Bankarski sektor od Matthewa Greenburgh

Istraživanja pokazuju da u Srbiji od oko 1.000 ljudi samo dvoje ili troje štedi u bankama, iako trećini njih mesečno u džepu ostane višak novca.

U medijima su neretki naslovi kako provalnici upadaju u kuće i stanove, pa čak i po više desetina provala bude u toku jedne noći, a provalnici traže novac jer znaju da ga po navici građani čuvaju kod kuće.

Takva mesta poznata kao "slamarica" poznata su i lopovima, pa ipak Srbi preferiraju dostupnost "živog" novca u kući i izbegavaju da ga ostave u banci.

Pretpostavke su da građani Srbije u "slamaricama" čuvaju oko 3,5 milijardi evra, a podaci prodavaca sefova i bezbednosne opreme govore o tome da se sve češće kupuju brave, kamere i alarmi i ugrađuju sefovi.

U zemljama srednje i istočne Europe, najviše novca za štednju bankama izdvajaju Austrijanci, čiji prosečni depoziti mesečno iznose oko 240 evra, a na začelju se nalaze građani Srbije sa oko 37 evra.

Postoje štednja po viđenju ili oročena s različitim modelima isplate kamate, odnosno pripisom kamate po dospeću kao i posebne varijante, u zavisnosti od izbora valute, s mesečnom isplatom kamate, isplatom kamate unapred, sa stepenastim modelom obračuna kamate i sa slojevitim modelom isplate kamate.

Agencija za osiguranje depozita objavila je tokom poslednjih petnaestak dana čak tri oglasa za prodaju nekretnina sedam državnih banaka u stečaju, koje su u njenoj nadležnosti kao stečajnog upravnika.

Najviše pažnje privuklo je građevinsko zemljište Univerzal banke od 53 hiljade kvadratnih metara površine na Novom Beogradu, koje je procenjeno na 3,1 miliona evra, kao i 18 nekretnina Nove agrobanke, odnosno objekti i zemljišta u više od 15 mesta širom Srbije, čije se procenjene vrednosti kreću od 5.000 do 262.000 evra.

Izgleda da je država rešila da naplati imovinu propalih banaka koje su u stečaj otišle pre skoro dve decenije, pa je u periodu od 1. januara 2016. do 30. juna 2019. godine, prodajom nepokretne imovine sedam državnih banaka u stečaju zaradila ukupno 1,29 milijardu dinara.

Kako navode iz Agencije za osiguranje depozita - Beobanka, Borska banka, Jugobanka, Investbanka, Nova Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine i Privredna banka Beograd ukupno su prodale 106 imovinskih celina, i to – 49 poslovnih prostora, 32 zemljišta, 13 stanova, 6 porodičnih stambenih zgrada, 4 poslovna prostora posebne namene i 2 garaže.

Među nekretninama Beobanke najveću cenu postigao je poslovni prostor u Zemunu (nešto manje od 53 miliona dinara). Nova Agrobanka najskuplje je prodala poslovni prostor u Vrnjačkoj Banji – 61,7 miliona dinara, Ivanjici – 35,4 miliona dinara i Šapcu – 20,45 miliona dinara.

Dobru cenu postigle su i kancelarije u Mionici – 18,3 miliona dinara, kao i kuća u Višnjici - 7,4 miliona dinara. Stan na Novom Beogradu "otišao" je za 13,2 miliona dinara.

https://www.blic.rs/biznis/vesti/stan-u-centru-beograda-za-15000-evra-drzava-ce-od-nekretnina-propalih-banaka/vvnve5h

Elektronsko plaćanje računa koje su banke preporučivale građanima kao jednostavnije i povoljnije, odnosno bez provizija, kod mnogih više nije besplatno.
Ovih dana i klijenti jedne od vodećih banaka suočili su se s provizijama na svaki plaćeni račun od devet do 29 dinara.

@FatCat ::

Elektronsko plaćanje računa koje su banke preporučivale građanima kao jednostavnije i povoljnije, odnosno bez provizija, kod mnogih više nije besplatno.
Ovih dana i klijenti jedne od vodećih banaka suočili su se s provizijama na svaki plaćeni račun od devet do 29 dinara.

Kod Telenor banke je još uvek besplatno.

Procvetali su pod Kosticem :)

Slovenci uspešniji pod Kostićevom kapom

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:819257-Slovenci-uspesniji-pod-Kosticevom-kapom

Izbili u vrh bankarskog tržišta u Srbiji: OTP kupio Sosijete ženeral
Beograd -- Banka OTP iz Mađarske kupila je juče zvanično banku Sosijete ženeral Srbija, saznaju "Večernje novosti".

Agencija je kreditni rejting Srbije povećala sa BB na BB+ za dugoročno zaduživanje u domaćoj i stranoj valuti.

„Time je Republika Srbija, čuvajući stabilnost i transformišući svoju ekonomiju, prvi put došla na korak od dobijanja investicionog rejtinga, karakterističnog za ekonomije koje odlikuje visoka sigurnost ulaganja“, piše NBS.

Dalje se navodi da je „po oceni agencije ‘Fič’, povećanje kreditnog rejtinga Srbije rezultat očuvanja cenovne stabilnosti i fiskalne discipline, kontinuiranog jačanja bankarskog sektora i unapređenja poslovne klime“.

Pored toga, ta agencija „očekuje da će privredni rast i ubuduće biti vođen investicijama i izvozom, što će, po njihovim rečima, biti rezultat posvećenosti institucija Republike Srbije očuvanju kontinuiteta aktuelne ekonomske politike“, prenela je NBS.

Agencija „Fič rejtings“, navodi se dalje, „kao posebno važnu ističe uspešnost Narodne banke Srbije na planu očuvanja niske i stabilne inflacije, i naglašava da i u narednom periodu očekuje da će inflacija ostati pod čvrstom kontrolom, u granicama cilja NBS“.

NBS je navela da agencija „Fič rejtings“ „naglašava i pozitivne trendove u bankarskom sektoru, i u tom pogledu, u svojoj odluci posebno naglašava snažno smanjenje učešća problematičnih kredita u ukupnim kreditima na nivo ispod 5,0 odsto, dobru kapitalizovanost bankarskog sektora, uz dvocifreni rast kreditne aktivnosti koja je podrška ekonomskom rastu“.

Citat: ::

„Time je Republika Srbija, čuvajući stabilnost i transformišući svoju ekonomiju, prvi put došla na korak od dobijanja investicionog rejtinga, karakterističnog za ekonomije koje odlikuje visoka sigurnost ulaganja“, piše NBS.

Ja bi na ovo samo odgovorila dobro poznatim citatom a koji kaze:
“Čudno je, kako je malo potrebno da budemo sretni i jos čudnije, kako nam često baš to malo nedostaje.” Ivo Andrić.

BERLIN – Dojče Banka je rasporedila armiju “robota” koja bi joj omogućila da ukine hiljade radnih mjesta, dok njemački zajmodavac kreće u restrukturiranje svog poslovanja. Tim potezom Dojče Banka planira da uštedi milione dolara, a on dolazi nakon što je Kristian Seving, izvršni direktor, ljetos objavio da banka planira da ukine 18.000 radnih mesta kao dio najdrastičnijeg remonta u 149-godišnjoj istoriji kompanije.

Nemačka banka Folksbank Firstenfeldbruk od prošlog meseca naplaćuje svim novim privatnim klijentima negativne kamate. To znači da štediše plaćaju naknadu za svaki evro koji čuvaju na računu, piše "Dojče vele".

https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=11&dd=26&nav_id=1622710

Evropske banke najavile otpuštanje 60.000 zaposlenih

Deceniju loša profitabilnost, negativne kamatne stope Evropske centralne banke, Bregzit, usporavanje ekonomskog rasta i sve veći zahtevima regulatora, razlozi su šti zajmodavci Nemačke, Velike Britanije, Francuske, Španije i Švajcarske zajedno najavljuju gašenje 60 hiljada radnih mesta u ovoj godini, piše Fajnenešel tajms.

Za deset najvećih evropskih banaka to je smanjenje broja radnika od 2008. godine za petinu na 1,1 milion. Nasuprot tome, u prvih deset banaka u SAD taj pad iznosi oko 7 odsto. Mnogi otkazi su posledica posrnuća investicionih banaka u regionu koje trpe zbog opšteg pada prihoda i kontinuiranih gubitaka tržišnih udela zbog američke konkurencije.

Rejting agencija Mudi's ove sedmice promenila je prognozu budućih izgleda globalnog bankarstva sa stabilnih u negativne i upozorila da će jaz u profitabilnosti između banaka evrozone i njihovih rivala u svetu dodatno rasti, uprkos velikom smanjenju broja radnika.

Talas konsolidacije, za koji se mnogi vodeći zajmodavci u regionu pripremaju, moguć je zbog omekšavanja evropskih političara, protivnika stvaranju potpune bankarske unije.

To bi moglo prokrčiti put prekogračnim spajanjima i dovesti do optimizacije kadrova eliminisanjem radnih mesta koja se preklapaju, uz dodatnu digitalizaciju poslovanja.

Dojče bank: 5,7 milijardi minus u 2019. godini.
Menadžment tvrdi da će 2020 iskazati dobit?

EDIT: Pogledajte malo s desne strane ekrana!
Ima tu korisnih stvari a forumu dobro dodje!
Mod D.

OTP je preko svoje Crnogorske komercijalne banke prošle godine kupio podgoričku Sosijete ženeral banku za 40,4 miliona evra i u toku je proces njihovog spajanja.

Procena je da će "veliki CKB" zauzimati trećinu ukupnog bankarskog tržišta u Crnoj Gori, piše portal Investitor.

U proteklih nekoliko godina OTP je preuzeo i poslovanje Sosijete ženerala u više zemalja.

Iako nije imenovao državu u kojoj planiraju nastavak ekspanzije, Čanji je Rojtersu rekao da je u "istočnom susedstvu" srednje i istočne Evrope, ali u pitanju nije Turska.

Ipak, potencijal vidi u Ukrajini, u kojoj ima dobru reputaciju kao banka koja je ostala na nestabilnom tržištu uprkos trajnom konfliktu te zemlje sa Rusijom.

https://www.blic.rs/biznis/znate-li-kako-se-zove-vasa-banka-danas-imamo-26-banaka-a-bilo-ih-je-i-47-koje-su/9jsk4pj

"Antipandemijski" krediti EBRD za mala i srednja preduzeća u Srbiji!

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) povećala je sredstva za finansiranje ključnih banaka u Srbiji u nameri da podrži mala i srednja preduzeća (MSP), koja se suočavaju sa uticajem pandemije koronavirusa. Kako se navodi u saopštenju, krediti za mala i srednja preduzeća dostupni su preko Banke Inteza, Erste banke, Eurobanke, Prokredit banke i Unikredit banke, zahvaljujući novom finansiranju EBRD-a u vrednosti od 210 miliona evra.

"Sektor malih i srednjih preduzeća jedan je od stubova srpske ekonomije, koji daje 66 procenata zaposlenosti u zemlji. Kao posledica izbijanja koronavirusa, mnoge kompanije su doživele pad prometa i profitabilnosti, što je dovelo do kašnjenja u plaćanju i povećanih zahteva za likvidnošću", kaže se u saopštenju. Finansiranje EBRD-a podjednako je namenjeno podmirivanju potreba za likvidnošću korporativnih i malih biznisa, pomažući očuvanju radnih mesta. Deo sredstava dostupan je u dinarima kako bi se pomoglo MSP koja prodaju svoju robu i usluge u domaćoj valuti u ublažavanju valutnih rizika. Zuzana Hargitai, regionalna direktorka EBRD-a za Zapadni Balkan i direktorka za Srbiju, izjavila je: "U EBRD-u ponosmi smo na našu sposobnost da odgovorimo na hitne potrebe privatnih sektora u krizi.

Veći pristup finansijama životno je važno za mnoga mala preduzeća u Srbiji, dok se suočavaju sa padom u prodaju i protoku novca i iskušavaju poremećaj lanca snabdevanja", kaže se u saopštenju. Pored toga što olakšava pristup finansiranju pružanjem zajmova, EBRD podržava lokalna mala preduzeća sa drugim proizvodima, kao što su linije za finansiranje trgovine u okviru svog Programa za olakšavanje trgovine. Kako se uvoznici i izvoznici suočavaju sa sve složenijim uslovima snabdevanja, došlo je do brzog porasta potražnje za trgovinskim finansijama, što je od presudnog značaja za održavanje otvorenih kanala trgovine, navodi se u saopštenju.

https://www.glasamerike.net/a/antipandemijski-krediti-ebrd-za-mala-i-srednja-preduzeca-u-srbiji/5475483.html

REKORDAN PAD EURIBORA SMANJUJE RATE KREDITA U SRBIJI

Mesečne rate kredita biti niže svim korisnicima koji su inicijalno kredite uzeli u valuti indeksiranoj u evrima ili inicijalno čisto u evrima sa varijabilnom kamatanom stopom.
Za podsticaj ekonomskog rasta koji je podriven krizom zbog pandemije, poslovne banke u evrozoni uzele su u junu 1,3 biliona evra jeftinih zajmova od Evropske centralne banke. To je prošle nedelje dovelo do rekordnog pada Euribora, kamatne stope po kojoj evropskie banke međusobno pozajmljuje novac. Ona je danas između -0,3 i -0,5 odsto.

Da li će banke plaćati za uzete kredite?

Euribor je već nekoliko dana u padu i danas je između -0,3 i -0,5 odsto, u zavisnosti od vremenskog okvira pozajmljivanja.

Ovo je znak da tržišta očekuju pad cena, odnosno deflaciju, uprkos politici nezapamćene emisije svežeg novca koje je Evropska centralna banka (ECB) sprovela od početka krize uzrokovane virusom korona.

Što je manja marža ili Euribor, kamata koju plaća dužnik je manja. Kada Euribor „sklizne“ u negativnu zonu, kamata koju dužnik plaća postaje niža čak i od osnovne marže banke.

Deflacija uobičajeno motiviše učesnike na tržištu da odlažu kupovine, u očekivanju da će robe ili usluge još više pojeftiniti. Takvo ponašanje dalje deluje na smanjenje privredne aktivnosti i investicija, a potom i na smanjenje zaposlenosti, što dalje uzrokuje spiralu negativnih efekata na ekonomiju.

Dobra strana smanjenja Euribora bi trebalo da bude motivisanje novih pozajmljivanja i investicija koje pri višim kamatnim stopama ne bi bile isplative i ekonomski opravdane. Dakle, i oni projekti sa nižim očekivanim profitima u uslovima niže kamate, postaju ekonomski mogući.

Negativna cena novca, dakle, iako u kratkom roku deluje da olakšava poslovanje i smanjuje teret dužnika, nije poželjna pojava već je posledica velikih problema sa kojima se suočavaju ekonomije Evrope i sveta.

Dugoročno, ostanak Euribora u negativnoj zoni bi značio ekstremno duboku krizu sa dubokim i razarajućim socijalnim posledicama. Ostaje nada da ekonomska kriza izazvana virusom korona neće trajati dugo i da će oporavak privredne i investicione aktivnosti u zoni evra i njenim trgovinskim partnerima biti snažan i brz.

Banke prale velike sume prljavog novca.
Iz novog izvestaja se vidi da su oprali 2000 milijardi dolara,
odmah su pale akcije banaka, Dojče Bank za više od 7%, JP Morgan za više od 4%, HSBC još u ponedeljak na HongKong berzi za 4,3%

Očekuje se da će banke morati da plate kazne....