Privreda Srbije - stanje, trendovi

Vučić je podsetio na svoje reči od pre sedam, osam meseci, da će Srbija uprkos fiskalnoj konsolidaciji imati na kraju gdoine privredni rast od 0,5 do 1 odsto, što mu, kako je primetio, niko nije verovao.

A potvrda takvom njegovom stavu i uverenju je, dodao je, i činjenica da će MMF korigovati prognozu rasta BDP Srbije.

- To potvrđuje moje reči i to je dokaz da nisam lagao, obmanjivao, i pričao vam šarene laže - rekao je premijer i dodao da nas u 2016. godini očekuje privredni rast od 2 odsto, a u 2017 i veći.

Objasnio je da, kada kaže da ne da novac, onda misli na "partijske i idiotske" projekte koji uloženo nikada nisu vratili građanima Srbije, a da će para za investicije i razvojne projekte biti.

- Posao mi je da vodim računa o celoj Srbiji - poručio je Vučić.

Proizvođači `tonusa` kažnjeni zbog lažne reklame

Proizvođači hleba „tonus“ biće kažnjeni za nezakonito isticanje na ambalaži da pomaže u lečenju dijabetesa i kancera i da ima licencu Ruske akademije nauka.

NALED o Doing Business listi: Najbolja pozicija Srbije u poslednjih 9 godina

Srbija je skokom na 59. mesto u novom Doing business izveštaju Svetske banke ostvarila najbolju poziciju u poslednjih 9 godina, saopštio je NALED.

Izuzetan uspeh je rezultat rada Zajedničke grupe za unapređenje pozicije Srbije u prestižnom međunarodnom rangiranju o lakoći poslovanja, koja je osnovana u decembru 2014. godine na inicijativu NALED-a.

Svetska banka je ocenila da je u 2 od 10 oblasti (izdavanje građevinskih dozvola i plaćanje poreza) Srbija u poslednjoj godini najviše napredovala u odnosu na svih 189 svetskih ekonomija. Napretku u oblasti izdavanja odobrenja za gradnju doprinelo je smanjivanje troškova dobijanja dozvole 7 puta i visoka ocena za kontrolu kvaliteta gradnje. U kategoriji plaćanja poreza uspeh je rezultat uvođenja elektronskog podnošenja poreskih prijava i objedinjene uplate poreza i doprinosa na zarade, čime je skraćen broj plaćanja sa 67 na 42 godišnje.

Po zasebnim oblastima, Srbija se na Doing Business listi pozicionira na sledeći način: (1) otpočinjanje poslovanja - 65. mesto; (2) dobijanje građevinskih dozvola - 139. mesto; (3) dobijanje priključka na elektroenergetsku mrežu - 63. mesto; (4) uknjižba - 73. mesto; (5) dobijanje kredita - 59. mesto; (6) zaštita prava manjinskih akcionara - 81. mesto; (7) plaćanje poreza - 143. mesto; (8) izvršenje ugovora - 73. mesto; (9) prekogranična trgovina - 23. mesto; (10) rešavanje stečaja - 50. mesto.

Što se tiče regiona, daleko je najbolje rangirana Makedonija (12. mesto), a od Srbije su takođe još uvek bolje Slovenija (29. mesto), Rumunija (37. mesto), Bugarska (38. mesto), Hrvatska (40. mesto), Mađarska (42. mesto) i Crna Gora (46. mesto). Iza Srbije su Grčka (60. mesto), Bosna i Hercegovina (79. mesto) i Albanija (97. mesto). Važno je ipak napomenuti da je prošle godine samo Bosna i Hercegovina bila lošije rangirana tako da se i u odnosu na region Srbija polako probija na rang listi.

citat ::

(6) zaštita prava manjinskih akcionara - 81. mesto

Ovo je za nas najvaznije!
Tu smo jos dosta losi!

Industrijska proizvodnja u Srbiji u septembru 2015. veća je za 13,8 odsto nego u septembru 2014. godine, dok je u prvih devet meseci ove godine veća za 7,6 procenata u poredjenju sa istim periodom prošle godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS)

Kako se navodi u saopštenju, sektorski gledano u septembru ove godine je u poredjenju sa istim mesecom prošle godine zabeležen rast u rudarstvu od 38,6 odsto, dok je grupa snabdevanju strujom, gasom, parom i klimatizacija ostvarila rast od 29,4 odsto, a preradjivačka industrija rast od 8,8 odsto

Podaci o industrijskoj proizvodnji po namenskim grupama u septembru 2015, u odnosu na isti mesec prethodne godine, pokazuju da je došlo do rasta u proizvodnji energije od 64,6 odsto, trajnih proizvoda za široku potrošnju od 5,2 odsto, intermedijarnih proizvoda, osim energije od 3,8 odsto, netrajnih proizvoda za široku potrošnju od 0,8 odsto, dok je pad zabeležen u proizvodnji kapitalnih proizvoda i iznosio je 4,3 odsto.

Prema RZS, obim industrijske proizvodnje u septembru 2015. beleži rast kod 19 oblasti, čije je učešće u strukturi industrijske proizvodnje 68 odsto, dok je pad zabeležen kod 10 oblasti, koji učestvuju sa 32 odsto.

Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u septembru, ako se navodi, imale su proizvodnja derivata nafte, proizvodnja električne energije, eksploatacija uglja, ostale preradjivačke delatnosti i proizvodnja pića.

Boranija ::

Industrijska proizvodnja u Srbiji u septembru 2015. veća je za 13,8 odsto nego u septembru 2014. godine, dok je u prvih devet meseci ove godine veća za 7,6 procenata u poredjenju sa istim periodom prošle godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS)

Kako se navodi u saopštenju, sektorski gledano u septembru ove godine je u poredjenju sa istim mesecom prošle godine zabeležen rast u rudarstvu od 38,6 odsto, dok je grupa snabdevanju strujom, gasom, parom i klimatizacija ostvarila rast od 29,4 odsto, a preradjivačka industrija rast od 8,8 odsto

Podaci o industrijskoj proizvodnji po namenskim grupama u septembru 2015, u odnosu na isti mesec prethodne godine, pokazuju da je došlo do rasta u proizvodnji energije od 64,6 odsto, trajnih proizvoda za široku potrošnju od 5,2 odsto, intermedijarnih proizvoda, osim energije od 3,8 odsto, netrajnih proizvoda za široku potrošnju od 0,8 odsto, dok je pad zabeležen u proizvodnji kapitalnih proizvoda i iznosio je 4,3 odsto.

Prema RZS, obim industrijske proizvodnje u septembru 2015. beleži rast kod 19 oblasti, čije je učešće u strukturi industrijske proizvodnje 68 odsto, dok je pad zabeležen kod 10 oblasti, koji učestvuju sa 32 odsto.

Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u septembru, ako se navodi, imale su proizvodnja derivata nafte, proizvodnja električne energije, eksploatacija uglja, ostale preradjivačke delatnosti i proizvodnja pića.

A jel to slučajno uzet energetski sektor, koji je zbog poplava prošle godine ostvario veliki pad. Statistika je čudo!

To kaže Radulović i Dosta je bilo! ili ko?

Možda neki RELEVANTAN link?

http://pretraga2.apr.gov.rs/pretragaObveznikaFI/

ja ne mogu da vidim fin. izvestaj za 2014. jedino za 2013.
Mada je izvesno da je Srbijagas i danas u minusu....

Firefox:

Bonitetska kuća Dun&Bradstreet objavila je danas da Srbiju i dalje svrstava u zemlje sa visokim rizikom poslovanja

"Pristupanje Srbije EU i dalje je bremenito teškoćama, jer pri svakom koraku unapred, proces istovremeno vodi korak unazad", navodi se u novembarskom izveštaju DiB.

Pozitivno je, po proceni stručnjaka te bonitetske kuće, što su i Evropska komisija i Služba za spoljne poslove EU preporučile u oktobru da se Srbiji omogući otvaranje pregovora o članstvu, finalne faze u procesu pridruživanja, iako ta faza može trajati godinama.

"Istovremeno, Nemačka insistira na izmenama i dopunama poglavlja 35 pregovaračkog okvira, za koji Vlada Srbije tvrdi da je zahtev za priznanjem nezavisnosti Kosova. U međuvremenu, Srbija je ogorčena na razne države zapadne Evrope koje su glasale za prijem Kosovo u Unesko, uprkos masovnom uništavanju srpskih crkava i manastira od albanskog stanovništva Kosova u poslednjih nekoliko godina", ukazuje DiB.

Dodaje se da podrška građana za članstvo u EU opada, tako da danas manje od 40 odsto stanovništva u Srbiji podržava članstvo, u poređenju sa 67 odsto pre dve godine.

"Ovakvo stanje se može odraziti na rast i stabilnost zemlje. Kratkoročno gledano, odsustvom evropske perspektive kod većine stanovništva gubi se impuls za reforme usled nedostatka uverljivog razloga za sprovođenje bolnih, ali neophodnih mera", navodi se u izveštaju.

Analitičari DiB-a upozorili su da dugoročno, ukoliko Srbija ostane izvan EU, postoji veliki rizik od nazadovanja u autoritarni i ekonomski etatizam, a u još gorem slučaju, zemlja može biti upletena u nove etničke sukobe u regionu.

Oni su, komentarišući uticaj migrantske krize na Srbiju, ocenili da Vlada Srbije može biti primorana da zatvori južnu granicu sa Makedonijom i time zaustavi dalji priliv migranata, čime bi se povećao rizik za prolaz robe kroz Srbiju, s obzirom da je to glavni put od Grčke i Turske do centralne Evrope.

Ovo je veoma zanimljivo...

Beograd -- Privreda Centralne i Istočne Evrope će rasti iznad potencijala u 2016. i 2017. godini, ocenjuju stučnjaci u Direkciji za istraživanje Unikredit banke u Beču.

Oni prognoziraju da će bruto drustveni proizvod Srbije u 2016. porasti 1,7 procenata, a naredne godine 2,1 odsto.

Uz rast u okviru evrozone, za koji se očekuje da se dodatno učvrsti, manje cene nafte i veoma niske kamatne stope, zahvaljujući kvantitativnim olakšicama Evropske centralne banke, okruženje će u narednoj godini ostati povoljno za region Centralne i Istočne Evrope (CIE), navodi se u saopštenju Unikredit banke.

Posebno se očekuje da će novi članovi Evropske Unije u Centralnoj i Istočnoj Evropi beležiti solidan rast, znatno iznad 3,0 odsto.

Forbesova lista najboljih zemalja za biznis: Srbija na 83. mestu, iza Albanije i BiH!

Krajem godine, Forbes je objavio listu najboljih zemalja za biznis (The Best Countries for Business). Srbija se našla na 83. mestu, iza BiH, Albanije, i Hrvatske.

Danska je na prvom mestu, koja je opet došla u žižu javnosti zahvaljujući demokratskom predsedničkom kandidatu Bernieu Sandersu, koji je od nacije od 5.6 miliona ljudi napravio model socijalističke utopije. Zemlja ima jedno od najviših poreskih opterećenja na svetu u zamenu za svoje široke usluge i servise, i to je u velikoj meri ekonomija zasnovana na tržištu.

Na Forbesovoj listi najboljih zemalja za bisnis ima 144 zemalja, a na osnovu 11 kriterijuma, među kojima su i: Prava na svojinu, inovacije, porezi, tehnologija, korupcija, sloboda (lična, novčana, trgovina), zaštita i sigurnost investitora… Podaci su korišćeni iz objavljenih izveštaja sledećih organizacija: Freedom House, Heritage Foundation, Property Rights Alliance, Transparency International, World Bank Group i World Economic Forum.

Prvih deset mesta izgleda ovako:
1. Danska
2. Novi Zeland
3. Norveška
4. Irska
5. Švedska
6. Finska
7. Kanada
8. Singapur
9. Holandija
10. U.K.

Slovenija je na 20. mestu, USA na 22., Austrija na 28., Makedonija na 39., Mađarska na 42., zatim pd 44-46. mesta idu redom Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Crna Gora je 49., Grčka 50., Albanija 69., BiH je 78., a Srbija na tek 83. mestu.

http://www.b92.net/biz/fokus/komentar.php?yyyy=2016&mm=01&nav_id=1083071

Prosečna bruto zarada građana je 500 evra, kada od toga država uzme na ime poreza, doprinosa, ali i kroz PDV na robu u prodavnicama, na komunalije, akcize i slično, građanima ostane 180 evra, i to onima koji zarađuju legalno - navodi prvi čovek Mreže za poslovnu podršku, Dragoljub Rajić.

http://ozonpress.net/ekonomija/drzava-nam-pred-novu-godinu-uvela-i-801-porez/

Vlada radi na rešenju za RTB "Bor" i "Resavicu"

Vučić je istakao da Vlada Srbije radi na rešenju za RTB "Bor" i "Resavicu", ali da neće doći do njihovog zatvaranja ili prodaje "budzašto", jer bi to, kako je rekao, u potpunosti uništilo budućnost u istočnoj Srbiji.

"Mekenzi je ušao u bord da bi napravili dijagnostiku, da bismo uradili sve što možemo. Radimo mnogo na tome, ali imam pitanje za sve u Srbiji a to je – ko god ima rešenje, neka nam pomogne", poručio je Vučić.

Rekao je da "ono što bi neki drugi da traže, a to je ili da zatvaramo ili da budzašto damo", Vlada ne želi da uradi.

"Ako zatvorite 'Bor' ili 'Resavicu', sve od Pomoravskog do Borskog ili Zaječarskog okruga više ništa nemate. U Boru imate više od 4.000, u Resavici više od 6.000 ljudi, to je 10.000 ljudi koji drže veliki broj kooperanata, najmanje 15.000-20.000 ljudi, dakle 30.000 ljudi da izbacimo iz sistema, to za nas nije lako", rekao je Vučić.

Dodao je da bi takvo rešenje možda bilo ekonomski dugoročno zdravije, ali da bi nam u potpunosti uništilo budućnost u istočnoj Srbiji.

"Ja na to nisam spreman kao predsednik Vlade, i zato molimo i borimo se da pronađemo rešenje i to jesu naše najveće muke. Kada je cena bakra 4.100, a bila je 9.500, pa 7.000 dolara po toni, a sad je 4.100 sa mogućnošću da još padne, za to niste krivi samo vas poklopi i udari po glavi svetsko tržište šta da radite", rekao je Vučić.

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/istrazujemo-sve-o-srpskom-dugu-ko-nas-je-kod-koga-i-koliko-zaduzio/y4h8gck

RTB Bor dobio pismo iz Kine

Kineska državna rudarska kompanija "Li Ten" uputila je pismo o zainteresovanosti za strateško partnerstvo sa Rudarsko-topioničarskim basenom (RTB) Bor, objavile su Večernje novosti u današnjem izdanju.

Kako list navodi, ta kineska državna kompanija nudi ulaganja od 350 do 400 miliona dolara, pre svega u razvoj rudarstva u RTB Bor.

"Za uzvrat predstavnici Li Tena traže manjinski udeo u najvećem srpskom proizvođaču bakra i zlata i shodno tome odgovarajući broj mesta u Upravnom odboru i menadžmentu borske kompanije", piše list.

Li Ten je spreman da u narednih pet godina investira gotovo pola milijardi dolara u otvaranje rudnika bakra i zlata "Cerovo" u sastavu RTB Bor.

Kako se dodaje, Kinezi su spremni da ulože novac u kupovinu neophodne rudarske mehanizacije, kao i u izgradnju još jedne flotacije - postrojenja u kojem bi se prerađivala ruda iz "Cerova"..

Ova poplava nam nije trebala ako je pocetkom godine rast bio 1.3 gdp onda ce voda to izbrisati I bicemo  na nuli valjda necemo ici ispod nule to bi bio veliki udarac .Nas bas nece sreca .

Pa da ima malo pameti u vlasti, a ocigledno nema, ulagalo bi se u preventivnu odbranu od poplava (što je mnogo jeftinije) a ne u obnovu uništenog ( što je mnogo skuplje). Prosto je neverovatno da iz prošle poplave baš ništa nije nauceno. Onog nesretnika, ministra za vanredne situacije Velju Ikica, koji za ovo krivi Boga, nije vredno ni pominjati, a njemu otavka ne pada ni na pamet.

Štedimo da bismo plaćali gubitaše?

Država već godinama budžetom garantuje zaduživanja javnih preduzeća i ako ne mogu da vrate dug, to na kraju plaćaju građani. Hipotetički, to je isto kao da neko godinama uzima kredit na vaše ime, a da vi o tome ne znate ništa, osim što povremeno dobijete obaveštenje koliko ste dužni. Na kraju, dug koji na vaše ime napravio neko drugi morate vi da platite.

http://www.b92.net/biz/fokus/analiza.php?yyyy=2016&mm=03&nav_id=1107820

Skroz si u pravu, ali...
Jasno je da je mnogo takvih "trut" firmi za ovu siromašnu zemlju, ali šta raditi?
Ugasiti rudnik Bor, rudnik Resavica, Ikarbus, FAP, i još neku firmu...
Otpustiti još 10.000 iz administracije po opštinama i ministarstvim...

Možda medju tim radnicima ima nesposobnih za samostalni posao, ljudi koji su pred penzijom itd...
Već je neko napisao na ovom forumu: NAJBOLJE DA IH STRELJAMO!!

I šta posle?  Šta sa tim ljudima? A i kao političar posle toga gubš izbore i možda dovodš zemlju na ivicu haosa (demonstracije, oti manje po radnjama, siromaštvo)?
Jel to ideja?
Valjda su i to ljudi, treba im bar obezbedti socjalnu pomoć ili sl. - možda je to rešenje ako ima para...

citat ::

A i kao političar posle toga gubš izbore...

Sve jedno kako se zoveš, Vučić, Radulović ili Pajtić....

Jedna politička opcija na ovim izborima nudi tiu opci ju:

Otpustiti 100.000 partijskih zaposlenih, prodati EPS, Telekom, Rudnik Bor i sve što može da se proda, a sve ostalo u stećaj.....

Nude i socijelnu pomoč od 200 eur za sve nezaposlene ili koji ne žele da rade,
bespaltno zdravstvaeno za sve,
penzije za sve (bez obzira da li su radili ili ne) od 200 evra, i šta god još...

Samo kao svojevremeno i Dinkić ne kažu kako to da se finansira?

Dobar program.. njega nudi Radulović i pokret 'Dosta je bilo' samo ne znam kako da taj program izfininsiramo
OK JE PROGRAM, NEMAM ZAMERKE, ALI......
Srpska realnost je malo drugačija!

Svetska banka procenila je da će privredni rast u Srbiji u ovoj godini biti 1,8 odsto, ali postoje uslovi da taj rast bude i veći.

„Postoje razlozi da verujemo da će rast biti veći, jer podaci iz prva dva meseca ukazuju na značajan rast investicija i oporavka potrošnje domaćinstava“, rekao je glavni ekonomista Svetske banke u Srbiji Lazar Šestović na predstavljanju izveštaja te banke.

On je naveo da zarade u privatnom sektoru blago rastu, kao i da su doznake iz inostranstva značajno porasle u poslednjih nekoliko meseci.

„Kad imate te komponente ukupne privrede, a domaća potrošnja i investicije rastu, onda se očekuje da ukupan rast BDP bude dosta dobar u 2016. godini“, naglasio je Šestović.

Kako je dodao, srednjoročno se predviđa da će Srbija polako da se vrati stopama rasta koje su bile karakteristčne za period pre krize, od tri do četiri odsto godišnje.

„Verujemo da će doći do tog rasta, jer se povećao broj stranih investicija u poslednjih 20 meseci“, rekao je on i objasnio da je primetan veliki broj malih investicija, što je veoma dobro.

Kao najvažnije u 2015. godini, Šestović je istakao privredni rast umesto recesije, početak reforme javne uprave kroz zakonodavni okvir i smanjenje fiskalnog deficita.

Industrijska proizvodnja u Srbiji u martu ove godine bila je 8,8 odsto veća nego u martu 2015, a u odnosu na prošlogodišnji prosek veća je za 9,5 procenata, pokazuje zvanična statistika.

U prva tri meseca ove godine, u poređenju sa istim prošlogodišnjim periodom, industrijska proizvodnja bila je veća za 10,5 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Posmatrano po sektorima, u martu 2016. godine, u odnosu na isti mesec 2015, sektori rudarstva i snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija ostvarili su rast od 16,6 odsto.

U sektoru prerađivačke industrije ostvaren je rast od 5,9 procenata, navodi se u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku.

Evropska komisija danas je u novom izveštaju podigla predviđeni privredni rast Srbije za ovu godinu na dva odsto u odnosu na 1,6 odsto koliko je prognozirala u izveštaju u januaru.

Za 2017. godinu Komisija je ostavila prognoziran rast na 2,5 odsto, dok je revidirala procenu rasta za 2015. godinu sa 0,8 na 0,7 odsto. Evropska komisija je u izveštaju navela da očekuje da će se rast BDP-a ubrzati uz podršku snažnih investicija i izvoznih pokazatelja.

Takođe se očekuje da će se marginalno popraviti i privatna potrošnja, koja je više godina vukla rast na dole, podstaknuta rastom plata u privatnom sektoru i rastom zapošljavanja. Uprkos značajnoj fiskalnoj konsolidaciji 2015, povećano poverenje kao rezultat primenjenih reformi i niskih cena nafte pomogli su privredi da se oporavi brže nego što je prvobitno očekivano, navodi se u izveštaju.

Stalni rast prihoda, uključujući i jednokratih će doprineti nižem nego planiranom budžetskom deficitu 2016. godine, ali fiskalni rizici ostaju visoki i državni dug i dalje raste, navodi Evopska komisija.

Industrijska proizvodnja, podstaknuta energetikom i rudarstvom porasla je u prva dva meseca ove godine. Proizvodnja je takođe imala dobre rezultate i rasla u većini sektora. Trgovina na malo i podaci o platama takođe daju znake oporavka u privatnoj potrošnji.

Očekuje se da će rast izvoza biti snažan u narednom periodu, podržan tekućim oporavkom u zemljama glavnim trgovinskim partnerima Srbije, nedavnim novim investicijama i porastom produktivnosti kao posledice domaćih reformi. Međutim, neto izvoz će prema prognozi samo marginalno doprineti rastu, jer će povećana domaća tražnja podstaći i veći uvoz, piše u izveštaju.

Realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju 2016. godine bio je 3,5 odsto, saopštila je Narodna banka Srbije.

Kako se navodi, u istom periodu, prema fleš oceni Republičkog zavoda za statistiku koja je objavljena 4. maja, industrijska proizvodnja povećana je za 10,5 odsto, a nastavljaju se i pozitivne tendencije u trgovini, građevinarstvu i turizmu.

Dodaje se da je ključni doprinos rastu dao izvoz, gotovo svih grana prerađivačke industrije, a pozitivan doprinos rastu dale su i investicije, što se vidi kroz rast građevinarstva, uvoza opreme i kapitalnih rashoda države.

„Rast ulaganja uz popravljanje spoljnotrgovinskog bilansa ukazuje na unapređenje konkurentske pozicije Srbije i na održivost ekonomskog rasta“, naglašava se u saopštenju.

NBS podseća da je i Evropska komisija prepoznala povoljnije tendencije i da je u svom najnovijem izveštaju Spring 2016 European Economic Forecast, revidirala godišnju projekciju rasta BDP Srbije sa 1,6 odsto na dva odsto.

„Najnovije projekcije NBS, koje uvažavaju i upravo objavljene rezultate, ukazuju da postoji prostor za značajno popravljanje prognoze rasta BDP za 2016. godinu, koja je u februaru iznosila 1,8 odsto“, naglašava se u saopštenju.

Izbori su prošli bez većih posledica po ekonomske aktivnosti, ocenili su ekonomisti okupljeni oko publikacije "Makroekonomske analize i trendovi".

Industrijska proizvodnja u martu porasla je za 8,8 odsto na međugodišnjem nivou.

Stabilno su rasli gotovo svi sektori prerađivačke industrije, sem proizvodnje osnovnih metala, motornih vozila i farmacije. Prema rečima ekonomiste Stojana Stamenkovića, duže vreme primetan je trend usporavanja proizvodnje motornih vozila, čiji je najveći predstavnik Fijat, pa se u budućnosti može očekivati i pitanje rentabilnosti te proizvodnje.

Preuzimanje imovine Železare je dobra vest, ali ona će svoj doprinos rastu privrede obezbediti kada bude rentabilna. I promet u trgovinama raste, a jedan od izvora je značajan rast zarade koji je izrazit u martu.

Kolko god da se AV hejtuje, izgleda da ga je krenulo....
Hvala bogu u ume svih nas!

Ako uspe da "uvali" Rudnik Bor ovim Amerima (dug im je 1,2 milijarde evra) onda nam se smeška svetla budućnost.
A Fiat izgleda ide pod led, nema kome da proda svoja vozila, jedino ako Kazahstanci "polude" za ovim modelom koji Fiat ovde proizvodi.

Beograd -- Rejting agencija Den and Bredstrit povećala je kreditni rejting Srbiji I svrstala je u zemlje sa umerenim rizikom poslovanja.

Na povećanje rejtinga našoj zemlji uticala su brojna pozitivna ekonomska kretanja i politička stabilnost, navodi se u saopštenju te bonitetne agencije.

Od četiri faktora koji utiču na ukupni rejting, politički, makroekonomski, poslovni i eksterni, kao indikator rizika za poslovno okruženje u zemlji, makroekonomski i politički faktor imali su najvećeg udela za povećanje rejtinga i prelazak iz grupe visokorizičnih u grupu zemalja sa umerenim rizikom.

Kako se navodi, veliki priliv deviza bi trebalo da obezbedi porast državnih rezervi u narednom periodu. Glavni priliv se očekuje od izvoza, čiji prihodi, od februara rastu po godišnjoj stopi od 15,8 odsto, podstaknuti stranim investicijama u proizvodnom sektoru u Srbiji, zdravim rastom ekonomije u Nemačkoj i padom vrednosti dinara.

Očekuje se da će priliv stranih direktnih investicija biti oko 2 milijarde evra, usled velikih privatizacija i investicija ove godine. Nisu zanemarljiva ni sredstva od srpske dijaspore koja učestvuju u BDP-u sa oko 10 odsto, piše D&B.

Srbija tako sada pripada grupi zemalja u kojoj su Hrvatska, Bugarska, Mađarska, Makedonija i Albanija.

Niži rejting od Srbije u region ima Bosna i Hercegovina kao zemlja vrlo visokog rizika.

U poređenju sa ostalim evropskim državama, Srbija je u grupi zajedno sa Italijom, Kiprom, Portugalom i Turskom. Ovog meseca rizik je povećan Hrvatskoj, Omanu i Jordanu, a smanjen Kipru.

БРИСЕЛ – У Бриселу је данас усвојен сет заједничких закључака финансијског дијалога између ЕУ и делегације Србије, коју предводи министар финансија Душан Вујовић.

Препоруке за Србију су оријентисане ка наставку спровођења мера фискалне консолидације, решавању статуса државних предузећа, наставку реформе јавне управе и имплементације програма трансформације Пореске управе, прецизирало је у свом саопштењу Министарство финансија.

Од једнаке важности су, како се наводи, и подршка реализацији стратегије решавања питања проблематичних кредита и стратегији динаризације, унапређењу реализације капиталних издатака и напредак у припреми пројеката изградње гасне интерконекције Бугарска - Србија, завршетак изградње путева на коридору 10 до краја 2017. као и унапређење пословног окружења и циљаних политика тржишта радне снаге са посебним препорукама.

Evropska banka za obnovu i razvoj od nove Vlade Srbije očekuje istrajnost u sprovođenju reformi kako bi se poboljšali uslovi za ulaganja i privukli investitori. Prvi čovek te banke u Srbiji Danijel Berg kaže za RTS da oni blisko sarađuju sa Vladom i da je najvažnije da se nastavi sa evropskim integracijama i ispunjavanjem reformskih programa MMF-a.

EBRD planira da i ove godine u region Zapadnog Balkana uloži više od milijardu evra, od čega je Srbiji namenila trećinu. Osim za mala i srednja preduzeća, EBRD pokazuje interes i za privatizaciju velikih sistema, poput Aerodroma i Telekoma.

Danijel Berg je gostujući u Dnevniku RTS-a rekao da EBRD sa Vladom sarađuje u domenu upravljanja, reforme državne uprave i javnih preduzeća. Ističe i da je prošle godine potpisana "Inicijativa upravljanja investicionom klimom".

"Vlada ima pred sobom teške odluke u domenu privatizacije i kako bi klima za investicije bila atraktivnija. Mnogo je posla i Vlada bi odmah trebalo da počne da radi", rekao je Berg.

Govoreći o privatizaciji Aerodroma i Telekoma, Berg je rekao da je EBRD u kontaktu sa Vladom.

"Mislim da su to samo dva od mogućih projekata na kojima možemo da radimo. Imamo i neke velike strane investicije i nadamo se da će odlučiti da dođu u Srbiju", rekao je Berg.

Ističe i da je dolazak Kine u ovaj deo sveta veoma koristan.

"Kina je nedavno postala deoničar EBRD-a, tako da se nadamo da ćemo sarađivati i sa kineskim investitorima koji dolaze u ovaj region", kaže Berg.

Ističe da EBRD ulaže više od milijardu evra u Zapadni Balkan i da je Srbija u srži toga.

"Svake godine trudimo se da budemo iznad 300 miliona evra investicija u Srbiji. Neke godine će biti i više, kada radimo velike projekte. Prošle godine imali smo neke velike projekte tako da su te investicije porasle", istakao je Berg.