Mineco je bio uključen u raspad Navipa, nekada najvećeg proizvođača vina, rakije i bezalkoholnih pića u Srbiji, koji je privatizovan od 2006. godine prodajom akcija na berzi.
Danas je ova kompanija zaustavila proizvodnju i priprema se za rasprodaju imovine, a nekada je za godinu dana mogla da izveze vina i rakije u količinama vrednim više miliona evra u SAD, Kanadu i Evropu.
Svih 11 zavisnih preduzeća Navipa su zatvorena ili ne rade, a najmanje 100 hektara vinograda i voćnjaka su pod hipotekom. Nakon ulaska u stečajni postupak u martu 2012, imovina kompanije je procenjena na više od 21 milion evra, a njeni dugovi iznose više od 20 miliona, kako nam je rekao stečajni upravnik Vasilj Vasiljević. Od 800 radnika koliko je Navip nekada zapošljavao, preostalo je njih 50-ak koji samo čuvaju i održavaju imovinu kompanije.
Jovanka Radiša (53) koja je skoro pola života radila u Navipu, jedna je od mnogih na čiji se život zatvaranja preduzeća jako loše odrazilo. U decembru 2012, dok se pripremala za operaciju noge i očekivala bolovanje, dobila je otkaz zajedno sa oko 120 drugih radnika. Sada živi u kući svoje ćerke od prihoda Nacionalne službe za zapošljavanje, koji iznose oko 120 evra mesečno – što nije dovoljno ni da pokrije troškove njenog lečenja.
“Za mene je sada kasno da dobijem drugi posao. Niko neće da me zaposli u ovim godinama “, rekla je Jovanka. “Bivši (Navipovi) radnici su sada u situaciji da nemaju novca ni za hleb. Oni žive u krizi i bedi.”
Više drugih bivših radnika Navipa, kao i predsednik sindikata preduzeća Milan Babović, ispričali su za OCCRP i CINS slična iskustva o beznadežnoj situaciji u kojoj su se našli. Četrdeset osam bivših radnika Navipa, uključujući i Jovanku, tužilo je kompaniju.
U novembru 2011, srpska policija je uhapsila grupu direktora preduzeća Navip i Mineco zbog zloupotreba počinjenih tokom privatizacije. Direktor Mineco-a iz Londona, Aleksandar Andrejević, uspeo je da pobegne iz zemlje pre hapšenja. Dok srpska policija zvanično ne može da ga pronađe, CINS/OCCRP su samo jednim telefonskim pozivom i razgovorom sa sekretaricom firme u Londonu “otkrili” da Andrejević slobodno živi u Londonu.
Nakon hapšenja, sindikat Navipa, na čelu sa Babovićem, preuzeo je kontrolu nad kompanijom. Uzeli su pečat preduzeća od direktora i zabranili ulazak rukovodiocima jer su, kako tvrdi Babović, želeli da zaštite Navip. On je rekao da je to bila jedina opcija.
Navip je Babovića i nekoliko drugih radnika tužio za nezakonite isplate plata, zloupotrebu pečata preduzeća i samovlašće.
Stečajni upravnik Vasiljević kaže da je otpuštanje radnika Navipa bilo neizbežno.
“To je bila neuspešna privatizacija, koja je održana u teškim okolnostima”, rekao je. “Svako je počeo da gura svoje ciljeve, ne gledajući na celu sliku… Vlasnici da izvuku novac koji su uložili, direktori da održe kontrolu i ostvare neki profit, a radnici (da dobiju) plate.”
Više drugih bivših radnika Navipa, kao i predsednik sindikata preduzeća Milan Babović, ispričali su za OCCRP i CINS slična iskustva o beznadežnoj situaciji u kojoj su se našli. Četrdeset osam bivših radnika Navipa, uključujući i Jovanku, tužilo je kompaniju.
U novembru 2011, srpska policija je uhapsila grupu direktora preduzeća Navip i Mineco zbog zloupotreba počinjenih tokom privatizacije. Direktor Mineco-a iz Londona, Aleksandar Andrejević, uspeo je da pobegne iz zemlje pre hapšenja. Dok srpska policija zvanično ne može da ga pronađe, CINS/OCCRP su samo jednim telefonskim pozivom i razgovorom sa sekretaricom firme u Londonu “otkrili” da Andrejević slobodno živi u Londonu.
Nakon hapšenja, sindikat Navipa, na čelu sa Babovićem, preuzeo je kontrolu nad kompanijom. Uzeli su pečat preduzeća od direktora i zabranili ulazak rukovodiocima jer su, kako tvrdi Babović, želeli da zaštite Navip. On je rekao da je to bila jedina opcija.
Navip je Babovića i nekoliko drugih radnika tužio za nezakonite isplate plata, zloupotrebu pečata preduzeća i samovlašće.
Stečajni upravnik Vasiljević kaže da je otpuštanje radnika Navipa bilo neizbežno.
“To je bila neuspešna privatizacija, koja je održana u teškim okolnostima”, rekao je. “Svako je počeo da gura svoje ciljeve, ne gledajući na celu sliku… Vlasnici da izvuku novac koji su uložili, direktori da održe kontrolu i ostvare neki profit, a radnici (da dobiju) plate.”
Mineco – urušeno carstvo
Prema istraživanju OCCRP i CINS Mineco kontroliše kompanije u Velikoj Britaniji, Švajcarskoj, Holandiji, na Kipru, u Rumuniji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Srbiji.
U Srbiji, Mineco kontroliše najmanje 12 preduzeća. Pored Navipa, Mineco i njegova zavisna preduzeća kupila su dva rudnika – Veliki Majdan i Rudnik – i još dve privatizovane firme: Fidelinku, koje je bila jedan od najvećih proizvođača brašna i Mlinoservis, nekadašnjeg velikog proizvođača industrijskih mašina i opreme za prehrambenu industriju. Oba preduzeća su završila u stečaju ili finansijskim problemima.
Dimitrije Aksentijević je sin Dragana Aksentijevića, bivšeg direktora Aviogeneksa, kompanije iz bivše Geneks grupe – moćnog konglomerata preduzeća u bivšoj Jugoslaviji koji se bavio izvozom i uvozom.
Do 2002. godine Dimitrije je radio za Glencore – konglomerat koji je osnovao čuveni nedavno preminuli Mark Rič, uključen u razne skandale širom sveta.
Dokumenta pokazuju da je Aksentijević učestvovao u slučaju korupcije u Rumuniji u martu 2012. godine. Njegov saradnik u podmićivanju rumunskog sudije bio je Andrejević, isti čovek koji je pobegao kada su srpske vlasti uhapsile osumnjičene za prevare u privatizaciji Navipa. Rumunska policija smatra da je Andrejević sledio Aksentijevićeva naređenja kada je rumunskom sudiji predao mito od 50.000 evra kako bi dobili povoljnu presudu za Mineco u sudskom postupku koji se vodi oko imovine Moldomina, bankrotirane državne rudarske kompanije. Sudiju je Aksentijević upoznao, prema navodima optužnice, u masonskoj loži koju je često posećivao. Sudija je uhapšen, ali Andrejević i Aksentijević su pobegli iz Rumunije....
[You must be registered and logged in to see this link.]