Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh

Još jedna banka manje na tržištu Srbije - sklapanje sporazuma o spajanju poslovanja u Srbiji upravo su najavile Eurobanka i Direktna banka. Nakon okončanja ove transakcije, Eurobanka će kontrolisati oko 70 odsto objedinjene banke, dok će akcionari Direktne imati vlasništvo nad preostalih 30 odsto. Formalno okončanje procesa spajanja, kako je najavljeno, očekuje se u poslednjem kvartalu 2021. godine nakon dobijanja neophodnih odobrenja nadležnih regulatornih i nadzornih tela. Ovim spajanjem broj banaka u Srbiji pada na - 23.

„Nakon spajanja, objedinjena banka će imati ukupnu aktivu od preko dve milijarde evra, dok će tržišno učešće premašiti 6,5 odsto, čineći je sedmom najvećom bankom u Srbiji“, saopštila je Eurobanka.

Advokati protestuju, udruženja građana se bune, MMF poziva da se pod hitno reši problem sve većeg broja tužbi građana protiv banaka zbog naplate naknada za obradu kredita, država predlaže - pa povlači novi nacrt zakona i predloge za tumačenja starih, a za to vreme neke banke - i dalje zaračunavaju provizije na zajmove.

Pola-pola. Ovako bi se, najkraće, moglo opisati stanje u ponudi banaka kada je reč o naplati provizija za „puštanje kredita u opticaj“ ili „administriranje kreditne partije“, ili za „trošak održavanja kredita“, ili za „naknadu za obradu kredita“, ili „godišnju naknadu za administriranje kredita“, što su sve različiti nazivi za isti trošak – procenat koji banka naplaćuje klijentima od iznosa odobrenog zajma.

Na tržištu Srbije posluju 24 banke. Od toga dve – Srpska banka koja posluje samo sa namenskom industrijom i Kineska koja posluje sa privredom, u ponudi nemaju klasične gotovinske i stambene kredite za građane. Još jedna banka – Mirabank, nema na svom internet sajtu podatke o uslovima kreditiranja.

Da bismo lakše poredili uslove kreditiranja različitih banaka za primer smo uzeli gotovinske dinarske kredite za refinansiranje za građane i stambene kredite, takođe za građane.

Podaci sa sajtova banaka, na dan 5. jul, pokazuju da provizije na keš zajmove trenutno ne naplaćuje 12 banaka, dok za stambene kredite ove troškove ne zaračunava svega sedam banaka. To nisu nužno iste banke, pošto ima slučajeva da neke ne zaračunavaju provizije na gotovinske, ali ih naplaćuju za stambene kredite. I obrnuto.

Takođe, osim Srpske i Kineske banke, kao i i Mirabanka, stambene zajmove u ponudi nemaju ni Adiko, Alta banka, Direktna, Mobi banka, ni Oportuniti banka.

U tabeli je dat pregled banaka koje naplaćuju, kao i onih koje ne naplaćuju provizije na gotovinske i stambene kredite za stanovništvo.

https://rs.n1info.com/biznis/koje-banke-i-dalje-zaracunavaju-provizije-prilikom-odobravanja-kredita/

Rajfajzen banka (Raiffeisen Bank International AG (RBI)) je objavila da je srpski ogranak ove grupacije - Raiffeisen banka a.d. Beograd, potpisala ugovor o akviziciji 100% akcija banke Kredi agrikol (Crédit Agricole Srbija A.D. Novi Sad - ogranak francuske Crédit Agricole S.A.) uključujući i lizing kompaniju CA Leasing      

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2021&mm=08&dd=05&nav_id=1902710

Iako su usluge banaka sve skuplje, one maksimalno smanjuju obim posla i broj ekspozitura. Na taj način debelo umanjuju troškove, a sve više zarađuju
Banke u Srbiji našle su nov način da profitiraju tako što će bankomati u potpunosti zameniti bankarske službenike, dok su s druge strane usluge enormno poskupele, saznaje Zaštitnik potrošača!

Potpuno nov koncept transakcije novca među prvima uvodi Rajfajzen banka, a očajni korisnici javili su se Zaštitniku potrošača kako bi se požalili da više ne mogu da podignu novac na šalteru, već ih radnici iz ekspozitura šalju na bankomat.

Ono što je zanimljivo jeste da se ovaj novi koncept poslovanja upravo dešava paralelno sa poskupljenjem bankarskih usluga, pa se lako dolazi do zaključka da banke smanjuju svoje troškove, otpuštajući službenike i zatvarajući ekspoziture, a da će njihovim korisnicima biti naplaćivane sve usluge kao i do sada, i to po značajno višim tarifama.

Sve one usluge koje su bile besplatne banke sad naplaćuju. Kreće se sa malim iznosima od 10 dinara, da bi se periodično uvećavale. Kao što vidimo, uskoro će klijenti sami raditi sve preko računara, telefona ili na bankomatima, ali će banka zarađivati mnogo veći novac. Ovo najveći problem može da predstavlja starijim sugrađanima koji nisu vešti sa tehnikom, a neretko se dešava i da zagube karticu ili zaborave svoj pin kod. Takođe, primetno je i da su provizije sve veće i da sada plaćamo sve ono što je bilo besplatno, dok nije razrađen sistem - kažu u "Efektivi".

Banke imaju pravo da naplaćuju troškove obrade kredita i troškove osiguranja stambenog zajma kod NKOSK, proizilazi iz pravnog stava koji je doneo Vrhovni kasacioni sud, kao dopunu svom stavu datom 2018. godine prema kojem su se sudovi do sada upravljali.

Ako je do sada bilo različitih tumačenja stava Vrhovnog kasacionog suda VKS povodom zakonitosti naplate bankarskih provizija prilikom odobravanja kredita, dileme više nema – banke imaju pravo da ih naplaćuju. To jasno stoji u novousvojenoj dopuni prethodnog pravnog stava koji je ovaj sud doneo još 2018. godine i koji su do sada i banke i dužnici tumačili svako u svoju korist.

Isto se odnosi i na naplatu premije osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita NKOSK.

U oba slučaja, banke imaju pravo da naplaćuju ove troškove prilikom odobravanja kredita pod uslovom da su u ugovoru jasno naznačeni.

Eksplicitno je pojašnjeno da banke ne moraju ni da navode strukturu svojih troškova.

citat ::

“Prema dosadašnjem stavu VKS sudije su tražile od banaka da dokažu da su postojali troškovi obrade kredita. Sada se to više ne traži, već je dovoljno da se da iznos u procentualnom iznosu. Sada svi postupci za koje smo mislili da su okončani, ali za koje su banke tražile revizije, u stvari nisu okončani. Građani će morati da vrate novac koji su dobili od banaka i još da plate advokate banaka u sporovima”, smatra Injac.

Advokatska komora juče je objavila saopštenje u kome je izrazila protivljenje pravnom stavu VKS i pozvala ovu instituciju da razgovara sa predstavnicima advokature „kako bismo sprečili nesagledive posledice koje
mogu nastatu u funkcionisanju pravosuđa i pravnog Sistema u Republici Srbiji“.

Sve u svemu, radi se o 2 do 3k dinara nadoknade, pri cemu advokat koji vas zastupa dobija 20 do 25k za tuzbu koju je napisao i troskove....
Tim sporovima su se bavili advokati jajare, koje su u celoj stvari videle dobru zaradu za sebe!

Petrović: Neki ljudi na tužbama protiv banaka zarađuju dobre novce

„Pretpostavljam da postoje neki interesi, neki ljudi na tome zarađuju dobre novce. Ima advokata koji zastupaju na hiljade klijenata, ne znam kako stignu to da urade na sudovima. Takođe, po jednom predmetu daje se nekoliko tužbenih zahteva ne bi li se nabiflali troškovi po predmetu. Imamo slučajeva da, ako je u proseku tužbeni zahtev 2.000 dinara, trošak na kraju bude i 50.000 dinara. Mislim da su neki našli dobar ‘biznis kejs'“, kaže Zoran Petrović.

Problem je, kaže, jednostavan – imate okroman broj tužbi iza kojih se valja lavina mogućih tužbi po osnovu svih mogućih naknada u bankarskom sektoru – i onih za pravna lica i dr. Onda, dodaje, ne pričamo o stotinama hiljada tužbi od 10, 20 ili 90 miliona evra, već o milijardama.

„Ako pričamo o mogućnosti da pobijate naknade 10 godina unazad – pričamo o ogrmnom novcu – samo pogledajte na sajtu NBS i vidite koliko je naplaćeno provizija i naknada u proteklih deset godina“, navodi Petrović dodajući da već vidi šta se dešava.

Na konstataciju da je i MMF pokrenuo pitanje tih tužbi, on je rekao da manje banke mogu da dođu pod udar.

„Zabeležile bi gubitke, pitanje je da li bi to imao ko da pokrije, što bi kreiralo drugu vrstu problema – ne zaboravimo da je ogromna štednja u bankama i to bi kreiralo haos. To bi onemogućilo i osnovnu ulogu banaka – da kreditira privredu i omoguća im investicije i da kreditira građane i tako kreira tražnju za istim tim proizvodima koji nastanu kao rezultat investicija“, objašnjava Petrović.

https://rs.n1info.com/biznis/petrovic-neki-ljudi-na-tuzbama-protiv-banaka-zaradjuju-dobre-novce/