Zaposlenje

Kolege imam pitanje za vas, pa ko zna neka mi odgovori :

Rodjak je dipl.ing elektrotehnike FTN Novi Sad VII stepen SS i srednja matematicka skola i zeleo je da predaje matematiku u osnovnoj skoli skoli u svome selu i nalazi se kao nezaposlen na evidenciji NSZ, i supruga mu takodje, a i skoluje svoje dvoje dece.
Direktor skole (SVM) to zabranjuje iz politickih razloga i umesto njemu, podelio je casove jednom koji ima visu zastitu na radu i penzionerki (vec par godina) koja je nekada predavala matematiku i ima visu skolu po onom starom skolovanju. Ona je morala po sili zakona u penziju, ali jos uvek grcevito zeli da radi, mada i ona i suprug imaju dobre penzije, a dva sina zive odvojeno i ne zna se ko ima od koga vecu platu.  Znaci njih cetvoro 4 primanja + njeno primanje u skoli.
Iz aviona se vidi da je to nepravda i za njega i za njegovu decu, a i za decu u skoli, jer rodjak ima VII stepen, a ovi dvoje po VI stepen strucne spreme.  Onaj sa VZR nema nikakve veze sa matematikom, ali je politicki i nacionalno podoban.

Pitanje je da li penzioneri ravnopravno mogu da konkurisu sa onima sa evidencije NSZ ?
Da li je to zakonom negde regulisano ?  To bi trebalo Vucic da cuje za ovu nepravdu. 

Rekao sam mu da cu se raspitati i javiti mu kako da mu pomognem oko toga.  Hvala unapred.

@Popaj
Tako je svuda koje god ljude da znam na svim nivoima obrazovanja. Nepravda i bezakonje i kriminal. Prosto se pitam da li ti ljudi uče decu dnevnoj politici ili onome što bi trebalo pa nisu podobni???

Zanimljiva pitanja

https://www.mossad.gov.il/eng/careers/Pages/application.aspx

BEOGRAD, Nacionalna aviokompanija Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) Etihad ervejz organizuje 11 Dana zapošljavanja kabinskog osoblja u februaru u pet gradova, među kojima je i Beograd.
Kako je saopštila ta aviokompanija, dan zapošljavanja u Beogradu biće održan 16. februara kada će se osim predaje biografija obaviti i razgovori sa kandidatima.

Osim u Beogradu međunarodni dani zapošljavanja održaće se i u Kijevu (11. februar), Londonu (15. feburar), Milanu (22. feburar) i Rimu (25. feburar).

Pored opsežnog programa obuke, kabinsko osoblje ima obezbeđeno kompanijsko zdravstveno osiguranje, prevoz, uniforme i potpuno opremljen smještaj, a stacionirano je u modernom i dinamičnom okruženju Abu Dabija, prestonice UAE.

Zainteresovani koji žele da prisustvuju danima zapošljavanja ili žele da dobiju informacije o traženim kriterijumima, podatke o mjestu i vremenu održavanja mogu da posjete: www.etihad.com/cabincrewrecruitment.

Naučite da zaradite kao freelancer

Kako započeti uspešnu karijeru i zaraditi kao freelancer? Kako doći do klijenata? Na koji način naplatiti svoje usluge? Kakve su zakonske obaveze i regulativa? Koja su najtraženija freelance zanimanja?

Radionice „Znanjem do cilja” za građane koji žele da započnu svoj posao

Za se sada zainteresovani mogu prijavljivati preko „Beokom servisa” na telefone 0800 11 00 11 za pozive iz fiksne telefonije Telekoma ili 011 3090 007 za ostale fiksne telefonske mreže i mobilne operatere.

– Pozivamo sve građane koji žele da započnu svoj posao da se prijave na edukaciju „Znanjem do cilja”. Cilj ovog projekta je da se otvaranjem novih radnih mesta talentovani mladi ljudi zadrže u Srbiji i da im preužimo šansu da pokrenu sopstveni posao – istakao je Dragomir Petronijević, član Gradskog veća i predsednik Saveta.

Planirano je da se radionice „Znanjem do cilja” održe u prvoj nedelji marta, tačnije od 2. do 8. marta u periodu od 11 do 15 časova, u Gradskoj upravi grada Beograda, na Trgu Nikole Pašića 6.

Ponedeljak i utorak predviđeni su za održavanje Radionice NSZ-a, Filijala za grad Beograd, na temu „Put do uspešnog preduzetnika'', sreda je rezervisana za Radionicu privredne komore Beograda, na temu „Izrada biznis plana”. Radionica RAREI-a je u četvrtak, sa temom „Uvod u marketing i prodaju za početnike u poslovanju”, u petak, je Radionica Fonda za razvoj, na temu „Aplikaciona obuka za start up kredite”, dok su poslednja dva dana, subota i nedelja namenjeni Radionicama Gradskog centra za socijalno preduzetništvo grada Beograda, sa temama „Analiza tržišta” i „Poslovna komunikacija“.

Sve detaljnije informacije o ovom programu edukacija postavljene su na internet prezentaciji Grada Beograda i svih institucija koje učestvuju u projektu radionica, a to su Beokom servis, NSZ – filijala za grad Beograd, Gradski centar za socijalno preduzetništvo grada Beograda, Regionalna agencija za razvoj i evropske integraije Beograd – RAREI i Privredna komora Beograda, dok će onlajn prijavni formular biti aktivan od ponedeljka, 9. februara.

citat ::

Traži se finansijski konsultant

Ministarstvo finansija objavilo je poziv zainteresovanim finansijskim konsultantima za unapređenje sistema depozita u Srbiji.

Konsultatnt će pored ostalog morati da analizira i prati finansijske propise i daje pravno mišljenje o unapređenju zakonskog okvira radi stvaranja konkurentnijih uslova za bankarsko poslovanje, kao i da učestvuje u organizovanju i sprovođenju privatizacije banaka.

Izjave o zainteresovanosti dostavljaju se Agenciji za osiguranje depozita do 20. marta.

U pozivu Ministarstva finansija precizira se da je Srbija dobila sredstva IBRD za unapređenje sistema osiguranja depozita, od čega će se deo sredstava upotrebiti za obezbeđenje konsultantskih usluga.

Osnovni cilj Projekta je izrada strategije za bankarski sektor kako bi se ojačala njegova stabilnost u poslovanja.

Zbog povećanja obima posla Ministarstvu finansija su potrebne usluge kvalifikovanog konsultanta u Sektoru za finansijski sistem koji bi pre svega trebalo da doprinese poboljšanju poslovanja državnih banaka i stvaranju uslova za potencijalnu reorganizaciju i uvođenje korporativnog upravljanja u državnim bankama, odnosno njihovu privatizaciju.

Kako je krenulo, ne bi me čudilo da angažuju Danka Djunića ili Mladju Dinkića

Ako želite da pokrenete biznis, razmislite o ovome

Hostel u Beogradu nije među najisplativijim, ali je jedan od najsigurnijih biznisa koji, prema mišljenju stručnjaka iz branše, donosi zagarantovanu zaradu, a iako ih ima dosta, tek im predstoji ekspanzija u srpskoj prestonici.

O ovome najbolje svedoči činjenica da u prestonici trenutno radi oko 90 ovih smeštajnih objekata, a taj broj se u jeku turističke sezone gotovo duplira, kaže za 24 sata Jelena Stanković iz Turističke organizacije Beograda.

U periodu od aprila do oktobra u Beogradu radi skoro svih 150 hostela, koliko ih je i registrovano u APR. Razlog za to je što je u toku sezone zarada veća i sigurnija, ističe Stanković.

Za otvaranje hostela potrebno je dosta strpljenja i veliki kapital, ali je, sudeći prema savetima hotelijera, zarada zagarantovana. Hladna glava i prizemne želje su ključ uspeha, navode oni.

Dok se hosteli po evropskim gradovima mogu naći na svakom koraku, ekspanzija ove turističke prakse se u Beogradu tek očekuje, s obzirom na to da će ih mnogi turisti, prvenstveno mladi, pre izabrati nego hotel - i to zbog povoljnijih cena.

Za dobro poslovanje hostela najbitnija je, slažu se svi, lokacija, ali i dobar marketing. Sarađujemo sa turističkim agencijama iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, reklamiramo se preko Facebooka, sajta, a najbolja reklama je zadovoljan klijent – kažu u jednom beogradskom hostelu.

Kako otvoriti hostel?

Potrebno je APR prijaviti firmu sa delatnošću usluga kraćeg boravka. Na 10 kreveta mora biti jedno kupatilo, svaki krevet mora imati stočić sa lampom. Neophodna je protivpožarna dozvola. Potom sledi prijava turističkoj inspekciji i može se početi sa radom, kaže Jelena Stanković iz Turističke organizacije Beograda.

Kako u hotelijerstvu, tako i u hostelima, početni kapital je jako bitna stavka. Ovo nije jedan od najbržih načina da povratite uložena sredstava, ali je jedan od najsigurnijih.

U odnosu na početne troškove, u nekom doglednom vremenskom periodu, možete očekivati povraćaj novca od 20 do 25 odsto, kaže zaposleni u jednom beogradskom hostelu u centru grada.

Ovaj objekat je, inače, jedan od većih, sa 19 soba, ukupnog kapaciteta 110 mesta. U februaru smo imali 435 ostvarenih noćenja, od čega je 65 gostiju bilo iz Srbije, ostalo su stranci, kažu u ovom hostelu.

"Kada vi želite da otvorite veb šop bilo da ste preduzetnik ili trgovac vi morate da imate nekog ko virtuelno prihvata plaćanje vašeg klijenta platnom karticom. Tu uslugu u našoj zemlji pružaju samo tri banke, ali se sada sa mogućnošću osnivanja instituacija elektronskog novca stvara mogućnost da se intitucije elktronskog novca bave tim poslovima", kaže Dragana Stanić, direktor sektora u NBS.

Za ovaj posao međutim u zavisnosti od toga koji je nivo usluga u pitanju neophodan je nemali kapital, u rasponu od 20 do 350 hiljada evra.

Najviše zainteresovanih je za rad sa fizičkim licima i izdavanje novčanih doznaka. A to su menjačnice - kojih u Srbiji ima oko 5.000. Ovo bi mogla biti šansa i za one koji su posao izgubili u bankama.

Predsednik Udruženja menjača Borislav Brujić kaže da kada bi trećina menjača bila zainteresovana da radi te poslove i ako bi se radilo u dve smene, računica pokazuje da je to oko 6.000 radnih mesta.

"Sa ovim zakonom svi građani i oni koji su ostali ili radili u poslovnim bankama dobijaju mnogo, dobijaju nova radna mesta i oni imaju iskustva i možemo da funkcionišemo", kaže Brujić.

Institucije elektonskog plaćanja neće otvarati tekuće račune, prikupljati štednju, davati kredite uz kamatu. I biće strogo kontrolisane kako bi bilo sprečeno pranje novca.

"Od njih se zahteva da ispunjavaju uslove u pogledu adekvatnosti kapitala, u pogledu načina rada Zakonom je predviđena kompletna struktura upravljanja, struktura nadzora, revizije, interne i eksterne, tako da nema bojazni dođe do nekih značajnijih zloupotreba", kaže Hasan Hanić, dekan Beogradske bankarske akadmije.

Analize pokazuju da deset odsto manje gotovine u opticaju znači povećanje bruto domaćeg proizvoda za jedan odsto. Za mnoge je keš zakon ali u budućnosti će ga biti sve manje u tom obliku zbog lakše kontrole i smanjenja sive ekonomije.

Želite li da budete Uberov vozač?

Uber, novi servis koji milionima ljudi širom sveta omogućava jeftiniji prevoz, po svemu sudeći, stići će u Srbiju i Hrvatsku, a s njim stiže i prilika za zaradu ukoliko imate automobil, jer je vožnja preko Ubera idealan dodatni posao.

Iako ga se taksisti zgrožavaju i čine sve ne bi li sprečili njegov dolazak, Uber, aplikacija za jeftiniji prevoz će najverovatnije profunkcionisati i na ovim prostorima.

Naime, Uber Technologies Inc. je američka kompanija smeštena u San Francisku. Svoj rad zasniva na Uber mobilnoj aplikaciji, koja omogućava korisnicima da pomoću smartphonea zatraže prevoz od Uberovih vozača.

Vozači sa Uberom imaju ugovor, a inače su slobodnjaci, dakle nisu zaposleni u Uberu i voze sopstvene automobile. Dakle, vrlo je jednostavno raditi za Uber, s tim što se postupak samo malo razlikuje po zemljama.

Da biste postali Uberov vozač, prvo morate doći na razgovor, doneti papire da niste krivično kažnjavani i morate imati noviji automobil sa četvoro vrata. Potpišete ugovore, dobijate svoju aplikaciju i broj. Uključite mobilni i čekate dok se ne pojavi korisnik. Krenete prema njemu, odradite vožnju i to je to. Novac je skoro na vašem računu.

Vrhunska stvar oko Ubera je što je to u suštini izvrstan dodatni posao, jer mnogi Uber vozači ne rade više od desetak sati nedeljno. Dakle, posao uz redovni posao koji vam osigurava honorar. Studenti znaju raditi i dosta više, ali naravno, ako želite i hoćete, niko vas ne sprečava da budete aktivni i više.

Možete raditi bilo kada i sami određujete vreme rada, slobodne dane, sve je zapravo na Uber vozaču, naravno, kao i održavanje vozila, amortizacija i ostalo. Uber ima svoj procenat, ostalo je vaš prihod.

Iz ugla putnika to izgleda ovako: Zatražite prevoz, Uberov vozač dođe, odvede vas na traženu lokaciju, često po upola nižoj ceni od klasičnog taksija, iznos za vožnju vam se automatski skine s kartice, a vozač dobije svoj deo.

Jednostavno i efikasno. Vozite svoj automobil, klasičnog dispečerskog centra nema, popratni troškovi si minimalni, pa nije ni čudo da se ovaj startup za šest godina raširio po svetu i sada je aktivan u 58 zemalja i preko 300 svetskih gradova.

Dodatna prednost Ubera je i to što putnici direktno ocenjuju svoje vozače koji se, samim tim, moraju potruditi da budu što profesionalniji kako bi zadržali ovaj dodatni posao.

Naime, nakon vožnje mogu se oceniti vozač i vozilo, pa ako je vozač neljubazan ili ako je vozilo neuredno, sledi mu niža ocena. Vozač koji bude imao loš prosek biće pozvan na razgovor, a ako se ne popravi, ostaje i bez ugovora.

http://gdeinvestirati.com/ezycourier-mobilna-aplikacija-koja-donosi-revoluciju-u-brzini-isporuke-posiljki-u-srbiji/
[size=34]EzyCourier – mobilna aplikacija koja donosi revoluciju u brzini i ceni isporuke pošiljki u Srbiji[/size]
EzyCourier je mobilna aplikacija za dostavu paketa koja je od prošlog meseca aktivna i u Srbiji. Ovo je definitivno najbrži, najjednostavniji i najjeftiniji način da pošaljete bilo koji tip pošiljke.

Idealna prilika za sve koji misle da njihovo znaje u ovoj zemlji, Srbiji
nije adekvatno plaćeno!
Stavite svoje umeće na digitalnom tržištu na proveru.
Proverite koliko drugi traže za ono što vi mislite da je vaša prednost.
O tome kolega Teletrader piše na temi https://www.aikb.net/t1793-silicijumska-dolina-sta-je-to

Evo vam ga link na kojem možete da uporedite svoje znanje s drugima i CENU SVOG rada sa drugima iz CELOG SVETA!!

www.oDesk

https://www.freelancer.com/hire/Freelancer?gclid=Cj0KEQjwo7auBRCOtoqn_s-G7aMBEiQAxArNrMcN0PCPwvl9X8azDFW3RaU4dpHHbNQAjKxQ64Ea8wQaAoJz8P8HAQ

https://www.palantir.com/about/

Kakve uslove nude:
https://www.palantir.com/life-at-palantir/

U šta veruju:
https://www.palantir.com/what-we-believe/

Ako vas angažuju, plaćanje na bilo koji način, neće pretstavljati problem....

Popaj ::

Vozači Ubera su izloženi napadima taksista širom sveta. Od Pariza, preko Brisela, pa sve do Meksiko Sitija. Nigde na svetu neredi nisu bili toliko žestoki kao u Gvadalahari, gde su maskirani napadači pucali na Uber vozila, otimali vozače i automobile. 
http://www.vice.com/rs/read/napadi-i-otmice-vozaca-ubera-u-meksiku 

citat ::

Ozbiljne optužbe protiv Ubera

Kalifornijsko državno tužilaštvo proširilo je tužbu protiv Ubera i tvrdi da su sigurnosne provere vozača bile toliko aljkave da su zapošljavani notorni kriminalci.

U proširenoj su optužnici registrovani slučajevi zapošljavanja osuđivanih ubica, provalnika, otmičara i seksualnih prestupnika, a koji su vozili za tu tehnološku kompaniju.

Podsetimo, Uberovo se poslovanje zasniva na aplikaciji koja povezuje korisnike taksi-vožnji s vozačima koji ne moraju da budu registrovani za tu delatnost.

Kompanija je svoj poslovni koncept "izvezla" u 57 država sveta, a najpoznatiji incident dogodio se lani u Indiji kada je 26-godišnju putnicu silovao vozač. Zbog seksualnih napada u Čikagu su optužena dvojica vozača.

"Podržavam tehnološku inovaciju. Međutim, inovacija ne daje kompanijama dozvolu da dovode korisnike u zabludu u vezi problema koji se tiču njihove bezbednosti", izjavio je novinarima George Gascon, okružni tužioc San Franciska.

Uber je odgovorio kako su provere vozača efikasne i strožije nego kod ostalih taksi kompanija, prenosi Reuters. Dodali su da su prošle godine u Kaliforniji odbili 600 vozača zbog prijašnjih vožnji pod uticajem alkohola ili kršenja saobraćajnih propisa.

Hvala bogu, novi zakon u Srbiji ne dozvoljava da iko ko je bio osudjivan moze da bude taksista.
Zakon tek treba da bude usvojen.

ICT Hub pomaže u otvaranju tehnoloških preduzeća

Biznis inkubator za tehnološko preduzetništvo ICT Hub poziva studente početnih i završnih godina studija da se do 20. septembra prijave na konkurs "Nova tehnološka preduzeća", čiji je cilj podsticanje mladih na samozapošljavanje.

Na konkurs mogu da se prijave studenti, starosti do 30 godina, nakon čega će biti izabrano 80 njih koji će dobiti šansu da budu deo programa.

Kako se navodi u saopštenju, za studente završnih godina projekat podrazumeva besplatan šestomesečni program podrške razvoju preduzetničkih veština u oblasti informaciono–komunikacionih tehnologija (IKT) i pokretanju sopstvenog biznisa.

Posle obuke, planirano je otvaranje najmanje četiri firme u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija.

Odabrani studenti početnih godina proći će dvomesečnu školu poslovnog iskustva koju će voditi uspešni preduzetnici iz Srpske asocijacije menadžera (SAM) i Sekcije mladih perspektivnih lidera (SAMPLE), što će im pomoći da u budućnosti samostalno razvijaju ideje i projekte.

Više informacija o konkursu koji sprovodi ICT Hub, uz finansijsku podršku Ministarstva omladine i sporta, nalazi se na sajtu icthub.rs.

Najbolji saveti za sve preduzetnike od onog koji je uspeo u Srbiji

Za uspešnog preduzetnika najbitnije su dve stavke – vizija i istrajnost. U viziju treba da verujete vi sami, jer je okolina najčešće ne razume i ne podržava. Podrška dolazi kasnije, zajedno sa uspehom. Druga je istrajnost, odnosno spremnost da se dugo radi na nečemu.

Na prvom događaju koje je organizovao Founder Institute pod nazivom “Kako sam postao uspešan preduzetnik. I zašto u Srbiji.” imali smo priliku da čujemo savete iskusnih preduzetnika onima koji žele ili su već pokrenuli svoj posao.

BIZLife je razgovarao sa Vladimirom Nikolićem, koji je sa bratom osnovao poznate kupo-prodajne sajtove Limundo i Kupindo 2006. godine.
U "Limundo" je novac uložilo ukupno 11 investitora iz Evrope koji su prepoznali značaj prodaje na internetu u Srbiji.
Vladimir je u izlaganju istakao istrajnost i upornost kao bitne osobine.

Od poslastičarnice, preko salvete do Limunda:
Dosta dugo sam živeo u Nemačkoj i tamo sam koristio Ebay (pre toga zvao se Alando). To je bio koncept na koji sam se ugledao kada sam razmišljao o svom sajtu. Ideja za naziv došla je naknadno. Pravili smo žurke čiji je zaštitni znak bio limun. Tad sam još radio u poslastičarnici, i kad god mi je padala neka ideja na pamet, zapisivao sam je na salveti. Kockice su polako počele da se slažu, i došao sam do – Limunda. Već kada sam smislio naziv, to je bio korak da se pokrenem… Jer svi mi imamo ideje, a ime je već nešto opipljivo. Voleo sam taj rad u poslastičarnici, osim sladoleda, tu je rad sa ljudima iz koga mnogo naučiš.

Koliko je ideja bitna?
Ne mnogo. Bitna je realizacija. Ako uzmemo primer Limunda, naša ideja nije revolucionarna, ali mislim da je realizacija dobro urađena. Često ljudi misle da smo mi prva internet stranica u Srbiji koja je počela da se bavi kupo-prodajom, ali to nije tačno. Mi smo imali najviše uspeha.

3 koraka do uspeha Limunda

Brzina učitavanja sajta je jako bitna. Smanjili smo početnu stranicu, i pojednostavili je. To je bilo 2006. godine, i mnogo ljudi tada je koristilo dial-up. I sami znate, ako se sajt sporo učitava - ili se u startu odustaje, ili se vrlo malo koristi.

Sigurnost. Te 2006. godine uvesti prodaju na internetu u Srbiji bilo je, čini se, najteža stvar. Od samog početka hteli smo da ulijemo sigurnost korisnicima: Na stranici je pisao naziv firme, ko je osnovao, moj mobilni telefon, broj telefona kuće, pošto smo dosta dugo radili od kuće… Možda ove stvari deluju banalno, ali ljudima su ti podaci ulivali poverenje.

Korisnička podrška, komunikacija sa članovima – moj kolega koji je na čelu tehničke podrške u Limundu, i sada čuva mejl koji je poslao u 2 noću a ja mu odgovorio sat vremena kasnije.

Savršeno promašeni startup?
Kada odustati? Na to pitanje je teško odgovoriti. Jedna je da radiš a da dugo čekaš da izbaciš rezultat na tržište. Postoji pouka za sve koji žele nešto da pokrenu – “Ako te nije bar malo sramota prve verzije koju si izbacio, onda si suviše kasno izbacio proizvod”. Znači da si suviše radio na nečemu da bude savršeno, i možda propustio priliku da korisnici testiraju taj proizvod, da čuješ njihovo mišljenje i naučiš nešto iz toga, popraviš, promeniš… A ako suviše radiš da bi proizvod bio savršen, možda radiš na savršenom promašaju.
Postoji i ta emotivna komponenta, ako na nečemu dugo radiš emotivno se vežeš, i teško podnosiš kritike.

Gde vidiš dobru investiciju u Srbiji?
Mene zanima transport. Ono što vidim je da ljudi više nisu toliko vezani za automobile. Oni više nisu statusni simboli. Zanimljiv mi je projekat - Mreža automobila koji su na određenom mestu i iznajmljuješ ih po potrebi ostavljajući svoje podatke.

Zbog čega Srbija?
Dugo sam živeo u Berlinu ali sam čekao priliku da se vratim u Srbiju. Okidač je bio kada sam došao ovde da studiram. I tada kada sam se vratio 2005. godine, osnovali smo firmu.

Vladimir slikovito objašnjava da preduzetništvo čine i:

Rolerkoster emocija – U jednom trenutku sklopite neki posao, stižu vam dobre vesti, osećate se kao car. Posle 10 minuta stiže vam mejl kritike nekog korisnika i sve pada u vodu. I tako naizmenično. Ali to je zato što ste emotivno potpuno u poslu, i sve vas dotiče.

Odlaganje nagrade - Nama je prva ozbiljnija investicija bila nakon 2-3 godine. Traženje investitora, poseta konferencijama – procesi su koji traju, i zato treba biti istrajan u svemu.

Da budeš nekome uzor - Mnogi mladi ljudi ugledaju se na tebe i to je velika odgovornost.

Voleti ono što se radi, vera u sebe.

Nedelja startap- u Beogradu održaće se u period od 1. do 5. februara u InCentru. Ovaj događaj predstavlja idelanu priliku da tokom jedne nedelje dobijete mnogo korisnih informacija, kao i da upoznate i diskutujete sa uspešnim preduzetnicima kod nas i u region. Ključne teme o kojima će se govoriti su: analiza trenutog stanja, mogućnost povezivanja našeg startap eko sistema i izazovi u naredom period. Na osnovu ovih tema predviđena su i dva panela: „Glas zapadnobalkanskih igrača startap eko-sistema“ i “Budući izazovi za zapadnobalkanske startap lidere”.

Tokom nedelju dana predstaviće se najuspešniji startap-ovi iz Srbije i to će biti prilika da se upoznamo sa njihovim idejama i čujemo njihova iskustva.

Govrnici koji će biti deo projekta su: Marko Mudrinić - Netokracija Srbija; Darko Vidić (preduzetnik); Luka Piškorič - Poligon Kreativni centar, Slovenija; Zoran Torbica – direktor odbora u Novoj Energiji (lokalni preduzetnik); Dragana Vukajlović Krstović – generalni direktor u Power Media Group-i; Nađa Jokanović - suosnivač Wannabe magazina; Vuk Nikolić - direktor Trucktrack-a; Miloje Sekulić - direktor agencije Homepage, predstavnici Vlade Srbije, kao i kompanija Microsoft, Nordeus, Startit i lokalne samouprave.

Zbog ograničenog broja mesta prijava je obavezna putem Xing Events na kojem možete odabrati dan i događaj na kojem želite prisustvovati.

Zapadni Balkan od 2014. godine pokušava da uspostavi održivi Startap eko sistem sa širokom podrškom stejkholdera. Mnogo akcija i inicijativa je pokrenuto, ali od ključnog značaja za uspeh jeste zajedničko delovanje i povezivanje svih aktera koji rade u ovom sektoru.

Omladinska kompanija - nova forma za novu generaciju

U četvrtak će u Beogradu biti predstavljen predlog za novu formu privrednog subjekta – omladinsku kompaniju - koja predviđa određene olakšice i smanjenje nameta za mlade početnike u biznisu.

Cilj je da se umesto jednokratnih subvencija ukinu opterećenja na početku poslovanja i tako omogući mladom čoveku da ostvari svoje preduzetničke inicijative i održi stabilan i profitabilan posao.

Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku Srbije pokazuju da je na tržištu rada Srbije nezaposleno 90.000 mladih starosti od 20 do 24 godine i 100.000 mladih starosti od 25 do 29 godina. Stopa nezaposlenosti u Srbiji u drugom kvartalu 2015. godine iznosila je 17,9 odsto, a među mladima starosti između 15 i 30 godina ovaj procenat je blizu 50 odsto.

Usvajanjem posebne forme za mlade preduzetnike smanjila bi se prepreka koja je ocenjena kao najveća a to je strah od neuspeha. Takođe, ova forma bi pomogla i u borbi protiv „sive ekonomije“ čiji je uzrok i postojanje žeje za izbegavanjem nameta koji se doživljavaju kao neopravdani.

Koncept „omladinske kompanije“ razvijali su predstavnici relevantnih institucija, organizacija i kompanija, između ostalih i Ministarstvo privrede, NALED, Ministarstvo omladine i sporta, Ernst&Young i drugi. Rezultat svog rada predstaviće na konferenciji koja će biti održana u četvrtak, 28. januara, u Privrednoj komori Srbije gde će otvoriti ministar omladine i sporta Vanja Udovičić i Nermina Ljubović iz PKS-a.

Konferenciju realizuje organizacija Dostignuća mladih u Srbiji uz finansijsku podršku Ministarstva omladine i sporta.

citat ::

PRILIKA ZA MLADE: EU nudi stažiranje, svi troškovi plaćeni

Mladima koji žele da se upoznaju sa radom evropskih institucija svake se godine putem javnih konkursa nudi se mogućnost stažiranja u telima Evropske unije. Plaćen put i troškovi boravka od 1.120 evra.

Evropska unija redovno poziva mlade diplomce koji su zainteresovani za sticanje iskustva rada u njenim institucijama, a kandidati se mogu javiti na otvorene konkurse Evropske komisije, Evropskog parlamenta i Saveta EU koji nude stažiranje u 2016. godini.

Prijave za stažiranje u Evropskoj komisiji trenutno su u toku i traju do 29. januara, a sledeći krug će se održati od 1. oktobra do 28. februara 2017. godine.

Stažiranja traju pet meseci, troškovi boravka pokriveni su mesečnim iznosom od 1.120 evra, a pokriveni su i putni troškovi. Komisija svake godine nudi stažiranje 1.300 mladih.

Na konkurs se mogu prijaviti mladi ljudi sa fakultetskom diplomom iz celog sveta, a ako ste zainteresovani, proverite datume koji vam odgovaraju i pošaljite svoju prijavu.

http://ec.europa.eu/stages/index_en.htm

Eh, al " deca" iz Srbije imaju problem: Kako živeti bez mame?

„U okviru projekta smo osmislili oko 200 preduzetničkih ideja koje čine našu ’bazu šansi’, a ukoliko neko ne može da se prepozna u nekoj od predloženih ideja, može da predloži svoju, a tim projekta nudi stručnu podršku. Na ovaj način želeli smo da pomognemo potencijalnim preduzetnicima da na što jednostavniji način dođu do neophodnih informacija koje muče svakog početnika u biznisu“, kazala je Jelena Bulatović, izvršna direktorka Srpske asocijacije menadžera (SAM).

Upitnik je namenjen i već ostvarenim preduzetnicima, koji svojim primerom uspešno pokrenutih poslova, treba da motivišu potencijalne preduzetnike i pruže im realne informacije o mogućnosti uspešnog biznisa u Srbiji, odnosno njihovom gradu i regionu. Projektni tim će analizirati svaku od predloženih inicijativa, detaljnije ih obraditi, ponuditi potencijalnim preduzetnicima i time ispuniti jedan od osnovnih ciljeva projekta – podizanje preduzetničke svesti i pružanje podrške što većem broju ljudi iz svih delova Srbije.

„Cilj upitnika je proširenje baze šansi, kako bismo mogli da pružimo što više različitih preduzetničkih ideja koje mogu uspešno da se razvijaju u Srbiji i u kojima svako može da pronađe svoju šansu. Dosadašnja praksa je pokazala da su najveće predrasude onih koji tek ulaze u svet preduzetništva nedostatak novca, znanja, hrabrosti, te je ideja ovog projekta da ih motiviše, pruži osnovna znanja o preduzetništvu i ohrabri ih da se bave privatnim biznisom“, rekao je Dejan Ranđić, direktor agencije DNA Communications.

Projekat za razvoj preduzetništva „Šansa za novi početak“ su u novembru prošle godine pokrenuli SAM, DNA Communications i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID).

http://www.novipocetak.rs/vasa-ideja-nova-sansa/

U Domu omladine u Beogradu otvoren je drugi Beogradski sajam zapošljavanja, na kome učestvuje više od 80 poslodavaca, a ponuđeno je oko 2.000 radnih mesta.

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali rekao je na otvaranju da su sajmovi prilika da se na jednom mestu sretnu poslodavci i oni koji traže posao.
On je podsetio da je na Beogradskom sajmu zapošljavanja prošle godine ponuđeno 1.700 radnih mesta, a da je 1.500 popunjeno, kao i da očekuje da će ove godine više ljudi naći posao.

Nemački fond nudi milion evra za kreativne ideje

Konkurs je otvoren do 1. jula, a najkreativnije ideje i timovi imaće priliku da osvoje direktne investicije, najavljeno je na konferenciji za novinare u PKS.

Konkurisati mogu projekti iz raznih sektora, kao što je IT industrija, medicinska tehnologija, prirodni resursi, zaštita životne sredine, umetnost i dizajn, poljoprivreda, proizvodi i usluge i druge.

Predsednik PKS Marko Čadež rekao je da Beograd ima veliki potencijal za inovativne tehnologije.

On je naveo da je dobro što je investicioni fond iz Nemačke ulaže u razvoj novih poslovnih ideja u Srbiji i pozvao privrednike da prijave svoje projekte.

Direktorka fonda Foundcenter investment u Beogradu Milica Kujundžija rekla je da je konkurs otvoren 25. aprila i da će trajati do 1. jula, a uslov je da projekti imaju potencijal za širenje na strano tržište.

Do sada prijavljeno 157 projekata, a kako je navela, pobednici će biti predstavljeni u septembru.

Kakvi ljudi su potrebni Bezbednosno-informativnoj agenciji?

Obavljajući poslove iz nadležnosti Bezbednosno-informativne agencije, pripadnici se susreću sa zadacima koji iziskuju posebne kvalitete i osobine neohpodne da se uspešno odgovori visokim zahtevima ovog posla.

Otvoreni smo za ljude koje odlikuje:
Rešenost da sve svoje sposobnosti i profesionalna znanja ulože u posao zaštite bezbednosti Republike Srbije.
Integritet, moralni i lični, koji ih čini dostojnim ovlašćenja koja su im poverena.
Visoke intelektualne sposobnosti, širina i nivo obrazovanja koji će im omogućiti da izađu na kraj sa složenošću svakodnevnih zadataka i pružiti izvesnu prednost u odnosu na potencijalne protivnike.
Pouzdanost, odgovornost i lojalnost zbog kojih se drugi na njih uvek mogu osloniti.
Svest o trenutku, poziciji u međunarodnom okruženju i bezbednosnim izazovima koji se nalaze pred Republikom Srbijom i njenim građanima.
Odvažnost da se uhvate u koštac sa nekim od najznačajnijih pitanja sa kojima se kao država suočavamo i želja da, u posebno zahtevnim istorijskim okolnostima, daju važan doprinos ostvarivanju nacionalnih interesa.
Izazov koji prihvataju radeći na uzbudljivom, dinamičnom, zanimljivom, nesvakidašnjem, ali krajnje odgovornom poslu.
Samopouzdanje, poverenje u sopstvene kapacitete i kompetenciju, ali i spremnost za učenje i usvajanje novih znanja i veština.
Dinamičnost, preduzimljivost, samostalnost u poslu, ali i visok nivo samokontrole, taktičnosti i odmerenosti.
Staloženost, prisebnost i sposobnost za rešavanje problema pod pritiskom i donošenje promišljenih odluka i u kritičnim situacijama.
Snalažljivost, prilagodljivost, fleksibilnost i kreativnost u pristupu raznovrsnim situacijama sa kojima se mogu suočiti.
Socijalne veštine i sposobnosti za rad sa ljudima: komunikativnost, rečitost, ubedljivost, prodornost i ne manje važna, veština slušanja, u poslovima čiji učinak direktno zavisi od uspešnosti u kontaktima sa ljudima.

Uprava za ljudske resurse, pravne i materijalno-finansijske poslove
ufk@bia.gov.rs

BIA kao vaš poslodavac

NA LIZING 70.000 LJUDI, AGENCIJE NIČU KAO PEČURKE

Poslednjih nekoliko godina u Srbiji je postalo popularno zapošljavanje radnika preko agencija za zapošljavanje, popularno nazvano rad na lizing.
Taj način zapošljavanja uzeo je maha i sve je više onih koji se tako zapošljavaju pa je neophodno da se takva vrsta radnog angažmana zakonski i pravno uredi.
Po rečima ministara za rad Aleksandra Vulina, novi zakon, koji će regulisati rad preko agencija za privremeno zapošljavanje, odnosno rad na lizing, trebalo bi do kraja godine da uđe u skupštinsku proceduru, ali će to, ipak, zavisiti od dogovora sa sindikatima i poslodavcima.

Po rečima predsednice Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranke Savić, donošenje novog zakona koji bi trebalo da reguliše rad privatnih agencija za zapošljavanje i radnika na lizing je neophodno.

"Kada se počelo govoriti o regulisanju rada na lizing, nisu svi sninidikati bili za to, a mi smo insistirali se to nađe u Zakonu o radu jer smo shvatili da ignorisanje te gruapcije radnika i zabijanje glave u pesak ne znači da oni ne postoje", kaže Ranka Savić. – Prilikom donošenja Zakona o radu 2014. godine u Srbiji je preko agencija za zapošljavanje radilo oko oko 50.000 ljudi, a sada ih je sigurno više od 70.000. Agencije niču kao pečurke jer su procedure za otvaranje veoma jednostavne.

Status radnika na lizing je veoma loš, a na njima država štedi, agencije zarađuju, a samo radnik trpi. Trenutno su radnici na lizing apsolutno nezaštićeni, njihovo postojanje u Srbiji omogućeno je ratifikacijom konvencije Međunarodne organizacije rada u Skupštini Srbije i nijedan drugi akt ne regulište njihov pravni status – zarade, primanja, topli obrok, prekovremeni rad... Oni su prepušteni sami sebi, zapošljavaju se ad hok i samo kada trebaju poslodavcu, a to može biti i na svega nekoliko dana, što samo po sebi dovoljno govori o njihovom položaju i mogućnosti da planiraju život.

Ona je naglasila da ASNS apsolutno podržava donošenje tog zakona jer će, zahvaljujući njemu, na poseredan način, radnici na lizing moći da ostvare prava koja proizlaze iz Zakona o radu.– Radnici na lizing sada se zapošljavaju na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, a donošenjem novog zakona i regulisanjem njihovog pravnog satusa biće ojačan i osiguran njihov položaj jer su sada potpuno prepušteni privatnim agencijama za zapošljavanje.

Moći će da zaključe ugovor o radu na određeno ili neodređeno vreme, imaće veću sigurnost i ostvarivaće prava po osnovu rada, a trebalo bi da bude precizirano i kolika je zarada za određeni posao pa ona neće moći da za isti posao, kakva je sada praksa, bude i do 30 odsto manje od primanja zaposlenih po ugovoru na određeno i nedodređeno vreme. Ipak, zarada radnika na lizing biće nešto manja, zbog provizije agencije, ali ne toliko koliko je sada, kaže Ranka Savić.

TRAŽITE POSAO, EVO ŠANSE! IMATE 8 DANA: Poreska uprava traži 100 radnika, plata 59.000!

Šta se traži i u kojim gradovima Srbije?

Za sva radna mesta u Poreskoj upravi zahteva "iskustvo u struci" - od godinu do sedam godina, a po obrazovanju kandidati bi trebalo da budu pravnici ili ekonomisti.

Svi veći gradovi u Srbiji biće obuhvaćeni konkursom, a najviše inspektora biće raspoređeno u Beogradu - 41. Slede Novi Sad sa devet, Niš sa četiri i Kragujevac sa tri, dok će se u gradovima poput Kruševca, Užica, Sombora, Leskovca, Jagodine, Sremske Mitrovice, Lazarevca i Pančeva naći mesto za po jednog novog inspektora.

Uslovi za višeg inspektora poreske policije

- Stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne ili ekonomske nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova (četiri godine studiranja)
- Položen državni stručni ispit
- Radno iskustvo u struci od najmanje sedam godina
- Osposobljenost za rad na računaru

Osim ovih uslova, kandidati moraju da prođu i proveru znanja zakonskih propisa kao što su Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Zakon o porezu na dodatu vrednost, deo Zakona o porezima na imovinu koji reguliše porez na nasleđe i poklon i porez na prenos apsolutnih prava, Zakon o državnoj upravi, Zakon o opštem upravnom postupku, Krivični zakonik, Zakonik o krivičnom postupku.

Sta predlazete da se uradi sa nekretninom mog daljeg rodjaka ?  Ja sam mu savetnik , ali ni ja nisam siguran sta bi bilo najpametnije uraditi sa tim. Zato i pisem ovde vama. 

Kupio je u svom selu u Banatu jedan magacin velicine oko 300 m2.  Dimenzije 9m x 35m , cetiri zida od stare cigle veliki format, debljine zida 50 cm, veoma temeljno uradjeno.  Ima i tavan sa fantasticnom gradjom i dobar crep, a pod tavana je od dasaka sve u dobrom stanju.  Iza magacina ima hektar veoma plodne zemlje koja je ogradjena sa svih strana komsijskim bastama i nekim kanalom. 
Magacin je u sred sela u Glavnoj ulici (odlican put), a sa obe strane su jedna jeftina kuca (oko 3000e) koja ce biti na prodaju, a druga odlicna kuca (oko 15000e)  sa podrumom i dosta shupa i svinjaca ... 
Te kuce bi se mogle dokupiti za nekog radnika ili cuvara ili da vlasnik tu stanuje.

Moje pitanje je da li imate pametne predloge sta uraditi sa tim ?

Jedna varijanta je da se proda za 20000 eur = 10000 e magacin + 10000 e hektar zemlje (struja, voda, alarm, kamere, tj. dobro obezbedjena njiva).

Druga varijanta da dodje neki investitor pa da zajedno sa vlasnikom ucestvuje u pokretanju biznisa.
Vlasnik ulaze nekretninu, a investitor neke mashine, ...

Treca varijanta da sam vlasnik krene sa nekim biznisom.  E sada vas molim da predlazete sta bi bilo po vasem misljenju najbolje.

Evo nekih razmisljanja koja meni padaju na pamet.
Taj magacin bi mogao da se prepravi u neki pogon za proizvodnju necega.
 (npr.: shtrikeri, namestaj, prerada, briketana, sushara, hladnjaca, pvc stolarija, ... ). 
Mozda neki rasadnik na toj zemlji, a u magacinu da se zimi unose osetljive biljke.
Mozda da se posadi lesnik zarazen tartufima i kap po kap,  ili pak ona brzorastuca drva ?
Eto razmisljanja moja i mog rodjaka, a ako imate neke predloge, slobodno pishite, jer iz svakog predloga moze da se izrodi neka dobra ideja. 
Posto je krov veliki, moglo bi se postavilti solarni paneli, pa i da ima jeftine sopstvene struje. 
Mozda konkurisati da se napravi solarna elektrana na toj parceli ? E sada vec mastam. 
Hvala unapred na izdvojenom vremenu da procitate sva ova razmisljanja i na predlozima.

voce + hladnjaca :)

MightyZ ::

voce + hladnjaca :)

Hektar njive je mozda malo za proizvodnju voca,pa jos i ulaganje u hladnjacu..
Mozda je duvan bolja opcija sa susarom

Aca kurbla ::

Hektar njive je mozda malo za proizvodnju voca,pa jos i ulaganje u hladnjacu..
Mozda je duvan bolja opcija sa susarom

Za duvan treba najmanje 20 do 25 KJ. 
KJ - katastarsko jutro = 57,546 ari odnosno 1 KJ + 3/4 je 1 ha.
Dobra sušara za duvan (nova) košta oko 10.000 EUR, a da bi potpisao ugovor sa duvanskom industrijom za kupovinu samo jedne sušare uslov je da imaš 5 KJ (oko 2,85 ha ) pod duvanom. Bez pet sušara posao sa duvanom se ne isplati.

Beli luk se mora saditi rucno, jer zahteva da se koren okrene bas prema dole. Pa ako se i ne prska nego okopavanje, eto ti organska hrana, ali tu treba dosta raditi. A on svakih 5-6 godina ima dobru cenu, a ostalih godina prezivljavanje. 
I duvan je dobra ideja. Vec su na toj parceli gajili duvan ranije i odlicno je rodio. Ali i tu treba puno rucnog rada, a sto kaze Bookmaker treba i veca parcela za isplativost. 
Ne znam da li bi susara mogla da radi na solarni pogon ?

Ja mu kazem da mozda razmisli sa prodajom polovnog namestaja iz Nemacke, Holandije, ...
Barem za to ima dosta prostora. Mada je i tu Internet pun toga.  To vec mnogi rade, pa ne znam da li bi to islo ikako.   A i to rade verovatno na crno, jer je polovna roba u pitanju.  Tu bi se koristio samo magacin, a njiva nesto drugo.

Eto i slike tog magacina, a iza njega je parcela.   Cisto da vam docaram o cemu pricamo.
Inace hvala sto vas ne mrzi da predlazete ideje.

Unutar magacina je leti bas sveze (prohladno), jer su debeli zidovi, pa mi pada na pamet preko solarne energije i klima uredjaja  -  gajenje pecuraka.    Bio je neki (nadri) lekar na TV-u mislim na Pinku, leci biljkama, saradjuje sa kineskim isceliteljima, leci i rak, itd., pa je spominjao neke gljive iz kojih se cedi veoma lekovit sok. 
E sada kada bi se te gljive mogle proizvoditi kao ove obicne pecurke, to bi bio pravi potez. Izvinite ako gresim (lupam), ali mozda neko ima vise znanja u toj oblasti.