Privreda Srbije - stanje, trendovi

Industrijska proizvodnja u Srbiji u martu ove godine bila je 8,8 odsto veća nego u martu 2015, a u odnosu na prošlogodišnji prosek veća je za 9,5 procenata, pokazuje zvanična statistika.

U prva tri meseca ove godine, u poređenju sa istim prošlogodišnjim periodom, industrijska proizvodnja bila je veća za 10,5 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Posmatrano po sektorima, u martu 2016. godine, u odnosu na isti mesec 2015, sektori rudarstva i snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija ostvarili su rast od 16,6 odsto.

U sektoru prerađivačke industrije ostvaren je rast od 5,9 procenata, navodi se u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku.

Evropska komisija danas je u novom izveštaju podigla predviđeni privredni rast Srbije za ovu godinu na dva odsto u odnosu na 1,6 odsto koliko je prognozirala u izveštaju u januaru.

Za 2017. godinu Komisija je ostavila prognoziran rast na 2,5 odsto, dok je revidirala procenu rasta za 2015. godinu sa 0,8 na 0,7 odsto. Evropska komisija je u izveštaju navela da očekuje da će se rast BDP-a ubrzati uz podršku snažnih investicija i izvoznih pokazatelja.

Takođe se očekuje da će se marginalno popraviti i privatna potrošnja, koja je više godina vukla rast na dole, podstaknuta rastom plata u privatnom sektoru i rastom zapošljavanja. Uprkos značajnoj fiskalnoj konsolidaciji 2015, povećano poverenje kao rezultat primenjenih reformi i niskih cena nafte pomogli su privredi da se oporavi brže nego što je prvobitno očekivano, navodi se u izveštaju.

Stalni rast prihoda, uključujući i jednokratih će doprineti nižem nego planiranom budžetskom deficitu 2016. godine, ali fiskalni rizici ostaju visoki i državni dug i dalje raste, navodi Evopska komisija.

Industrijska proizvodnja, podstaknuta energetikom i rudarstvom porasla je u prva dva meseca ove godine. Proizvodnja je takođe imala dobre rezultate i rasla u većini sektora. Trgovina na malo i podaci o platama takođe daju znake oporavka u privatnoj potrošnji.

Očekuje se da će rast izvoza biti snažan u narednom periodu, podržan tekućim oporavkom u zemljama glavnim trgovinskim partnerima Srbije, nedavnim novim investicijama i porastom produktivnosti kao posledice domaćih reformi. Međutim, neto izvoz će prema prognozi samo marginalno doprineti rastu, jer će povećana domaća tražnja podstaći i veći uvoz, piše u izveštaju.

Realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju 2016. godine bio je 3,5 odsto, saopštila je Narodna banka Srbije.

Kako se navodi, u istom periodu, prema fleš oceni Republičkog zavoda za statistiku koja je objavljena 4. maja, industrijska proizvodnja povećana je za 10,5 odsto, a nastavljaju se i pozitivne tendencije u trgovini, građevinarstvu i turizmu.

Dodaje se da je ključni doprinos rastu dao izvoz, gotovo svih grana prerađivačke industrije, a pozitivan doprinos rastu dale su i investicije, što se vidi kroz rast građevinarstva, uvoza opreme i kapitalnih rashoda države.

„Rast ulaganja uz popravljanje spoljnotrgovinskog bilansa ukazuje na unapređenje konkurentske pozicije Srbije i na održivost ekonomskog rasta“, naglašava se u saopštenju.

NBS podseća da je i Evropska komisija prepoznala povoljnije tendencije i da je u svom najnovijem izveštaju Spring 2016 European Economic Forecast, revidirala godišnju projekciju rasta BDP Srbije sa 1,6 odsto na dva odsto.

„Najnovije projekcije NBS, koje uvažavaju i upravo objavljene rezultate, ukazuju da postoji prostor za značajno popravljanje prognoze rasta BDP za 2016. godinu, koja je u februaru iznosila 1,8 odsto“, naglašava se u saopštenju.

Izbori su prošli bez većih posledica po ekonomske aktivnosti, ocenili su ekonomisti okupljeni oko publikacije "Makroekonomske analize i trendovi".

Industrijska proizvodnja u martu porasla je za 8,8 odsto na međugodišnjem nivou.

Stabilno su rasli gotovo svi sektori prerađivačke industrije, sem proizvodnje osnovnih metala, motornih vozila i farmacije. Prema rečima ekonomiste Stojana Stamenkovića, duže vreme primetan je trend usporavanja proizvodnje motornih vozila, čiji je najveći predstavnik Fijat, pa se u budućnosti može očekivati i pitanje rentabilnosti te proizvodnje.

Preuzimanje imovine Železare je dobra vest, ali ona će svoj doprinos rastu privrede obezbediti kada bude rentabilna. I promet u trgovinama raste, a jedan od izvora je značajan rast zarade koji je izrazit u martu.

Kolko god da se AV hejtuje, izgleda da ga je krenulo....
Hvala bogu u ume svih nas!

Ako uspe da "uvali" Rudnik Bor ovim Amerima (dug im je 1,2 milijarde evra) onda nam se smeška svetla budućnost.
A Fiat izgleda ide pod led, nema kome da proda svoja vozila, jedino ako Kazahstanci "polude" za ovim modelom koji Fiat ovde proizvodi.

Beograd -- Rejting agencija Den and Bredstrit povećala je kreditni rejting Srbiji I svrstala je u zemlje sa umerenim rizikom poslovanja.

Na povećanje rejtinga našoj zemlji uticala su brojna pozitivna ekonomska kretanja i politička stabilnost, navodi se u saopštenju te bonitetne agencije.

Od četiri faktora koji utiču na ukupni rejting, politički, makroekonomski, poslovni i eksterni, kao indikator rizika za poslovno okruženje u zemlji, makroekonomski i politički faktor imali su najvećeg udela za povećanje rejtinga i prelazak iz grupe visokorizičnih u grupu zemalja sa umerenim rizikom.

Kako se navodi, veliki priliv deviza bi trebalo da obezbedi porast državnih rezervi u narednom periodu. Glavni priliv se očekuje od izvoza, čiji prihodi, od februara rastu po godišnjoj stopi od 15,8 odsto, podstaknuti stranim investicijama u proizvodnom sektoru u Srbiji, zdravim rastom ekonomije u Nemačkoj i padom vrednosti dinara.

Očekuje se da će priliv stranih direktnih investicija biti oko 2 milijarde evra, usled velikih privatizacija i investicija ove godine. Nisu zanemarljiva ni sredstva od srpske dijaspore koja učestvuju u BDP-u sa oko 10 odsto, piše D&B.

Srbija tako sada pripada grupi zemalja u kojoj su Hrvatska, Bugarska, Mađarska, Makedonija i Albanija.

Niži rejting od Srbije u region ima Bosna i Hercegovina kao zemlja vrlo visokog rizika.

U poređenju sa ostalim evropskim državama, Srbija je u grupi zajedno sa Italijom, Kiprom, Portugalom i Turskom. Ovog meseca rizik je povećan Hrvatskoj, Omanu i Jordanu, a smanjen Kipru.

БРИСЕЛ – У Бриселу је данас усвојен сет заједничких закључака финансијског дијалога између ЕУ и делегације Србије, коју предводи министар финансија Душан Вујовић.

Препоруке за Србију су оријентисане ка наставку спровођења мера фискалне консолидације, решавању статуса државних предузећа, наставку реформе јавне управе и имплементације програма трансформације Пореске управе, прецизирало је у свом саопштењу Министарство финансија.

Од једнаке важности су, како се наводи, и подршка реализацији стратегије решавања питања проблематичних кредита и стратегији динаризације, унапређењу реализације капиталних издатака и напредак у припреми пројеката изградње гасне интерконекције Бугарска - Србија, завршетак изградње путева на коридору 10 до краја 2017. као и унапређење пословног окружења и циљаних политика тржишта радне снаге са посебним препорукама.

Evropska banka za obnovu i razvoj od nove Vlade Srbije očekuje istrajnost u sprovođenju reformi kako bi se poboljšali uslovi za ulaganja i privukli investitori. Prvi čovek te banke u Srbiji Danijel Berg kaže za RTS da oni blisko sarađuju sa Vladom i da je najvažnije da se nastavi sa evropskim integracijama i ispunjavanjem reformskih programa MMF-a.

EBRD planira da i ove godine u region Zapadnog Balkana uloži više od milijardu evra, od čega je Srbiji namenila trećinu. Osim za mala i srednja preduzeća, EBRD pokazuje interes i za privatizaciju velikih sistema, poput Aerodroma i Telekoma.

Danijel Berg je gostujući u Dnevniku RTS-a rekao da EBRD sa Vladom sarađuje u domenu upravljanja, reforme državne uprave i javnih preduzeća. Ističe i da je prošle godine potpisana "Inicijativa upravljanja investicionom klimom".

"Vlada ima pred sobom teške odluke u domenu privatizacije i kako bi klima za investicije bila atraktivnija. Mnogo je posla i Vlada bi odmah trebalo da počne da radi", rekao je Berg.

Govoreći o privatizaciji Aerodroma i Telekoma, Berg je rekao da je EBRD u kontaktu sa Vladom.

"Mislim da su to samo dva od mogućih projekata na kojima možemo da radimo. Imamo i neke velike strane investicije i nadamo se da će odlučiti da dođu u Srbiju", rekao je Berg.

Ističe i da je dolazak Kine u ovaj deo sveta veoma koristan.

"Kina je nedavno postala deoničar EBRD-a, tako da se nadamo da ćemo sarađivati i sa kineskim investitorima koji dolaze u ovaj region", kaže Berg.

Ističe da EBRD ulaže više od milijardu evra u Zapadni Balkan i da je Srbija u srži toga.

"Svake godine trudimo se da budemo iznad 300 miliona evra investicija u Srbiji. Neke godine će biti i više, kada radimo velike projekte. Prošle godine imali smo neke velike projekte tako da su te investicije porasle", istakao je Berg.

Agencija Fitč Rejtings povećala je kreditni rejting Srbije za dugoročno zaduživanje u domaćoj i stranoj valuti sa "B+" na "BB-" sa "stabilnim" izgledima za njegovo dalje poboljšanje, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).

Kako se navodi saopštenju, agencija Fitč Rejtings (Fitch Ratings) ocenila je da je popravljanje rejtinga rezultat "boljih makroekonomskih performansi, političke stabilnosti i stabilnosti bankarskog sektora".

Popravljanju kreditnog rejtinga doprineli su i posvećenost države procesu reformi i uspešno sprovedena fiskalna konsolidacija, koja će doprineti da "fiskalni deficit u 2016. bude smanjen na tri odsto", dodaje se u saopštenju.

Prema oceni Fitč Rejtingsa, visok nivo stranih direktnih investicija rezultat je sprovedenih strukturnih reformi i popravljanja ukupnog poslovnog okruženja.

Kako je ta agencija konstatovala, bankarski sektor u Srbiji je stabilan, a na popravljanje kreditnog rejtinga uticali su i formalno otvaranje poglavlja sa EU, efikasnija državna uprava i kvalitet regulatornog okvira, navela je NBS.

Savić: EU sekira ššto Kinezi preko Srbije ulaze na EU tržžšište

U Evropskoj uniji ne gledaju blagonaklono što je u Srbiju došao kineski Hestil, jer ih brine da će jeftin čelik iz Kine preplaviti EU, izjavio je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić i ocenio da je to jedan od razloga što je Evropska komisija i pokrenula istragu protiv Srbije optužujući je za damping cene čelika.

Savić navodi da se 'iza brda nešto čudno valja' i da je jasno da Hestil nije došao u Srbiju samo zbog Železare već da su oni i ranije to radili - izabrali bi poziciju, a Srbija je pogodna za ulazak na evropsko tržište i tu je osnovni problem.

On je primetio da, u tom smislu, postoji nesrazmera u ponašanju, da EU ima dvojne aršine, jer su Evropljani, kako je rekao, ranije prodavali Kinezima svoje kvalitetnije i konkurentnije proizvode, a sada kad Kinezi nude isto, EU to naziva dampingom.

Takođe, smatra on, možda ne bi imali ništa protiv da je Hestil rešio da kupi čeličanu Tata stil u Velikoj Britaniji.

"Možda bi, da je Hestil njima ponudio, ne privatizaciju nego i neki drugi način podrške, zažmurili na oba oka i prihvatili da Hestil dođe i spasi njihovu kompaniju", kaže Savić u izjavi Tanjugu.

On je naveo da je dva miliona tona čelika godišnje, koliko se očekuje da će iznositi maksimalna proizvodnja Železare, simboličan iznos u odnosu na to što Kina proizvodi godišnje više od 850 miliona tona čelika.

"Dva miliona tona godišnje čelika iz Železare kap je u moru. EU ne gleda, na našu žalost, blagonaklono na ulazak Kine u EU preko Srbije", istakao je Savić u izjavi Tanjugu.

Savić navodi da nije iznenađen što je EK pokrenula istragu, jer se i ranije u sličnim situacijama isto ponašala, ali ga iznenađuje što se ona odnosi na prethodni period - od 1. jula 2015. do 30. juna ove godne. U tom periodu je, podsećanja radi, na čelu Železare Smederevo bio profesionalni menadžment HPK inženjering Petera Kamaraša.

Profesor, takođe, naglašava da EU ima pravo da se bori protiv dampinga prema svojim članicama, ali da je Srbija u ovom trenutku daleko od članstva.

Direktor "Hestila" Song Sihai kaže da njegova kompanija nikada nije planirala uvoz čelika iz Kine i njegovu preprodaju u EU i dodaje da veruje da je Srbija sposobna da odgovori Briselu u vezi sa anti-damping pitanjima.

“Verujemo da je Vlada Srbije kompetentna i sposobna da odgovori Evropskoj komisiji u vezi sa anti-damping pitanjima. Železara u Smederevu je mali proizvođač čelika u poređenju sa proizvođačima iz Evropske unije i njen udeo na tržištu EU je manji od 0,4 odsto", naveo je Song Sihai u pismu medijima.

On je upitao zbog čega su druge evropske kompanije odbile da učestvuju u trci za privatizaciju Železare Smederevo a sada sumnjaju da će se čelik prodavati po nižoj ceni nakon što je kineski investitor preuzeo fabriku.

Ističe da "Hestil Srbija" nikada nije planirao uvoz čelika iz Kine i njegovu preprodaju u EU. “To je u suprotnosti sa našim ciljem da zaposlenima omogućimo očuvanje radnih mesta”, istakao je Song Sihai

Sihai naglašava da će 'Hestil' uskoro početi obnavljanje svojih postrojenja u Srbiji kako bi fabrika povratila svoju vitalnost i sačuvala više od 5.000 radnih mesta.

“To predstavlja naš prioritet i našu obavezu i to su potvrdili predsednik Vlade Republike Srbije i predsednik Narodne Republike Kine", istakao je direktor "Hestila".

Dodaje da se ta kompanija danas nalazi u Srbiji i da sebe smatraju srpskom kompanijom. "U skladu sa tim, poslovaćemo u okvirima zakona Republike Srbije, jer je ovo država u kojoj se poštuje vladavina zakona", zaključio je Song Sihai.

Od sada pa sve do kraja 2017. sledi prava "privatizacija" AV će prodati Telekom, AERO, verovatno i deo EPS... i još po nešto.

Možda to i nije loše, samo je pitanje kuda će nova vlada stim novcima?
Ako ih "pojedemo" kao u doba Dinkića onda smo džaba krečili....

Gde si to procitao kolega? Daj nam ceo link.

Prodaće  deo Galenike, Prodaja KMBN je već u pripremi, a i Dunav os. , zatim Resavicu (bonzita), a pokusaće da nekome utrapi RTB Bor....

Ne treba ti link ovo sve je odavno poznato, to što radnici "ne daju" Telekom ili AERO neće biti mnogo važmo.

I stvarno: bitno je samo gde će s tim parama?

Grad Beograd oglasio je prodaju dve poslovne zgrade na Zelenom vencu u kojima se nekad nalazila Beobanka, u viđenom stanju, javnim nadmetanjem.

Početna cena za te dve zgrade Beobanke je 3,1 milion evra, rok za prijavu i polaganje depozita u visini od 10 odsto od početne cene je do 31. avgusta, a javno nadmetanje će se održati 2. septembra.

Po uspešnoj prodaji, Grad Beograd će formirati projektni tim koji će sa investitorom sarađivati u postupku ubrzanog dobijanja svih neophodnih saglasnosti i dozvola, kao i rešavanja drugih pitanja od značaja za investitore poput prilaza sa novobeogradske strane, obezbeđivanja parkinga i drugo, saopštio je Beoinfo.

Kako se navodi, osim dve zgrade Beobanke, do kraja godine se očekuje i oživljavanje drugih zapuštenih objekata u gradu- početak rekonstrukcije još dva velika objekta u centru grada- zgrade BIGZ i Saveznog MUP-a.

ODE I EPS! Vlada povukla prvi korak ka prodaji energetskog giganta
http://www.blic.rs/vesti/drustvo/ode-i-eps-vlada-povukla-prvi-korak-ka-prodaji-energetskog-giganta/4p6xh1w

Najprofitabilnije privredno društvo s ostvarenom neto dobiti od 16,3 milijardi dinara u 2015. bio je Telekom Srbija, rečeno je u utorak na predstavljanju liste najuspešnijih pojedinačnih privrednih društava u prošloj godini "Sto naj…" koja je izrađena u Agenciji za privredne registre.

Telekom Srbija je kako je naglašeno i na petom mestu liste društva sa najvećom poslovnom imovinom i ona je prošle godine iznosila 201,5 milijardi dinara. Istaknuto je i da Telekom nema istorijske gubitke i svu profitabilnost može da koristi za nove investicije i isplatu dividendi.

Na drugom mestu na listi najprofitabilnijih privrednih društava u 2015. je NIS Novi Sad.

Prvi na listi privrednih društava sa najvećim neto gubitkom u prošloj godini je bio Farmakom iz Šapca, od 58 milijardi dinara i on je drastično veći nego godinu dana ranije, a na drugom mestu je Železara Smederevo koja ima gubitak od 17,7 milijardi dinara i on je za 54,3 odsto veći nego 2014.

U grupi privrednih društava koja su iskazala najveće ukupne gubitke je i Srbijagas od 150 milijardi dinara i oni su nešto niži od prošlogodišnjih za 0,6 odsto, a učestvuju 4,3 odsto u ukupnim gubicima privrede.

Izveštaj EBRD: Rast u Srbiji 2017, moguć rizik Železara

Evropska banka za obnovu i razvoj objavila je izveštaj u kome navodi da, nakon snažnog rasta od 2,9 procenata u prvoj polovini 2016, očekuje se da će srpska ekonomija doživeti rast od 2,5 procenata za 2016, i 2,7 procenata tokom 2017. (Procena)

Evropska banka za obnovu i razvoj povećala je procenu ovogodišnjeg rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije za 0,7 procentnih poena, na 2,5 odsto. (Procena)

"Privatne investicije će nastaviti da budu glavni pokretač rasta, podržane povećanjem potrošnje, na koje će uticaj imati i manji doprinos izvoza. Glavni rizik u projektovanom rastu dolazi od potencijalne povećane proizvodnje u nedavno privatizovanoj Železari, gde je novi vlasnik iz Kine najavio ambiciozne investicije i proizvodnju, dok je razvoj cena nafte u budućnosti i potencijalna slaba potražnja (pogotovu u automobilskom sektoru) mogu da dovedu do usporenog rasta sledeće godine", navodi se u saopštenju EBRD.

Srednjoročna prognoza je pozitivna, ali će zavisiti od reformi predviđenih programom MMF-a, od daljeg poboljšanja investicione klime, rešavanju problematičnih kredita i restrukturiranju preduzeća kako bi se poboljšao kreditni rast, i ubrzavanje implemetnacije velikih infrastrukturnih projekata, dodaje se u saopštenju.

Kako se dalje navodi u izveštaju o ekonomskim izgledima za zemlje regiona,  za 2016. prognozira se rast u čitavom regionu, koji si "potpomogli" poboljšane projekcije za Srbiju i rast u Rumuniji.

Od zemalja iz okruženja, EBRD Crnoj Gori u 2016. prognozira rast od četiri procenta, Albaniji 3,3 odsto, BiH 2,7 odsto a Makedoniji 2,1 odsto. Ove godine će najveći rast u regionu jugoistočne Evrope imati Rumunija, od 4,8 odsto, a najmanji Grčka, koja će zabeležiti stagnaciju.

TOP 10 NAJPROFITABILNIJIH KOMPANIJA U SRBIJI 2015. GODINE:

1. Telekom Srbija - neto dobitak: 16,317 milijardi dinara; broj zaposlenih: 8.660

2. NIS - neto dobitak: 16,105 milijarde; zaposlenih: 3.992

3. Elektroprivreda Srbije - neto dobitak: 10,992 milijarde; broj zaposlenih: 21.299

NAPOMENA: EPS je istovremeno i drugi na listi najvećih gubitaša (posle Srbijagasa), jer ima kumulirani gubitak iz prethodnog perioda od 103,527 milijardi dinara.

4. Telenor - neto dobitak: 9,677 milijardi; broj zaposlenih: 882

5. Delta real estate - neto dobitak: 7,829 milijardi; broj zaposlenih: 113

6. Tigar tyres - neto dobitak: 6,905 milijardi; broj zaposlenih: 2.825

7. EPS distribucija - neto dobitak: 5,724 milijarde; broj zaposlenih: 6.038

8. Tarkett - neto dobitak: 4,529 milijardi; broj zaposlenih: 634

9. Sunoko - neto dobitak: 4,324 milijarde; broj zaposlenih 490

10. Tetra pak - neto dobitak: 3,814 milijardi; broj zaposlkenih 189

TOP 10 KOMPANIJA NA BALKANU PO PROMETU U MILIJARDAMA EVRA (lista Coface):

1. Petrol (Slovenija - nafta) - 3,114

2. INA (Hrvatska - nafta) - 2,246

3. GEN-I (Slovenija - komunalne i javne službe) - 1,791

4. Konzum (Hrvatska - trgovina) - 1,706

5. NIS (Srbija - nafta) - 1,641

6. Mercator (Slovenija - trgovina) - 1,445

7. Slovenske elektrane (Slovenija - komunalne i javne službe) - 1,310

8. EPS (Srbija - komunalne i javne službe) - 1,259

9. Džonson Meti (Makedonija - automobilska industrija i transport) - 1,189

10. Fiat Chrysler Srbija (Srbija - automobilska industrija i transport) - 1,126

Deficit budžeta Srbije će na nivou opšte države iznositi 2,3 odsto u 2016., usled daljeg povećanja naplate poreza i reformi u javnom sektoru, saopštila je kreditna agencija Mudis.

Zahvaljujući ubrzanju realnog rasta bruto domaćeg proizvoda za 2,7 odsto u ovoj godini u odnosu na rast od 0,8 odsto iz 2015. godine, učešće javnog duga u BDP-u Srbije bi trebalo da se stabilizuje na nivou od oko 75 odsto BDP-a u tekućoj godini, navodi se u izveštaju američke bonitetne agencije, objavljenom na zvaničnoj internet stranici.

"Pozitivni izgledi kreditnog rejtinga Srbije 'B1' su delimično odraz sistemskog reorganizovanja u sklopu trogodišnjeg stend-baj aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, što je doprinelo ostvarivanju snažnog ekonomskog rasta i značajnim fiskalnim prilagođavanjima", navodi se u izveštaju.

"Mogao bih 2016. da uporedim, recimo, sa 1990. godinom. Kako stvari stoje, na osnovu podataka za prvih 11 meseci, rast BDP-a iznosi 2,744 odsto. Možda bude i više kada u januaru dobijemo podatke i za decembar 2016. godine", rekao je Kovačević na godišnjoj konferenciji za medije.

Kako je objavio Republički zavod za statitstiku, procenjeno je da su bruto investicije u osnovne fondove u 2016. godini u odnosu na prethodnu godinu ostvarile realni rast od 6,1 odsto.

Takođe, procenjeno je da je industrijska proizvodnja u 2016. godini imala rast fizičkog obima od 4,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Poljoprivredna proizvodnja je u 2016. u odnosu na 2015. ostvarila rast fizičkog obima od 8,1 odsto, što je odlična godina.

Procenjeno je da vrednost izvedenih radova u građevinarstvu u 2016. beleži realni rast od 6,0 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Kovačević kaže da je to rekordna godina u građevinarstvu i dodaje da su zabeleženi rekordi i u drugim sektorima.

Promet u trgovini na malo beleži realni rast od 7,8 odsto, dok promet u trgovini na veliko beleži rast 0,9 odsto u tekućim cenama.

U sektoru Usluge smeštaja i ishrane u 2016. godini zabeležen je realni rast od 7,4 odsto, dok je broj noćenja turista povećan za 13,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Sektor Saobraćaj i skladištenje imao je rast fizičkog obima od 8,1 odsto, a oblast telekomunikacija rast od 1,3 odsto.

Procenjena spoljnotrgovinska robna razmena u evrima u 2016. godini, u odnosu na 2015, pokazuje rast izvoza za 9,9 odsto i rast uvoza za 4,4 odsto.

Prema rezultatima Ankete o radnoj snazi došlo je do značajnog povećanja zaposlenosti i smanjenja nezaposlenosti.

Stopa zaposlenosti u trećem kvartalu 2016. godine iznosi 46,8 odsto, a stopa nezaposlenosti 13,8 odsto.

Procenjeno je da su zarade bez poreza i doprinosa u 2016. godinu u odnosu na 2015. nominalno veće za 3,7 odsto, a realno za 2,5 odsto. Takođe, procenjeno je da godišnja stopa inflacije iznosi 1,6 odsto.

A koliko smo zaduzeni... placamo milijardu na subvencije..milijardu na otplatu kamate duga i milijardu na javni sektor..velika stopa nezaposlenosti..mnogo mladih nema posla.

Nemoj da si baš toliki pesimsta, to može da te uvede u psihozu!
Nešto se i popravilo, kako tako...
A nezaposlenost je pala sa 25% na 13% i mnogi drugi pokazatelji su bitno bolji, al Srbi vole da mraće i da sve kritikuju, a posebno da veruju kako ih lažu i da je sve drugačije od onog što st varno jeste!

Pomaci nsu veliki i nisu još vidljivi, ali postoje... A da svi budu zadovoljni, to se niikad neće destiti!

možeš ovde da pogledaš:
http://www.blic.rs/vesti/politika/vuciceva-novogodisnja-konferencija-oko-sretenja-nikolic-i-ja-izlazimo-sa-zajednickim/xjvjqe2

Aj da mi neko objasni kako je moguce da nezaposlenost opadne sa 25% na 13% ako je broj nezaposlenih vec (dve) decenijama izmedju 700 000 i 800 000?

Pa jednostavno, mnogo nezaposlenih otislo iz Srbije u inostranstvo,
pa se vise ne javljaju na biro.

To kazes kao da u birou nemaju kompjuter i bazu podataka, nego jos uvek broje po sistemu zapisao sam na papiru pa se vaze ti podaci...

Oduvek mi je bilo zanimljivo kako nasi politicari stalno smanjuju procenat nezaposlenih, a brojka uvek (priblizno) ista.

Ako je 700 000 nezaposlenih = 13%, koliko je onda 100%?
Ako je 700 000 nezaposlenih = 25%, koliko je onda 100%?

Da, broje se samo oni koji su se zvanicno prijavili na biro...
Ostali ne postoje.
Nekih +6,5 miliona je bilo glasaca, dakle punoletnh gradjana.

P.S. 700k stanovnika je oko 10% stanovnistva Srbije. Ne znam sta racunas....
A da je svaki nezaposlen suvisan tu se slazemo!

Smile ::

Ne znam sta racunas....

Ako je broj nezaposlenih u procentima prepolovljen (sa 25% na 13%) onda i cifra mora da bude prepolovljena (sa 700-800 000 na 350 - 400 000).

Smile ::

P.S. 700k stanovnika je oko 10% stanovnistva Srbije. Ne znam sta racunas....

A moze i ovako - ako je 700 000 oko 10% onda je 25% oko 1 700 000?

U prevodu - CIFRE I PROCENTI IM SE NE SLAZU!

Ma to će sve da popravi Radulović kad pobedi na zborima!


http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=2

http://rs.n1info.com/a189833/Video/Info/Zasto-se-smanjio-broj-nezaposlenih-u-Srbiji.html

BEOGRAD, U Srbiji pada broj nezaposlenih lica na evidenciji službe za zapošljavanje, tako da je već duži niz mjeseci taj broj ispod 700.000, što nije zabilježeno od 2000. godine – rekao je direktor Nacionalne služba za zapošljavanje Srbije Zoran Martinović.

http://www.capital.ba/martinovic-broj-nezaposlenih-u-srbiji-najmanji-od-2000-godine/

Al Kapone ::

Smile ::

Ne znam sta racunas....

Ako je broj nezaposlenih u procentima prepolovljen (sa 25% na 13%) onda i cifra mora da bude prepolovljena (sa 700-800 000 na 350 - 400 000).

Smile ::

P.S. 700k stanovnika je oko 10% stanovnistva Srbije. Ne znam sta racunas....

A moze i ovako - ako je 700 000 oko 10% onda je 25% oko 1 700 000?

U prevodu - CIFRE I PROCENTI IM SE NE SLAZU!

Metodologija je, ipak, menjana.
http://www.istinomer.rs/ocena/3638/Nezaposlene-brojimo-na-isti-nacin-kao-2012

Ako je to tako zašto nam onda nije porastao BDP ? Valjda bi ti silni zaposleni nešto zaradili?

"Sve je dobro što se može dobro objasniti  a sve se može dobro objasniti ako se objašnjava dovoljno dugo"

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2017&mm=01&dd=30&nav_id=1225434

Evo nekih pojasnjenja u vezi zaposlenosti, nezaposlenosti, manipulacija, kako se sta meri...

Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u četvrtom kvartalu 2016. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 2,5 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Za 2016. budžetom je bio projektovan rast BDP-a od 1,75 procenata, ali je iznosio 2,7 odsto.

Planirani rast BDP-a Srbije u 2017. godini je tri odsto.

U danas objavljenom dokumentu Evropske komisije "Prolećne ekonomske prognoze 2017", u odeljku koji se odnosi na Srbiju ocenjuje se da će "robustan rast prihoda podržati dalje smanjenje budžetskog deficita" i konstatuje da domaća tražnja raste, što doprinosi povećanju uvoza i državnih prihoda.

"Očekuje se da će privredni rast (Srbije) ojačati uglavnom na temelju snažne privatne potrošnje", navodi se u dokumentu, uz projekciju da će izvoz i investicije ostati robusni. Upozorava se medjutim, da se kao rezultat toga, ali i nepovoljnih kursnih razlika, očekuje povećanje neravnoteže deviznog bilansa.

Prema proceni Evropske komisije budžetski bilans će nadmašiti ciljeve i rezultirati malim suficitom u 2018. godini.

U dokumentu EK se predviđa da će rast privatne potrošnje u Srbiji skočiti sa prošlogodišnjih 0,8 odsto na 2,6 procenata ove godine, i na 3,3 posto dogodine.

S druge strane, rast javne potrošnje će, prema mišljenju finansijskih i ekonomskih stručnjaka EU, imati blagi uzlazni trend od 0,2 procentna poena u odnosu na prošlu godinu, i iznosiće po 2,5 odsto u 2017. i 2018.

Rast izvoza, koji je u 2016. dostigao rekrodnih 11,9 procenata, prema prognozi EK će usporiti na 7,9 procenata, odnosno 7,3 odsto u ovoj i idućoj godini, respektivno, dok se predvidja da će uvoz ove godine porasti za 7,0 odsto u odnosu na lanjskih 6,8 posto, a iduće godine za 6,9 odsto.

Stopa nezaposlenosti u Srbiji će, prema projekciji Brisela, ove godine opasti na 13,1 odsto sa prošlogiodšnjih 15,3 posto, uz dalju tendenciju smanjenja na 11 procenata u 2018. godini.

U EK očekuju da će inflacija u našoj zemlji ući u ciljani raspon Narodne banke Srbije u ovoj godini sa stopom od 3,4 odsto, a da će 2018. godine iznositi 3,5 odsto.

Takodje se procenjuje da će ukupan javni dug zemlje splasnuti sa lanjskih 73,6 procenata na 71,1 odsto u 2017. godini, i nastaviti da pada dogodine do nivoa od 67,3 procenta.

U Srbiji 79.200 manje zaposlenih nego na kraju 2016.

BEOGRAD - Stopa nezaposlenosti u prvom kvartalu ove godine iznosila je 14,6 odsto i veća je za 1,6 procentnih poena nego na kraju prošle godine jer je broj nezaposlenih povećan za 43.000, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Broj zaposlenih manji je za 79.200, tako da je stopa zaposlenosti iznosila 44,2 odsto i za 1,3 procentni poen je manja nego u decembru prošle godine.

Istaknuto je da je zaposlenost značajnije smanjena u neformalnoj sferi, prvenstveno u poljoprivredi zbog smanjenog obima sezonskih radova.

Polovina zaposlenih starija je od 55 godina, dok je udeo mladih između 15 i 24 godine starosti, koji niti rade niti su u bilo kakvom sistemu obrazovanja, veći za 2,2 procentna poena u odnosu na prethodni kvartal.

Anketa o radnoj snazi u Srbiji sprovedena je na uzorku od oko 11.900 domaćinstava.

http://rs.seebiz.eu/u-srbiji-79200-manje-zaposlenih-nego-na-kraju-2016/ar-157062/