JAVNI SEKTOR drzavne fime

Nema više plata od pola miliona
Ubuduće će se odgovornije upravljati javnim preduzećima.
- Neće više biti plata od pola miliona dinara dok se gomilaju gubici. Menadžeri će se birati na konkursima i neće se zapošljavati partijski, rođački ili drugi kadrovi. Menadžerima će biti garantovan samo deo zarade, a sve preko toga zavisiće od rezultata - rekao je Vujović.

Država se ubuduće neće ponašati kao pijani milioner, kao što je to često bio slučaj u prethodnom periodu. Prošle godine napravljen je politički iskorak ka evrointegracijama, a ove je vreme da se rešavaju ekonomski problemi. Nema ovde više prostora za muvanje, za nameštanje, za lakiranje - rekao je Vujović za novi broj NIN-a.

Sa ovakvim kamatnim stopama, čak i da je sve drugo savršeno, ne bi ništa moglo da se uradi.

Po toj ceni novca isplate se samo špekulativna ulaganja, preprodaja i uvoz, rekao je novi ministar privrede Dušan Vujović za novi broj NIN-a. On je objasnio da su visoke kamate jedno od ključnih ograničenja privrednog rasta. „Postoji 1.001 dokaz da su kamate previsoke i zato bi sa NBS trebalo da vidimo šta tu može da se uradi“, dodao je on.

Vujović je ocenio da je sada stanje u srpskoj privredi mnogo „opasnije“ nego ranije, jer je javni dug prešao 60 odsto BDP-a, a socijalni pritisak i socijalna očekivanja su toliko porasli da ne sme biti odlaganja promena.

Odlicna tema, javni sektor je jedan od najvecih problema nashe privrede, sto zbog gomile partijski zaposlenih , sto zbog ocajne produktivnosti i prevelikog broja u odnosu na zaposlene u privatnom prozivodnom sektoru.

Ove godine bi po najavama trebalo da bude dosta reformi u tom sektoru, bice dosta vesti pa taman moze u ovoj temi da se prenose i diskutuje.

UDOVIČKI: NISAM UŠLA U VLADU DA BIH OTPUŠTALA

Ona konstatuje takođe da ne znamo gde naša država završava, a gde počinje privatni sektor, zato što imamo mnogo neodređenih institucija i vlasništva i očito nismo završili tranziciju u tom pogledu.

Udovički navodi i da je problem što država krije informacije od same sebe, pa jedan deo uprave ne da podatke drugom delu, i niko zapravo nema pravi registar svih organizacija i institucija koje čine ovu državu.

"Sada ne samo da nismo u stanju da vidimo ko je sve stvarno zaposlen, nego i koliko ko zaraduje i po kom osnovu", rekla je Udovički i dodala da je broj zaposlenih u javnom sektoru oko 750.000, a kada bismo uključili i sva javna preduzeca, cifra prelazi 800.000 ljudi.

Procene viškova se još rade, kaže ona i dodaje da očekuje da će do kraja godine znati više.

"Sigurno je da viškova ima, ali nije suština u viškovima već u neefikasnosti. Nisam ušla u vladu da bih otpuštala ljude, nego zato što mislim da je Srbiji neophodna država koja je u stanju da podiže produktivnost svih gradana, a trenutno je koči", podvukla je Udovički u razgovoru za NIN i ocenila da najviše viška zaposlenih u javnom sektoru ima u javnim službama i na lokalnom nivou.

Komentarišući kritike uvođenja platnih razreda, za koje se kaže da vode ka uravnilovkama, što će naterati najbolje da odu, Udovički tvrdi da uranilovke neće biti.

"Želimo jasan i logičan sistem. To ne znači da ćemo napraviti platni razred u koji ćete da uklopite tek tako jednog lekara, policajca i sudiju. Platni razredi će značiti da za isti posao u jednoj sredini dobijate istu zaradu", rekla je ministarka.

Prema njenim rečima, nema logike da vozac u nekoj agenciji bude tri do pet puta više plaćen od vozača u državnoj administraciji.

"Cilj je pravednija raspodela, koja nagrađuje rezultate i odgovornost i sistem koji možemo da platimo. Taj sistem nikako ne može biti skuplji od sistema koji imamo sad", ističe Udovički uz opasku da je cilj da platni razredi stupe na snagu od januara 2015.

Menadžerski ugovori: `Zlatni padobran` i u državnoj firmi

U senci provere poslovanja Novosadskog sajma i poslovnih poteza direktora Dragana Lukača, kojim se bave istražni i pravosudni organi, novosadski Dnevnik danas objavljuje detalje menadžerskog ugovora koji Lukač ima sa ovim preduzećem i koji između ostalog podrazumeva i instituciju ‘zlatnog padobrana’.

U menadžerskom ugovoru do kojeg je Dnevnik došao, zarada direktora Lukača, u neto iznosu je fantastičnih 2.600 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS, a ‘zlatni padobran’ će se ‘aktivirati’ ukoliko Nadzorni odbor iz bilo kog razloga smeni direktora. Njemu sleduje čak 12 zarada u bruto iznosu. Pri tome, Sajam bi ovu sumu morao da smenjenom direktoru isplati jednokratno i to u roku od najviše 30 dana od dana prestanka direktorske funkcije, i još na to plati porez.

Posebna zanimljivost vezana za ovaj, bez sumnje izdašan, menadžerski ugovor, je svakako činjenica da je Lukač imenovan za direktora na četvorogodišnji period, tačnije od 15. aprila 2013. do 14. marta 2017. godine sa nepunim radnim vremenom, odnosno ima obavezu da nedeljno radi svega 38 časova. Ostatak radnog vremena provodi u Regionalnoj privrednoj komori Novi Sad, gde mu i dalje nije izabran naslednik, pa je predsednik RPK uprkos tome što je pre više od godinu dana izabran za direktora Sajma.

Ukupan gubitak 510 javnih preduzeća u Srbiji u 2013. iznosio je 51 milijardu dinara, što je za 6,7 odsto manje nego prethodne godine, ali je 2,2 puta više od ukupnih gubitaka cele privrede, saopštila je danas Agencija za privredne registre (APR).

"Javna preduzeća zapošljavala su 98.182 radnika, što je 1,248 više nego prethodne godine, odnosno što je 10 odsto ukupnog broja radniku u privredi", rekla je na konferenciji za novinare registrator u ARP Ružica Stamenković.

Prema njenim rečima, 2013. je bilo registrivano 150 preduzeća u restrukturiranju, a najviše u sektoru preradjivačke industruje, poljoprivrede, šumarstva i ribarstva.

Ta preduzeće su, kako je kazala, zapošljavala 47.789 radnika, nešto manje nego 2012, i imala su gubitke od 48 milijardi dinara, odnosno za petinu manje nego 2012, ali je to dvostruko više od gubitaka cele privrede.

"Ta preduzeća su 85,4 odsto poslovanja finansirala iz pozajmljenih izvora, odnosno tudjeg kapitala, a za njihovo redovno poslovanje nedostajalo je 264 milijarde dinara", kazala je Stamenkovićeva.

Gubici preduzeća u restrukturiranju iznosili su 411 milijardi dinara.

Vučić: Smena direktora pa konkursi

Beograd -- Predsednik Aleksandar Vučić kaže da će u javnim preduzećima biti krupnih i temeljnih reformi i da će do 4. avgusta biti promenjeni direktori mnogih preduzeća.

"Tu će biti krupnih, temeljnih promena. Ne možemo da idemo u bilo kakve mere i fiskalnu konsolidaciju, bilo bi besmisleno ukoliko ne idemo u reforme javnih preduzeća, ne idemo u rešavanje problema preduzeća u restruktuiranju...zato što će to da nam pojede sve što uštedimo", rekao je premijer.

"Za nas je najvažnija reforma javnih preduzeća i ono gde smo kasnili, a u prvih 100 dana ćemo da odradimo, biće promene direktora mnogih firmi i to pre 4. avgusta", rekao je Vučić.

Vučić je kazao da će svi direktori biti izabrani na konkursu.

"Pre toga za vršioce dužnosti direktora u tim preduzećima bio sam spreman da postavim ljude koji u javnosti važe da su sposobni, jer se uvek govorilo da su to partijska preduzeća", rekao je Vučić.

On je podsetio da je sa privrednicima, među kojima su Miodrag Kostić i Milan Beko, razgovarao o tome da preuzmu rukovođenje železnicom ako su sposobni.

"Ja im već godinu dana nudim da pokažu šta mogu u železnici, na teškom primeru. Još čekam odgovor", naveo je Vučić.

On je rekao da mu ne treba nijedan čovek iz Srpske napredne stranke, čiji je lider, na čelu javnih preduizeća i da će se to sada i videti.

Firme pozajmile 700 miliona evra samo da bi opstale

Čak 11.000 preduzeća podnelo zahteve za kredite koje subvencioniše država, za tekuću likvidnost i obrtna sredstva, u vrednosti od oko 700 miliona evra.

Za suvencionisanim kreditima veliko interesovanje preduzeća, tako da su banke zatrpane zahtevima. Prema nezvaničnim podacima u protekla dva meseca više od 11.000 firmi je podnelo zahteve u vrednosti od oko 700 miliona evra, pišu Novosti.

Inače, u ovoj godini je izdvojeno 60 miliona evra za dotiranje, a banke će odobriti zajmove u visini od 1,2 milijarde evra povoljnih kredita.

Interesovanje firmi je izuzetno veliko, krediti su najpovoljniji na tržištu i zahvaljujući subvencijama Vlade Republike Srbije, kamata za kredite sa rokom otplate do 18 meseci iznosi samo 5,45 odsto na godišnjem nivou, što je mnogo povoljnije u odnosu na tržišne uslove, kaže izvršni direktor za poslove sa privredom u Komercijalnoj banci Bojan Kordić.

Procredit banka je u od 11. juna do sad isplatila više od 46 miliona evra subvencionisanih kredita u saradnji sa Ministarstvom finansija. Namena ovih kredita je bila održavanje likvidnosti i finansiranje trajnih obrtnih sredstava.

Krediti su bili isplaćivani i odobravani na osnovu razvijenog modela kreditne analize i procene prilagođene poslovanju svakog klijenta ponaosob.

Ovakvom analizom klijenti su u vrlo kratkom roku dobijali povratne informacije o svom poslovanju, ali i savete vezane za njihovo poslovanje od svojih ličnih bankara. Ovo je dobra odnosno povoljna prilika za sve privrednike koji su razmišljali u pravcu zaduženja, ističu u Procreditu.

Uredbom Vlade Srbije predviđeno je da preduzetnici i mikro preduzeća mogu da dobiju kredite do 10 miliona dinara, mala preduzeća do 100 miliona dinara, srednja do 400 miliona, a velika preduzeća do 500 miliona dinara.

U Uredbi se navodi i da za subvencionisanje kamate nije potrebno izdvojiti sredstva u budžetu Srbije za 2014. godinu, dok će iz budžeta za 2015. biti izdvojeno tri milijarde dinara, a 2016. godine 3,9 milijardi dinara.

U trci za direktorska mesta gradskih preduzeća, pojedini kandidati su se svojski potrudili da im ne izmakne fotelja. Tako su se ista imena mogla videti na prijavama za čelnu funkciju čak 12 firmi, bilo među odbijenim prijavama, bilo na poslednjim mestima po glasovima komisije.

Mnogima kao da nije bilo bitno koje će preduzeće voditi, pa su se u isto vreme kandidovali za "Pijace", "Čistoću", ali i "Pogrebne usluge". Delatnost, očigledno, nije bila jedan od odlučujućih kriterijuma, već - budžet.

Ubedljivo "najuporniji" pokazali su se Branko Milosavljević i Nenad Krtolica, koji nisu konkurisali za samo četiri od 16 ponuđenih preduzeća. Za razliku od kolege Krtolice, koji je ostao bez fotelje zbog malog broja glasova, Milosavljevićeve prijave komisija je odbijala na svakom konkursu.

Njima uz bok je Kristijan Kolaković, jer je njegova prijava adresirana na 11 direktorskih pozicija. Ipak, zajednički interesi, svu trojicu su spojili na listi kandidata za Parking servis, Javno osvetljenje i Gradske pijace.

Imena koja su se, takođe, često ponavljala među potencijalnim šefovima, čak osam puta, bila su i Vesna Šestić i Dragan Vasić. Ipak, Šestićeva je imala daleko bolji plasman od Vasića, pa je zauzela drugu poziciju u trci za direktora Gradskih pijaca i Beogradskog vodovoda i kanalizacija.

Žarko Šormaz je izabran za prvog čoveka JP Ada Ciganlija praktično bez borbe. U tome mu je naime, "pomogla" komisija koja je odbacila kao nepotpune prijave preostala četiri kandidata, Dragana Čarapića, Dragomira Jovanovića, Branka Milosavljevića i Dragoljuba Jeremića.

Totalno drugačija situacija viđena je u borbi za Sava centar, gde je Dragan Grgurević pobedio Milana Lazovića "na poene" - 37:34, dok je najveća drama viđena u trci za novog čelnika Beogradvoda.

Posle odustajanja dosadašnjeg direktora ovog preduzeća Miloša Milovanovića, koji je sakupio ubedljivo najveći broj bodova, pobednik je rešen tek u "foto-finišu". Naime, novi direktor Beogradvoda Nenad Đinđić sakupio je 44 boda, Slobodan Stojčić 43, a Vladimir Batalović 42.

Ipak, za one najupornije nisu još uvek sve fotelje izgubljene. Infostan, Gradsko stambeno, Hipodrom i Urbanistički zavod Beograda još su "obezglavljeni", pa otpisani kandidati mogu ponovo da okušaju sreću i konačno se ipak domognu direktorske fotelje.

Evo zašto svaki Srbin čezne za poslom u državnoj firmi!
Za svaki efektivan sat rada u javnim preduzećima radnici dobijaju po 809 dinara u proseku, a za isto vreme zaposleni u privatnoj firmi zaradi 226 dinara. Pored velike razlike u prosečnoj plati između državnih i privatnih firmi, tu je i činjenica da se u državnoj firmi radi četiri sata dnevno manje (u proseku).

citat ::

Preduzeća povećavala plate pre rebalansa

Ministar finansija Dušan Vujović kaže da mu je skrenuta pažnja na to da su mnogi rukovodioci u javnom sektoru podizali visine plata, pre usvajanja rebalansa ovogodišnjeg budžeta koji predviđa njihovo smanjenje. Ističe da će pun efekat planiranih mera biti postignut.

Predstavljajući Odboru Skupštine Srbije za finansije rebalans budžeta za ovu godinu, Dušan Vujović je rekao da, govoreći kao ekonomista, postoje načini da se država nosi sa ovim problemom, prenosi Tanjug.

"Ako se neko igrao unapređenjima, bonusima i tako dalje, svakako mogu da kažem da ćemo sa makroekonomske strane mi svakako dobiti ono što smo planirali. Smanjenje od 10 odsto na uvećanim platama će imati veći obuhvat", rekao je Vujović.

Naveo je da ovaj problem ne može da se rešava ni rebalansom budžeta, ni usvajanjem pratećih zakona, već je za to neophodna reforma rada javnih preduzeća.

Vujović je naglasio da nije realno da u ovom trenutku Ministarstvo finansija radi reviziju svih javnih preduzeća kako bi se ustanovilo šta je ko radio.

Istakao je da će sa makroekonomskog stanovišta svakako biti postignut pun efekat planiranih mera.

Srbija....

Ko prima najviše plate u javnom sektoru?

Najviša plata isplaćena u javnom sektoru u avgustu bila je 489.979 dinara, a isplaćena je Milanu Živanoviću, direktoru Direktorata civilnog vazduhoplovstva, koji je smenjen pre nekoliko dana, piše Blic pozivajući se na zvanične podatke dobijene od Ministarstva finansija.

Među 85 najplaćenijih ljudi u javnom sektoru, prema istim podacima, nalazi se još devet Živanovićevih kolega, a najveće iznenađenje je da se na listi pet najplaćenijih ljudi nalazi i Siniša Lazić, direktor vojvođanskog fonda "Evropski poslovi", čija je plata 431.000 dinara neto.

Među najvećim platama je i zarada njegovog saradnika, menadžera za odnose sa javnošću, koji mesečo dobija neverovatnih 316.000 dinara, ali i zaposlenog u tom fondu za čije se zanimanje navodi da se "ne može svrstati u postojeće skupine".

Osoba sa ovom nedefinisanom profesijom zarađuje 310.000 dinara i nalazi se na 51. mestu najplaćenijih u javnom sektoru Srbije, koji zapošljava oko 700.000 ljudi.

Na listi najplaćenijih je i 19 sudija čije plate, piše list, idu i do 360.000 dinara, ali i devet profesora fakulteta.

Za razliku od Hrvatske, gde je među 100 najplaćenijih čak 86 lekara, u Srbiji se na ovoj listi nalaze samo dva doktora, direktor Instituta za plucne bolesti Vojvodine i pulmolog u opštoj bolnici Petrovac na Mlavi.

Najmanja plata na listi 85 najplaćenijih iznosi 279.419, što je oko 154.000 više od plate premijera Aleksandra Vučića i 128.000 vise od plate predsednika Tomislava Nikolića.

Kraj `anomalije` u isplatama zarada u JP

Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je da od 1. januara naredne godine javna preduzeća koja ostvaruju gubitke, neće moći da isplaćuju plate u iznosima koji sada primaju zaposleni u tim preduzećima.

"Javna preduzeća imaju plate koje su 20 do 30 opsto veće od prosečnih plata u javnom sektoru, a veće su i od plata u privredi. Prema tome, ta anomalija da javna preduzeća prave gubitke, a isplaćuju plate koje su znatno više od onih u celoj privredi biće eliminisana od 1. januara", izjavio je Vujović.

Sva javna preduzeća biće praćena vrlo detaljno i da vlada više neće dozvoliti da se dešavaju ovakve situacije, rekao je ministar novinarima nakon predstavljanja Bele knjige Saveta stranih investitora.

Ukazao je da već godinama važi uputstvo koje zabranjuje svim javnim preduzećima da isplaćuju plate ako imaju neizmirene obaveze, ali da su javna preduzeća do sada nalazile načine da izbegnu ta ograničenja.

Vujović je precizirao da će javna preduzeća imati "indikatore performansi bez kojih neće biti moguće deliti plate ako se ne ostvare rezultati".

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički večeras je izjavila da će program racionalizacije broja zaposlenih u javnom sektoru javnosti biti predočen za sedam do 10 dana.

Udovički je, otvarajući "Serbian Vision - prvi multikongres u Srbiji i festival cviilnog društva", izjavila da je program racionalizacije broja zaposlenih u javnoj upravi toliko značajan da je prerastao u program modernizacije javne uprave i pozvala nevladine organizacije da pomognu predstavnicima vlade da javnosti objasne u čemu se sastoji taj ogroman posao.

Ona je rekla da je posao reforme javne uprave veliki kao i da će građani i predstavnici civilnog društva razliku u funkcionisanju javne uprave osetiti tek na početku sledeće godine.

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da za budžet Srbije ne bi bilo dobro da se ispuni obećanje premijera Aleksandra Vučića o povećanju penzija i plata u javnom sektoru na jesen. Taj potez bi, navodi Madžar, istopio sve uštede koje bi se ostvarile najavljenim smanjenjem broja zaposlenih za oko 14.000 ljudi u ovoj godini.
"Mislim da se premijer zaleteo i da je obećao nešto što najverovatnije neće moći da ostvari. Realna nada može da bude da će narod do jeseni zaboraviti ono što je sada obećano", izjavio je Madžar za današnju Politiku.

Masa plata prevelika, otkazi ili zamrzavanje
Autor: Fonet
Ukupni iznos državnih plata mora sa sadašnjih 11 odsto BDP-a da se spusti na 8,7 odsto. Dva su puta: otpuštanje 15 odsto zaposlenih ili držanje plata zamrznutim dok ih inflacija ne „pojede“, ističu iz resornog ministarstva.

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički izjavila je danas da je cilj vladinog trogodišnjeg programa da se ukupni fond plata u ukupnom (konsolidovanom) državnom sektoru spusti na 8,7 odsto, a da on posle smanjenja plata u javnom sektoru iznosi oko 11 odsto BDP.

To bi se postiglo ako se plate drže nepromenjenim, ako je niska inflacija i ako se broj zaposlenih smanji za 15 odsto, ukazala je ona na konferenciji „Reforma javne uprave – sastanak partnera“ u Palati Srbija.

Prema njenoj oceni, tih 15 odsto predstavlja 75.000 ljudi i ne bi bilo poželjno da se za toliko smanji broj zaposlenih.

Fokus Vlade u narednom periodu biće, kako je navela Udovički, da se stvori kapacitet kako bi se kvalitet javnih usluga i rada državne uprave unapredio, saopšteno je iz njenog kabineta.

„Prvi zadatak je da se preispitaju strukture, koje su to organizacione jedinice stvarno potrebne, a koje nisu“, poručila je ona.

U oblastima pravosuđa i policije, potrebno je bolje razumeti strukturne karakteristike i sistemski ih menjati, objasnila je Udovički i naglasila da ima 41 sudija na 100.000 stanovnika, dok je u tom razmeru u Evropi broj daleko manji – 25.

"U taj srpski broj uračunava se čak 30 odsto pomoćnog osoblja“, ukazala je Udovički.

Biće promena u pojedinim javnim preduzećima, koliko sutra... - rekao je premijer, ne precizirajući na koga misli.
Vučić je rekao da neće tolerisati da direktori javnih preduzeća svoj posao shvate tako da samo trošše ono ššto, kroz subvencije, dobijaju od države, na teret građana, i da, pri tom, još prave gubitke.

On je primetio da su železnice, na primer, u ogromnom dugu, a da RTB Bor ima ogromne plate i ogromne troškove, i zapitao sve one koji nisu učinili nikakav napor da smanje gubitke: "Šta vi radite, šta će mi takvi direktori, kad nisu u stanju ništa da urade?".
"Ubićše nas", rekao je, "pojedina javna preduzeća, među kojima pre svega ta dva, uz javne servise i Resavicu, za koje držžava izdvaja oko 300 miliona evra".
Predsednik vlade je istovremeno kritikovao sve u javnom sektoru koji su na teret sredstava građana delili paketiće ili "13. plate", posebno one koji, osim "kupovine naklonosti zaposlenih", nisu uradili niššta da naprave rezultat.
- Sit sam tih trikova i prevara - rekao je Vučić.

Pa sta cekas premijeru. Rezhi sve sto se moze skresati. Sta ce nam takav premijer koji je vec vise godina na vlasti, a ne moze da promeni nekoliko direktora koji pljackaju drzavu i gradjane ?
Koliko vam vremena treba premijeru da shvatite da su 2+2=4 a ne 7 ?
Naravno da je najveca odgovornost na predsedniku Vlade, jer on ima svu moc i ovlascenja da sagledava te nepravilnosti i da reaguje na njih. Pa nije tih javnih preduzeca 100-tinak pa da ne moze da stigne da ih prati. Ima svega nekoliko kljucnih koji pojedose ogroman deo budzeta.

Meni nije jasno sta bi sa onom najavom o giljotini propisa koja je nekada bila aktuelna da se skrati birokratija ?

Popaj@
Šta da radiš na pr. sa idiotom koji se zove Blagoje Spasovski, direktor RTB Bor, rudnici itd...

Čovek je prvo bio SPS, onda je na vreme prešao u DS, ljubio se sa Tadiće, zatim je prešao u URS i ljubio se sa Dinkićem, da bio danas bio član SNS?

A direktor Bora ako kaže radnicima za koga da glasaju oni glasaju....

i sad ga prozove Vučko, a on se brani:

U RTB Boru najavljuju oštru štednju naredne godine!
I nastavlja:

I da ne možemo - moramo. Vlada je pomogla RTB-u time što je podržala kreditnu liniju od 30 miliona evra kod Fonda za razvoj, kako bi "stao na noge". Ali, više ne možemo očekivati pomoć, moramo krenuti u još jaču štednju nego što je bila ove godine i to na svim nivoima - izjavio je Spaskovski, dodajući da će biti srezani svi nepotrebni troškovi, od smanjenja potrošnje električne energije, prelaska na snabdevanje sa visokog napona, reprogram dugova za struju, ali i privremeno gašenje svih pogona koji su trenutno neprofitabilni, kao i korekciju zarada, naročito u administraciji.

I šta s takvima likom?

Primer 2.
Bajatović: podelio po celu plata bonusa zarad kupovine zaposlenih, vratio taj novac iz svog džepa, jer mu je plata DVA ;MILIONA DINARA i sad traži od radnika da u 3 rate vrate ono štp im je dao...
A firma u DEBELOM MIONUSU, čovek je SPS kadar.

Primer 3.
Dana Drašković, član UO NIS, kakve ona veze ima s naftom ili benzinom?
Ali je palata 8000 EUR mesečno!

Kako tu bandu uvesti u red?
kako da spečiti direktore da dele paketiće za Novu Godinu, da bi kad budu smenjiovani radnici "sekli vene" za svojim direktorima koji su bili majke spram radnika....

Treba rasterati bandite i dovesti kvalitetan kadar. Ionako nece biti izborna godina, a premijer ima stabilnu vecinu, kao i vecinsku podrsku naroda. Rezultati ce se videti pre izbora, a to mu je najvaznije. I samo neka hapsi i organi neka dokazuju lopovluke, a narod ce to ceniti.

Стручњаци упозоравају да су јавна предузећа нагазна мина фискалне консолидације и да ће, уколико реформа изостане, то поништити досадашње добре реформске резултате.

Министар привреде Жељко Сертић најавио је строгу контролу њиховог пословања од 2016, као и увођење корпоративног управљања по угледу на приватан сектор. Њихово пословање регулисаће и закон о јавним предузећима, који ће се од данас наћи у јавној расправи. По његовим речима, већи проблем су предузећа у надлежности локалних самоуправа него она у надлежности републике. Држава непосредно прати рад 36 јавних предузећа која су у надлежности републике, а међу њима има и примера доброг пословања, као што су Поште Србије, СДПР, ЕМС.

Јаvnо prеduzеćе Еlеktrоprivrеdа Srbiје saopštilo je danas da je u 2015. pоzitivnо pоslоvаlо i da je ostvarilo prоfit od 2,5 miliјаrdе dinаrа.

"ЕPS niје uzimао srеdstvа iz budžеtа Srbiје ni u 2015. gоdini, vеć је pо оsnоvu pоrеzа, dоprinоsа i tаksi u budžеt uplаtiо 65 miliјаrdi dinаrа, štо čini sеdаm оdstо republičkog budžеtа", piše u saopštenju tog preduzeća.

Dodaje se i da je infоrmаciја о ukupnim dugоrоčnim оbаvеzаmа ЕPS-а оd miliјаrdu еvrа poznati pоdаtаk i da su tо ukupne obaveze po kreditima i tо činе reprogramirani krеditi nastali pre 1990. godine, projektni zajmovi i zajmovi od komercijalnih banakа.

"Ukаzuјеmо i dа u 2016. godini dospeva oko 300 miliona evra оd tih miliјаrdu еvrа, od čega će 200 miliona biti refinansirano pod povolјnijim uslovima u skladu sa ugovorom skloplјenim sa Evrоpskоm bаnkоm zа оbnоvu i rаzvој, a ostatak od 100 miliona evra bićе vraćen u ovoj godini", navodi se.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić naložio je danas smenu direktora Elektroprivrede Srbije Aleksandra Obradovića, saznaje nezvanično "Blic".

Obradović će biti smenjen da današnjoj sednici Vlade.

Kako kaže izvor "Blica", kap koja je prelila čašu je odluka Obradovića o kupovini novih automobila marke "audi", uprkos odluci vlade da se ne kupuju nova vozila.

U narednih pet godina iz preduzeća Železnice Srbije treba da ode oko 6.000 ljudi, kaže ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.

Ona je na Biznis forumu na Kopaoniku rekla da u prvoj godini treba da ode oko 2.000 ljudi, iz sva tri odnosno četiri preduzeća, i istakla da racionalizacija broja zaposlenih u tom preduzeću ne kasni nijedan dan.

Podsetila je da je Železnica podeljena na tri preduzeća - Srbija kargo, Srbija voz i Srbija infrastruktura i holding u kojem se nalaze dugovi i u tome će se naći i jedan broj viška zaposlenih. Taj holding ograničenog je trajanja i kako je dodala radiće dve do tri godine.

"To je proces koji teče i ne može da bude zaustavljen", istakla je Mihajlović i podsetila da je formiran i Komitet za reformisanje Železnica.

Naglasila je da su o racionalizaciji zaposlenih postignut dogovor sa sindikatima i poslovodstvom sva tri preduzeća, odnosno četiri u Železnici i da su svi doneli nove sistematizacije, napravljene prema stvarnoj potrebi radne snage.

Ona je dodala da je važno i podizanje efikasnosti pruga i navela da se 830 kilometara pruge uopšte ne koristi i da je neprofitabilno.

"U narednom periodu te pruge će delom biti zatvarane. 300 kilometara pruga četiri godine uopšte ne radi, osim što prave troškove", rekla je Mihajlović.

Ona je naglasila da reformisanje Železnica ne sme da stane i da je važno da zajedno rade država, sindikati i druge institucije, kako bi taj proces priveli kraju.

Konkurs za izbor generalnog direktora Elektroprivrede Srbije po svemu sudeći će biti poništen, zbog malog broja prijavljenih kandidata, piše današnji Blic.

Kako je navedeno, konkurs bi mogao biti poništen jer se prijavio mali broj kandidata koji ispunjavaju uslove i mogu da odgovore zadacima pred tim javnim preduzećem, među kojima je i otpuštanje viška radnika. Na konkurs se javilo 15 kandidata, od kojih samo nekoliko ima biografije koje odgovaraju uslovima konkursa i planovima restrukturiranja EPS-a.

Prema saznanju Blica, sadašnji vršilac dužnosti generalnog direktora EPS-a Milorad Grčić nije među kandidatima, što je signal da će konkurs biti poništen. Procene su da će Grčiću mandat biti produžen, kako bi okončao otpuštanje 1.000 radnika EPS-a.

Ministar rudarstva i energetike Srbije Aleksandar Antić rekao je da će tender za izbor profesionalnog mendžmenta, koji će upravljati Rudarsko-topioničarskim basenom (RTB) Bor, najverovatnije biti raspisan u junu.

"Cilj tendera je da novi menadžment stabilizuje poslovanje najvećeg srpskog proizvodjača bakra i zlata i pripremi kompaniju za privatizaciju", rekao je Antić za Večernje novosti.

Slična model bio je primenjen u Železari Smederevo, a Antić kaže da je to bilo uspešno i da je kompanija kasnije prodata kineskom Hestilu.

Kako pišu Novosti, za RTB Bor je zainteresovana američka korporacija Friport, ali su interesovanje iskazale i druge svetske rudarske kompanije. Antić kaže da je za sada rano govoriti o modelu promene vlasničke strukture RTB-a i da je najbolje da dobije strateškog partnera.

"Za nas bi bilo najbolje da RTB ostane u većinskom vlasništvu Srbije, a da strateški partner uz investicije od 350 do 400 miliona evra dobije manjinski paket akcija tog preduzeća", smatra ministar.

RTB Bor je jedno od preduzeća u restrukturiranju kojima 28. maja ističe zaštita od naplate poverilaca. U tom preduzeću, čije su obaveze premašile milijardu evra, zaposleno je oko 5.000 ljudi.

Među novim pravilima u kreiranju budžeta javnih preduzeća je i to da oni koji su poslovali sa gubitkom ne mogu da planiraju sredstva za sponzorstva i dotacije. Naknade članova nadzornih odbora moraju da budu tačno navedene, kao i iznosi koje će od ostvarene dobiti uplatiti u budžet Srbije. Javna preduzeća moraju da pravdaju svaku nabavku, a naročito službenih vozila. Ne smeju da planiraju obnovu voznog parka ukoliko nisu ispunili plan iz 2016. godine. Državna preduzeća dužna su da polovinu profita uplate u budžet. Državna kasa u 2017. godini iz ovog izvora očekuje 15,5 milijardi dinara. Znači da veruju da će oni uspešni, u zbiru, godinu završiti u "plusu" teškom 31 milijardu dinara.

Kinezi investitori blizu su odluke da preuzmu Rudarsko topioničarski basen (RTB) Bor, ali su za to pripremili i listu uslova koju će podneti Vladi Srbije, objavio je Blic.

„U RTB Bor trebalo bi da uđe jedna od navećih kineskih kompanija iz rudarskog kompleksa uz dogovor s državnom administracijom te zemlje. Ime ove kompanije krije se kao najstrože čuvana tajna“, piše list.

Blic navodi da se zna da je to jedna od najmoćnijih kompanija u Kini koja je među prvih pet u toj zemlji u toj privrednoj grani.

„Kinezi su jasno savili do znanja da ih ne zanimaju nagomilani dugovi RTB-a koji se mere milijardama… Po svemu sudeći, Vlada Srbije će morati da donese odluku da RTB-u otpiše sve dugove prema javnim preduzećima, pre svega one za struju“, naveo je izvor „Blica“.

U tekstu se navodi da Kinezi insistiraju na tome da njihov menadžment preuzme kompletnu kontrolu nad RTB-om i da traže otpuštanje većeg broja zaposlenih, a da socijalni program plati Srbija.

Vlada Srbije je u decembru raspisala javni poziv za izbor profesionalnog menadžmenta i savetovanja u upravljanju RTB Bor.

Izvor: Beta

Srbija će morati da "spusti gaće"

"Oni su, iako voljni da pomognu, svesni da je naša strana u gotovo bezizlaznoj situaciji jer je 'Bor' "sve više omča oko vrata reformama u koje se Srbija navodno upustila", ističe taj izvor, dodajući da konačna procena o prekobrojnima još nije usaglašena, ali da ne bi bilo iznenađenje da zahtevaju odlazak čak 2.500 ljudi. 
Vlada Srbije je u decembru raspisala javni poziv za izbor profesionalnog menadžmenta i savetovanja u upravljanju RTB Bor.

Ekonomisti: Nismo u poziciji da postavljamo uslove
Beograd -- Država i poslovodstvo Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor nisu u poziciji da postavljaju bilo kakve uslove, smatra ekonomista Saša Đogović.

On je uveren da nema drugog rešenja osim da to preduzeće neko preuzme i time spreči dalje gomilanje gubitaka.

On je Tanjugu, a komentarišući pisanje medija o tome da je za kombinat zainteresovana jedna od pet najvećih kineskih kompanija, mada uz značajno otpuštanje radnika, kazao da će svako preuzimanje RTB-a morati da prati uslove zainteresovanih, a to, tvrdi, sigurno neće biti bez posledica po građane i poreske obveznike.

Đogović smatra da će građani, odnosno poreski obveznici u svakoj varjanti, vraćati dugove RTB Bora, a koje je rukovodstvo tog preduzeća "gomilalo godinama unazad bez ikakve odgovornosti i uz političku podršku".

"Mi sada nismo u poziciji da postavljamo uslove. RTB nije u prilici da uspostavlja neke zahteve već mora da prihvati što mu je ponuđeno da bi opstao", naglašava Đogović.

„Rešenje za RTB Bor je rešenje mnogih problema, ali ovo je biranje između dva zla. Veće je zlo ako se Bor ne proda, a manje je ako se proda pa nam ostanu dugovi koje će država morati da rešava. Zbog organizacije i poslovanja ovo preduzeće je rupa bez dna.“

Što se tiče otpuštanja, pitanje je koga će otpuštati. Kinezi gledaju na to koliko će imati proizvodnje, pa po tome i koliko će im radnika biti potrebno. Kada vam neko spasava firmu, ne možete birati uslove, navodi ekonomista Dragovan Milićević.

BTW dug Bora je milijardu $ i neprestano raste...

Na 19 okončanih javnih poziva za izbor direktora javnih preduzeća konkurisalo je ukupno 177 kandidata, pišu Večernje novosti.

Kako navodi taj list, najviše zainteresovanih je za Pošte Srbije, gde je na javni konkurs za direktora tog javnog preduzeća stiglo 26 prijava.

Kako saznaju Novosti u Ministarstvu privrede, na osnovu zahteva za dobijanje informacija od javnog značaja, za direktora Emisione tehnike i veza konkurisalo je troje kandidata.

Na konkurs za direktora Koridora Srbije i Srbijagasa javila su se po četiri kandidata. Za direktora Državne lutrije prijavilo se 16 kandidata. Nacionalnim parkom Kopaonik bi upravljalo 14, a Djerdapom 13 ljudi. Za rukovođenje Transnaftom i Javnim preduzećem za skloništa kandidovalo se 12 zainteresovanih.

Po devet potencijalnih direktora se javilo na konkurs za Nacionalni park Tara, Skijališta Srbije i Elektromrežu Srbije. Sedam prijava je stiglo na javne pozive za čelnike Puteva Srbije, Nuklearnih objekata Srbije, Stare planine i Rezervata Uvac.

Kako navode Novosti, po šest prijava stiglo je na konkurse za direktore tri javna preduzeća - to su Mreža-Most, Park prirode Mokra gora i Javno vodoprivredno preduzeće Srbijavode.

Za ostala preduzeća, kako navode, još nisu istekli rokovi za prijavljivanje kandidata.

Javna preduzeća čiji je osnivač država prošlu godinu su zbirno završila sa profitom od 8,3 milijarde dinara.

Prema preliminarnim podacima Ministarstva privrede, ta preduzeća su lane ostvarila profit, iako su godinu započela očekujući mnogo lošiji rezultat – gubitak od 11,4 milijarde dinara.

Tokom 2016. godine javna preduzeća su imala ukupno 440 milijardi dinara prihoda. Programima poslovanja, ona su predvidela nešto veći obrt – 455 milijardi dinara. Međutim, za tri odsto manji prihod nije uticao na krajnji rezultat, jer su i manje trošili.

Javna preduzeća su realizovala poslovne rashode u iznosu od 385,07 milijardi dinara, dok su programima poslovanja za 2016. planirani poslovni rashodi od 432,1 milijardu, stoji u preliminarnoj analizi poslovanja javnih preduzeća čiji je osnivač Srbija. Realizovani poslovni rashodi su za 11 odsto manji od planiranih.

Kada se podvuče crta, poslovna dobit, znači rezultat od obavljanja isključivo svoje delatnosti, donela im je dobitak od 55 milijardi dinara. Na početku prošle godine, u planovima su na to mesto upisali dobit od 23,2 milijarde dinara.

I rezultat iz redovnog poslovanja preduzeća, pre oporezivanja, nadmašio je njihova očekivanja. U programima poslovanja planirali su gubitak od 9,7 milijardi dinara, a na kraju godine su dočekali rezultat „u zelenom“, i to 18,2 milijarde dinara.

Podaci o poslovanju svih javnih preduzeća naziru se iz izveštaja Agencije za privredne registre. U njihov delokrug ulaze sva javna preduzeća, bez obzira na osnivača, koja njima podnose finansijski izveštaj. Takvih je lane bilo 554, što je za 73 više nego godinu ranije.

Oni su zbirno postigli 21,1 milijardu dinara dobiti. Sa dobitkom ih je poslovalo 396, sa gubitkom njih 127, a bez neto rezultata 31.

Postoji li negde spisak samo tih javnih preduzeca?

Prema podacima Agencije za privredne registre javna preduzeća u poslednje tri godine posluju profitabilno, s tim da je u 2017. rast njihovih pozitivnih rezultata posebno došao do izražaja. Ukupni dobitak 576 javnih preduzeća iznosi 29 milijardi dinara i dva puta je veći od prošlogodišnjeg. Istovremeno broj zaposlenih u javnim preduzećima smanjen je 1.979 radnika, tako da su ona zapošljavala ukupno 118.115 radnika. Neto dobitak iskazalo je 421 javno preduzeće.

http://www.politika.rs/sr/clanak/415902/Odzvonilo-luksuzu-u-javnim-preduzecima