NEDELJA ŠTEDNJE !!!

Ma kakvih 8% kod Aik to je smesno-toliku kamaru ako bas zelis u dinarima, zabodi u Raifazen Cash fond-nema ulazne i izlazne provizije,svake godine oko 12% prinosa (ili vise) i da platis porez izadje preko 10 % a mozes da dizes kad i koliko zelis 

http://www.mojnovac.rs/fondovi/investicioni_fondovi/raiffeisen_cash.134.html

4%-5% pada dinara godisnje sam dobio na osnovu moje procene precenjenosti dinara.
Ona je na danasnji dan 6%. A uvek valute racunam da ce se vratiti na realnu vrednost za 3 godine.
Te bi to bilo 2% pada godisnje za vracanje duga iz proslosti. Ko je pratio moje postove koji su redovno bili brisani videce da sam skoro sve dugorocno pogodio vezano za valute.

A buduce slabljenje dinara niko ne moze da predvidi tacno. Za vreme prethodne vlasti islo je i
do 10%. Generalno trend u okruzenju, je oko 2-3% pada. Tu ne mislim na fiksne valute, nego na fluktuirajuce. Te cifre sam i ja koristio. Nema sanse da privredni rast moze da nadomesti inflaciju, koja ce uvek biti solidno veca nego EU inflacija. Samo je pitanje koji je tacno procenat u pitanju. Ipak covek mora biti oprezan po ovom pitanju i ne preterano optimistican.

Prvo preporucujem ti da menjas novac u menjacnicama. Konkretno Djokovic i Pariz. Ovo nije reklama nego savet. I zasto bi orocio na 8% ako mozes na 12%. Prilicno nelogicno.

Naravno apsolutno se isplati i Milosev predlog.

Ova godina je poslednja godina sa sansom za zaradu na stednji i to samo na dinarskoj. Mislim da je svima vreme da planiraju nesto ozbiljnije s parama ili da se pomire da godinama nece uvecati svoju imovinu. Tako da i ako sada uspes da uzmes neki novac znaj da to ubuce neces biti u mogucnosti.

Rajfajzen fondovi nisu losi, ali onaj u proslosti ne moze biti isti kao u buducnosti sa dosta manjim kamatama.

Ima li neko konkretne podatke po bankama, pa da ih okoci!

imas konkretne podatke na kamatica.com (nije reklama)...
razvrstano po vremenskom ogranicenju stednje i valuti stednje..

Generalni direktor Sektora za monetarne operacije u Narodnoj banci Srbije Branislav Zoroja naglasio je da najbolji doprinos koji centralna banka može da pruži snižavanju kamatnih stopa jeste obaranje inflacije i njena stabilizacija na nižem nivou.

To bi trebalo da doprinese padu premije rizika zemlje koja se uračunava u kamatnu stopu, rekao je Zoroja ističući da kamate koje banke nude, osim toga, zavise i od rizika svakog klijenta, valute kredita, segmenta tržišta koje kreditiraju.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Boško Živković naveo je da istraživanja pokazuju da je, za razliku od uvreženog mišljenja da su osnovni uzrok za visoke kamate skupi izvori finansiranja, uzrok u stvari visoka kamatna marža.

AIK mi je ponudio "specijalnu dinarsku ponudu"  8% na 12meseci uz mogucnost da dignem novac kad zazelim unutar tih 12m uz pripis te kamate. Pritom kurs im je najlosiji od svih 110.5, verovatno upravo zbog toga. Ako menjam 100000eur kod njih u din u startu izgubim 3400eur zbog kursne razlike pa to pojede posle prihod od kamate.

Komercijalna nudi 9.5% na 6m i 10% na 12m .... postanska stedionica 12% na 12meseci. Postanska ima neku foru da moram da dokazujem da mi zaista novac treba ako hocu da razorocim (ko u skoli da opravdam izostanak), u komercijalnoj razorocavaju bez pitanja ... dobijes kamatu po vidjenju koja je 0.xx%

Da li mi se to ispalti? Nikad nisam bio slon ulazenjima u rizik...ovo me sad muci. Racunao sam danas...sa 9.5% na 6m imao bi profit sve dok je kurs takav da mogu da kupim EUR za 118-119...sad je 113
Definitvno bi onda morao da menjam u menjacnicama jer dobija bolji kurs, ali me plasi recimo nosam 100000eur u din po gradu, ako ti to razmene u apoenima od po 1000 i 2000din to ne moze da se nosi...treba mi kofer...

Kapiram da ce NBS drzati kurs stabilnim i da u narednih 6meseci ne bi trebalo da kurs skoci, pretpostavljam da ce vlada sklopiti nekakav aranzman sa MMF-om na prolece pa ce to delovati blagotvorno na kurs.

Milos danas zavrsio 18 meseci 6 % devizenzi bite

Od ponedeljka za 6% konsalting 200e, zahvaljujem dvojici kolega koji su koristili moje usluge

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/420916/Za-nedelju-dana-9000000-evra-veca-stednja

Pade dinarska stednja.

Banke u Srbiji najavljuju da će od polovine ovog meseca još smanjiti kamate na štednju u evrima i u domaćoj valuti.

Tako će kamata na štednju u evrima, valuti koja se i najviše štedi, biti od 1,30 do 1,35 odsto za oročenje na 12 meseci, koje je i najčešće.

Štednja građana je dostigla skoro 8,5 milijardi evra, od toga najviše je depozita u dve najveće banke - gotovo polovina od ukupno položenih depozita. Građani najčešće oročavaju svoja sredstva na godinu dana i šest meseci. Iako je kamata povoljnija na uloge u dinarima, stanovništvo se i dalje radije opredeljuje za štednju deviza.

- Banke imaju dovoljno sredstava za plasiranje, likvidne su i nema razloga za veće kamate - kažu u Komercijalnoj banci. - S druge strane, i dalje smo daleko ispred kamata koje se primenjuju u evropskim zemljama. U Nemačkoj su na primer, ispod jedan odsto. Osim toga veoma je važno u koju se banku polaže ušteđevina. Što je kamata niža, to je sigurnost veća, staro je bankarsko pravilo.

Sosijete ženeral banka, prema rečima Dejana Vućinića, direktor Direkcije za rad sa stanovništvom, postupa u skladu sa preporukom NBS. To znači, ističe on, da se prioritet daje sigurnosti ulaganja građana i dugoročnog poslovanja, a ne povećanju izvora sredstava, koje bi bilo zasnovano na visokim kamatnim stopama.

- Praksa je pokazala i da su građani evidentno promenili kriterijume za odabir banke u kojoj će štedeti, kao i da za to više nije odlučujuća visina kamatne stope, već prvenstveno sigurnost uloga - ističe Vućinić. - Poslednje računice pokazuju da je novac isplativije čuvati u domaćoj valuti u poslednjih godinu i po dana, zbog relativno velike razlike u kamatama. Ovu računicu uglavnom ne narušava ni povremeno slabljenje domaće valute. Činjenica je da je štednja u dinarima praktično tri puta povoljnija nego u evrima.

Kamata na uloge u dolarima položene na godinu dana je oko 1,20 odsto, na švajcarce od 0,30 do 0,40 odsto, a na britansku funtu od 0,80 do 1,10 odsto. U ovim valutama štedi veoma mali broj građana.

Vreme kada su banke u Srbiji nudile i od devet odsto na štednju u evrima na godinu dana, a do 18 odsto na dinare je iza nas. Za poslednjih godinu dana kamate su prepolovljene, a u odnosu na 2010. i do četiri puta su manje. Nešto veće kamate od tri do 3,5 odsto nudi veoma mali broj banaka.

Povoljnije kamate ne treba, iako je to bilo ranije tradicija, očekivati ni u Nedelji štednje, koja počinje za mesec i po dana. Još lane, banke su se odazvale preporuci Narodne banke Srbije da ne povećavaju kamate. To će se dogoditi i ove godine.

Tako da računica za one koji se odluče da štede pokazuje ovako. Ako građanin položi 100.000 dinara sa kamatom od šest odsto na pola godine, zaradiće 3.170 dinara, a za isti iznos, sa kamatom od sedam odsto, oročen na 12 meseci, 7.000 dinara. Ukoliko stavi 1.000 evra, dobiće kamatu na šest meseci od 0,77 odsto, a na godinu dana 1,30 odsto. Zarade za pola godine je oko pet evra, jer se 15 odsto plaća porez na uloge u devizama, a na godinu dana oko deset evra.

Ja Vam lepo nudion konsalting za 6% za 100e, sad je u promenjemim uslovima 300e :) pa kog zanima nek me kontaktira, garancije vlade do 50.000 + kamatu

Dan je štednje, hoćete li štedeti?

Kamate na štedne uloge u dinarima oročene na godinu dana iznose od oko šest do 8,5 odsto, a na evre od oko jedan do 2,1 odsto.

Prihod od kamata na dinarsku štednju nije oporezovan, za razliku od prihoda od devizne štednje.

Naravno po 6% na eur

Milos86 ::

Naravno po 6% na eur

Gde ima 6% na eur da i ja orocim

To spada u domen konsaltinga

Milos86 ::

To spada u domen konsaltinga

Ok Milose, konsaltinguj nas. 

Prava konsultanata

Pravo na nagradu – pravo na nagradu za obavljenu uslugu je temeljno pravo konsalting organizacije koje ona ima po ugovoru.Ona ima pri ulazenju u posao svoje ekonomske motive postizanje odredjene ekonomske koristi.S druge strane interes narucioca je da se posao ostvari sto kvalitetnije i sto je moguce jeftinije.Ova dva interesa mogu biti u suprotnosti pa je moguce da konsalting organizacija stiteci svoje interese steti interesima narucioca.Zato se u praksi ravnoteza uspostavlja zabranom da konsalting organizacija ima bilo kakvu materijalnu korist osim one koju joj narucilac isplacuje u obliku ugovorene nagrade i troskova koje treba po ugovoru nadoknaditi. To se cini na dva nacina: -unosenjem u ugovor odredbe kojom se iskljucuje da konsalting organizacija dobije bilo kakvu korist na temelju toga sto je u izradi projekta upotrebila svoje pronalaske , da primi proviziju, popust ili bilo kakvu drugu makar i posrednu korist od izvodjaca, dobavljaca -time sto je ta zabrana u kodeksima etike asocijacije konsalting agencija

Sta ce mo sa nedeljom stednje. Koju valutu da orocimo.

Telenor dinari 7%....znaci i  bez nedelje stednje

5% na eur, gde i kako cena 200e na pm do 50.000 garantovano od Vlade

Milos86 ::

5% na eur, gde i kako cena 200e na pm do 50.000 garantovano od Vlade

A ja skoro posmislio kako smo svi ovde da podelimo misljenja i stavove....
Kad ono reklame

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/464214/Zapisi-i-obveznice-isplativiji-nego-stednja

Evo dzabe od mene....

Zato je i dzabe jer je 2% a ko voli 5% na 13 meseci minum ....

Licno imam gde da stavim na 5% za garantovani iznos evra.
Ali to se slucajno tako potrefilo i nece biti tako sledece godine.
I ne mogu da namestim drugima da imaju i oni.

Milos86 je i prosle godine reklamirao slicnu pricu. 
Mislim da je 200 evra korektna cena za takvu uslugu.

Voleo bih da neki clan foruma sa 30+ poruka potvrdi istinitost te seme.
Ili ne daj boze da je obrnuta prica, ako je neko imao losa iskustva.

Mene najvise zalosti sto je ovde na forumu jako tesko sklopiti neki posao.
Voleo bih da forum dobije na znacaju i da stvarno posluzi svrsi.

Ako nije ovlascena banka nemoj .

Ovlascena banka posluje profitabilno
Nema nikakve seme ugovor o deponovanju sredstava sa bankom i direktorom i kome je clan o garanciji do 50.000 od strane vlade

Evo ako je ono 2% (sto nije istina) ja sad dajem BESPLATNO informaciju za 4%.
5-godisnje obeveznice R SRbije koje su trgovane 27.10 kupon je bio 4%.

Bice 24.12 trgovanje 3-godisnjim obveznicama (poslednja kamata za trgovanje u Junu je bila 3,85%). Raspitajte se kod svog brokera o detaljima.

@Mistery011

samo da bude jasno da obveznice nude manju sigurnost na iznose do 50.000 evra.
Iako i jedno i drugo garantuje drzava, u mnogim zemljama kada dodje do bankrota
deo para izgube samo oni preko 50k evra po banci i oni sto imaju drzavne obveznice.

Ta razlika po meni vredi bar 1-1.5% godisnje. Da podsetim da su oni kojima je Srbija
dugovala po obveznicama do pre 15 godina izvukli jedva trecinu realno ili polovinu nominalno
, a oni koji su imali u bankama novac preko stare devizne stednje su izvukli sve nominalno.

http://www.belex.rs/data/2015/11/00096636.pdf

Sta je ovo, ne razumem.

Hvala a obavestenju.

Obveznice su sigurne i kada drzava  bankrotira one ostaju kao dug i drzava ih isplati kad tad i to sa kamatom.
Nema oprastanja. I u slicaju Argentine ga nije bilo. Mada su neke drzave oprastale deo duga i nama i Argentini, ali to nisu privatni ulagaci....
Radilo se o dobroj volji i politickim razlozima.
Ni Grckoj niko nije do sada orostio dug.

Aleks ::

http://www.belex.rs/data/2015/11/00096636.pdf

Sta je ovo, ne razumem.

Hvala a obavestenju.

Odgovor je ovde: https://www.aikb.net/t835p220-belex15#145499

TO znaci kupim to nesto za 1000.din.a za par godina dobijem 8%. godisnje. Ili ???

Pa ti izgleda nisi ovo procitao https://www.aikb.net/t1704-ulaganje-u-obveznice-i-trezorske-zapise?highlight=obveznice

Tu ti je sve objasnjeno...