Zaposlenje

hektar pod vocem u proseku donese oko 1.5 prosecnu godisnju platu u Srbiji, ali ok, ako su apetiti veci, mozes da razmislis o kalama ili ruzama, cajevima + susara, mozda cak i povrce pod plastenicima.

Banjalučanka Milka Tamamović godinama se bavi uzgojem organskog egzotičnog voća i povrća
Njene proizvode možete naći na Facebooku pod imenom “Organiko”, a između ostalog proizvodi razne vrste batata (slatkog krompira), kivano, plavi krompir, čili paprike, nekoliko starih sorti kukuruza…Milka Tamamović kaže da se zadnjih dvadeset godina interesuje za ekološko gajenje biljaka, a toliko traje I njena ljubav prema neobičnim i egzotičnim biljkama.
To je nešto što ne možemo naći u ponudi na našim pijacama, gdje je sve prilično oskudno. Na pijacama se prodaje 4-5 vrsta paradajza i paprika, 2 sorte pasulja, nekoliko sorti krompira i to je sve od uvoznog holanskog sjemena. Što se tiče luka i kupusa...

https://www.srbijadanas.com/biz/posao/uzgoj-egzoticnog-voca-i-povrca-u-bih-basta-za-celu-evropu-2017-02-16

kad bi moglo da se zaradi na 1ha bez velikog fizičkog rada, svi bi se bavili poljoprivredom i ne bi tražili posao u gradu

Proizvodnja na zemlji bez rada je nemoguca.
Mera "veliki fizicki rad" ne znaci nista.

MightyZ ::

Proizvodnja na zemlji bez rada je nemoguca.
Mera "veliki fizicki rad" ne znaci nista.

To znaci da i kad bi radio od jutra do mraka ne bi mogla jedna osoba da obradjuje 1 ha pod plastenicima,za to je potrebno nekoliko radnika.Samo onaj ko se bavio time zna kakvi sve problemi postoje sa se sezonskom radnom snagom

Hmm.. ajmo ovako;

kod voca najcesce imas problem sa sezonskim radnicima jer je berba vremenski ogranicena na par/nekoliko dana. Van tog perioda, u zavisnosti od kulture koju gajis, imas  visestruko manje angazovanog rada, mereno radnim satima, u odnosu na pretpostavljeni redovan rad od 40h/nedeljno.
Ovakav vid proizvodnje moze lako biti organizovan da donese dodatni prihod porodici, koji u proseku, a opet u mnogome zavisi od izabrane kulture, donosi oko 1.5 godisnje prosecne plate na 1hektar zemlje. 
Van sezone branja, moze ga raditi 1 covek, popodne ili vikendom... 

Kod plastenika nema problema sezonskih radnika, jer klasicna sezona ne postoji, a proizvodnja je organizovana tako da traje nepunih 8 meseci godisnje. Ne moze se raditi kao dopunska aktivnost jednog coveka, jer je vremenski mnogo angazovanija nego prethodna alternativa, ali uz pratecu mehanizaciju, jedan covek moze da opsluzuje 1 hektar pod plastenicima. Sa druge strane, prinos ovog nacina proizvodnje je mnogo visi od prethodnog ali takodje ima i mnogo vise izazova, koji se prvenstveno odnose na nacin/metod plasiranje gotovih proizvoda...

Ljudi koji planiraju svoju proizvodnju na svojoj zemlji, kao osnovni ili dodatni izvor prihoda, retko rade od jutra do mraka svaki dan. Ne mogu reci da takvih ljudi nema, ali su to oni ljudi koji nisu mrdnuli sa mesta gde su bili i njihovi ocevi 30-tak godina ranije..

Da zakljucim, 1 hektar zemlje je malo za veliki broj kultura da bi bio isplativ, ali je sasvim dovoljan za ne mali broj istih od kojih, u zavisnosti od sopstvenih afiniteta i slobodnog vremena, moze fino da se zaradi.

Sto se voca tice, nekako mi lesnik deluje najpodobniji. Nije kvarljiva roba, pa ne mora da se brzo proda, a moze da se cuva u dzakovima.  Postoji neki lesnik koji nije zbunast, nego drvo sa krosnjom i bolji je i vise rodi.  A i lesnik se moze prodati, postoji potraznja za njim.
Nije los i plastenik, ali tu treba raditi i raditi i raditi svakog dana. 

Mozda sibirski limun i sibirski kivi koji se ne smrzavaju kod nas u bastama ?

Da li neko gaji neke skupe pecurke ili tako nesto u prohladnoj prostoriji ?
 Samo slobodno udrite, zanimljivo mi je citati razna misljenja.  Verovatno ce i drugima biti od koristi ova tema.  Ja sam sa ovog foruma pokupio tekst o jerusalimskoj articoki (cicoki) i eno je vec druga godina u mojoj basti.  Odlicna biljka i ukusna i veoma zdrava. Jedino sam bio lenj da je navadim pre ove zime, pa smo je slabo jeli ove zime. Ovih dana cu je navaditi. :)

Popaj,u poljpovivredi najbitnije  je plasman robe,ako to nemas neuspeh ti je zagarantovan
Za sta god  da se odlucis,''tri put meri jednom  seci''.Ulaganja u proizvodnju su velika,greske se tesko ili nikako ne mogu ispraniti
Lesnik se zadnjih godina dosta sadi i cena mu pada,mislim da ce i narednih godina padati, pa mu ne predvidjam svetlu buducnost.

Samo egzotično voće i povrce, ali za poznatog kupca!

Teletrader ::

Samo egzotično voće i povrce, ali za poznatog kupca!

Koje na primer ?  Za kog bi kupca moglo da ide ?

Gajenje spurka ... unosan posao.

http://sadnica.rs/plantazno-gajenje-sipka/

MK Kostc izjavio da neke sorte jabuke po hektaru donose dobit od 80 hiljada evra.
"Hektar jabuke nosi veći profit nego hiljadu hektara pšenice", kaže on.

Potom se osvrnuo i na pitanje kadrova u poljoprivredi:

"Nemamo dobre agronome, iako imate 5.000 nezaposlenih. Ako ima neko u ovoj sali da ih nađe, neka mi kaže. Tražim deset agronoma sa platom od 2.000 dolara da idu u Ukrajinu. Neće. Nema ih. MK Grupa nema problem sa novcem da uloži u jabuke, da uložimo u paradajz. Imamo problem jer nemamo kadrove koji će da implementiraju to što mi već sve znamo. Ko god u ovoj sali nađe ljude koji će da naprave paradajz o kom smo pričali, slobodno neka ih predloži. Neka da ime i prezime - neka dođe da radi. A ne 'završio sam fakultet, doneo sam diplomu'. Neka pokaže gde je radio i šta je uspeo dosad", rekao je on.

https://www.youtube.com/watch?v=3k6UNQU0PVU

Boranija ::

MK Kostc izjavio da neke sorte jabuke po hektaru donose dobit od 80 hiljada evra.
"Hektar jabuke nosi veći profit nego hiljadu hektara pšenice", kaže on.

Potom se osvrnuo i na pitanje kadrova u poljoprivredi:

"Nemamo dobre agronome, iako imate 5.000 nezaposlenih. Ako ima neko u ovoj sali da ih nađe, neka mi kaže. Tražim deset agronoma sa platom od 2.000 dolara da idu u Ukrajinu. Neće. Nema ih. MK Grupa nema problem sa novcem da uloži u jabuke, da uložimo u paradajz. Imamo problem jer nemamo kadrove koji će da implementiraju to što mi već sve znamo. Ko god u ovoj sali nađe ljude koji će da naprave paradajz o kom smo pričali, slobodno neka ih predloži. Neka da ime i prezime - neka dođe da radi. A ne 'završio sam fakultet, doneo sam diplomu'. Neka pokaže gde je radio i šta je uspeo dosad", rekao je on.

Ukoliko bi gospodin Kostic placao svoje postojece agronome 2.000EUR (a ne onoliko koliko ih sada placa) i ukoliko bi im obezbedio dugorocnu edukaciju i razvoj kroz svoju kompaniju  - ja potpisujem da bi u roku od pet godina imao vrlo, vrlo kvalitetan kadar (in-house).
Na taj nacin bi svi pametni momci i devojke (srednjoskolci) prilikom donosenja odluke gde ce studirati uvrstili agroekonomiju u obzir prilikom svog izbora a ne bi studirali IT ili neku drugu profitabilniju oblast.
Predlazem kompaniji gospodina Kostica da sklopi ugovor sa nekim fakultetom i neka jos u toku studija obucavaju studente kroz razne vidove praksi, stipendiranja, dodatnih obuka, letnjih kampova...
Na taj nacin bi mogli oblikovati i birati kadar jos na fakultetu ali gospoda se sete radnika samo onda kada ne mogu da nadju ono sto im treba, kada im treba i po ceni po kojoj oni misle da treba.

Otvorene pozicije u Komercijalnoj banci:

http://www.kombank.com/informacije/2017-03-21/otvorena-radna-mesta-u-komercijalnoj-banci

MILION EVRA: Najveća investicija u srpsku kompaniju od strane ENIF fonda

South Central Ventures, fond koji raspolaže iznosom od 40 miliona evra namenjenih investicijama u startape, male i srednje tehnološke kompanije na Zapadnom Balkanu, saopštio je da je njihova osma investicija do sada, namenjena vodećoj kompaniji u sferi poslovnih informacija u Srbiji – kompaniji CUBE.

Kako je saopšteno investicija je namenjena za dalji razvoj njihove inovativne platforme poslovnih podataka. Ujedno, investicija od milion evra je i najveća investicija u neku srpsku kompaniju do sada od strane ENIF fonda (Enterprise Innovation Fund).

„Svesni smo brzo rastuće potrebe za dostupnim podacima i poslovnim odlučivanjem koje je bazirano na njima. Zato posle više od 1.000 klijenata iz različitih poslovnih sektora prelazimo na univerzalniju platformu koja će nas učiniti više od vodećeg pružaoca finansijskih podataka. U isto vreme postali smo atraktivni investitorima i programerima koji su zainteresovani da rade na interesantnim projektima, najnovijim tehnologijama i u potpunosti našem rešenju. SCV međunarodna mreža i njihova investicija će nam omogućiti da jače i brže rastemo kao kompanija, zbog čega smo posebno zahvalni i srećni “, ističe Marko Radojičić, jedan od suvlasnika kompanije CUBE.

CUBE-ova platforma poslovnih informacija se razvija na najsavremenijim tehnologijama, a predstavljaće jedinstveno mesto na kome će moći da se prate i međusobno porede finansijski parametri kompanija, kao i njihov digitalni nastup na Internetu, na brži i jednostavniji način i iz pouzdanih izvora.

CUBE Risk Management Solutions su osnovali 2012. godine Marko Radojičić i Milan Popadić. Kompanija je važi za vodećeg pružaoca poslovnih informacija. Pored procene kreditnog rizika, izveštavanja i usluga monitoringa, bavi se analizama poslovnih tržišta, trgovinskim izveštajima i praćenjem konkurencije. Njihova rešenja i prodajni alati namenjeni su velikom broju kompanija koje već posluju na tržištu Zapadnog Balkana. Kompanija zapošljava 30 stručnjaka sa poslovnim iskustvom iz različitih oblasti poslovanja.

Radnice preduzeća Fori tekstil u Kragujevcu danas su se pobunile jer rade po 12 sati na dan a primaju minimalnu zaradu, saopštio je Savez samostalnih sindikata Kragujevca.

„Ove radnice, bez obzira na prekovremeni i noćni rad, imaju zaradu u visini minimalne zarade u kojoj je sadržan i topli obrok, što je nezakonito. Proverom su utvrdile da neke od njih nemaju uplaćeno zdravstveno osiguranje“, navodi se u saopštenju sindikata.

Istaknuto je da su radnice, njih 400, odlučile da se „suprostave višegodišnjem zlostavljanju“, kojem su izložene od kada je Zastava tapacirnicu privatizovalo slovenačko preduzeće Fori tekstil (Textile) koje se bavi proizvodnjom navlaka na naslone za glavu i ruke u automobilima.

Prema navodima sindikata, radnice su odbile da rade prekovremeno iako je rukovodstvo naredilo da prva smena radi od 6-18 časova, a druga smena od 18-6 časova ujutru.

„Druga smena radnica došla je u 14 časova u fabriku, četiri sata pre određenog termina, insistirajući na osmočasovnom radnom vremenu. Radnice iz prve smene pomerile su se sa svojih radnih mesta, a njihova mesta zauzele su radnice iz druge smene, koje su radile do 22 sata i potom otišle svojim kućama“, saopštio je sindikat.

Navodi se da je usledila i „strahovita“ pretnja otkazima kao i ucene rukovodstva preduzeća, ali to radnice nije pokolebalo.

Radnice optužuju rukovodstvo za nepoštovanje radnog vremena, rad u trajanju od 12 sati dnevno, onesvešćivanje premorenih radnica, neplaćanje noćnog rada, preraspodelu radnog vremena u kojoj se gubi njihov prekovremeni rad kako ne bi bio plaćen.

Kako tvrdi Samostalni sindikat Kragujevca, radnice ukazuju i na to da se telefonskim pozivima obaveštavaju kada treba da dođu da rade, na normative koje skoro niko ne može da dostigne, manipulacije sa obračunom zarade, koeficijentima po kojima se obračunavaju.

One sumnjaju i da ima više obračunskih listića za istog radnika, a žale se i na „povišen i osoran ton“ rukovodstva fabrike, kao i na „gađanje jedne radnice radnim predmetom“.

Izvor: Beta

5 razloga zasto mladi ne pokrecu sopstveni bizns

1. Nedostatak finansijskih sredstava.
Ovaj razlog deluje legitimno i uglavnom je praćen čuvenom rečenicom kako država izdvaja impozantne iznose na subvencije stranim investitorima, a da su domaća mikro, mala i srednja preduzeća u potpunosti izuzeta. Uz samo delimično slaganje, moramo naglasiti i da je na vrlo nezadovoljavajućem nivou informisanost potencijalnih i postojećih preduzetnika o izvorima finansiranja i programima podrške od strane ministarstva, Fonda za razvoj, specijalizovanih privrednih društava, Evropske Unije, itd. Takođe, ljudi često nisu svesni da im za sam početak poslovanja nije potrebna enormna količina novca, o čemu svedoči podatak da mnogi otpočinju svoj prvi biznis tako što samo ulažu sopstvenu ušteđevinu ili uz pomoć pozajmice porodice/prijatelja.

2. Manjak iskustva.
Preduzetničko iskustvo se, generalno, i ne može steći na fakultetu ili kroz literaturu, već jedino kroz direktno uključivanje u tokove – formiranjem sopstvenog biznisa, ili najpre kroz angažman u korporativnom sektoru i praktičnim učenjem pre otvaranja sopstvenog preduzeća. Zapravo, iznenadili biste se koliko ima ljudi koji su pre svoje dvadesete godine postali uspešni preduzetnici.

3. Izostajanje podrške okoline.
Klasika. Vrhunac uspešnosti po užoj i široj familiji jeste zaposliti dete u državnoj firmi, čast izuzecima. Briga porodice i prijatelja zbog rizika koji je eminentan u privatnom biznisu, jeste i razumljiva, ali samo donekle. Potrebno je utvrditi kada je manjak njihove podrške rezultat upravo takve brige, a kada realnog karaktera (možda Vaša ideja nije kvalitetno razrađena?) Zbog toga je neophodno konsultovati se sa stručnim osobama iz specijalizovanih društava (koji često osim finansijske mogu da pruže i značajnu psihičku podršku) ili osobama koje smatrate kompetentnim, a neutralnim.

4. Nedovoljno vere u sebe.
Proizilazi iz prethodno navedenih razloga. Ukoliko niste sigurni da li ste Vi uopšte stvoreni za privatni biznis, preporučujemo razne seminare, konferencije, simulacije, kurseve gde se možete u određenoj meri upoznati sa izazovima koje on nosi. Još jedna činjenica – retko kome prvi poslovni poduhvat bude uspešan, tako da, bez očajavanja, uspeh se sastoji iz gomile neuspeha, bitno je samo ne odustati.

5. Nedovoljno vere u sistem.
Da, porezi i doprinosi su visoki, dobijanje dozvole je zahtevno i administracija iziskuje mnogo vremena, rad pojedinih službi je obeshrabrujuć, itd. Bez deljenja saveta o dugoročnom oporavku preduzetničkog okruženja, biramo da se nadamo da nas očekuje neko prihvatljivije vreme. Bilo kako bilo, kad ste već savladali sve interne prepreke, ne smete dopustiti da Vas demotiviše bilo kakav eksterni faktor. Koliko puta ste samo za nekog preduzetnika rekli: „pa ovo mogu i ja!“ Ako je Vaš komšija/kolega/prijatelj mogao da uspe, zašto ne biste i Vi? Verujte, za uspeh Vam je samo potrebna dobra ideja, malo sreće i puno hrabrosti!

Prvi čovek Alibabe Džek Ma rekao je da su najgori radnici – siromašni ljudi.

"Dajte im besplatno, misle da je zamka. Recite da je to mala investicija, oni će reći da ne mogu mnogo da zarade. Dajte im predlog da ulože mnogo, oni će reći da nemaju novca. Predložite im da probaju nove stvari, žaliće se da nemaju nikakvog iskustva. Recite im da je to što rade tradicionalan posao, oni će reći da je teško“, kaže Ma.

Ma dalje nabraja da ukoliko siromašnima predložite da otvore radnju, žaliće se da nemaju slobode. A kada dobiju predlog da pokrenu novi posao, kažu da nisu stručni za to.

Ma zamera i što siromašni ljudi vole pitaju Gugl za sve, da slušaju prijatelje od kojih i nema šta da se čuje.

"Misle više od univerzitetskog profesora, a rade manje od slepog čoveka“, rekao je i dodao:

"Pitajte ih samo, šta rade i neće moći da vam odgovore“.

Da to nije tacno, dokaz je nas AV, koji je najsiromasniji (bar tako kaze) a pri tom najvredniji radnik/politicar.

Nemci brinu: U Srbiji nam fale kvalifikovani radnici
Nemačka preduzeća u Srbiji sve više su suočena sa nedostatkom kvalifikovane radne snage, kaže direktor nemačkog Komiteta za istočnoevropske odnose Mihael Harms.

Nemačka je danas objavila da će joj svake godine nedostajati 260.000 radnika sve do 2060.godine,
zato što uskoro nekoliko generacija odlazi u penziju.
Nemci smatraju da će oko 114.000 radnika dolaziti iz EU, a ostatak iz država koje nisu članice EU.

Bogatije zemlje Istočne Evrope privlače radnu snagu iz siromašnijeg komšiluka, mameći ih visokim platama, slobodnim danima, produženim odmorima...

Ako ni njih nema dovoljno, zapošljavaju se radnici iz Azije i Afrike, piše Večernji list.

Najsiromašnije članice EU Bugarska i Rumunija prednjače po zapošljavanju radnika iz Vijetnama, Indije, Turske, Nepala, Kine, Maroka i Bangladeša. Ostale države, koje mogu platiti nešto više, stimulišu susede. Ukrajinci, Moldavci, Srbi i građani BiH slove kao poželjna radna snaga za sve napredne tranzicijske države.

Više od milion Ukrajinaca popunjava praznine na poljskom tržištu, Moldavci dolaze u Rumuniju i Bugarsku, a za naše državljane se "tuku" Slovaci, Česi i Mađari. Bosanci su prvi izbor za Hrvatsku i Sloveniju.

https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2019&mm=02&dd=13&nav_id=1505282

Doci ce vreme da ni kod nas nece imati ko da radi. Mada se to vec i sad donekle desava, npr. u deficitu smo sa zanatlijama, tipa vozaci, elektricari, varioci. Ali zato imamo na desetine hiljada pravnika i ekonomista na evidenciji nezaposlenih, sa veoma malim sansama da nadju posao u struci.

Blumberg: Odliv radne snage – izazov za Srbiju i sve zemlje na Balkanu

Ministar rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja Srbije Zoran Đorđević nalazi se pred izazovom da zaustavi odliv radnika iz zemlje koja beleži gubitak od preko pet odsto stanovništva u poslednjoj deceniji, piše agencija "Blumberg".

Srbija na svom putu nije usamljena. Obližnje Albanija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Crna Gora takođe nastoje da se pridruže EU.

Susedne Hrvatska i Bugarska već su članice, a taj status je u stvari doveo do intenzivnijeg egzodusa njihovih građana, napominje se u tekstu uz konstataciju da Bugarska, koja takođe pati od niske stope nataliteta, ima jednu od najbržih stopa smanjenja populacija u svetu.

Glavni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj Sergej Gurijev rekao je prilikom prošlonedeljne posete Beogradu da se Srbija još uvek nalazi "u donjem delu tabele" po životnom standardu u odnosu na prosek 28-članog bloka, te da će "kada dostigne današnji nivo Gruzije, Turske ili Mađarske, dalji razvoj Srbije smanjiti emigraciju", dodaje njujorška agencija.

Takođe, navodi da je prema izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, oko 60 odsto od otprilike 415.000 Srba koji su napustili zemlju između 2007. i 2016. godine, otišlo u Nemačku.

U tekstu piše da je nezaposlenost u Srbiji krajem prošle godine bila iznad 11 posto, da međugodišnji ekonomski rast od 3,5 procenta u četvrtom kvartalu predstavlja poboljšanje u odnosu na 2017. godinu, kao i da su strane direktne investicije polovinom godine iznosile 1,4 milijarde evra i bile na putu da zabeleže najviši nivo u sedam godina.

Evo dobre šanse: Možete i vi biti kontrolor letenja
Autor: mondo.rs

Kontrola letenja Srbije i Crne Gore SMATSA d.o.o Beograd objavila je konkurs za prijem 46 kandidata na obuku za sticanje dozvole kontrolora letenja.

Kako se navodi u konkursu objavljenom u listu "Večernje novosti" za Centar kontrole letenja Beograd su potrebna 24 kandidata, pet za Aerodromsku kontrolu letenja Beograd, pet u Nišu i Kraljevu, kao i po pet kandidata za Podgoricu i Tivat.

Ono što je važno je da kandidati znaju da moraju biti državljani Republike Srbije ili Crne Gore, da nisu krivično osuđivani, da nisu pod istragom, da poseduju IV stepen stručne spreme, ili da školske 2018/2019. godine pohađaju ili završavaju IV razred srednje škole.

Takođe, neophodno je da su u školi postigli najmnje vrlo dobar uspeh i da iz vladanja imaju najmanje ocenu četiri. Trebalo bi da znaju engleski jezik na nivou B2 po CEFR skali.

Naravno, podrazumeva se da kandidati poseduju zdravsrtvenu sposobnost za ovakav vid posla.

Prijava na konkurs se vrši onlajn, preko SMATSA web sajta ( www.smatsa.rs), a preduslov za popunjavanje prijave je da kandidat ima otvoren google nalog.

Kandidati će proći kroz šest etapa testiranja:

Prva je popunjavanje formulara, dostavljanje svi traženih dokumenata i fotografija, potom usmeno i pismeno testiranje znanja engleskog jezika. Treća etapa su psihometrijski testovi sposobnosti za pristupanje obuci, a onda stručan lekarski pregled. Peta etapa je psihiloško testiranja, a nakon toga sledi intervju sa Selekcionom komisijom SMATSA, što je poslednja faza selekcije.

Proces selekcije definitivno je vrlo detaljan i opširan, ali oni kandidati koji budu prošli dobiće besplatno školovanje jer sve troškove pokriva SMATSA, a satisfakcija je sigurno još veća kada je reč o platama u kontroli letenja.

Prosečna plata je oko 3.000 evra.

Čudo Mladić iz Srbije poslao CV na 20 adresa firmi u Srbiji i u Nemačkoj, iz naše zemlje niko ga nije zvao, Nemci odgovarali već posle nekokliko sati

Dušan Petrović iz Beograda, nezaposleni IT stručnjak, tvrdi na svom profilu na jednoj društvenoj mreži da ga od 20 firmi u Srbiji za koje je aplicirao za posao nijedna nije pozvala na razgovor. Međutim, kada je isto to uradio u Nemačkoj, dobio je pozitivan odgovor iz čak 17 preduzeća!


Ovaj momak kaže u svom postu da, dok je bio na praksi u nemačkom Hamburgu, odlučio je da pošalje CV i motivaciono pismo kompanijama za koje je bio zainteresovan. Ne samo da je u rekordnom roku dobio odgovor od tih kompanija već je bio pozvan i na razgovore.

Ljudi bi mogli da rade samo tri dana u nedelji, četiri sata dnevno uz pomoć napretka tehnologije i reforme obrazovnih sistema", rekao je suosnivač Alibabe, milijarder Džek Ba.

Ma je naveo električnu energiju kao primer kako razvoj tehnologije može omogućiti prostor za slobodno vreme.

"Moć električne energije je u tome što ljudima daje više vremena tako da možete uveče ići na karaoke ili na ples. Mislim da će ljudi zbog veštačke inteligencije imati još više vremena da uživaju u životu", naveo je Ma.

"U narednih 10, 20 godina, svako ljudsko biće, država, vlada, trebalo bi da se fokusira na reformu obrazovnog sistema, osiguravajući da naša deca mogu da nađu posao, posao za koji su potrebna samo tri dana u nedelji, četiri sata dnevno", rekao je Ma.

"Ako ne promenimo obrazovni sistem u kojem se nalazimo, svi ćemo se naći u problemu", upozorio je on.

Osnivač Space iks i direktor kompanije Tesla Ilon Mask u potrazi je za radnicima i pritom ga nije briga za stepen obrazovanja kandidata.
- Pridružite se Odeljenju za razvoj veštačke inteligencije u Tesli!

Odgovaraćete direktno meni, a sastajaćemo se ili slati uzajamno mejlove/poruke gotovo svaki dan - napisao je Mask na svom Tviter profilu.

Budući da je Mask poznat kao pomalo ekscentričan, traženje zaposlenih putem društvene mreže nije iznenađujuće, ali ono što jeste je potraga za radnicima bez diplome.
- Doktorat definitivno nije uslov. Nije me briga ni jeste li završili srednju školu - napisao je šef Tesle.

Prosek zarada u EU, po poslednjim podacima Eurostata, iznosi 1.543 evra, te da je nizak zbog plata članica EU Bugarske, Rumunije i Letonije, gde su plate slične kao u Srbiji. Najviše plate su u Danskoj - prosek 3.270 evra, u Austriji - 2.324, Nemačkoj - 2.271, Francuskoj - 2.197, a u Italiji prosečna plata je 1.758 evra.

Pocinju pregovori o minimalnoj ceni rada za 2021.

Potpredsednik SSSS Duško Vuković ističe da taj sindikat ostaje pri stavu da treba da se izjednači minimalna cena rada sa minimalnom potrošačkom korpom, koja iznosi oko 37.500 dinara.

Istraživanje Unije poslodavaca Srbije pokazalo je da se čak 85 odsto privrednika protivi povećanju minimalne cene rada u idućoj godini, dok je svega 15 posto spremno da prihvati povećanje, ali uz značajno smanjenje troškova poslovanja preduzeća. Unija je istražživanje sprovela prošle nedelje, a takav stav privrede bitno se razlikuje u odnosu na prošlu godinu, kada je za 46 odsto anketiranih povećanje minimalca bilo prihvatlijvo.

Ta razlika je, kako objašnjavaju, rezultat pogoršanih uslova poslovanja zbog krize izazvane pandemijom Kovid-19.

Konačna odluka o ceni rada u idućoj godini trebalo bi da bude doneta do polovine septembra.

Od 1. januara ove godine cena rada u Srbiji iznosi 30.022 dinara, odnosno 172,54 dinara (neto) po radnom satu, što je za 11,1 odsto više nego što je minimalac iznosio u 2019. godini (27.022 dinara). Procenjuje se da je oko 350.000 radnika u Srbiji na minimalcu.

ELEKTRIČAR:
Uglavnom prihvatam poslove u velikim firmama, čim pozovu, ja odlazim kod njih i oni to dobro plaćaju. Tek ponekad, kad imam slobodnog vremena, prihvatim i neki posao sa strane. Ali to onda i dobro naplatim. Samo odlazak kod nekoga košta 2.000 dinara plus troškovi popravke. Za dan mogu da zaradim i više od 100 evra - kaže Miroslav i dodaje:


- Ljudi non-stop zovu, "crkao" im je bojler, veš-mašina ili prosto treba da se zameni utičnica. Očajni su jer na majstora čekaju danima, nekada i nedeljama. Uvek je ista priča "dođite što pre, hitno nam je", pristaju na sve, mole me da dođem i više im nije bitno kada ni koliko košta... Može i noću i danju. Ali ja nemam vremena da prihvatim ni polovinu tih poziva. Najčešće ih odbijam, pogotovu ako su kućni aparati u pitanju poput mašina za veš ili za sudove. To je baš gubljenje vremena jer uglavnom naplatim samo dolazak, zato što kada im ispostavim račun koliko će popravka ili zamena delova koštati, shvate da im je jeftinije da kupe novi aparat! - navodi naš sagovornik.

U Skupštini Srbije trenutno se čeka na usvajanje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana kojim će biti regulisana prava i obaveze radnika na internetu. Kako ističe članica radne grupe Tamara Petrović, iz Udruženja radnika na internetu, zahvaljujući izmenama u vezi sa porezima i doprinosima, frilenseri će ubuduće plaćati doprinose za socijalno osiguranje i ostvariti pravo na radni staž.

– Suštinski ovaj zakon se bavi samo obavezama, a trebalo bi da definiše i neka prava. Od prava koja su definisana tu su samo ona koja se tiču staža. Ipak, nećemo imati pravo da priložimo dokaz da smo bolesni, pa da na osnovu toga što plaćamo doprinose dobijemo i pravo na bolovanje, ono obično, trudničko ili porodiljsko. Takođe, nećemo imati pravo ni na godišnji odmor, ali ćemo imati potpunu zdravstvenu zaštitu, kao i svi ostali. Od uplaćenih doprinosa za zdravstveno osiguranje imaćemo overenu zdravstvenu knjižicu – navodi Petrovićeva.

Prema Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, frilenser može da izabere jedan od dva modela oporezivanja. Prema prvom modelu, neoporezivi mesečni iznos će biti 32.000 dinara. Drugi obuhvata neoporezivi mesečni prihod od 19.300 dinara, normirane troškove koji su 34 odsto, porez 10 odsto, i doprinos za zdravstveno osiguranje 10,3 odsto, dok je doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje 25 odsto. Modeli se razlikuju tako što u prvom modelu nema normiranih troškova, a na osnovicu se obračunava porez od 20 odsto i na oba modela podrazumeva se kvartalno oporezivanje.

– Razlika u izboru modela je faktički u tome šta će se kome više isplatiti. Po prvom modelu neoporezivo je 96.000 dinara po kvartalu, a po drugom modelu oko 57.900 dinara po kvartalu. Prvi model odgovara ljudima koji zarađuju do 50.000 dinara mesečno. Oni bi, ukoliko bi zarađivali do 32.000, imali obavezu da plaćaju zdravstveno u iznosu 1.400 dinara. To bi se plaćalo kvartalno, dakle 4.300 dinara za zdravstveno – kaže ona i dodaje da bu drugi model odgovarao više svima koji zarađuju iznad 50.000 dinara. To znači da neko ko zarađuje 120.000 dinara ima obavezu da plati oko 20 odsto na poreze i doprinose, a ako zarađuju 2.000 evra na poreze i doprinose odlaziće mu 26 odsto zarade.

Ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić pravi plan po kome bi lekar opšte prakse imao platu 2.500 evra, kao što je to slučaj u Severnoj Makedoniji. Suština priče se opet svodi na porodičnog lekara, ali u ove dve i po hiljade evra ima i ono međutim...
- Hajte da napravimo takvu formulu za zaradu za lekare opšte prakse da bude kao u Makedoniji, gde jedan ima dve i po hiljade evra platu - rekla je Grujičićeva za Evronjuz i ponovo objasnila da je za sistem primarne zdravstvene zaštite zasnovan na porodičnom lekaru, tj. grupama od po tri, četiri lekara opšte prakse po kvartovima, ali i navela da "doktor koji radi na selu možda treba da ima veću platu nego onaj koji radi gde mu je specijalista na izvol'te, jer je odgovornost veća".