Ulaganje u obveznice i trezorske zapise

Obveznice

ŠTA JE OBVEZNICA?

Obveznica je hartija od vrednosti kojom se njen izdavalac (emitent)
obavezuje da će licu koje je naznačeno na njoj ili donosiocu iste
(zavisno da li se radi o obveznici na ime ili donosioca) isplatiti
iznos koji je naveden na njoj (nominalnu vrednost obveznice) i platiti
kamatu za određeni vremenski period.
Vlasništvo nad njima se stiče ispunjenjem obaveza u novcu.

IZ ČEGA SE OBVEZNICA SASTOJI?

Svaka obveznica se sastoji iz plašta i kamatnih kupona. Prvi deo sadrži
osnovne podatke o obveznici kao što su oznaka da je ta hartija od
vrednosti obveznica i koja je vrsta obveznice, naziv i sedište
emitenta, naziv i sedište kupca ili pak oznaku da glasi na donosioca,
iznos na koji glasi obveznica (nominalnu vrednost obveznice), visinu
kamatne stope, datum i mesto plaćanja kamate i glavnice (nominalne
vrednosti), mesto i datum izdavanja, ime garanta (ako je obveznica
garantovana, procenat učešća u dobiti (ako je to učešće predviđeno),
oznaku serije i kontrolni broj obveznice, faksimil potpisa ovlašćenog
lica i pečat emitenta. Kamatni kuponi sadrže pak, osnovne podatke o
samoj isplati kamate: oznaku serije i broj kupona, visinu kamate, datum
dospeća, mesto, datum i način plaćanja kamata kao i potpis ovlašćenog
lica i pečat emitenta. Ovaj drugi deo obeveznice je značajan zato što
vlasnik odnosno imalac obveznice isti mora pokazati emitentu, zajedno
sa plaštom, kada dođe vreme za naplatu kamate.
U skladu sa postojećom regulativom, emitent može da,
umesto štampanja obveznice, izda potvrdu koja bi sadržala iste elemente
kao i plašt obveznice s tim što ona onda mora biti overena od strane
banke kod koje emitent ima otvoren depo račun.

PO ČEMU SE OBVEZNICE RAZLIKUJU OD AKCIJA?

1. Vlasnici odnosno zakoniti imaoci obveznica su kreditori preduzeća emitenta, a ne njegovi vlasnici
2. Obveznice kao hartije od vrednosti dospevaju
posle određenog vremena I tada ih emitent mora otkupiti od njihovog
imaoca po njihovoj nominalnoj vrednosti. Akcije pak, nemaju rok dospeća
I mogu ostati neisplaćene sve dok postoji preduzeće emitent. Naravno,
to ne znači da će novac koji je njihov imalac dao prilikom kupovine,
ostati “zarobljen” sve do prestanka postojanja preduzeća. Naprotiv,
vlasnik može da ih proda po njihovoj tržišnoj ceni u onom trenutku za
koji se on sam odluči i tako da dođe do potrebne gotovine.
3. Kamata, kao prihod od obveznica, predstavlja
ugovornu obavezu emitenta. To znači da je on mora isplatiti. U
protivnom slede sankcije – prinudna naplata. Dividenda pak, kao prihod
od akcija ne predstavlja pravnu obavezu emitenta, sve dok je upravni
odbor akcionarskog društva zvanično i ne objavi
4. Bitna karakteristika kamate je i ta što je ona
unapred ugovorena, dok iznos dividende koji će biti isplaćen zavisi od
ostvarenog poslovnog uspeha. To znači da ona može biti i znatno viša od
kamate, ukoliko akcionarsko društvo uspešno posluje, ali i znatno niža
u slučaju lošeg poslovanja akcionarskog društva - emitenta.
5. Pravo kontrole akcionarskih društava predstavlja
jedno od osnovnih prava vlasnika akcija, dok to pravo ne postoji kod
kupaca obveznica
6. Ukoliko dođe do likvidacije ili bankrotstva
akcionarskog društva tada vlasnici obveznica imaju prioritet u odnosu
na vlasnike akcija u naplati svojih potraživanja iz likvidacione odn.
stečajne mase.

NOMINALNA, KNJIGOVODSTVENA I TRŽIŠNA VREDNOST OBVEZNICE

Nominalna vrednost obveznice jeste ona vrednost koja je naznačena na
samoj obveznici i koja će se isplatiti o njenom roku dospeća. Npr. ako
je emitovana obveznica sa nominalnom vrednošću od 1.000,00 dinara i sa
rokom dospeća od 10 godina to znači da će kupac istih, posle 10 godina,
moći da naplati tih 1.000,00 dinara od emitenta. Naravno, to ne znači
da on i ranije neće moći da dođe do gotovine koju je uložio kada ih je
kupovao. On ih, naime, može prodati pre roka dospeća na organizovanom
tržištu i ranije po tržišnoj ceni.
Knjigovodstvena vrednost obveznice jednaka je njenoj
nominalnoj vrednosti I po njoj se obveznica evidentira u knjigovodstvu
preduzeća emitenta.
Tržišna vrednost obveznice zavisi od kamatne stope
koju ta obveznica donosi kupcu, ostalih investicionih mogućnosti kao i
kupčevog uverenja da će emitent biti u mogućnosti da isplaćuje obaveze
koje preuzima emitovanjem obveznica (da isplaćuje kamate kao i
glavnicu). Teoretski, tržišna vrednost obveznica se dobija kao zbir
sadašnje vrednosti kamata koje će se isplaćivati kupcu do roka dospeća
obveznice i sadašnje vrednosti glavnice koja će se isplatiti po isteku
perioda na koji je obveznica emitovana. Iskazano u vidu formule:



gde su P – tržišna vrednost obveznice I - kamata koja se
isplaćuje godišnje (vrednost kamatnog kupona) N – nominalna vrednost
obveznice r – preovlađujuća tržišna kamatna stopa (tržišna stopa
kapitalizacije) n – broj godina do dospeća obveznice
Ukoliko se kamata plaća više puta u toku puta u toku godine ova opšta formula bi imala sledeći oblik:



pri čemu bismo sa m označili broj plaćanja u toku godine.
Ukoliko je:
1. ugovorena kamatna stopa jednaka preovlađujućoj tada je tržišna vrednost obveznica jednaka njihovoj nominalnoj
2. ugovorena kamatna stopa manja od preovlađujuće, tada je tržišna
vrednost obveznice manja od nominalne i za prodaju obveznica po takvoj
vrednosti, na primarnom tržištu, se kaže da predstavlja prodaju uz tzv.
diskont
3. ugovorena kamatna stopa veća od preovlađujuće
tada je tržišna vrednost obveznice veća od nominalne i za prodaju
obveznica po takvoj vrednosti, na primarnom tržištu, se kaže da
predstavlja prodaju sa premijom.
Tržišna cena obveznice se iskazuje u procentima od
njene nominalne vrednosti. Npr. ako se za obveznicu čija je nominalna
vrednost 1.000,00 dinara njena tržišna cena označi sa 120 to onda znači
da ona iznosi 1.200,00 dinara.

VRSTE OBVEZNICA

Postoje različite vrste obveznice.
1. prema roku dospeća, dele se na:
kratkoročne – koje dospevaju na naplatu u roku koji je kraći od godinu dana
dugoročne – koje dospevaju na naplatu u roku koji je duži od godinu dana.
2. prema načinu označavanja vlasništva nad njima, dele se na:
obveznice na ime – koje na plaštu imaju navedeno ime
kupca. Takve obveznice se prenose na novog vlasnika indosiranjem -
pismenim izjavljivanjem vlasnika iste da svoje pravo prenosi na drugo
lice. Novi vlasnik, prilikom naplaćivanja svojih prava po osnovu
obveznice, obavezno mora prezentirati i sam indosament.
obveznice na donosioca – koje na plaštu imaju
navedeno da glase na donosioca. One se na neko drugo lice prenose
prostom predajom. Njihova bitna razlika u odnosu na prethodnu vrstu
obveznica je u tome što emitent neće izdati vlasniku novu obveznicu u
slučaju njenog gubitka.
3. prema načinu na koji se ostvaruje pravo na kamatu, dele se na:
obveznice bez kupona – kod kojih se kamata isplaćuje odjednom – o roku dospeća i koje kao takve nemaju kamatne kupone
obveznice sa kuponima – kod kojih se kamata
isplaćuje peridično i koje kao takve imaju kamatne kupone koji se
moraju prezentirati prilikom njene naplate.
4. prema načinu obračuna kamate, dele se na:
obveznice sa fiksnom kamatom – kod kojih je kamata u momentu kupovine poznata i ona je fiksna
obveznice sa promenljivom (varijabilnom) kamatom –
kod kojih je kamatna stopa obveznice promenljiva i vezuje se za kamatnu
stopu neke kratkoročne hartije od vrednosti (a to je najčešće ona koja
ima najniži kreditni rizik)
obveznice sa indeksiranom kamatom – kod kojih se
fiksna kamata, u momentu isplate koriguje indeksom rasta cena na malo
ili nekim drugim ugovorenim indeksom.
5. prema vremenu u kome se isplaćuje glavnica, dele se na:
jednokratne obveznice – kod kojih se glavnica (nominalna vrednost, vrednost na koju glase) isplaćuje odjednom – o roku dospeća
anuitetne obveznice – kod kojih se glavnica otplaćuje periodično.
6. prema načinu obezbeđivanja otplate, dele se na:
hipotekarne obveznice – kod kojih emitent zalaže
svoju imovinu kao garanciju da će obaveze po osnovu obveznica biti
isplaćene njihovim imaocima. Ukoliko emitent ne bude sposoban da iste
izmiri izvršiće se prodaja te imovine i tako omogućiti naplata
potraživanja koja vlasnik ima prema izdavaocu obveznice
garantovane obveznice – za čiju isplatu o roku
dospeća garantuje određeno pravno lice kao što je na primer
komercijalna banka, što znači da vlasnik obveznice može svoja
potraživanja iz obveznice da naplati od banke ukoliko emitent nema
sredstava za isplatu svojih obaveza po osnovu obveznica
negarantovane obveznice – kod kojih vlasnik svoja
potraživanja po osnovu obveznice koju poseduje može da naplati jedino
od emitenta.
7. prema mogućnosti otkupa pre roka dospeća, dele se na:
opozive – koje u sebi sadrže pravo emitenta da ih
otkupi pre roka dospeća, po unapred utvrđenoj ceni koja je, po pravilu,
veća od nominalne vrednosti obveznice
neopozive – koje u sebi ne sadrže pravo emitenta da ih otkupi pre roka dospeća.
8. prema tome ko se javlja kao emitent obveznica, dele se na:
državne obveznice – koje emituje država odn
ovlašćeni državni organ, radi obezbeđenja sredstava iz realnih izvora
radi usklađivanja priliva i odliva bužeta odnosno za pokriće trenutnih
buđžetskih deficita kao i anticipativne buđžetske potrošnje.
municipalne obveznice (obveznice lokalnih organa
vlasti) – koje emituju gradovi, regioni, škole, univerziteti i sl. radi
obezbeđenja potrebnih sredstava za finansiranje buđžetskog deficita
lokalnih organa vlasti, za izgradnju škole, bolnice, uličnog
osvetljenja, sportskih objekata
korporativne obveznice – koje emituju preduzaća bilo
da su to javna preduzeća, transportna i industrijska preduzeća, banke
ili druge finansijske kompanije.
9. Razlikujemo još neke vrste obveznica:
Zamenljive (konvertibilne) obveznice – koje se mogu zameniti za određeni broj običnih akcija, prema unapred utvrđenom raciu
Participativne obveznice – koje svojim vlasnicima
daju pravo, ne samo na kamatu već, i na učešće u raspodeli neto dobiti
preduzeća
Obveznice sa put klauzulom (put bonds) – koje vlasniku daju pravo da ih proda emitentu po unapred utvrđenoj ceni.

Tek sad vidim naslov i secanja mi se vratila par godina u nazad, dok sam bio u srednjoj skoli, odgovaram ja Bankarsko poslovanje, izvucem pitanje akcije, platne kartice i obveznice pricam ja prvo o akcijama kako je danas u praksi, pa Beogradska berza, pa nacini trgovanja, on kaze ne valja ne pise tako u knjizi a akcijama se u praksi ne trguje, hajde drugo, kazem mu ja i za platne kartice za e-novac, gleda on mene kaze mnogo improvizujes (verovatno je cuo novu rec na TV-u) kaze on opet nevalja, hajde trece... Pocinjem ja Obveznice su... a on me prekinu i kaze :"Ne mogu da tolerisem nepoznavanje osnovnih pojmova ne kaze se obveznica nego OBAVEZNICA!!??" I tako ja dobijem dvojku na kredit... Srecom tome je kraj neka oni predaju svoju ekonomiju a drugi ce da prave pare

E Miso dvojka,sereca tvoja-da ti je Matt bio prof. dobio bi KECA,pa na popravni,ovako samo ti pravi parice...STO TI DOBRA MACICAAA ;)

Hvala, da ti se vrati vishe :) A maja je iz glavnog im grada :clown: :geek: :joker: :rendeer:

Imao sam nesto ovih zapisa mislim serija od pocetka godine, III serija mislim, i slazem se da su ok. Nema provizija, oslobodjene svih poreza i sl.

I ? Koliki se prinos ocekuje u 2008.? :pirat:

Nema više, ukinuli. Inače kamata u poslednjoj seriji je bila 11%.

JAVNI POZIV ZA KUPOVINU DRŽAVNIH ZAPISA 4. mart 2008. godine
Ministarstvo finansija objavljuje


JAVNI POZIV ZA KUPOVINU DRŽAVNIH ZAPISA
svim zainteresovanim pravnim i fizičkim licima


I Osnovni elementi emisije

Emitent: Republika Srbija
Vrednost emisije: 400.000.000,00 dinara
Nominalna vrednost zapisa: 10.000,00 dinara
Minimalna vrednost ponude za kupovinu: 100.000,00 dinara
Datum emisije: 4. mart 2008. godine
Datum dospeća: 3. jun 2008. godine

II Aukcija

Državne zapise mogu kupovati sva domaća pravna i fizička lica preko članova Centralnog registra hartija od vrednosti.

Primarna prodaja državnih zapisa obavlja se putem aukcije, na vanberzanskom tržištu.

Učesnik na aukciji može podneti više ponuda za kupovinu državnih zapisa.

Iznos prodatih državnih zapisa zavisi od ponudjene diskontne stope na nominalnu vrednost državnih zapisa i odluke ministra, ili lica koje on ovlasti, o najvišoj diskontnoj stopi koju ponuda za kupovinu mora da sadrži da bi bila prihvaćena.

Aukcija će se održati u utorak, 4. marta 2008. godine.

III Vremenski plan

09.00-10.45 Podnošenje ponuda za kupovinu putem aukcijske platforme
11.00-11.30 Aukcija
11.30-13.00 Uplata novca za prihvaćene ponude
13.30 Saldiranje

Nakon saldiranja, Ministarstvo finansija objavljuje izveštaj o rezultatima aukcije.

Za dodatne informacije obratite se na brojeve telefona: 011/3202-225, 3202-351.

grlja ::

Imao sam nesto ovih zapisa mislim serija od pocetka godine, III serija mislim, i slazem se da su ok. Nema provizija, oslobodjene svih poreza i sl.

Jeste bilo lepo utrcati na 24% bez poreza dok dinar jaca, ali na zalost nema vise.


Fritz,
Mislim da Grlja nije mislio na hartije Ministarstva vec na blagajnicke zapise NBS. Inace MoF je uvek davao neku smesnu stopu . Pejstujem rezultate sa aukcije od 26. februara




Република Србија
Министарство финансија
Управа за трезор

Аукција државних записа Републике Србије
26. фебруар 2008. године

у динарима
Ознака емисије РСМФРСД62433
Тикер РСДЗ08135
Датум емитовања 26/02/2008
Датум доспећа 27/05/2008
Вредност емисије 800,000,000.00
Вредност достављених понуда 812,230,000.00
Номинална вредност продатих државних записа 800,000,000.00
Тржишна вредност продатих државних записа 791,460,340.28
Просечна дисконтна стопа остварена на аукцији 4.27%
Просечна приносна стопа (по конформној методи) остварена на аукцији 4.41%
Највиша прихваћена дисконтна стопа 4.30%
Просечна дисконтована цена остварена на аукцији 9,893.25
Проценат прихваћених понуда са највишом стопом/поднете понуде са највишом стопом 96.48%
Коефицијент реализације (продато /емитовано) 100.00%

Укупан број поднетих понуда 6
Укупан број прихваћених понуда 4
Број прихваћених понуда - банкарски сектор 0
Број прихваћених понуда - остала правна лица 4
Број прихваћених понуда - физичка лица 0

Uprava za trezor Ministarstva finansija organizovaće krajem januara aukciju državnih hartija od vrednosti (HOV) na kojoj će pored pravnih, prvi put moći da učestvuju i fizička lica. Vrednost ove prve emisije državnih zapisa biće između tri i pet milijardi dinara.

Glavni razlog za emitovanje državnih zapisa nije rešavanje, inače sasvim uobičajenog, povremenog nedostatka para u budžetu.
Naša je želja pre svega da na ovaj način doprinesemo stvaranju pozitivne investicione klime.
Svetska banka i MMF su nam uputili primedbe što država nije uspostavili reperne stope na tržištu novca i kapitala. Njihovim uspostavljanjem obezbediće se normalan investicioni ambijent, kako za domaće, tako i za strane investitore.
Teško je zamisliti da ovde dođu ozbiljne investicione banke i fondovi kada nemamo krivu prinosa na tržištu novca i kapitala.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Danas prva aukcija!
Rok dospeća tih državnih hartija od vrednosti je 7. maj 2009. godine.

Vlada će u prvoj emisiji na prodaju ponuditi ukupno 200.000 državnih zapisa nominalne vrednosti 10.000 dinara po komadu.

Jel neko namerava da kupuje??



.

Sneki ::

Danas prva aukcija!
Rok dospeća tih državnih hartija od vrednosti je 7. maj 2009. godine.

Vlada će u prvoj emisiji na prodaju ponuditi ukupno 200.000 državnih zapisa nominalne vrednosti 10.000 dinara po komadu.

Jel neko namerava da kupuje??
.

Na današnjoj aukciji prodato je 84.470 državnih zapisa ukupne vrednosti 844,7 miliona dinara, odnosno 42,24 odsto obima ukupne emisije, saopšteno je iz Uprave za trezor Ministarstva finansija. Kako se navodi u saopštenju, zapisi su prodati po kamatnoj stopi od 15 odsto, a rok dospeća tih državnih hartija od vrednosti je 7. maj 2009. godine.

Ovi državni zapisi su obično đubre. Ne vidim zašto bi neko imao interes da kupuje ove zapise, kad bolje može da prođe štednjom? Drugo, šta će država da radi sa tim novcem 3 meseca kada dospeva kamata? Možda da ih "obrne" za više od 15% koliko daje kamatu?

Žalosno je koliko smo smešni a i obrnuto...

Kako sada stvari stoje dinar će da jaća!
Jedan od signala je i činjenica da su svi državni zapisi (tri milijarde dinara) prodati
na poslednjoj aukcij!
Setite se da prošli put na auciji nije bilo baš puno iteresovanja, beše li da je prodato samo negde oko 40% ponude?

Ovaj signal može imati uticaja i na blaži oporavak berze!
Papiri dospevaju 7. 7. 2009. dakle, do tada bi dinar mogao da bude relativno miran uz moguč blag rast!!

“Država će do kraja godine emitovati dugoročne evro obveznice”
BEOGRAD, Srbija bi do kraja godine mogla da emituje dugoročne devizne obveznice u evrima, najavio je juče državni sekretar u Ministarstvu finansija Srbije Slobodan Ilić .
Ilić je kazao kako je takva hartija od vrijednosti dobrodošla na plitkom tržištu kapitala, kakvo je srpsko, te da postoji zakonski okvir za njeno emitovanje. On je naglasio da će realizaciju tog prijedloga Ministarstvo finansija analizirati zajedno sa MMF-om.
Osiguravajuće kompanije u Srbiji koje se bave životnim osiguranjem zainteresovane su za izdavanje tih hartija od vrijednosti i do 15. jula trebalo bi da dostave Ministarstvu finansija prijedlog u kojem će to obrazložiti.
Nebojša Divljan, član Upravnog odbora Udruženja osiguravača Srbije i generalni direktor Delta Generali osiguranja kazao je da će kompanije za životno osiguranje ponuditi državi da emituje devizne obveznice sa rokom dospjeća od 20 godina, pošto se ugovori životnog osiguranja u Srbiji sklapaju prosječno na taj period. Divljan je kazao kako će kamatna stopa na takve hartije od vrijednosti biti veća od tri odsto godišnje.

Serbia’s Finance Ministry said on Tuesday it sold out a 6.0 billion dinar ($90.6 million/64.3 million euro) offer of three-month Treasury bills.

The average accepted price in the auction was equal to 97% of par and the accepted interest rate was 12.15%, the ministry said in a statement posted on its website.

The ministry sold 600,000 T-bills with a nominal value of 10,000 dinars each, it added. The government securities will mature on November 17.

In the previous auction of three-month T-bills held on August 11 the ministry sold out its entire 5.0 billion dinar offer at an annual interest rate of 12.19%.

Serbia holds scheduled auctions of three-month T-bills every week on Tuesdays and of six-month T-bills on Thursdays.

The next auctions of three-month and six-month T-bills will be held on August 20 and August 25, respectively.

Stručnjak Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović upozorava da je Srbija zbog visoke emisije trezorskih zapisa postala veoma osetljiva na krizu i da bi do sloma tržišta dužničkih hartija od vrednosti moglo da dođe u bilo kom momentu „za mesec dana, za tri meseca ili za godinu i po dana“. Prema njegovim rečima, emisija trezorskih zapisa je od samog početka rasla geometrijskom progresijom, i činjenica je da su ta sredstva doprinela i isplati penzija i drugih davanja, ali je prošlog meseca taj trend visokog rasta prekinut.

"Kada se pogledaju svetski podaci, vidi se da su od proleća do danas, mnoge države imale ogromne emisije obveznica i postoji realna bojazan da velike ekonomije poput Francuske i Italije, ali i manje kao što su Mađarska, Bugarska i Poljska neće moći da vrate te dugove. Hipotetički posmatrano, Srbija bi mogla da nastavi sa izdavanjem novih zapisa, ali rizikuje da dođe u situaciju da zbog nekog spoljnjeg poremećaja zapadne u teškoće. Recimo, ako bi se pojavile vesti da Mađarska ima probleme sa isplatom svojih državnih obveznica, banke, koje su glavni kupci trezorskih zapisa, odjednom bi počele da se povlače sa ovog tržišta, a država nema budžetske prihode iz kojih bi isplaćivala dospele obaveze. Zato je mnogo bolje da Vlada sada počne da se okreće drugim izvorima finansiranja", tvrdi Đogović.

Među alternativama koje su državi na raspolaganju, Đogović ističe da je najizvesnije da će u 2010. novac koji nedostaje biti obezbeđen inostranim kreditima, kao što je aranžman sa Evropskom unijom od 200 miliona evra, zatim ruski kredit u okviru kojeg je za podršku budžetu takođe predviđeno 200 miliona evra, kao i pozajmica iz Kine.

"Srbija će posle Rusije, Poljske i Rumunije biti četvrta zemlja gde će EBRD emitovati obveznice u lokalnoj valuti", rekla je Gacek na predstavljaju Izveštaja EBRD o tranziciji.

Za izdavanje dinarskih obveznica te međunarodne finansijske institucije potrebna je, kako je objasnila, izmena zakonske regulative u Srbiji, odnosno izmene Zakona o deviznom poslovanju i Zakona o hartijama od vrednosti.

Na aukciji tromesečnih državnih zapisa Republike Srbije, prodato je 254.902 državnih zapisa, ukupne nominalne vrednosti 2.549.020.000 dinara.
To predstavlja 50,98 odsto obima emisije. Državni zapisi su prodati po kamatnoj stopi od 12,80 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 15. marta 2011. godine.

Biće interesantno pratiti, koliko će se ovo isplatiti?

Ovim putem Vas pozivamo da učestvujete na aukciji državnih hartija od vrednosti. Osnovni elementi državnih hartija od vrednosti iz tačke 1. ove odluke su:
Emitent: Republika Srbija
Iznos emisije: 10.000.000.000,00 RSD
Nominalna vrednost: 10.000,00 RSD
Datum emitovanja: 19. april 2011. godine
Datum saldiranja: 19. maj 2011. godine
Datum dospeća: 26. april 2012. godine

Aukcija će se odvijati po sledećem vremenskom planu dana 17. maja 2011: 09:30 do 10:30 Predotvaranje 10:30 do 11:15 Aukcija 11:15 do 12:15 Aukcija na zatvaranju – unos naloga 12:15 do 12:30 Aukcija na zatvaranju – zaključivanje transakcija.

Prva aukcija ovih 53W trezoraca bila 19.4.2011. kada je procenat realizacije iznosio 28,77%, dok je diskontna stopa iznosila 13,2500%. Dana 17.5.2011. Uprava za javni dug ponovo će otvoriti ovu emisiju.

A gde se ovo kupuje.

Preko brokera, kao i akcije i obveznice stare devizne štednje.

[You must be registered and logged in to see this link.]

BEOGRAD - Srbija je na inostranom tržištu prodala evroobveznice u vrednosti milijardu dolara, izjavio je danas premijer Srbije Mirko Cvetković.

"To je istorijski događaj za Srbiju jer se po prvi put državna hartija od vrednosti kotira na evropskom tržištu", rekao je Cvetković u intervjuu za agenciju Beta.

On je naveo da je jučerašnje trgovanje evroobveznicama Srbije bilo veoma uspešno jer je potražnja bila duplo veća od ponude, odnosno dobijene su ponude u vrednosti od dve milijarde dolara.

Evroobveznice su desetogodišnje, a prodate su sa godišnjom kamatom od 7,25 odsto.

Kobe Bryant ::

BEOGRAD - Srbija je na inostranom tržištu prodala evroobveznice u vrednosti milijardu dolara, izjavio je danas premijer Srbije Mirko Cvetković.

"To je istorijski događaj za Srbiju jer se po prvi put državna hartija od vrednosti kotira na evropskom tržištu", rekao je Cvetković u intervjuu za agenciju Beta.

On je naveo da je jučerašnje trgovanje evroobveznicama Srbije bilo veoma uspešno jer je potražnja bila duplo veća od ponude, odnosno dobijene su ponude u vrednosti od dve milijarde dolara.

Evroobveznice su desetogodišnje, a prodate su sa godišnjom kamatom od 7,25 odsto.

Ovo kako je Cvele saopstio ispada sve to veoma uspesno, ali za koga ?.
Pa sto onda uspesno ne proda jos pet milijardi evroobveznica dok su jos na vlasti. Kuda sve ovo vodi ?

Obveznice od 7-8% su Grcku dovele do ovog stanja gde jeste. BOJIM SE da ovde nema mesta nikakvom likovanju Premijera vec naprotiv.To su strasnih 72.5 mil. evr. kamate godisnje....!!!

ništa ne valja u vezi ove prodaje, ama baš ništa!

Pogubno za Srbiju, ali za lopine i naše neprijatelje - banja!

Mere koje su izazvale jučerašnji talas štrajkova GRČKOJ:

- Penzije više od 1200 evra mesečno, smanjuju se za 20 odsto;
- Penzionerima mlađim od 55 godina, penzije se smanjuju za 40 odsto ukoliko dobijaju više od 1000 evra;

- Neoporezivi deo dohotka smanjuje se sa 8000 na 5000 evra;

- 30 000 zaposlenih u javnom sektoru odlazi na prinudni odmor tokom koga će primati 60 odsto svoje osnovne plate godinu dana, a tada će biti ili premešteni na drugo radno mesto ili otpušteni čak i ako imaju ugovor o garantovanom zaposlenju;

U javnim službama u Grčkoj zaposleno je oko 700 000 ljudi, a u preduzećima koje subvencioniše država još 200 000.


I pored ovih mera, broj zagovornika bankrota Grčke sve je veći. Taj su scenario kao najverovatniji izneli i predstavnici rejting agencije Moody's. Odluku o bankrotu Grčka mora da donese sama.

P.S. Jedino što ne znamo ko je kupovao "naše" obveznice
Taj se baš usrećio....
Hrabar neki "investitor" ?

Imali gorih od nas?
Kakav je ovo uspeh?
Ima li opozicije u ovoj državi?

Momir ::

Ima li opozicije u ovoj državi?

Nema, zar nije TOMA javno reko da su Srbiji potrebni ljudi kao što je BEKO !!!!
Pa se čak javno hvalio kako njegovu stranku finansiraju tajkuni...

Citat :

"Zaduživanje u dolarima u ovom trenutku ravno je uzimanju kredita u 'švajcarcima' pre nekoliko godina. Evro već depresira u odnosu na dolar, Amerika će rešiti svoju ekonomsku krizu, a mi smo zaduženje vezali za dolar", rekao je Jovanović.

On je dodao da je grad Novi Sad u julu potpisao ugovor o emisiji obveznica na 12 godina po ceni od 6,25 odsto i to za evro, dok je Srbija potpisala ugovor od 7,25 odsto za dolar na 10 godina, čime ispada da je Novi Sad bolji i sigurniji dužnik od Srbije.
Kao poslednji primer neodrživosti ekonomske politike Jovanović je naveo zaduženje kroz emitovane obveznice Srbije "na nepoznatom finasijskom tržištu, uz nepoznate posrednike, nepoznatu proviziju u najnepovoljnijem trenutku u ekonomskoj istoriji".

Pretpostavlja se da se Vlada odlučila na taj potez kako bi se nadomestio novac koji je planiran od prodaje Telekoma.

Treba im za izbore, Jovanoviću, za izbore... možda i tebi i LDP-u daju neki dinar?


[You must be registered and logged in to see this link.]

Investicioni fond „Frenklin Templton“ pazario srpske evroobveznice vredne oko 300 miliona dolara, a „Ašmor“ i ostali od po 70 miliona.


Američki investicioni fond „Frenklin Templton“ kupio je najveći broj srpskih evroobveznica koje su nedavno prodate na evropskom finansijskom tržištu, saznaje Kurir. Ovaj fond je pazario državne obveznice u vrednosti od 300 miliona dolara od milijardu, koliko je ukupno bilo ponuđeno na prodaju.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Vuk Đoković kaže da su kupci evroobveznica veliki investicioni fondovi koji ulažu u obveznice zemalja u razvoju. On ističe da je među kupcima i investicioni fond „Ašmor“, koji je kupio obveznice vredne oko 70 miliona dolara, koliko su uzeli još neki fondovi, ali njihova imena nije hteo da otkriva pošto postoji mogućnost da su oni te obveznice već prodali trećim licima.

Citat :

Šta je „Frenklin Templton“

„Frenklin Templton“ je investicioni fond koji upravlja kapitalom vrednim više od 734 milijarde dolara. Ovaj fond ima kancelarije u 30 država i klijente u više od 150 zemalja. Fond je 1947. osnovao Rupert H. Džonson u Njujorku, a nazvao ga je po osnivaču SAD Bendžaminu Frenklinu, koji je zastupao ideje štedljivosti.Sedište fonda je 1973. preseljeno u San Mateo u Kaliforniji. Ovaj fond poseduje 2,3 odsto akcija AIK banke iz Niša.

U ponudi opštinske obveznice Novog Sada i Užica
Beta
Fizička i pravna lica od sad mogu da kupuju opštinske obveznice po primamljivim kamatama. Prvi put posle 40 godina, Novi Sad je rešio da se zaduži na ovaj način, a u najavi je i Užice.

Komisija za hartije od vrednosti odobrila je prvu emisiju novosadskih obveznica. Novi Sad tim novcem želi da dovrši bulevar, izgradi most i dva nadvožnjaka. Ponudiće obveznice ukupne vrednosti od 35 miliona evra. U prvoj tranši biće emitovano 15.000 komada tih hartija od vrednosti pojedinačne nominalne vrednosti 1.000 evra.

Obveznice će biti izdate na rok od 12 godina, sa godišnjom kamatom od 6,25 odsto. Sa grejs periodom od dve godine, u tom periodu biće isplaćivana samo kamata, a u narednih 10 godina i glavnica i kamata.

U novembru će se na tržištu pojaviti i obveznice Užica. Potencijalnim kupcima ponuđena je brošura o investicijama, koje će se tim novcem finansirati.

"Kada je reć o osiguravajućim kućama i penzijskim fondovima oni su najviše zainteresovani za tranšu koja je 50 odsto garantovana od USAID-a, tako da je to dodatno obezbeđenje", rekla je Nataša Marjanović iz Delta Generali osiguranja.

Građani će opštinske obveznice moći da kupuju najverovatnije od ovog meseca, posle izmene Zakona o javnom dugu, koji takvu trgovinu sprečava.

Da li su obveznice gradova oslobodjene od poreza?