TRGOVINA NA PRODUKTNOJ BERZI

Paori traže da se na ovoj berzi uvedu "fjučersi" tj. da se vrši prodaja na odredjeno vreme...
Za sada toga nema na Produktivnoj berzi Srbije

Premijerka Srbije Ana Brnabić stigla je u Kisač gde će se sastati sa poljoprivrednicima koji več nedeljama protestuju. Sastanak je ušao u treći sat i prema informacijama od pojoprivrednika "zapelo" je oko berze.

Dobar sastanak sa poljoprivrednicima i već u sredu biće organizovan prvi sastanak radne grupe za uređenje tržišta i robne berze i odmah će se krenuti sa radom na izmenama i dopunama svih zakona i podzakonskih akata, kako bismo poljoprivrednicima obezbedili slobodno tržište da ne bi bili gaženi od monopolista i kartelista - rekla je premijerka koja se danas sastala u Kisaču sa poljoprivrednicima koji su blokirali saobraćajnice.

Činjenica je da je celokupna infrastruktura svetskog tržišta žitarica, formiranog posle Drugog svetskog rata, uvek bila podređena interesima Sjedinjenih Država, koje su diktirale svoja pravila igre.

U stvari, berza je bila jedna od omiljenih „igračaka” Amerikanaca, uz pomoć koje su ostvarivali basnoslovne profite. Sve na ovom tržištu je fokusirano na kotacije sa Čikaške berze (CME). A američki dolari se koriste kao klirinška valuta.

Ispostavilo se da članice BRIKS-a ne mogu u potpunosti da učestvuju u određivanju cena ovih osnovnih poljoprivrednih proizvoda. Oni se redovno suočavaju sa manipulacijama trećih zemalja.

Rusija planira da stvori zajedničku berzu žitarica, koja će značajno ojačati prehrambenu bezbednost zemalja članica BRIKS-a.
Odluku je doneo ruski predsednik Vladimir Putin i razgovarao sa saveznicima. Ključni snabdevač ovim prehrambenim sirovinama će, naravno, i dalje biti Ruska Federacija.
Nova berza žitarica ima za cilj transformaciju međunarodne trgovine osnovnim prehrambenim proizvodima.
Očigledno ne u korist ruskih geopolitičkih protivnika (a sada i vojnih neprijatelja).

Podaci o očekivanoj proizvodnji pšenice, malina i višanja i zasejanim površinama kukuruza, suncokreta i soje prikazani su prema stanju na dan 23. maja 2024. godine.

„Na osnovu stanja useva na dan procene, očekuje se proizvodnja pšenice od 2,9 miliona tona, što je za 15,9% manje u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini“, stoji u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku. „Kod proizvodnje malina očekuje se smanjenje proizvodnje, u odnosu na prošlu godinu, za 4,7%, a kod višanja za 5,5%“.

U slučaju drugih posmatranih poljoprivrednih kultura, ovo bi mogla da bude uspešnija godina od prošle.

„U poređenju sa prethodnom godinom, prema stanju na dan procene, u prolećnoj setvi 2024. godine zasejano je više kukuruza, za 4,1%, šećerne repe za 12,4%, suncokreta za 3,4% i soje za 3,8%“, beleži statistika. „U odnosu na desetogodišnji prosek, proizvodnja pšenice je veća za 2,4%, dok je kod zasejanih površina više šećerne repe za 3,3%, soje za 5,9% i suncokreta za 15,9%, a manje kukuruza za 2,3%“.