Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh

Beograd - Sosijete ženeral banka objavila je juče da je uspešno završila prvu emisiju korporativnih dinarskih obveznica sprovedenu u Srbiji u skladu sa novim Zakonom o tržištu kapitala, prodavši hartije u vrednosti od 1,7 milijardi dinara. Prema rečima predsednika Izvršnog odbora te banke Antoana Tusena, ova emisija će doprineti razvoju dinarizacije u Srbiji i valutnoj kao i ročnoj diversifikaciji izvora sredstava banke, pošto su obveznice izdate sa rokom dospeća od tri godine.

Ovo je prva emisija korporativnih obveznica neke banke u Srbiji u skladu sa novim zakonom. Pre toga su sprovedene samo još dve emisije, od kojih je jedna bila zatvorenog tipa, a druga je imala valutnu klauzulu. Ovo je prvi put da se ovako emituju čisto dinarske hartije - kaže Miladinovski. Prema njenim rečima, Sosijete je ciljala na dve grupe investitora: osiguravajuće kuće i penzione fondove s jedne i banke s druge strane. Iz prve grupe u kupovini je učestvovalo osam kompanija, „i očekujemo da će oni u budućim emisijama nastupati agresivnije“. Sosijete je poslala poziv za učešće u kupovini i na adrese četiri najveće banke u Srbiji, „od kojih su njih tri u relativno kratkom roku uspele se organizuju i da kupe naše obveznice“.

- To znači da one imaju poverenja u nas i da sada zajedno idemo u razvoj tržišta kapitala- zaključila je Miladinovski.

Citat :

Preduzeća bankama u zemlji duguju gotovo 13 milijardi evra. Njihovi nenaplativi krediti su premašili iznos od 230 milijardi dinara ili oko 25 odsto od ukupno odobrenih zajmova. Nezvanično, bankari procenjuju da je stepen problematičnih zajmova privrede dostigao i 30 odsto.

(Telegraf.rs / Izvor: Novosti)

Aktiviranje većeg broja hipoteka u Srbiji dovelo bi do bankrota i banaka i preduzeća, te su zbog toga mnogi dugovi kompanija "zamrznuti". "Večernje novosti" pišu da je trenutno pod zalogom oko 934.000 nekretnina koje su građani, preduzetnici, mala i srednja, ali i velika preduzeća stavili kao garanciju da će vratiti zajmove. U svetu su mnoge banke propale upravo zbog toga što nisu mogle da naplate dugove.

I kod nas bi scenario bio isti. To potvrđuje gubitak Agrobanke od 29,4 milijarde dinara, koji je veći od celokupne dobiti pet najvećih banaka i koji je uticao da prvi put posle gotovo cele decenije bankarski sektor posluje s minusom.

Agrobanka je zapala u probleme, jer je odobravala kredite firmama koje nisu mogle da ih vraćaju, a kapital je bio isuviše mali da bi mogao da podnese čekanje na rate. Sada država pokušava da spase ovu domaću banku, ali po svoj prilici jedino rešenje će biti da odreši kesu i sama pokrije minus od više od 200 miliona evra.

"Banke na kašičicu aktiviraju hipoteke, pre svega velikih preduzeća koja ne mogu da vraćaju kredite, jer bi to povuklo u propast i same banke", tvrde u jednoj od stranih banaka koje posluju u Srbiji dodajući da su spremni da čekaju na rate.

I da je Antonić progurao još jedan i 2 dokapa, agaonija bi se nastavila i delovalo bi da je sve OK!

Gradjani Grcke su u ponedeljak podigli sa stednje 890 mil eura ,panika medju stedisama kod njih za sada a dali to moze da se prelije i kod nas i sta bi to za nas znacilo ako bi nase stedise pocele naglo da podizu novac ako moze neko da pojasni ko radi u bankarski sektor unapred hvala .

1. Grci vade evre iz banaka jer postoje velike šanse da predju na drahmu, koja bi bila slaba...
2. Nemoj da malerišeš

Siromašna i opljačkana država Srbija, u kojoj zbog budžetskog manjka uskoro može doći do kašnjenja isplate plata i penzija, izdvojila je oko 300 miliona evra za spasavanje „Agrobanke”, Privredne banke „Beograd” (PBB) i „Razvojne banke Vojvodine” (RBB), nekadašnje „Metals banke”. Sve pomenute banke sada su u većinskom državnom vlasništvu. Naime, Vlada Srbije usvojila je program pomoći, pa će poreski obveznici u Srbiji sopstvenim novcem spasavati ove banke, koje su upale u ogromne minuse, i to zbog naopakog rukovođenja i davanja kredita kompanijama blisko povezanim s kriminalnim krugovima. Kada takvi klijenti više nisu mogli da vraćaju zajmove – bilo zato što su stavili katanac na preduzeća ili im je pravosuđe konfiskovalo imovinu – banke su ostale s rupama u bilansima, koje će se pokrivati iz državnog budžeta.

U prošloj godini,sve tri pomenute banke iskazale su gubitke, a rekorder je„Agrobanka” sa iznosom od oko 29 milijardi dinara, ili oko 290 miliona evra. Ova je banka, međutim, još 2009. imala dobit od oko milijardu dinara, da bi za kratko vreme zapala u velike probleme, zbog čega je u njoj krajem 2011. uvedena prinudna uprava. „Agrobanka” je odobravala kredite firmama koje nisu mogle da ih vraćaju, a kako navode mediji, čak trećinu gubitka prouzrokovalo je poslovanje s preduzećima porodice Sekulić iz Ivanjice, od kojih je najpoznatiji „Habit farm”. Pretnja od propasti ove banke navela je državu da preduzme određene mere, ali, kako ocenjuju analitičari, jedino rešenje biće da država pokrije minus sa otprilike 200 miliona evra.

I Privredna banka „Beograd” završila je prošlu godinu u minusu. Ova finansijska organizacija, čiji je prošlogodišnji negativan saldo iznosio 792,6 miliona dinara, pre nekoliko nedelja dokapitalizovana je sredstvima od oko 19 miliona evra, tako da će država, u odnosu na ranijih 20 odsto, imati 67 procenata udela u vlasništvu PBB.

„Razvojna banka Vojvodine”, nastala od nekadašnje „Metals banke”, u kojoj je Narodna banka Srbije (NBS) još 2008. uvela prinudnu upravu zbog nepravilnosti, do sada je od države dobila oko četiri milijarde dinara. Prinudni upravnik „Razvojne banka Vojvodine” Srđan Petrović, dve godine posle postavljanja na taj položaj, dakle2010, uhapšen je pod optužbom da je preko „Metals banke” prao novac narko-dilera Darka Šarića u vrednosti od 3,5 miliona evra.

NBS jos uvek nije objavila izvestaje banaka na 31.03.2012.
Razlog: verovatno su se o jadu zabavili...

p.s. U medjuvremenu, mozete pogledati pokazatelje crnogorskih banaka
http://www.bankar.me/2012/05/30/bankar-me-analiza-bankarski-sektor-zavrsio-prvi-kvartal-u-minusu-2/

@Pinto
Sada jesu, naravno bez Agbn

geogsi ::

@Pinto
Sada jesu, naravno bez Agbn

Može link? (ne uspevam da ga nađem na sajtu NBS)

Pod:
http://www.nbs.rs/internet/latinica/50/50_5.html

Tenks

Citat :

Banke su uglavnom nezainteresovane za finansiranje privrede, pogotovo dugoročno i investiciono. Uz to, i visina kamata destimuliše bilo kakvo dugoročno ulaganje. Banke najrađe pozajmljuju novac građanima u vidu keš kredita, ulažu u hartije od vrednosti Narodne banke koje nemaju nikakvu ekonomsku svrhu, ili finansiraju deficit budžeta. Nijedan od ovih oblika kreditiranja neće podstaći privredni rast.

Kako je finansijski sistem dominantno u stranim rukama, kako se krediti usmeravaju u skladu s interesima banaka, a ne potrebama razvoja Srbije, čini se da izlaza nema. Kao da je jedina alternativa u čekanju da se nešto dogodi – da „Fijat” proradi, da se volšebno pojavi neka nova velika investicija, da se uđe u EU. Po svemu sudeći, to čekanje je trenutno jedina strategija vlasti.

СТАЊЕ КРЕДИТА ПРАВНИХ ЛИЦА И ПРЕДУЗЕТНИКА - u padu
http://www.ubs-asb.com/Portals/0/vesti/111/15-07-12-1.pdf
СТАЊЕ КРЕДИТА ФИЗИЧКИХ ЛИЦАПО ВРСТАМА - u porstu
http://www.ubs-asb.com/Portals/0/vesti/111/15-07-12-2.pdf
СТАЊЕ ДУГА ПО БАНКАРСКИМ КРЕДИТИМА - u padu
http://www.ubs-asb.com/Portals/0/vesti/111/15-07-12-3.pdf
СТАЊЕ ДУГА СТАНОВНИШТВАПО ВРСТАМА БАНКАРСКИХ КРЕДИТА - u porstu
http://www.ubs-asb.com/Portals/0/vesti/111/15-07-12-4.pdf
УЧЕШЋЕ ДОЦЊЕ* У ДУГУ ПО ОСНОВУ БАНКАРСКИХ КРЕДИТА - u porastu
http://www.ubs-asb.com/Portals/0/vesti/111/15-07-12-5.pdf
СТАЊЕ ДУГА ФИЗИЧКИХ ЛИЦА ПОЛИЗИНГ УГОВОРИМА, КPЕДИТНИМ КАРТИЦАМА И ТЕКУЋИМ РАЧУНИМА ГРАЂАНА
ЛИЗИНГ УГОВОРИ - u porastu
http://www.ubs-asb.com/Portals/0/vesti/111/15-07-12-6.pdf
СТАЊЕ ДУГА ПО ЛИЗИНГ УГОВОРИМА - u porstu
http://www.ubs-asb.com/Portals/0/vesti/111/15-07-12-7.pdf

Koliko sam skontao uzimaju se krede fizicka lica u porastu, firme su u stagnaciji po uzimanju ili blagoj post izbornoj letnjoj recesiji, al se kasni sa otplatama i jedno i drugo je u porastu! Pa sad vidite da li su nam banke dotakle dno!!! Mislim da ovde banke najvise profitiraju na kamatama u docnji!!!

Plan nove vlade u bankarskom sektoru:

1. Zadržati Komercijalnu banku kroz dokap
2. Osnažiti PSBN kroz pripajanje drugih banaka
3. Ukoliko se ukaže prilika razmotriti mogućnost preuzimanja pojedinih inostranih banaka
4. Osnivanje Razvojne banke

Danas akcije banaka na rasprodaji
Nikakvu vest još nisam našao

Prokuplje ::

Nikakvu vest još nisam našao

Šoškić "ne vidi razloga za ostavku":
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=07&dd=16&nav_id=627094
Posledice slučaja "Agrobanka":
http://www.capital.ba/cijela-srbija-ce-snositi-negativne-posljedice-stecaja-agrobanke/

Vučić prozvao guvernera zbog kursa, Agrobanke, Srb banke i joše koječega..

Najveća ruska banka Sberbanka,koja je odnedavno vlasnik kod nas prisutne Folksbanke, od septembra bi mogla u Srbiju da unese novi bankarski kapital, najavioje zamenik predsednika te banke Sergej Gorkov.

Prvi čovek banke kaže da su u toku proračuni oko najefikasnijeg načina kreditiranja privrede i građana, dodajući da se njihov plan širenja na nova finansijska tržišta privodi kraju.

– Ne planiramo u skorije vreme kupovinu nove banke u Srbiji već se opredeljujemo za organski rast. Sada smo krenuli u javnu kampanju i već u septembru će krenuti program za Srbiju. Ako govorimo da je ruskih investicija u Srbiji nedovoljno, onda kažemo da je to prošlost – kaže Gorkov.

Na predstavljanju planova banke pre desetak dana u Budimpešti čulo se da mađarska filijala Sberbanke planira da ove godine izdvoji 200 miliona evra za kredite namenjene malim i srednjim preduzećima, poljoprivredi i projektima za energetsku efikasnost. Deo tog novca može doći i u Srbiju, a iz ove ruske banke poručuju da se rade proračuni i da će ulazak ruskog kapitala zavisiti pre svega od potreba klijenata.

Guverner Šoškić piše za „Politiku“
Greške ekonomske politike

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Zasto-smo-tu-gde-jesmo.lt.html

Novogodišnji dnevnik JRT, 31. 12. 1967.

https://www.youtube.com/watch?v=qRlExc-I2qQ

Dugačak je, ali obratite pažnju na 25:48 - 25:58.
Svetolik Mitić izveštava:
Dominantna Palata Albanija zakupljena je za svetlosne reklame od onih koji imaju najviše para, zna se, od banaka. Tako je to nekad bilo.

Vest nije nova i malo me čudi da je prošla bez ikakvog komentara kako ovde na bankarskom sektoru tako i na klubu obožavaoca ( ili obožavalaca ) banka :

SNS - stavio šapu na SRBN i JMBN, valjda po difoltu jer imaju ministra odbrane a samim tim im je pripao i JUGOIMPORT-SDPR
URS - a šta bi drugo nego KMBN
PUPS - logično PSBN

Sberbanka unosi novi kapital u Srbiju


BEOGRAD -

Najveća banka u Rusiji Sberbanka, koja je 2011. kupila srpski ogranak austrijske Folksbanke, planira da u septembru unese novi bankarski kapital u Srbiju i do kraja ove godine počne da posluje pod svojim imenom u našoj zemlji, piše ruski privredni dnevnik "Vredomosti".


Prema pisanju tog dnevnika, u tekstu koji danas prenosi dodatak Politike "Ruska reč", kaže se da je ova ruska banka sa tržišnom kapitalizacijom od 62,4 milijarde dolara postala jedna od 20 najvećih banaka u svetu po kapitalizaciji.

Ova ruska banka, osnovana 1841. godine, trenutno deli 17. i 18. mesto sa US Bancorp, dok su iza nje ostali giganti poput BNP Paribas i Deutsche Bank, a ispred nje je HSBC.

Jedan od strateških ciljeva banke je , prema pisanju ovog lista, da 2014. godine bude među deset najvećih banaka sveta.

Da bi to postigla, vrednost treba da joj se poveća gotovo za 15 milijardi dolara, tj. skoro za četvrtinu.

Sberbanka ima stabilno visoke finansijske pokazatelje, na veliko kupuju aktive i uskoro će postati globalan igrač, uvereni su ruski portofolio menadžeri.

Ova banka je iskoristila podršku države i snizila kamate, tako da je privukla ključne korporacije, a zatim iskoristila svoje resurse i preorijentisala se na razvoj unosne male privrede, rekao je predsednik saveta direktora "MDM banke" Oleg Vjugin.

On očekuje da će situacija u svetu Rusiji ići na ruku pa će u tom slučaju planovi Sberbanke biti ostvarivi.

Kriza u Evropi će se nastaviti, situacija u SAD je i dalje nesigurna, a nafta je skuplja od 100 dolara po barelu, smatra Vjugin i navodi da se "u Rusiji može ostvarivati prihod, dok u Evropi postoje problemi sa kapitalom".

Uspeh Sberbanke počeo je kad su greške najvećih zapadnih banaka postale očigledne a njeni menadžeri uspeli da ih izbegnu, smatra predsednik saveta direktora ruske grupe "Renesans" Aleksandar Percovski.

Uspeh Sberbanke, prema njegovom mišljenju, potvrđuje da upravo tržišta u razvoju obezbeđuju rast svetske ekonomije.

http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/sberbanka-unosi-novi-kapital-u-srbiju_339055.html

http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/340715/Vlada-spaja-banke-da-bi-izbegla-njihov-bankrot

Mene interesuje dali moze kod banaka da mali akcionar bude nesaglasan i da bude isplacen po kkv vrednosti dali postoji takva varijanta ?unapred hvala [You must be registered and logged in to see this image.]

Frenky ::

Mene interesuje dali moze kod banaka da mali akcionar bude nesaglasan i da bude isplacen po kkv vrednosti dali postoji takva varijanta ?unapred hvala [You must be registered and logged in to see this image.]

Ja mislim da moze, zbog statusne promene.

Sve banke u Srbiji su za prvih 6 meseci ostvarili 10 milijardi dinara, za 43,7% manje od prosle godine.
Prva je Inteza 4,9 milijari ili skoro 50% celokupne zarade. Slede Rajfajzen sa 3,4 i Unikredit sa 2,6 milijardi.
Gubitke imaju 13 banaka ukupno oko 10,5 milijardi din.
MTLS ima gubitak od 3,3 , sledi Alfa sa 1,1 i Vojvodjanska sa 0,6 milijardi.

Ministarstvo finansija najavljuje da će novim zakonom oporezovati i veoma popularne transakcije srpskih firmi ka of šor zonama, takozvanim poreskim rajevima.

Rajska poreska mesta možda više neće biti tako rajska za firme iz Srbije. Vlada najavljuje da, po ugledu na druge zemlje kojima je u krizi bilo kakav prihod bitan, planiraju da posebno oporezuju transakcije ka takozvanim ofšor zemljama.

Transakcije ka of šor zemljama su u skladu sa zakonom i koriste se da bi se što manje platio porez na dobit, po odbitku, ili na imovinu. Najviše transakcija iz Srbije u prvoj polovini ove godine ide prema Lihtenštajnu - čak 770 miliona evra. Slede Britanska Devičanska Ostrva sa 680 miliona evra i Holandija sa 141 milionom evra.

З А К О Н
О ПРЕУЗИМАЊУ ИМОВИНЕ И ОБАВЕЗА ОДРЕЂЕНИХ
БАНAКА РАДИ ОЧУВАЊА СТАБИЛНОСТИ ФИНАНСИЈСКОГ
СИСТЕМА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

............VI. РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА ПО ХИТНОМ ПОСТУПКУ
Разматрање и доношење овог закона по хитном поступку предлаже се у
складу са чланом 167. Пословника Народне скупштине („Службени гласник РС”,
бр. 20/12–пречишћен текст). Разлози за доношење закона по хитном поступку
се огледају у потреби да се спречи немогућност банака да услед тешкоћа у
пословању одговоре захтевима свих депонената у недељи штедње.

Opa,..predlog zakona po hitnom postupku,neko nema pare za isplatu stedisa.

Dinkić, juče, u Skupštini:
"kontaminirane plasmane treba što dublje zakopati"

AGBN+NewAGBN: nije 85, nije 150, nije 300 već 600 miliona eur "nestalo".

MTBN: "situacija je malo bolja" - izgleda "fali" 240 miliona. Obratiti pažnju: ovo je prva cifra koja se pominje, stay tuned for more. Pajtić&Co spremaju njenu dokapitalizaciju sa novih 300 miliona EUR (nazi-Jerkov: će uložimo samo ako nam se oće, autonomija bate)! Kako se ne bi videlo ko je dobijao bespovratne kredite na teret depozita državnih struktura, inclusive but not limited to depoziti grada Beograda?

Druge, domaće polit-državne banke: slično.

Dakle, ugrubo: "ISPARILA" JEDNA MILIJARDA EUR?

Sprema se "zakopavanje", putem derogacije 3-4 važeća zakona: jel to još jedna, nova milijarda EUR za "prelivanje" ?

Kuda? Kome? A najviše - odakle?

Jel to Dinkić, pored 25.000 ha, šeicima prodao i bubrege izmoždene Srbadije?

Ima li pilota u avionu? A doktora? Ili se bave izgradnjom platformi bez urbanističke saglasnosti?

----------------
Ćudim sebe.

Bankarsko tržište na Balkanu bi uskoro moglo izgledati nešto drugačije nego sada. Manje bi bilo banaka koje imaju matice u zemljama Evropske unije, a više ruskih i kuća poreklom s Bliskog istoka, iz zemalja naftnih rajeva.

Šta je trenutno iz Srbije i regiona na prodaju?
Slovenija planira da proda Novu ljubljansku banku, a razlog je teška finansijska situacija s kojom se dežela susreće još od lane.

Srbija nudi na prodaju Privrednu banku Beograd s 250 filijala, 1,1 milionom klijenata, ali i gubitkom od 792 milijarde dinara prošle godine. U ponudi je državni udeo od 65 odsto. Kupac će se tražiti i za Srpsku banku, nekadašnji finansijski servis JNA.

Hipo grupa prodaje banke i lizing kuće u bišim republikama SFRJ: kod nas, u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Sloveniji. U pomenutim kućama država Austrija je vlasnik sto odsto. Oni u Srbiji imaju pozitivno poslovanje, ali pomenuta tržišta su usitnjena pa su odlučili da odu.

Od 32 banke koliko kod nas posluje, 13 ima gubitke. Svaki peti kredit je problematičan za vraćanje.

Velike zapadne banke su od sredine prošle do sredine ove godine povukle iz Srbije između 1,75 i 3,5 milijardi evra, pokazuje studija Banke za međunarodna poravnanja sa sedištem u Bazelu.

Banke su za godinu dana iz istočne Evrope povukle čak 55 milijardi evra.
- Pošto zapadne banke na svom domaćem tržištu moraju da povećaju sopstveni kapital, one povlače novac iz istočne Evrope. Istočne zemlje moraju da se prilagode tome da je novac zapadnih banaka trajno povučen i da se neće vratiti - rekao je Erik Berglof, glavni ekonomista EBRD.

Citat :

Upitan da u tom kontekstu prokomentariše najave da bi država mogla da formira posebnu banku u koju bi bili prebačeni svi NPL-ovi problematične kredite (NPL-ove), srpskih banaka, čime bi se njihovi bilansi očistili, Dugalić je ocenio da bi „bilo veliko rasterećenje, ako bi se pokazalo da se time iz banaka izvlače ti krediti“, ali i dodao da ne može da daje preciznije komentare jer Udruženje banaka nije upoznato sa detaljima „tog predloga Narodne banke Srbije“.

Ovakva radikalna ideja, međutim, otvara pitanje ko će to da plati i da li su građani Srbije spremni da se iz njihovog džepa kao poreskih obveznika podmire banke koje su firmama davale sada nenaplative kredite.

"U svim oblastima u ovoj zemlji cenu plaćaju oni koji redovno izmiruju obaveze. Struja će sada da poskupi jer je ne plaćaju svi, pa će tu višu cenu opet da plaćaju oni koji su i do sada redovno izmirivali račune. I poreskim dužnicima će sada biti otpisane kamate na njihov dug, a šta je sa onima koji su redovno plaćali porez. Ista stvar je sada sa problematičnim kreditima. Postoje dva načina da se to uradi. Ili da se NPL-ovi izmeste iz banaka, pa da se posle otpišu, ili da se pretvore u javni dug, pa da onda te kredite svi platimo", kaže Dugalić.

Maca ::

Citat :

"U svim oblastima u ovoj zemlji cenu plaćaju oni koji redovno izmiruju obaveze. Struja će sada da poskupi jer je ne plaćaju svi, pa će tu višu cenu opet da plaćaju oni koji su i do sada redovno izmirivali račune. I poreskim dužnicima će sada biti otpisane kamate na njihov dug, a šta je sa onima koji su redovno plaćali porez. Ista stvar je sada sa problematičnim kreditima. Postoje dva načina da se to uradi. Ili da se NPL-ovi izmeste iz banaka, pa da se posle otpišu, ili da se pretvore u javni dug, pa da onda te kredite svi platimo", kaže Dugalić.

na žalost potpuno tačno. Ko plaća taj magarac

Banke bi mogle samoinicijativno da snize kamate onima koji redovno otplaćuju dugovanja inače će se procenat redovnih isplata još više smaniti.

Citat :

BEOGRAD - Banke u Srbiji imaju skoro najveće kamate na kredite u Evropi i nema naznaka da će one u doglednoj budućnosti biti smanjene, zato što ih pravdaju rizikom zemlje. Glavni razlog za visoke kamate je mali broj transakcija zbog vrlo male kupovne moći, tako da banke naplaćuju visoke kamate i marže da bi ostvarile profit.
Ukoliko se u obzir uzmu krediti u evrima, tada se godišnja efektivna kamata kreće i do 25 odsto godišnje i sastavljena je od prosečnog tromesečnog ili šestomesečnog euribora, kamate banke u Srbiji.

Pošto u Srbiji posluju 32 banke, logično je očekivati da će mehanizmi konkurencije sniziti kamate i marže, ali se to nije desilo, tako da privreda i građani Srbije nisu ni približno ravnopravni po tom pitanju sa onima u EU.

Kamate na dinarske kredite idu i do 36 odsto, zavisi od vrste zajma, a tu su ograničavajući faktori inflacija, tako da ispod toga ni jedna banka nema računa da odobrava zajam, uz relativno visoku referentnu kamatu NBS od 11,25 odsto koja takođe utiče da kamate budu visoke. Ekonomista Goran Nikolić kaže da bi zbog priličnog broja banaka u Srbiji, s obzirom na veličinu tržišta, trebalo očekivati visoku konkurenciju i međusobnu borbu za klijente kojima će ponuditi povoljnije kamate, ali je to izostalo.

S druge strane, banke naplaćuju relativno visoke marže, koje one pravdaju rizicima, mada događaja koji bi proizveli rizike po banke nije bilo poslednjih godina u Srbiji, zbog čega bi banke eventualno pretrpele gubitke većih razmera, posebno one sa stranim vlasništvom, kazao je Nikolić.

U ovom trenutku u Srbiji su jedino opravdani stambeni krediti i zajmovi za pokretanje proizvodnje, a svi ostali, poput zaduživanja kod banke da bi se išlo na letovanje, predstavljaju neodgovorno ponašanje, jer novac za takve potrebe danas bi trebalo uštedeti, kaže Nikolić.

Glavni razlog zbog kojeg su kamate na kredite u Srbiji visoke, po Nikolićevim rečima, je i činjenica da banka koja je ušla kod nas i osvojila tržište, pokušava zbog relativno malog broja transakcija, usled vrlo male kupovne moći, da naplati visoke kamate i marže da bi ostvarila profit.

Citat :

Prema podacima Narodne banke Srbije, firme i građani ne mogu bankama da vrate više od 300 milijardi dinara. Od ovog iznosa preduzeća nisu u stanju da vrate gotovo 240 milijardi dinara.

Građani, preduzetnici i poljoprivrednici (svrstani su u jednu kategoriju), bankama ne mogu da otplate oko 67 milijardi uzetih zajmova. A kada se iscrpe svi pokušaji naplate duga, sledi aktiviranje hipoteke na nekretninu.

Već duže vreme oglašen je Hotel Elit u Novom Sadu, koga prodaje Rajfajzen banka. Cena je milion evra, a hotel ima restoran s četiri apartmana, 11 soba i nekoliko pomoćnih prostorija, objekte za sport s pet teniskih terena, tribinama... Među skupljim nekretninama koje se prodaju je i fabrika vijaka u Zrenjaninu. Za građevinske objekte, zemljište i opremu koji su u njenom aštavu Erste banka traži 1,88 miliona evra.

Prodaju mlina s privredniim zgradama, njivama i magacinom, koji se nalaze na putu Pančevo - Kovin, oglasila je Sberbanka Srbija.

Vojvođanska banka u Novom Bečeju prodaje robnu kuću (prizemlje i sprat) od 664 kvadrata, izgrađenu 1986. Cena nije konačno utvrđena, ali je navedeno da je početna na prethodnoj aukciji iznosila 70.000 evra.

Oportjuniti banka oglasila je prodaju poslovnog prostora u Novom Sadu od 186 kvadrata (idealno za advokatsku kancelariju, ordinaciju...) za 350.000 evra ili u zamenu za poljoprivredno zemljište.

Rajfajzen banka je u Kikindi oglasila prodaju poslovnog objekta stečajnog dužnika, „Keramike Unika” za 648.252 evra, koji se sastoji od tri zgrade površine 660 kvadrata, trgovačke robe, proizvodne hale od 830 kvadrata i proizvodne opreme.

Ljubljana -- Najveća slovenačka banka, državna Nova Ljubljanska Banka (NLB), saopštila je da su joj u 2012. povećani gubici.

NLB navodi da joj je potrebno 400 miliona evra svežeg kapitala da bi ispunila zahteve evropskih bankarskih regulatora.

Zbog velikog obima rizičnih zajmova, prošle godine banka je evidentirala gubitak od 273,5 miliona evra, u odnosu na 239 miliona, koliko je izgubila 2011, saopštila je NLB, prenosi agencija Frans pres.

Banka dodaje da očekuje da će i ove godine ostati u minusu.

"Situacija u bankarskom sektoru Slovenije i u banci i dalje je veoma ozbiljna", rekao je novinarima u Ljubljani izvršni direktor NLB Janko Mevlja.

Problemi u slovenačkim bankama, koje posrću pod teretom loših kredita, pokrenuli su spekulacije da će bivšoj jugoslovenskoj republici biti potrebna međunarodna finansijska pomoć.

Mevlja je kazao da je banci ove godine potrebno 400 miliona evra da bi ojačala odnos duga prema kapitalu sa sadašnjih 8,7 na devet odsto, u skladu sa zahtevima Evropske bankarske agencije.

Slovenija je u posedu 86 odsto akcija NLB od decembra, kada je udeo od 22 odsto kupila od drugog najvećeg akcionara, belgijske osiguravajuće i bankarske grupacije KBC. Do kraja godine, udeo države u banci porašće na 90 odsto.