TRGOVINA NA PRODUKTNOJ BERZI

Cena na berzama:

Novi Sad Pariz Čikago Budimpešta
401 $/t 400 $/t 370 $/t 341 $/t

Prošle godine u vreme žetve plaćalo se 11 - 12 din/kg, mesec dana kasnije već više od 14 din/kg, a na jesen 19 din/kg, da bi danas cena prešla 25 din/kg....
Verovatno lepa prilika i za vešte trgovce 8) , mada će cena biti i veća: Već se na Berzi u N.Sadu ugovara kupovina "na zeleno" i to po ceni od 17 din/kg, očigledno su kupci ovog puta požurili jer je 2007 tek u martu nudjeno 8,96 din/kg za budući rod !!

Trenutno sve govori da će ove godine cena pšenice biti još veća .. delom i zbog toga što je na svetskoj pijaci ima sve manje, trenutne svetske rezerve se procenjuju na 100 miliona tona, najmanja količina u poslednjih 30 god !!!
Tražnja je sve veća, Kina i Indija prednjaće... što bi trebalo da znači da će firme koje imaju sopstvenu pšenicu, sopstvene silose, sopstvene mlinove i sopstvene pekare (ili bar po nešto od ovoga) mogle da naprave lepe pare !!!


.

Prosla godina je i najavljena da ce biti susna,a taka je i bila. :sunny:

Ko je bio pametan da kupuje bilo koji poljoprivredni proizvod.Mogao je imati zaradu od 50% do 100%

Cak i da plati skladistenje i cuvanje. :idea:

A izgleda da ce i ova,nikad manje psenice posejano

Vec je kupuju na zeleno. :no:

Prava priča o pšenici može se napisati iz hiljadu uglova, ali samo ne iz našeg. Mi smo bili i ostali izuzetak, a tako kako se kod nas radi ne radi se nigde. Ako paore zanima šta će biti sa žitom onda je najbolje da bacimo pogled preko plota, pa ko shvati shvatiće.
Da u jednoj stvari budemo jasni: cenu pšenice na svetskim berzama isključivo diktiraju zalihe na globalnom nivou, a ne dobar rod tokom jedne -jedine žetve. To znači da vrhunski prinosi ove godine u Australiji, Americi, Kanadi ili Argentini neće značiti značajan pad cena na svetskim berzama. Pre osam godina svetske zalihe su bile 209 miliona tona i od tada se one iz godine u godinu stalno smanjuju, pa smo sada stigli do rekordnog minimuma od 100 miliona tona, što je na globalnom nivou dovoljno za svega 66 dana svetske potrošnje.
Kada se sve to sabere i oduzme, svetski tržišni analitičari, takođe, tvrde da pšenica verovatno više nikada neće biti 120 dolara po toni, koliko je koštala do pre samo dve godine. Jeftinoj hrani je odzvonilo...

Zbog podbačaja tokom jesenje setve pšenice, ovogodišnja prolećna setva biće obavljena na oko 2,6 miliona hektara, što su površine veće od uobičajenih.
Kukuruz će sigurno biti dominantan usev jer će, prema procenama, biti zasejan na najmanje 1,3 miliona hektara, a na njegovu "popularnost" utiče sigirno i visoka cena na tržištu.

Kako sada stvari stoje, Srbija će uvoziti šećer !!!!
Površine zasejane šećernom repom neće biti dovoljne za preradu u SVIM šećeranama (koliko se sećam ima ih 9) - otkupna cena koju nude šećerane ne zadovoljava ratare!!
Tako da će neke morati da prekinu s radom (ponovna aktivacija košta mnogo i s toga se za neke više isplati da ostanu za uvek zatvorene) koja će to biti???
Oprezno s šećeranama!!!

Čekaju 500 evra
Po rečima predsednika Udruženja seljaka u Vrbasu Stevana Botića,
zemljoradnici očekuju da cena suncokreta na jesen
dostigne i 500 evra po toni.

BEOGRAD - Opšte stanje useva za sada je dobro i ukoliko vremenski uslovi i dalje budu povoljni agrar bi ovu godinu trebalo da završi sa dovoljnim količinama za pokriće bilansnih potreba Srbije...

Izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije ove godine bi mogao da dostigne dve milijarde dolara, što bi bilo za oko 300 miliona dolara više nego lane, izjavio je danas ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević.

Opšte stanje useva za sada je dobro i ukoliko vremenski uslovi i dalje budu povoljni agrar bi ovu godinu trebalo da završi sa dovoljnim količinama za pokriće bilansnih potreba Srbije, ali i viškovima za izvoz, rekao je Milosavljević na konferenciji za novinare posvećenoj proizvodnji duvana u Srbiji.

Kako je navedeno u saopštenju uljara Vital i Sunce , koje posluju u okviru poslovnog sitema Invej , iscrpele su i poslednje količine sirovina neophodnih za preradu u rafinisano jestivo ulje i time praktično ostale bez zaliha sirovog suncokretovog ulja.

Proizvođači brašna i testenina dostavili su trgovcima nove cenovnike ovih proizvoda, objavljuje Blic. Nove cene, veće za 10 do 15 odsto, osvanuće u trgovinama sa istekom starih zaliha ovih namirnica i to najkasnije za mesec dana. Talas poskupljenja najavljuju i pekari, pa će se skuplji hleb na tržištu naći najverovatnije krajem ovog meseca.

Pšenicom roda 2008. godine (trgovina „na zeleno“) i ove nedelje je trgovano po standardnoj ceni od 19,44 din/kg ( 18,00 bez PDV).

Na „Produktnoj berzi“ u protekloj nedelji trgovalo se još sirovim suncokretovim uljem po ceni od 116,06 din/kg ( 98,36 bez PDV), sojinom sačmom 44% proteina po ceni 38,94 din/kg (33,00 bez PDV) i sojinim zrnom po ceni od 38,88 din/kg (36,00 bez PDV).

Sada trenutno cena psenica na svetskim berzama pada, procena je da ce cena ponovo u vis!
Cene kukuruza i soje i dalje rastu na svetskim berzama!

PŠENICA U NEMILOSTI!!!
sa 240,75 na 235,50 Euro pro t


:pale:

.

Upišite komentare i iskustva,ako ih imate o trgovini na produktnoj berzi i o tome koliko se to isplati?

Ministar poljoprivrede Srbije Slobodan Milosavljević procenio je danas da bi cena pšenice
trebalo da iznosi od 16 do 18 dinara za kilogram, ali je istakao da država ipak neće
određivati cenu žita, već to treba da učini tržište.

Ukupan obim prometa ove sedmice iznosio je 640 tona, u vrednosti 10.696.200 dinara. Prva ponuda pšenice roda 2008. godine, u količini od 500 tona i po ceni od 17,50 dinara uključujući PDV, nije realizovana jer zainteresovanih kupaca nije bilo.

Zvanična otkupna cena pšenice iz ovogodišnjeg roda još nije utvrđena. Tokom proteklih pet radnih dana, najviše je trgovano kukuruzom prošlogodišnjeg roda u količini 365 tona i po ceni od 15,93 do 16,20 dinara po kilogramu, što je jeftinije nego prethodne sedmice.

Ugovorena je i prodaja 250 tona stočnog ječma ovogodišnjeg roda po ceni od 15,14 do 15,66 dinara po kilogramu i 25 tona sojine sačme sa minimumom 44 procenta proteina po ceni od 41,65 dinara po kilogramu.

Veštačka đubriva su poskupela skoro 100 odsto i koštaju od 38 do 44 dinara po kilogramu, semenska pšenica je 80 odsto skuplja i kilogram košta oko 26 dinara, a i gorivo je poskupelo skoro 100 odsto u odnosu na prošlu jesen, objasnio je Saković.
Setva bi trebalo da počne krajem septembra, ali se proizvođači plaše da se upuste u nove setvene radove, jer je cena pšenice ovogodišnjeg roda pala u odnosu na prošlu godinu, dok su troškovi proizvodnje porasli.

Povećani troškovi proizvodnje će nepovoljno uticati na proizvođače prilikom odlučivanja da li da se upuste u setvu ili ne i postoji mogućnost da i ove godine, kao i predhodne, pšenica bude zasejana na manjoj površini od planirane. Posle dobrog ovogodišnjeg roda ponuda pšenice je velika, a potražnja mala, zbog čega je cena bila u stalnom padu, kazao je Saković.
On je dodao da je cena pšenice ovogodišnjeg roda trenutno 13 dinara po kilogramu i da ne bi trebalo više da pada.

Očekivani prinos suncokreta ove godine biće dobar i u okviru višegodišnjeg proseka, a može se očekivati da bude oko 2,3 tone po hektaru, izjavio je upravnik Odeljenja za uljane kulture Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu Vladimir Miklič. :flower:

Ratarima 300 evra po toni

Ovogodišnji rekordan rod suncokreta i niska cena otkupa neće uzrokovati pad cene ulja u maloprodajnim objektima, ali će proizvođači ulja imati jedinstvenu šansu ove godine da postanu veliki izvoznici ove namirnice. Reklo bi se da su upravo zbog mogućnosti velikih zarada na stranim tržištima uljari popustili pod pretnjom da će izgubiti carinsku zaštitu i izvoznu stimulaciju od države ukoliko ne budu poštovali poljoprivrednike i suncokret otkupljivali po već ugovorenoj ceni.

U Hrvatskoj žitarice skuple u odnosu na prošlu god, za 44,1 posto.

Na godišnjem nivou cene uljarica porasle su za 75,2 posto.

:flower:

U Srbiji će ove godine biti proizvedeno rekordnih 200.000 tona jestivog ulja od suncokreta, što je dvostruko više od domaćih potreba, izjavila je danas direktroka Poslovne zajednice za industrijsko bilje Olga Čurović.

Na sastaku Grupacije proizvođača biljnih ulja Privredne komore Srbije (PKS) Čurovićeva je kazala da se to očekuje na osnovu rekordne proizvodnje suncokreta koje će ove godine biti oko 500.000 tona.

"Srbija godišnje troši oko 100.000 tona suncokretovog ulja, što znači da će za izvoz preostati polovina ukupne proizvodnje", navela je ona.

Ona je navela da su od nadležnog ministarstva zatražili da na neki način zaštiti proizvođače ulja koji su otkupljivali suncokret po višim cenama ugovorenim u vreme setve, od mogućeg uvoza jeftinijeg ulja iz Rusije i Moldavije.

Vest nedelje sa Produktne berze u Novom Sadu je da je startovala trgovina kukuruzom roda 2008. godine na spot tržištu i to je najprisutnija roba na berzanskom tržištu u protekloj nedelji, dok kukuruz roda 2007. godine sve više postaje deo statističkih analiza, a sve manje predmet trgovanja. Naime, kukuruzom roda 2008. trgovano je u količini od 1.220 tona, a svi kupoprodajni ugovori realizovani su po jedinstvenoj ceni od 8,42 din/kg (7,80 bez PDV).

Šta reći o startnoj ceni ove robe za ekonomsku 2008/09. godinu? U prilog ovim razmišljanjima, navedimo samo dva podatka: prošlogodišnja prva cena trgovanja iznosila je 15,88 din/kg (14,70 bez PDV) što je za 88,46% veća cena od prve ovogodišnje cene i drugo, posle dužeg vremena, cena kukuruza na našem tržištu je definitivno najniža u poređenju sa cenama zemalja regiona, a i šire. Zaključak se sam nameće, a svaki dalji komentar je suvišan. Kukuruzom roda 2007. godine nije trgovano protekle nedelje.
NOVOSTI

Na svetskim tržištima cena pšenice pala od 4,89 do 13,63 odsto, na srpskom 3,07

Prema podacima novosadske Produktne berze, na čuvenoj Berzi žitarica u Budimpešti pšenica prošlogodišnjeg roda prodaje se za 145 evra po jednoj toni, odnosno - preračunato u domaću valutu - oko 14 dinara po jednom kilogramu.

Direktor Produktne berze Žarko Galetin rekao je Srni da je pšenica u protekle tri nedjelje na toj berzi poskupjela za više od 30 odsto.

“Prosečna cena prošlogodišnje pšenice na Berzi kreće se od 13,5 dinara i 14 dinara po jednom kilogramu (od oko 0,13 do nešto više od 0,14 evra), bez uračunatog poreza na dodatnu vrednost (PDV)” - naveo je on.

Ipak, Galetin vjeruje da će ovogodišnja cijena pšenice startovati sa oko 11 dinara za kilogram, a dokle će “dogurati” zavisiće od mnogo drugih faktora.

Zanimljivo je mišljenje Sime Matića, direktora novosadskog preduzeća “Žito-Vojvodina”, koji smatra da će cijena domaće pšenice umnogome zavisiti od cijena hljebnog žita u Ukrajini i Mađarskoj.

“Ukrajina, kao najveći proizvođač pšenice, i Mađarska mogle bi niskom cenom napasti srpsko tržište i oboriti cenu domaće pšenice. Treba ipak sačekati još nešto manje od mesec dana i videti kako će poneti pšenica kod Ukrajinaca i Mađara i da li će oboriti cenu domaće pšenice” - rekao je Sima Matić za Radio-televiziju Vojvodine (RTV).

Obilnije kišne padavine proteklih dana oborile su cijenu pšenice “na zeleno”, pa se ovogodišnji rod te žitarice prije njene žetve ugovarao po cijeni od 9,72 dinara (oko 0,10 evra).

NOVI SAD, Na novosadskoj Produktnoj berzi pale su prve pogodbe o kupovini ovogodišnjeg roda pšenice, ali njene početne cijene sigurno nisu ni blizu očekivanja vojvođanskih paora.

Tako je za prva dva dana ove sedmice prodato 400 tona ovogodišnjeg hljebnog zrna po cijeni od svega 9,50 dinara (malo manje od 10 evrocenti) za jedan kilogram, što, najblaže rečeno, nema veze sa paorskom realnošću.

Sa “solomonskim rješenjem” cijene ovogodišnjeg roda žita izašao je juče pred ratare Saša Dragin - ministar za poljoprivredu u Vladi Srbije, koji nudi 13 dinara (oko 14 evrocenti) za kilogram, ali uz određene uslove.

On je paorima u vojvođanskom mjestu Nova Crnja najavio nov način pomoći kod otkupa ovogodišnjeg žita - da ga zamijene za mehanizaciju.

Za to vrijeme pšenica se na Berzi u Parizu prodaje za 140 evra po toni, što je skoro 13 dinara za kilogram.

Na obližnjoj Budimpeštanskoj berzi tona žita je 120 evra po toni, odnosno 11 dinara za jedan kilogram.

BEOGRAD - Ministarstvo poljoprivrede uputilo je Komisiji za zaštitu konkurencije zahtev da se ispita postojanje oligopola na tržištu pšenice.
Ministarstvo je došlo do saznanja da su se veliki otkupljivači na tržištu Srbije, pred žetvu pšenice, dogovorili da se za pšenicu roda 2009. godine ponudi cena od devet dinara po kilogramu (bez PDV-a), dok je krajem maja ta cena iznosila 12 dinara po kilogramu (bez PDV-a).

Ministarstvo smatra da se time vrši zloupotreba dominantnog položaja na tržištu pšenice i da se ograničava, sprečava i narušava konkurencija, odnosno neposredno ili posredno nameće kupovna, odnosno prodajna cena ili drugi uslovi trgovanja.

:titanic:

Pavle Kujundžić,
poljoprivrednik i predsednik Skupštine Udruženja Poljoprivrednika Subotice:

"U ovoj državi sudbinu poljoprivrede odučuju 4 ili 5 čoveka. Sednu dakle, Mišković, Kostić.
Matijević, Stanko Popović... oni su ti koji odlučuju.

Dogovore se koja će cena bito ovoga ili onoga,
a oni su i veliki uvoznici i proizvodjači sirovine djubriva, sredstava za zaštitu bilja, semenske robe...
Znači, oni diktiraju i cenu našeg inputa ali i cenu našeg proizvoda!

Ugušena je konkurencija, svi mali uvoznici i trgovci su, praktično, izbačeni iz igre...
Tržište nije kada 4 čoveka sednu pa se dogovore koja će biti tržišna cena..."

Kingsman: Početkom 2010. nastupa šećerna kriza
LONDON - Deficit rafiniranog šećera bi mogao iznositi tri do četiri milijuna metričkih tona.

Rast cene pšenice u svetu

Rusko Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da ne planira da ograniči izvoz žitarica iako su u Rusiji milioni hektara pod žitom uništeni tokom višenedeljen suše i u katastrofalnim požarima.

http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2010/08/100803_russia_wheat.shtml

Cena pšenice raste...
Najviše zbog nevidjene suše u Kini. Ovo je najveća suša u poslednjih 200 godina.
Dodatni impulsi za rast su velika i jaka zima u USA i Rusiji, uz velike poplave u Australiji!!
Premije Kine: "Moramo da se pripremimo na najgore."

Povodom blokade puteva od strane seljaka:

Novinarka: I šta ako vlada stvarno nema para da vam isplati te subvencije?
Paor: To je njihov problem, o tome neka oni brinu



Tajkuni duguju pare za porez, poreska uspeva da naplti oko 40-50% svih poreza pa i nije čudo da nemaju para!
Koliko su nam sposobni tajkuni, toliko su nam sposobni i političari.

Da li neko ima neki info o tehnologiji trgovanja na produktnoj berzi kod nas?

Rusija, koja je 1. jula obnovila izvoz žitarica, izaziva potrese na evropskim tržištima i primorava izvoznike da snižavaju cene, ukazuju moskovski berzanski stručnjaci.
To dobro ilustruju cene pšenice za isporuku u novembru na terminskim berzama Euronekst Pariz i Euronekst LIFFE, na kojima su odmah posle 1. jula cene nastavile da rastu, ali im je prvi udarac nanet 6. jula kada je Rusija pobedila na tenderu Jordana za isporuku 150.000 tona pšenice.

Cena pšenice je u poslovanju 5. jula zaključena na 197,5 evra za tonu u Parizu i na 165,6 funti za tonu u Londonu, ali je već sutradan oslabila na 194,5 evra i 163,5 funti, objavljeno je na sajtu Finmarket.ru.

"Rusija, s obzirom na to da je ozbiljan igrač na tržištu pšenice, u odsustvu drugih faktora koji mogu da daju podstrek kupoprodaji, primorava evropske izvoznike da snižavaju cene kako bi ostali konkurentni", ukazuju analitičari.


http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/psenica-pojeftinjuje-zbog-ruskog-izvoza_265091.html?utm_source=feedburner&utm_medium=feed&utm_campaign=Feed%3A+RtvPrivreda+%28RTV+Ekonomija%29

Vlaović je objasnio da je s obzirom na ekstremnu sušu, koju smo imali u avgustu, vegetativni period biljka skraćen za petnaestak dana.

"Najdalje se odmaklo u žetvi suncokreta, zasejanog na više od 5.000 hektara (ha). Krenula je i žetva soje, koja se ovde prostire na više od 23.000 ha", naveo je Vlaović.

"Uljarice sa sremskih polja prvenstveno su namenjene 'Viktorija grupi' sa sedištem u Šidu, a računa se da će poljoprivrednici zadržati trećinu ubrane soje za sopstvene potrebe", rekao je on.

Vlaović je rekao da je uveliko u toku i vađenje šećerne repe, proletos zasejane na 12.500 ha. Više od 90 odsto zasejane šećerne repe u Sremu biće prerađeno u Fabrici Donji Srem u Pećincima u vlasništvu "MK grupe".

On je ukazao da će najveći posao svakako biti berba kukuruza, koji se ovde prostire na 136.000 ha, dodajući da je krenula berba ranih sorti, a u toku je i silaža kukuruza, namenjenog ishrani stoke.

Citat :

Za rast cena žitarica neposredno je odgovorna desetkovana proizvodnja kukuruza u SAD i pšenice u Rusiji. Prognoze za te dve kulture u te dve velike države neprekidno se smanjuju. Zato je cena kukuruza u julu porasla za 23 odsto, a cena pšenice za 19 odsto.

SAD obezbeđuju oko 40 odsto svetskih potreba za kukuruzom i petinu potreba za pšenicom. Ta je država ove godine žrtva najveće suše zabeležene u poslednjih pola veka, dok tako sušan juli kakav je bio ovogodišnji nije imala za poslednjih 117 godina. Od 50 američkih saveznih država, 20 su proglašene oblastima pogođenim katastrofom.

Rukovodilac Udruženja za životne namirnice u Beču Rajnhard Kajnc, inače i sam pekar, kritikovao je „špekulacije sa cenom žitarica, osnovne sirovine za proizvodnju životnih namirnica“. „Špekulacije s cenom nafte mogu i da razumem, ali špekulacije jednom životnom namirnicom, to ne razumem. Živimo gotovo sa dnevnim promenama cene, koje se ne razvijaju linearno nego u ogromnim skokovima“, rekao je Kajnc za austrijske medije i dodao da će najdalje od 1. septembra pekari brašno nabavljati po ceni od oko 50 centi za kilogram.

NOVI SAD, Promet na novosadskoj Produktnoj berzi ove sedmice obilježio je prvi sklopljeni ugovor o terminskoj prodaji pšenice ovogodišnjeg roda, saopšteno je danas sa Berze.
Rok isporuke te pšenice je juli ove godine, a cijena joj je 17,51 dinara /oko 0,16 evra/ po jednom kilogramu.

S Berze podsjećaju, da je prošle godine u ovo vrijeme prvi zaključeni ugovor pšenicom „na zeleno“ sklopljen po cijeni od 15 dinara /oko 0,13 evra/ po jednom kilogramu.

Cijena prošlogodišnje pšenice bila je 25 dinara /oko 0,22 evra/ po kilogramu, što je za 4,18 odsto manje nego prethodne sedmice.

Kukuruz se protekle nedelje stabilizovao na ceni od 14,50 din/kg bez PDV, koliko je iznosila pretežna cena trgovanja. Očekivanja izvoznika svakako ne idu u pravcu ovakvog scenarija na tržištu kukuruza, ali se oni ipak pojavljuju na tržištu, što u velikoj meri podiže nivo likvidnosti ovog tržišta. Prosečna cena trgovanja od 15,62 din/kg (14,45 din/kg bez PDV), za 3,01% je viša nego prethodne nedelje. Berba kukuruza je startovala pre mesec dana, a tada je registrovana i najniža cena koja je iznosila 12,50 din/kg bez PDV. Današnja cena je viša za čitavih 16%. Za vremenski period od svega mesec dana to veoma značajan cenovni rast. Trgovano je i kukuruzom roda 2012., po ceni od 13,50 din/kg bez PDV-a, kao i kukuruzom vlage 15% i 16% po jedinstvenoj ceni od 13,50 din/kg bez PDV-a.

Pšenica je u nedelji za nama postigla prosečnu cenu trgovanja od 19,77 din/kg ( 18,30 bez PDV). U odnosu na prosek cene iz prethodne nedelje to je rast od 3,74%. Ova roba takođe ima jedan stabilan kontinuiran cenovni rast, ali za razliku od kukuruza taj rast je postepen. Poredeći cene pšenice sa početka žetve kada je ona iznosila 15,50 din/kg bez PDV, ovonedeljna cena je veća za 16%. Rast cene je istovetan kao i kod kukuruza, ali je vremenski period od početka žetve pšenice mnogo veći nego što je to period koji je uzet za poređenje kod kukuruza i iznosi skoro pet meseci. Dugoročni rast cena hlebnog žita na međunarodnim tržištima samo još više podgreva očekivanja za sve bolje tržišne perspektive ovoj robi. Trgovano je i pšenicom roda 2012. godine po ceni od 17,59 din/kg bez PDV-a.

Od ostalih rroba na novosadskoj berzi se trgovalo još samo suncokretovom sačmom sa 33% proteina i to po ceni od 16,80 din/kg (14,00 bez PDV) i mineralnim ćubrivom NPK formulacije 16:16:16 po ceni od 43,47 din/kg.