građani ne mogu da imaju račune, niti da koriste usluge ove banke.

Češka
Mobi banka – nekadašnja Telenor banka u vlasništvu norveškog mobilnog operatora koji je napustio tržište Srbije 2018. godine prodavši kompaniju češkoj PPF grupi, da bi istom fondu prodao i banku godinu dana kasnije, 2019. godine. Ova banka je u vlasništvu holdinga PPF Financial Holding B.V. registrovanog u Amsterdamu. Prema evidenciji stvarnih vlasnika APR, većinski vlasnik banke je Renata Kelnerova iz Češke Republike, sa udelom od 59,36 odsto.

Mađarska
OTP banka u vlasništvu je OTP Bank PLC iz Budimpešte.

Ova bankarska grupacija na tržište Srbije ušla je 2005. godine kupivši Nišku banku. Potom je 2006. kupila Kulsku i Cepter banku, pa u decembru 2017. Vojvođansku banku koja je tada bila u grčkom vlasništvu (Nacionalna banka Grčke). Ubrzo je, 2019. godine, usledila i kupovina Sosijete ženeral banke u Srbiji.

Grčka
Eurobank Direktna banka u procesu je prodaje AIK banci u Srbiji. Ona je u vlasništvu grčke Eurobank S.A. 46,90 odsto, ERB New Europe Holdinga 23,09 odsto, zatim Andreja Jovanovića koji ima udeo 15 odsto i Bojana Milovanovića sa udelom od takođe 15 odsto.

Podsetimo, Jovanović i Milovanović bili su vlasnici Direktne banke – nastale kupovinom kragujevačke KBM banke, potom Findomestik banke, pa Pireus banke, koja se nakon svega spojila sa grčkom Eurobankom.

Sada Eurobank Direktnu banku kupuje – AIK banka. Okončanje transakcije očekuje se tokom 2023. godine, po dobijanju odgovarajućih dozvola.

Turska
Halkbanka je jedina banka u Srbiji čiji je vlasnik iz Turske – Turkish Halk Bank INC.

Ujedinjeni Arapski Emirati
Mirabank – vlasnik ove banke je Duingraaf Financial Investments B.V. iz Amsterdama, ali je u evidenciji stvarnih vlasnika APR upisan šeik H.H. Sheikh Tahnoon Bin Zayed Al Nehyan iz Ujedinjenih Arapskih emirata, sa udelom od 99,99 odsto.

Rusija
Expobank, nekadašnja Marfin banka u vlasništvu je fizičkih lica – državljanin Ruske Federacije Igor Kim ima udeo od 72,25 odsto, dok German Coj ima udeo u vlasništvu 17,86 odsto. Ostalo su mali akcionari sa udelima od 3,18 odsto i manje.

Srbija-Grenada
API banka, s početka priče, zvanično je u vlasništvu domaće firme, AZRS Invest d.o.o. iz Beograda. Vlasnik te domaće firme je državljanin Grenade -Andrej Zaharovič Šljahovoj, koji je prvo u Registar privrednih društava APR bio upisan sa ruskim pasošem – kao državljanin Ruske Federacije, da bi u maju 2022. godine pdoneo zahtev za registraciju promene i u registar se upisao sa pasošem Grenade.

Za razliku do drugih centralnih banka u svetu koje provode monetarno zatezanje, Narodna banka Kine nastavlja da povećava likvidnost

Kako prenosi Kineski međunarodni radio, Kineska centralna banka nastavila je danas da "ubrizgava" sredstva u finansijski sistem putem operacija na otvorenom tržištu – repo operacija.

Narodna banka Kine objavila je na svom sajtu da je izvršila 182 milijarde juana (oko 26 milijardi dolara), sedmodnevnih obrnutih repo transakcija po kamatnoj stopi od dva odsto.

Taj potez ima za cilj održavanje razumne i velike likvidnosti u bankarskom sistemu, navodi centralna banka.

Obrnuti repo je proces u kome centralna banka kupuje hartije od vrednosti od komercijalnih banaka putem licitacije, uz dogovor da im ih ponovo proda u budućnosti.

Искористивши скок цена нафте прошле године, саудијски престолонаследник Мухамед бин Салман наложио је државној Саудијској народној банци да уложи 1,5 милијарди долара у "Креди Свис" упркос упозорењима његових финансијских саветника, пише "Волстрит џорнал".

Са крахом "Креди Свиса" и спајањем са УБС групом, саудијска инвестиција је скоро уништена, тврди лист. Слом "Креди Свиса" такође је збрисао милијарде долара у инвестицијама катарског сувереног фонда и саудијског фонда породице Олајан, што је Персијски залив учинило једним од највећих губитника због пада финансијских акција од колапса две америчке банке прошле недеље.

Takoreci - kako doslo, tako otislo.

Najveći penzijski fond u Švedskoj, Alekta, izgubio je dve milijarde dolara zbog propasti američkih banaka.

Izvršni direktor fonda Magnus Biling je izjavio da je obim gubitaka postao očigledniji otkako je ta privatna penziona grupa prodala ceo svoj udeo u Prvoj republičkoj banci, uz gubitak od 7,5 milijardi kruna (728 miliona dolara).

On je rekao da su investicije u američke banke "veliki promašaj", objavio je Blumberg.

citat ::

CHICAGO – The Federal Reserve announced that the FedNow Service will start operating in July and provided details on preparations for launch.

The first week of April, the Federal Reserve will begin the formal certification of participants for launch of the service. Early adopters will complete a customer testing and certification program, informed by feedback from the FedNow Pilot Program, to prepare for sending live transactions through the system.

Certification encompasses a comprehensive testing curriculum with defined expectations for operational readiness and network experience. In June, the Federal Reserve and certified participants will conduct production validation activities to confirm readiness for the July launch.

"We couldn't be more excited about the forthcoming FedNow launch, which will enable every participating financial institution, the smallest to the largest and from all corners of the country, to offer a modern instant payment solution," said Ken Montgomery, first vice president of the Federal Reserve Bank of Boston and FedNow program executive. "With the launch drawing near, we urge financial institutions and their industry partners to move full steam ahead with preparations to join the FedNow Service."

https://www.federalreserve.gov/newsevents/pressreleases/other20230315a.htm

https://www.frbservices.org/financial-services/fednow

Ovo podseca na nekadasnji SDK!

Evropska berza je jutros doživela pad vrednosti indeksa, pošto je centralna banka Engleske povećala kamatnu stopu za 25 baznih poena, odnosno 4,25 odsto.

U toj zemlji je, naime, ponovo skočila stopa inflacije.

Sa druge strane, Švajcarska centralna banka podigla je referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, nakon objave FED-a da će povećati svoju kamatnu stopu za 25 baznih poena, prenosi CNBC.

Američke akcije su zaustavile oscilacije na berzi, nakon objave Centralne banke Amerike o kretanju kamatne stope, što je uticalo i na evropske akcije - da budu niže tokom trgovanja u četvrtak.

Ali, goruća vest je i dešavanje u Dojče banci.

Akcije Dojče banke su oslabile, i to za 10 procenata, a kreditni svopovi nemačkog zajmodavca su porasli, usred šire zabrinutosti za stabilnost bankarskog sektora. Takođe su skočili troškovi osiguranja duga Dojče banke, pošto su petogodišnji kreditni svopovi povećani za 24 bazna poena - na 193 bazna poena danas ujutro.