Privreda Srbije - stanje, trendovi

Agencija Fitč Rejtings povećala je kreditni rejting Srbije za dugoročno zaduživanje u domaćoj i stranoj valuti sa "B+" na "BB-" sa "stabilnim" izgledima za njegovo dalje poboljšanje, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).

Kako se navodi saopštenju, agencija Fitč Rejtings (Fitch Ratings) ocenila je da je popravljanje rejtinga rezultat "boljih makroekonomskih performansi, političke stabilnosti i stabilnosti bankarskog sektora".

Popravljanju kreditnog rejtinga doprineli su i posvećenost države procesu reformi i uspešno sprovedena fiskalna konsolidacija, koja će doprineti da "fiskalni deficit u 2016. bude smanjen na tri odsto", dodaje se u saopštenju.

Prema oceni Fitč Rejtingsa, visok nivo stranih direktnih investicija rezultat je sprovedenih strukturnih reformi i popravljanja ukupnog poslovnog okruženja.

Kako je ta agencija konstatovala, bankarski sektor u Srbiji je stabilan, a na popravljanje kreditnog rejtinga uticali su i formalno otvaranje poglavlja sa EU, efikasnija državna uprava i kvalitet regulatornog okvira, navela je NBS.

Savić: EU sekira ššto Kinezi preko Srbije ulaze na EU tržžšište

U Evropskoj uniji ne gledaju blagonaklono što je u Srbiju došao kineski Hestil, jer ih brine da će jeftin čelik iz Kine preplaviti EU, izjavio je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić i ocenio da je to jedan od razloga što je Evropska komisija i pokrenula istragu protiv Srbije optužujući je za damping cene čelika.

Savić navodi da se 'iza brda nešto čudno valja' i da je jasno da Hestil nije došao u Srbiju samo zbog Železare već da su oni i ranije to radili - izabrali bi poziciju, a Srbija je pogodna za ulazak na evropsko tržište i tu je osnovni problem.

On je primetio da, u tom smislu, postoji nesrazmera u ponašanju, da EU ima dvojne aršine, jer su Evropljani, kako je rekao, ranije prodavali Kinezima svoje kvalitetnije i konkurentnije proizvode, a sada kad Kinezi nude isto, EU to naziva dampingom.

Takođe, smatra on, možda ne bi imali ništa protiv da je Hestil rešio da kupi čeličanu Tata stil u Velikoj Britaniji.

"Možda bi, da je Hestil njima ponudio, ne privatizaciju nego i neki drugi način podrške, zažmurili na oba oka i prihvatili da Hestil dođe i spasi njihovu kompaniju", kaže Savić u izjavi Tanjugu.

On je naveo da je dva miliona tona čelika godišnje, koliko se očekuje da će iznositi maksimalna proizvodnja Železare, simboličan iznos u odnosu na to što Kina proizvodi godišnje više od 850 miliona tona čelika.

"Dva miliona tona godišnje čelika iz Železare kap je u moru. EU ne gleda, na našu žalost, blagonaklono na ulazak Kine u EU preko Srbije", istakao je Savić u izjavi Tanjugu.

Savić navodi da nije iznenađen što je EK pokrenula istragu, jer se i ranije u sličnim situacijama isto ponašala, ali ga iznenađuje što se ona odnosi na prethodni period - od 1. jula 2015. do 30. juna ove godne. U tom periodu je, podsećanja radi, na čelu Železare Smederevo bio profesionalni menadžment HPK inženjering Petera Kamaraša.

Profesor, takođe, naglašava da EU ima pravo da se bori protiv dampinga prema svojim članicama, ali da je Srbija u ovom trenutku daleko od članstva.

Direktor "Hestila" Song Sihai kaže da njegova kompanija nikada nije planirala uvoz čelika iz Kine i njegovu preprodaju u EU i dodaje da veruje da je Srbija sposobna da odgovori Briselu u vezi sa anti-damping pitanjima.

“Verujemo da je Vlada Srbije kompetentna i sposobna da odgovori Evropskoj komisiji u vezi sa anti-damping pitanjima. Železara u Smederevu je mali proizvođač čelika u poređenju sa proizvođačima iz Evropske unije i njen udeo na tržištu EU je manji od 0,4 odsto", naveo je Song Sihai u pismu medijima.

On je upitao zbog čega su druge evropske kompanije odbile da učestvuju u trci za privatizaciju Železare Smederevo a sada sumnjaju da će se čelik prodavati po nižoj ceni nakon što je kineski investitor preuzeo fabriku.

Ističe da "Hestil Srbija" nikada nije planirao uvoz čelika iz Kine i njegovu preprodaju u EU. “To je u suprotnosti sa našim ciljem da zaposlenima omogućimo očuvanje radnih mesta”, istakao je Song Sihai

Sihai naglašava da će 'Hestil' uskoro početi obnavljanje svojih postrojenja u Srbiji kako bi fabrika povratila svoju vitalnost i sačuvala više od 5.000 radnih mesta.

“To predstavlja naš prioritet i našu obavezu i to su potvrdili predsednik Vlade Republike Srbije i predsednik Narodne Republike Kine", istakao je direktor "Hestila".

Dodaje da se ta kompanija danas nalazi u Srbiji i da sebe smatraju srpskom kompanijom. "U skladu sa tim, poslovaćemo u okvirima zakona Republike Srbije, jer je ovo država u kojoj se poštuje vladavina zakona", zaključio je Song Sihai.

Od sada pa sve do kraja 2017. sledi prava "privatizacija" AV će prodati Telekom, AERO, verovatno i deo EPS... i još po nešto.

Možda to i nije loše, samo je pitanje kuda će nova vlada stim novcima?
Ako ih "pojedemo" kao u doba Dinkića onda smo džaba krečili....

Gde si to procitao kolega? Daj nam ceo link.

Prodaće  deo Galenike, Prodaja KMBN je već u pripremi, a i Dunav os. , zatim Resavicu (bonzita), a pokusaće da nekome utrapi RTB Bor....

Ne treba ti link ovo sve je odavno poznato, to što radnici "ne daju" Telekom ili AERO neće biti mnogo važmo.

I stvarno: bitno je samo gde će s tim parama?

Grad Beograd oglasio je prodaju dve poslovne zgrade na Zelenom vencu u kojima se nekad nalazila Beobanka, u viđenom stanju, javnim nadmetanjem.

Početna cena za te dve zgrade Beobanke je 3,1 milion evra, rok za prijavu i polaganje depozita u visini od 10 odsto od početne cene je do 31. avgusta, a javno nadmetanje će se održati 2. septembra.

Po uspešnoj prodaji, Grad Beograd će formirati projektni tim koji će sa investitorom sarađivati u postupku ubrzanog dobijanja svih neophodnih saglasnosti i dozvola, kao i rešavanja drugih pitanja od značaja za investitore poput prilaza sa novobeogradske strane, obezbeđivanja parkinga i drugo, saopštio je Beoinfo.

Kako se navodi, osim dve zgrade Beobanke, do kraja godine se očekuje i oživljavanje drugih zapuštenih objekata u gradu- početak rekonstrukcije još dva velika objekta u centru grada- zgrade BIGZ i Saveznog MUP-a.

ODE I EPS! Vlada povukla prvi korak ka prodaji energetskog giganta
http://www.blic.rs/vesti/drustvo/ode-i-eps-vlada-povukla-prvi-korak-ka-prodaji-energetskog-giganta/4p6xh1w

Najprofitabilnije privredno društvo s ostvarenom neto dobiti od 16,3 milijardi dinara u 2015. bio je Telekom Srbija, rečeno je u utorak na predstavljanju liste najuspešnijih pojedinačnih privrednih društava u prošloj godini "Sto naj…" koja je izrađena u Agenciji za privredne registre.

Telekom Srbija je kako je naglašeno i na petom mestu liste društva sa najvećom poslovnom imovinom i ona je prošle godine iznosila 201,5 milijardi dinara. Istaknuto je i da Telekom nema istorijske gubitke i svu profitabilnost može da koristi za nove investicije i isplatu dividendi.

Na drugom mestu na listi najprofitabilnijih privrednih društava u 2015. je NIS Novi Sad.

Prvi na listi privrednih društava sa najvećim neto gubitkom u prošloj godini je bio Farmakom iz Šapca, od 58 milijardi dinara i on je drastično veći nego godinu dana ranije, a na drugom mestu je Železara Smederevo koja ima gubitak od 17,7 milijardi dinara i on je za 54,3 odsto veći nego 2014.

U grupi privrednih društava koja su iskazala najveće ukupne gubitke je i Srbijagas od 150 milijardi dinara i oni su nešto niži od prošlogodišnjih za 0,6 odsto, a učestvuju 4,3 odsto u ukupnim gubicima privrede.

Izveštaj EBRD: Rast u Srbiji 2017, moguć rizik Železara

Evropska banka za obnovu i razvoj objavila je izveštaj u kome navodi da, nakon snažnog rasta od 2,9 procenata u prvoj polovini 2016, očekuje se da će srpska ekonomija doživeti rast od 2,5 procenata za 2016, i 2,7 procenata tokom 2017. (Procena)

Evropska banka za obnovu i razvoj povećala je procenu ovogodišnjeg rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije za 0,7 procentnih poena, na 2,5 odsto. (Procena)

"Privatne investicije će nastaviti da budu glavni pokretač rasta, podržane povećanjem potrošnje, na koje će uticaj imati i manji doprinos izvoza. Glavni rizik u projektovanom rastu dolazi od potencijalne povećane proizvodnje u nedavno privatizovanoj Železari, gde je novi vlasnik iz Kine najavio ambiciozne investicije i proizvodnju, dok je razvoj cena nafte u budućnosti i potencijalna slaba potražnja (pogotovu u automobilskom sektoru) mogu da dovedu do usporenog rasta sledeće godine", navodi se u saopštenju EBRD.

Srednjoročna prognoza je pozitivna, ali će zavisiti od reformi predviđenih programom MMF-a, od daljeg poboljšanja investicione klime, rešavanju problematičnih kredita i restrukturiranju preduzeća kako bi se poboljšao kreditni rast, i ubrzavanje implemetnacije velikih infrastrukturnih projekata, dodaje se u saopštenju.

Kako se dalje navodi u izveštaju o ekonomskim izgledima za zemlje regiona,  za 2016. prognozira se rast u čitavom regionu, koji si "potpomogli" poboljšane projekcije za Srbiju i rast u Rumuniji.

Od zemalja iz okruženja, EBRD Crnoj Gori u 2016. prognozira rast od četiri procenta, Albaniji 3,3 odsto, BiH 2,7 odsto a Makedoniji 2,1 odsto. Ove godine će najveći rast u regionu jugoistočne Evrope imati Rumunija, od 4,8 odsto, a najmanji Grčka, koja će zabeležiti stagnaciju.

TOP 10 NAJPROFITABILNIJIH KOMPANIJA U SRBIJI 2015. GODINE:

1. Telekom Srbija - neto dobitak: 16,317 milijardi dinara; broj zaposlenih: 8.660

2. NIS - neto dobitak: 16,105 milijarde; zaposlenih: 3.992

3. Elektroprivreda Srbije - neto dobitak: 10,992 milijarde; broj zaposlenih: 21.299

NAPOMENA: EPS je istovremeno i drugi na listi najvećih gubitaša (posle Srbijagasa), jer ima kumulirani gubitak iz prethodnog perioda od 103,527 milijardi dinara.

4. Telenor - neto dobitak: 9,677 milijardi; broj zaposlenih: 882

5. Delta real estate - neto dobitak: 7,829 milijardi; broj zaposlenih: 113

6. Tigar tyres - neto dobitak: 6,905 milijardi; broj zaposlenih: 2.825

7. EPS distribucija - neto dobitak: 5,724 milijarde; broj zaposlenih: 6.038

8. Tarkett - neto dobitak: 4,529 milijardi; broj zaposlenih: 634

9. Sunoko - neto dobitak: 4,324 milijarde; broj zaposlenih 490

10. Tetra pak - neto dobitak: 3,814 milijardi; broj zaposlkenih 189

TOP 10 KOMPANIJA NA BALKANU PO PROMETU U MILIJARDAMA EVRA (lista Coface):

1. Petrol (Slovenija - nafta) - 3,114

2. INA (Hrvatska - nafta) - 2,246

3. GEN-I (Slovenija - komunalne i javne službe) - 1,791

4. Konzum (Hrvatska - trgovina) - 1,706

5. NIS (Srbija - nafta) - 1,641

6. Mercator (Slovenija - trgovina) - 1,445

7. Slovenske elektrane (Slovenija - komunalne i javne službe) - 1,310

8. EPS (Srbija - komunalne i javne službe) - 1,259

9. Džonson Meti (Makedonija - automobilska industrija i transport) - 1,189

10. Fiat Chrysler Srbija (Srbija - automobilska industrija i transport) - 1,126

Deficit budžeta Srbije će na nivou opšte države iznositi 2,3 odsto u 2016., usled daljeg povećanja naplate poreza i reformi u javnom sektoru, saopštila je kreditna agencija Mudis.

Zahvaljujući ubrzanju realnog rasta bruto domaćeg proizvoda za 2,7 odsto u ovoj godini u odnosu na rast od 0,8 odsto iz 2015. godine, učešće javnog duga u BDP-u Srbije bi trebalo da se stabilizuje na nivou od oko 75 odsto BDP-a u tekućoj godini, navodi se u izveštaju američke bonitetne agencije, objavljenom na zvaničnoj internet stranici.

"Pozitivni izgledi kreditnog rejtinga Srbije 'B1' su delimično odraz sistemskog reorganizovanja u sklopu trogodišnjeg stend-baj aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, što je doprinelo ostvarivanju snažnog ekonomskog rasta i značajnim fiskalnim prilagođavanjima", navodi se u izveštaju.

"Mogao bih 2016. da uporedim, recimo, sa 1990. godinom. Kako stvari stoje, na osnovu podataka za prvih 11 meseci, rast BDP-a iznosi 2,744 odsto. Možda bude i više kada u januaru dobijemo podatke i za decembar 2016. godine", rekao je Kovačević na godišnjoj konferenciji za medije.

Kako je objavio Republički zavod za statitstiku, procenjeno je da su bruto investicije u osnovne fondove u 2016. godini u odnosu na prethodnu godinu ostvarile realni rast od 6,1 odsto.

Takođe, procenjeno je da je industrijska proizvodnja u 2016. godini imala rast fizičkog obima od 4,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Poljoprivredna proizvodnja je u 2016. u odnosu na 2015. ostvarila rast fizičkog obima od 8,1 odsto, što je odlična godina.

Procenjeno je da vrednost izvedenih radova u građevinarstvu u 2016. beleži realni rast od 6,0 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Kovačević kaže da je to rekordna godina u građevinarstvu i dodaje da su zabeleženi rekordi i u drugim sektorima.

Promet u trgovini na malo beleži realni rast od 7,8 odsto, dok promet u trgovini na veliko beleži rast 0,9 odsto u tekućim cenama.

U sektoru Usluge smeštaja i ishrane u 2016. godini zabeležen je realni rast od 7,4 odsto, dok je broj noćenja turista povećan za 13,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Sektor Saobraćaj i skladištenje imao je rast fizičkog obima od 8,1 odsto, a oblast telekomunikacija rast od 1,3 odsto.

Procenjena spoljnotrgovinska robna razmena u evrima u 2016. godini, u odnosu na 2015, pokazuje rast izvoza za 9,9 odsto i rast uvoza za 4,4 odsto.

Prema rezultatima Ankete o radnoj snazi došlo je do značajnog povećanja zaposlenosti i smanjenja nezaposlenosti.

Stopa zaposlenosti u trećem kvartalu 2016. godine iznosi 46,8 odsto, a stopa nezaposlenosti 13,8 odsto.

Procenjeno je da su zarade bez poreza i doprinosa u 2016. godinu u odnosu na 2015. nominalno veće za 3,7 odsto, a realno za 2,5 odsto. Takođe, procenjeno je da godišnja stopa inflacije iznosi 1,6 odsto.

A koliko smo zaduzeni... placamo milijardu na subvencije..milijardu na otplatu kamate duga i milijardu na javni sektor..velika stopa nezaposlenosti..mnogo mladih nema posla.

Nemoj da si baš toliki pesimsta, to može da te uvede u psihozu!
Nešto se i popravilo, kako tako...
A nezaposlenost je pala sa 25% na 13% i mnogi drugi pokazatelji su bitno bolji, al Srbi vole da mraće i da sve kritikuju, a posebno da veruju kako ih lažu i da je sve drugačije od onog što st varno jeste!

Pomaci nsu veliki i nisu još vidljivi, ali postoje... A da svi budu zadovoljni, to se niikad neće destiti!

možeš ovde da pogledaš:
http://www.blic.rs/vesti/politika/vuciceva-novogodisnja-konferencija-oko-sretenja-nikolic-i-ja-izlazimo-sa-zajednickim/xjvjqe2

Aj da mi neko objasni kako je moguce da nezaposlenost opadne sa 25% na 13% ako je broj nezaposlenih vec (dve) decenijama izmedju 700 000 i 800 000?

Pa jednostavno, mnogo nezaposlenih otislo iz Srbije u inostranstvo,
pa se vise ne javljaju na biro.

To kazes kao da u birou nemaju kompjuter i bazu podataka, nego jos uvek broje po sistemu zapisao sam na papiru pa se vaze ti podaci...

Oduvek mi je bilo zanimljivo kako nasi politicari stalno smanjuju procenat nezaposlenih, a brojka uvek (priblizno) ista.

Ako je 700 000 nezaposlenih = 13%, koliko je onda 100%?
Ako je 700 000 nezaposlenih = 25%, koliko je onda 100%?

Da, broje se samo oni koji su se zvanicno prijavili na biro...
Ostali ne postoje.
Nekih +6,5 miliona je bilo glasaca, dakle punoletnh gradjana.

P.S. 700k stanovnika je oko 10% stanovnistva Srbije. Ne znam sta racunas....
A da je svaki nezaposlen suvisan tu se slazemo!

Smile ::

Ne znam sta racunas....

Ako je broj nezaposlenih u procentima prepolovljen (sa 25% na 13%) onda i cifra mora da bude prepolovljena (sa 700-800 000 na 350 - 400 000).

Smile ::

P.S. 700k stanovnika je oko 10% stanovnistva Srbije. Ne znam sta racunas....

A moze i ovako - ako je 700 000 oko 10% onda je 25% oko 1 700 000?

U prevodu - CIFRE I PROCENTI IM SE NE SLAZU!

Ma to će sve da popravi Radulović kad pobedi na zborima!


http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=2

http://rs.n1info.com/a189833/Video/Info/Zasto-se-smanjio-broj-nezaposlenih-u-Srbiji.html

BEOGRAD, U Srbiji pada broj nezaposlenih lica na evidenciji službe za zapošljavanje, tako da je već duži niz mjeseci taj broj ispod 700.000, što nije zabilježeno od 2000. godine – rekao je direktor Nacionalne služba za zapošljavanje Srbije Zoran Martinović.

http://www.capital.ba/martinovic-broj-nezaposlenih-u-srbiji-najmanji-od-2000-godine/

Al Kapone ::

Smile ::

Ne znam sta racunas....

Ako je broj nezaposlenih u procentima prepolovljen (sa 25% na 13%) onda i cifra mora da bude prepolovljena (sa 700-800 000 na 350 - 400 000).

Smile ::

P.S. 700k stanovnika je oko 10% stanovnistva Srbije. Ne znam sta racunas....

A moze i ovako - ako je 700 000 oko 10% onda je 25% oko 1 700 000?

U prevodu - CIFRE I PROCENTI IM SE NE SLAZU!

Metodologija je, ipak, menjana.
http://www.istinomer.rs/ocena/3638/Nezaposlene-brojimo-na-isti-nacin-kao-2012

Ako je to tako zašto nam onda nije porastao BDP ? Valjda bi ti silni zaposleni nešto zaradili?

"Sve je dobro što se može dobro objasniti  a sve se može dobro objasniti ako se objašnjava dovoljno dugo"

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2017&mm=01&dd=30&nav_id=1225434

Evo nekih pojasnjenja u vezi zaposlenosti, nezaposlenosti, manipulacija, kako se sta meri...

Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u četvrtom kvartalu 2016. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 2,5 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Za 2016. budžetom je bio projektovan rast BDP-a od 1,75 procenata, ali je iznosio 2,7 odsto.

Planirani rast BDP-a Srbije u 2017. godini je tri odsto.

U danas objavljenom dokumentu Evropske komisije "Prolećne ekonomske prognoze 2017", u odeljku koji se odnosi na Srbiju ocenjuje se da će "robustan rast prihoda podržati dalje smanjenje budžetskog deficita" i konstatuje da domaća tražnja raste, što doprinosi povećanju uvoza i državnih prihoda.

"Očekuje se da će privredni rast (Srbije) ojačati uglavnom na temelju snažne privatne potrošnje", navodi se u dokumentu, uz projekciju da će izvoz i investicije ostati robusni. Upozorava se medjutim, da se kao rezultat toga, ali i nepovoljnih kursnih razlika, očekuje povećanje neravnoteže deviznog bilansa.

Prema proceni Evropske komisije budžetski bilans će nadmašiti ciljeve i rezultirati malim suficitom u 2018. godini.

U dokumentu EK se predviđa da će rast privatne potrošnje u Srbiji skočiti sa prošlogodišnjih 0,8 odsto na 2,6 procenata ove godine, i na 3,3 posto dogodine.

S druge strane, rast javne potrošnje će, prema mišljenju finansijskih i ekonomskih stručnjaka EU, imati blagi uzlazni trend od 0,2 procentna poena u odnosu na prošlu godinu, i iznosiće po 2,5 odsto u 2017. i 2018.

Rast izvoza, koji je u 2016. dostigao rekrodnih 11,9 procenata, prema prognozi EK će usporiti na 7,9 procenata, odnosno 7,3 odsto u ovoj i idućoj godini, respektivno, dok se predvidja da će uvoz ove godine porasti za 7,0 odsto u odnosu na lanjskih 6,8 posto, a iduće godine za 6,9 odsto.

Stopa nezaposlenosti u Srbiji će, prema projekciji Brisela, ove godine opasti na 13,1 odsto sa prošlogiodšnjih 15,3 posto, uz dalju tendenciju smanjenja na 11 procenata u 2018. godini.

U EK očekuju da će inflacija u našoj zemlji ući u ciljani raspon Narodne banke Srbije u ovoj godini sa stopom od 3,4 odsto, a da će 2018. godine iznositi 3,5 odsto.

Takodje se procenjuje da će ukupan javni dug zemlje splasnuti sa lanjskih 73,6 procenata na 71,1 odsto u 2017. godini, i nastaviti da pada dogodine do nivoa od 67,3 procenta.

U Srbiji 79.200 manje zaposlenih nego na kraju 2016.

BEOGRAD - Stopa nezaposlenosti u prvom kvartalu ove godine iznosila je 14,6 odsto i veća je za 1,6 procentnih poena nego na kraju prošle godine jer je broj nezaposlenih povećan za 43.000, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Broj zaposlenih manji je za 79.200, tako da je stopa zaposlenosti iznosila 44,2 odsto i za 1,3 procentni poen je manja nego u decembru prošle godine.

Istaknuto je da je zaposlenost značajnije smanjena u neformalnoj sferi, prvenstveno u poljoprivredi zbog smanjenog obima sezonskih radova.

Polovina zaposlenih starija je od 55 godina, dok je udeo mladih između 15 i 24 godine starosti, koji niti rade niti su u bilo kakvom sistemu obrazovanja, veći za 2,2 procentna poena u odnosu na prethodni kvartal.

Anketa o radnoj snazi u Srbiji sprovedena je na uzorku od oko 11.900 domaćinstava.

http://rs.seebiz.eu/u-srbiji-79200-manje-zaposlenih-nego-na-kraju-2016/ar-157062/

Srpska privreda u prvih šest meseci ove godine beleži rast spoljnotrgovinske razmene od 13 odsto, uz porast deficita od 10 odsto, kao i rast industrije od 5,6 procenata, pokazuje zvanična statistika.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za prvih šest meseci 2017. godine iznosi 17,06 milijardi evra, što je porast od 13,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 7,5 milijardi i to je povećanje od 13,6 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Uvoz robe imao je vrednost od 9,6 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 12,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 2,14 milijarde evra, što je povećanje od 10,4 odsto u odnosu na isti period 2016. godine, navodi se u saopštenju.

Zavod za statistiku je saopštio i da je industrijska proizvodnja u junu 2017. godine veća za 5,7 osto nego u junu 2016. godine.

U odnosu na prosek 2016. godine industrijska proizvodnja beleži rast od 5,6 odsto.

Smile ::

Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u četvrtom kvartalu 2016. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 2,5 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Za 2016. budžetom je bio projektovan rast BDP-a od 1,75 procenata, ali je iznosio 2,7 odsto.

Planirani rast BDP-a Srbije u 2017. godini je tri odsto.

Erste grupa: Rast BDP-a Srbije ove godine 2,1 odsto

Srbija napredovala za 12 mesta na listi konkurentnosti

Nove kvote za izvoz namirnica u Tursku

Novim Sporazumom o slobodnoj trgovini Srbija će od Turske dobiti nove kvote za izvoz bez carine goveđeg mesa, suncokretovog ulja, zrna suncokreta i soje i hrane za stoku, pse i mačke, a povećane su kvote za izvoz graška, pasulja, boranije, kukuruza šećerca i suvih šljiva, najavio je juče ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović.
On je agenciji Beta rekao da će Srbija bez carine moći da izveze 5.000 tona svežeg, rashlađenog ili smrznutog goveđeg, odnosno junećeg mesa, zatim 25.000 tona sirovog suncokretovog ulja i 10.000 tona rafinisanog suncokretovog ulja. Bez carine moći će da se izveze i 15.000 tona suncokretovog semena, 5.000 tona zrna soje, 500 tona preparata za ishranu životinja, 500 tona hrane za pse i mačke i 500 tona mantija, rekao je Nedimović.
Izvor: eKapija

Industrijska proizvodnja u Srbiji je u februaru ove godine bila veća za 3,3 odsto nego u istom mesecu 2017. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Za prva dva meseca 2018. godine industrijska proizvodnja je bila je veća za 6,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Prerađivačka industrija je ostvarila porast od osam odsto u odnosu na isti period 2017 godine.

U februaru je u odnosu isti mesec prošle godine ostvaren rast i u prerađivačkoj industriji od 4,7 odsto, a u snabdevanju električnom energijom, gasom, parom i klimatizaciji od 3,7 odsto, dok je u rudarstvu pad bio 9,5 odsto.

BEOGRAD - Realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u prvom kvartalu 2018. godine iznosio je 4,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku
U odnosu na poslednji kvartal prošle godine, BDP je u prva tri meseca 2018., prema desezoniranim podacima, zabeležio rast od 1,5 procenata.

Značajan međugodišnji realni rast bruto dodate vrednosti ostvaren je u sektorima: građevinarstvo za 26,4 odsto, industrija i snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama za 5,3, informisanje i komunikacija za 5,1 i trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila, saobraćaj i skladištenje i usluge smeštaja i ishrane za 4,6 procenata.

Posmatrano po agregatima upotrebe BDP-a, u prvom kvartalu je realni rast zabeležen kod svih agregata na godišnjem nivou.

Tako su izdaci za finalnu potrošnju domaćinstava povećani za 3,0 posto, izdaci za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima (NPID) za 3,1, izdaci za finalnu potrošnju države za 2,3, bruto investicije u osnovne fondove, za 14,9, izvoz robe i usluga za 9,3 i uvoz robe i usluga za 12,5 odsto.

Privredni rast Srbije će u ovoj godini iznositi 3,0 odsto, da bi u 2019. godini ubrzao na 3,5 procenata, saopštila je Svetska banka u najnovijem izveštaju o globalnim ekonomskim perspektivama.

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali rekao je da je u prvih šest meseci ove godine ostvaren rast BDP-a od 4,5 odsto, što je najviša stopa rasta za prvih šest meseci u poslednjih 10 godina.

Mali je istakao da je to impresivan rezultat, i još jedna potvrda da se naša privreda uspešno razvija, te da je Srbija postala finansijski stabilna zemlja, primamljiva za investitore, pišu Novosti.

On je dodao i da je, prema fleš proceni Republičkog zavoda za statistiku (RZS), rast BDP-a u drugom kvartalu iznosio 4,4 odsto međugodišnje.

Kako je istakao, Ministarstvo finansija vrši analize i na mesečnom niovou, a prema procenama, rast u junu mesecu, u odnosu na jun prethodne godine, najveći je u poslednjoj deceniji.

- Prema procenama Ministarstva finansija, u junu 2018. privreda je ubrzala rast na 5,2% međugodišnje, što je jedna od najviših mesečnih stopa rasta u poslednjih 10 godina. Time je u prvoj polovini godine ostvaren rast BDP od nešto preko 4,5 odsto, što je takođe najbolji rezultat u poslednjoj deceniji. Rast je diversifikovan, odnosno primetan je u svim sektorima. Ovi odlični rezultati potvrda su odgovorno sprovedenih reformi u prethodnom periodu - rekao je za "Novosti" ministar finansija.