Privreda Srbije - stanje, trendovi

Izbor izmedju suficita i deficita je stvar karaktera i niceg vise.

Ja znam ljude koji zaradjuju 1000 evra i prave deficit jer je nemoguce ziveti sa 1000 evra. Kupuju kola na kredit, prave minuse na tekucem i prodaju nasledstvo.

Znam i one koji sa 500 prave suficit, cuvaju pare, nikad ne ulaze u kredit, niti u minus, sve kupuju za kes. Ne bi prodali dedovinu ni u ludilu. Ako nemaju za letovanje, ostaju kuci.

Samo karakter, nista vise. Isto je i sa drzavom.

MORAMO NESTO DA PROIZVEDEMO I TO PRODAMO,TU JE KVAKA,sve ostalo ,bez toga nema smisla.

ingglick ::

Izbor izmedju suficita i deficita je stvar karaktera i niceg vise.

Ja znam ljude koji zaradjuju 1000 evra i prave deficit jer je nemoguce ziveti sa 1000 evra. Kupuju kola na kredit, prave minuse i prodaju nasledstvo.

Znam i one koji sa 500 prave suficit, cuvaju pare, nikad ne ulaze u kredit, sve kupuju za kes. Ne bi prodali dedovinu ni u ludilu.

Samo karakter, nista vise. Isto je i sa drzavom.

Ali kolega ,taj sto sedi kuci i pravi suficit,ne obnavlja garderobu,vozni park,25 god, koristi istu ves masinu,ne ide na ruckove,letovanja...

OD TOGA SE NECE NAPUNITI BUDZET,pre ce to biti od ovog drugog.

Vučić:
Da li znate koliki je broj zaposlenih u državnoj upravi: 41.500 ljudi u lokalnoj administraciji i 28.400 u republičkoj upravi. Koja to zemlja može da izdrži?!
Pa ko to da izdrži? I još 1,7 penzionera...

Pazi: gomila firmi je u "restruktuiranju" tj. ne rade skoro ništa a država im daje plate!
Pa kako da "ubiješ" deficit?
Već smo se složili da ništa ili skoro ništa ne proizvodimo što bi išlo u izvoz i donosilo devize.
Plus ogromnu administraciju.

Boby, prodaš Telekom i sve razdeliš firmama kao što je Srbijagas i Galenika, firmama u "restruktuiranju" i šta posle?
Ne, jednom mora da se suočimo s istinom...

Srbija ima basnoslovne prihode, problem je sto je potrosnja prekomerna.

Pokrivaju gubitase, samo da bi mogli da se igraju avionima ili vozicima. Umesto da kupe igracku za 1000 dinara oni daju stotine miliona evra.

Subvencionisu milionere koji kupuju traktore od stotine hiljada evra samo zato sto se bave poljoprivredom.

Subvencionisu sportase koji primaju godisnje stotine hiljada evra, preko donacija klubovima.

Daju tzv nacionalne penzije ljudima samo zato sto su poznati, lepi ili su spiskali mnogo para pa su svorc.

Finansiraju preglomazno skolstvo i zdravstvo, administraciju, itd...

Da ne nabrajam, mogu do sutra...

ingglick
Ne bih te više zadržavala...

Boby ::

Ali kolega ,taj sto sedi kuci i pravi suficit,ne obnavlja garderobu,vozni park,25 god, koristi istu ves masinu,ne ide na ruckove,letovanja...

OD TOGA SE NECE NAPUNITI BUDZET,pre ce to biti od ovog drugog.

Paralela je bila u drugom smislu, ali pre ce taj sto trosi u skladu sa mogucnostima da napuni budzet, jer ce on da puni budzet i sutra, a ovaj drugi ce da propadne kad sve procerda i onda vise nema punjenja budzeta.

Citat :

NBS iznenadila stručnjake
Izvor: Tanjug
Beograd -- Stručnjaci istraživačkog tima Rajfajzen banke kažuda su iznenađeni današnjom odlukom Narodne banke Srbije o smanjenju referentne kamatne stope.

Referentna kamatna stopa se, kako ocenjuju, temelji samo na sentimentu slabljenja inflacije, ne uzimajući u obzir da se efekti trenutne depresijacije dinara prema evru mogu vrlo lako preliti na maloprodajne cene.

Slabljenje dinara prema evru, koje je izazvano izlaskom investitora sa tržišta dinarskog duga nakon što vlada nije potpisala sporazum o stend-baj aranžmanu sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), zajedno sa činjenicom da je budžetski deficit u prva četiri meseca 2013. dostigao 62 procenta ukupnog obima planiranog za ovu godinu, uticao je da 14 od 24 analitičara u Blumberg pulu prognozira da će referentna kamata ostati nepromenjena, navodi se u analizi Rajfajzen banke.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=06&dd=06&nav_id=720578

JorgoBanka igrala na kartu iznenadjenja...
Bravo!

ingglick
I ako ozbiljno shvatimo tvoje "uštede" nacionalne penzije i ostalo... mada se radi o malim param i čistoj ljubomori, zavisti...
Kako to mali Tikica već zamišlja...

A ako na to dodamo da država Srbija naplačuje samo 55% svih poreza koji su za naplatu - što nije mala suma za razliku onih stavki koje si ti pobrojao.
I dobro, sve te pare koje se sliju u budžet, država raspodeli narodu, penzionerima, radnicima...
Šta će taj narod da kupuje kako bi pomogao sopstvenu privredu?
ŠTA? Domaće traktore - kojih nema? Automobile koje država dotira?

Mleko? (Imlek, Dukat ima stranog vlasnika) Benzin (NIS nije većinski naš) ?
Je li tu sva zarada ide našoj državi ili domaćim firmama?
Kome se time pomaže? Ko od kredita ima najveću korist?
Domaće ili strane banke?
Šta to mi proizvodimo?
Raspad sistema, eto to je ovde na delu...
Tu su nacionalne penzije, dotacije sportistima i renoviranje Narodnog muzeja beznačajni!

Nije ljubomora, nego je to cista otimacina, a ne volim da me kradu, bez obzira na cifru.

Zasto bih bio ljubomoran, lepsi sam, pametniji, ali zasigurno mnogo mladji od svih tih sto primaju nacionalnu penziju. :)

Salu na stranu, ako je neko nacionalno zasluzan, sta god to znacilo, kupite njegove suvenire, donirajte mu pare, angazujte ga da snimi reklamu za vasu firmu, potapsite ga po ramenu, promenite mu pelene, ali ne uzimajte porez od samohranih majki da date tim nasumicnim ljudima koji obicno imaju vise para od 99% ljudi kojima se te pare otimaju.

Nisu to male pare, pitajte sirotinju sta je malo para. Tih 11 miliona evra tamo, 33 onamo, 28 miliona tu, 41 tamo, onde 80, tude 50. Godisnje 8000 miliona u budzetu.

ingglick
Ti izgleda ne kapiraš. Čovek te pita kako da pomognemo našoj privredi od tih silnih nacionalnih penzija koje bi ti da ukineš?
Šta da podstaknemo? Kupovinu domačih kombajna, domačih cipela, domačih tv-aparata, kamiona, aviona.....
Čega?

Pozdravljam sve ucesnike ovog foruma, ovo je moj prvi komentar ovde na ekonomsko stanje u zemlji.
Slusam politicare iz vladajuce garniture koji kazu da zamrzavanje plata i penzija ne bi bitno poboljsalo ekonomsku situaciju jer bi se smanjila traznja tj. potrosnja, sa njom i proizvodnja. Delimicno tacno, jer veliki deo potrosnje su uvozni proizvodi znaci smanjio bi se pritisak na strani uvoza.

Dalje ne samo da treba zamrznuti plate i penzije (sto se tice penzija mislim da penzije iz neke socijalne kategorije 20-25.000 ne treba ni smanjivati, ostale proporcionalno) vec ih treba SMANJITI na one vrednosti koje su odgovarajuce novostvorenoj vrednosti srpske privrede ma koliko ona skromna bila.

Ako je to na primer prosek od 208 eur onda 208 eura i kraj. Ne moze se vise trositi (nikad ne bi trebalo) nego sto se prihoduje osnovno pravilo i samog kucnog budzeta isto mora da vazi i za drzavu (osim kvalitetnih investicija ali to je druga vec prica). Veliki pad plata dovodi do velikog pada potrosnje, ali ovde se po meni dolazi do BITNE stvari: CENA U SRBIJI. Svi znamo da su ovde cene u odnosu na tkzv. beli svet daleko vece iz mnogobrojnih razloga.

Zbog velikog padas traznje usled velikog smanjenja plata, moralo bi doci do velikog pada cena, jer meni je neobjasnjivo da na primer tegla krema kod nas kosta 400 dinara a mozda vec i vise a na primer u Lidlu mozete kupiti za 2 eura slican proizvod. Mislim da su kod nas cene prenaduvane kao i nase plate sve je to jedan balo koji se sprema da pukne. Pretpotavljam da bi jedina reakcija bila veliki pad cena, sada je traznja vestacki povecana zbog vestacki naduvanih plata, mislim da bi u nekom periodu cene dosle do nekog nivoa koji je primeren cenama u svetu i da bi ovo bila samo dobra polozna osnova uz sve ostale reforme koje trebaju da se izvrse.

Znaci, veliko smanjenje plata i velikih penzija po meni je JEDINO resenje da se krene ka izlasku iz krize, a na zalost cini mi se da se o tome ne razmislja ozbiljno tako da su moje nade u bolje sutra izgubljene. Cinjenica je da je ovo VEOMA bolno, ali pre ili kasnije ovo nas ceka, ovo je trebalo davno vec da se uradi, sada je sve bolnije i skuplje. Izvinjavam se ako sam malo oduzio sa ovim komentarom ali nisam nigde jos cuo, video ili procitao da se na ovaj nacin razmislja. Ili je ovo moje vidjenje pocetka resavanja velokog ekonomskog problema pogresno?

Ne proizvodimo dovoljno iz milion razloga, ponajvise zasto sto je tesko poslovati u srbiji.

Drzava oporezuje rad sa 40% (dobijes oko 60% od bruto plate), pa na proizvod ide jos 20% PDV-a, pa porez na dobit 22%. Malo li je? Vise od polovine viska vrednosti stvoren proizvodnjom ide drzavi. Turcima nismo davala preko pola.
Na uvozne proizvode ide samo 20% PDV.

Drzava usisa sav visak kapitala kroz deficite, pa je cena finansiranja kapitalnih izdataka jako visoka jer nema viska kapitala.

Drzava je donela zakone o radu koji destimulisa zaposljavanje radnika.

Drzava je korumpirana i nema pravne sigurnosti sto odbija investicije. Nikad ne znas ko ce te najasiti.

Drzava pozajmi pare od stranaca, pa potplati ljude nekom sicom samo da ne rade.

Mene cudi kako se i ovoliko proizvodi.

@Kobe,
Tacno, nisam skapirao da je to pitanje, bilo je 10 upitnika. :)

Najbolja pomoc je neodmaganje. Pekaru ne treba moja pomoc da pravi kiflu, niti pomoc agencije za pracenje razvoja metoda za pravljenje kifli.

Sad visak para moze da se usmeri na otplatu duga i na smanjenje poreza, ne treba smisljati programe za optimalno razmestanje susama po kiflama.

Za pocetak bi bilo dobro da budzet opet bude budzet, odnosno da nema deficita u njemu, jer to onda nije budzet nego nepovezan skup prihoda i rashoda. Budzet je kad trosis samo ono sto si prikupio, a ne koliko uspes da pozajmis.

Po meni penzije treba zamrznuti, ali samo one preko odredjene sume.

Slazem se da je nepravedno zamrzavati onima koji imaju 20.000.

Imamo apsurdnu situaciju da najvece penzije imaju oni koji dinara nisu uplatili u PIO (bili ceo zivot na budzetu), a sad kad je taj fond bankrotirao, njima se najvise namachinje iz istog tog budzeta.

Po meni je napravednije da naprave neku skalu, da se najnize penzije ne zamrznu, srednje da rastu polovicnim tempom a najvise da se zamrznu sasvim.

@Fokus.

Cene robe siroke potrosnje su visoke jer je tesko poslovati i u sektoru trgovine. Tesko je novim igracima da dodju na trziste i obore cene.

Posledica su visoke marze i zato je ovde skuplje nego u Nemackoj iako oni imaju bolje plate. Jer kad narod nema para, nece moci kupovati kvalitetan proizvod sa manjom marzom, nego ce sa velikim marzama kupovati jadniji proizvod.

ingglick ::

@Kobe,
Tacno, nisam skapirao da je to pitanje, bilo je 10 upitnika. :)

Najbolja pomoc je neodmaganje. Pekaru ne treba moja pomoc da pravi kiflu, niti pomoc agencije za pracenje razvoja metoda za pravljenje kifli.

Sad visak para moze da se usmeri na otplatu duga i na smanjenje poreza, ne treba smisljati programe za optimalno razmestanje susama po kiflama.

Za pocetak bi bilo dobro da budzet opet bude budzet, odnosno da nema deficita u njemu, jer to onda nije budzet nego nepovezan skup prihoda i rashoda. Budzet je kad trosis samo ono sto si prikupio, a ne koliko uspes da pozajmis.

Znači, žanjemo žito, pravimo kifle, a ostali to kupuju?
OK. Ali trebaće nam traktori i kombajni za to žito i mlinovi za brašno...
Toga nema u Srbiji da se kupi. Dakle treba nešto da izvezemo da bi došli do deviza i da bi kupili te traktore, kombajne, mlinove, čokoladice, mercedese, KOMPJUTERE, TV aparate, pradajz, meso, NAFTU itd...
Odakle?
Šta to da izvezemo?

Koga briga sta cemo da izvozimo, ono u cemu budemo dobri.

Ja sam svakako nedovoljno inteligentan da to pogadjam, srecom nema potreba da bilo ko pogadja.

Drzava Srbija ima po jedno 5 rudarskih i hemijskih fakulteta, istovremeno ima fakulteta za racunarske nauke koliko zero cola kalorija. Nula.

Usprkos nezavidnom broju od nula (niti jedan, manje od jedan), najvise izvozimo softver (ako izuzmemo poljoprivredu).

Sto znaci da smo dobri u grani koju je drzava najvise zapostavila i za koju je mislila da je nebitna. Ista ta drzava je trpala lopatom pare u razne megalomanske Vince ili istorijske i balkanoloske institute, bez nekih narocitih izvoznih rezultata.

Srecom pojedini drzavni fakulteti su skapirali da ljude traze racunarstvo pa uveli neke predmete, privatni fakulteti takodje, samouki ljudi isto mogu da rade i imamo sretnu pricu u toj grani bez odluke drzave. Nije potreban Notradamus za uspeh.

Ne radim u sektoru proizvodnje ali mislim da su cene domacih proizvodasu visoke zbog neracionalnog ponasanja, mislim da ima mesta snizenju cena na osnovu povecanja produktivnosti, usteda u proizvodnji, otpustanju viska radnika. Samo ucesce cene rada u ceni gotovog proizvoda mora biti osetno manje od istog takvog proizvoda iz uvoza. I kada bi doslo do toga da domaci proizvod bude jeftiniji od slicnog takvog uvoznog onda bi bila neizbezna korekcija cene uvoznog. Cene su nas veliki problem, previsoke su i osnovni uslov za bolji zivotni standard. I ubedjen sam da mogu ici na nize, ali sada ima traznje prouzrokovane "velikim" platama koje dobija drzavni sektor i niko ne pomislja da spusti cene.

Fokus ::

Ne radim u sektoru proizvodnje ali mislim da su cene domacih proizvodasu visoke zbog neracionalnog ponasanja, mislim da ima mesta snizenju cena na osnovu povecanja produktivnosti, usteda u proizvodnji, otpustanju viska radnika. Samo ucesce cene rada u ceni gotovog proizvoda mora biti osetno manje od istog takvog proizvoda iz uvoza. I kada bi doslo do toga da domaci proizvod bude jeftiniji od slicnog takvog uvoznog onda bi bila neizbezna korekcija cene uvoznog. Cene su nas veliki problem, previsoke su i osnovni uslov za bolji zivotni standard. I ubedjen sam da mogu ici na nize, ali sada ima traznje prouzrokovane "velikim" platama koje dobija drzavni sektor i niko ne pomislja da spusti cene.

To je samo deo problema, a veći deo su trgovačke marže i porezi i akcize, kao i kamate banaka. Kod nas je trgovina monopolistička, marže se odredjuju prema alavim potrebama trgovačkih lanaca, pa negde idu i do 100%.

Verovatno ne bi bile takve da je potraznja mnogo manja, ali dele se plate u drzavnom sektoru mnogo vece nego sto realno privreda stvara i to stvara kakvu takvu traznju i nikome ne pada na pamet da spusta cene dok moze ovako...

OPAKO I NAOPAKO

Država je, suštinski, protiv izvoza: kako reče i Mlađina Milica Bisić ovih dana, "kod izvoza nema naplate PDV". Naravno, kod uvoza ga ima, "na prihodnoj strani".

Država je takođe, protiv proizvodnje: opterećenja privrede su dvostruko viša nego pre 30 godina, plate u javnom sektoru su danas dvostruko više nego u proizvodnom.

Kada normalan svet govori o Državi, misli na Srbiju (narod, teritoriju itd.), a državni činovnici, ustvari, razmišljaju samo o državnom aparatu, tj. sebi: zato tolke alabuke oko bilansa budžeta, dok se o drugim bilansima, ni sporadično, ne vodi računa. Pa kažu: "omanula prihodna strana budžeta", a ne kažu da je proizvodnja pala, da je potrošnja stanovništva ispod minimuma i dr.

Pa kažu: "smanjićemo troškove gašenjem preduzeća u restrukturiranju" i "te teške odluke" (po druge, ne njih) izbaciće na ulicu još 60.000 hranitelja porodica.

Spremni su da se odreknu i teritorije i naroda, svega - na tuđi trošak, zarad svojih ličnih, kratkoročnih interesa.

Državni aparat je najveći gubitaš, a Država je pred potpunom dezintegracijom.

Rešenje: svima u javnom sektoru, bez razlike, i do daljeg, isplaćivati minimalac. Zabrana svih oblika nenajnužnije javne potrošnje. Skinuti što veći teret sa grbače proizvođača: smanjiti svako zahvatanje ponaosob - na pola.

Može li tako biti: ne. Nisu spremni ni plate od 12.000, 9.000 i 5.000 eur da skrešu - to je opako, bahato, skaredno.

I mora biti naopako.

Slazem se potpuno, plate moraju da im se smanje, kome ne odgovara neka predje u privatni sektor ili trazi bolje placen posao.

Baš tako, netreba nikog otpustiti, samo im plate srezati u okviru mogucnosti, sami ce tražiti bolji posao i konacno nešto i radom zaraditi!!!!

A da li postoji neko u Srbiji ko je sposoban, (spreman, hrabar, odlucan, razuman) da krene sa reformom?

Nemačka kao primer:
Suštinu uspeha Volfgang Štrek, sociolog sa Instituta „Maks Palnk“ u Kelnu vidi u razvoju industrije i malih i srednjih preduzeća.

- Kada se Amerika okrenula bumu informacionih tehnologija ‘80-ih i ‘90-ih, Nemačka je nastavila da razvija industrijsku proizvodnju - kaže Štrek.

Privreda je bila strogo regulisana, poslodavci su poštovali obaveze prema zaposlenima, radnici su imali pravo da sede u izvršnim odborima i utiču na poslovne odluke. Kompanije su ulagale u inovacije, pre svega na globalnom tržištu, stavljajući naglasak na kvalitet, a ne na cenu proizvoda.

Uporedo s tim, u stotinama malih gradova izuzetan uspeh imala je mitelštand privreda, to jest mala i srednja preduzeća, sa maksimalnih 500 zaposlenih specijalizovanih za proizvode izuzetnog kvaliteta. Najbolji primer je “Tital” iz Betsviga, koji pravi precizne delove za avione i trkačke automobile.

- Naš uspeh zavisi od inovacija koje dolaze iz proizvodnje. Zato ulažemo u radnike koji misle dok rade, dobro ih plaćamo za kvalitet jer samo tako ostajemo konkuretni - objašnjava direktor Filip Šak.

Spisak razloga zbog kojih Nemci mogu da budu zadovoljni prilično je dugačak dok ostatak evrozone grca u krizi, ocenjuje britanski “Gardijan”. Plate se povećavaju dok u drugim zemljama kontinenta i u Americi stagniraju; privreda beleži rast, iako je zbog krize on sporiji; nezaposlenost je dvostruko manja nego u susednoj Francuskoj.

Fokus ::

A da li postoji neko u Srbiji ko je sposoban, (spreman, hrabar, odlucan, razuman) da krene sa reformom?

Izgleda da su potražnja i ponuda u ravnoteži.

Dokle: pa ima još oko 150 do 180 milijardi eur imovine koja se knjiži na državni aparat.

A dosad je, navodno, opljačkano preko 50 milijardi za 8 godina:
http://getosrbija.wordpress.com/2013/02/01/srbija-dom-za-pljackanje-i-mucenje/

Ovi nasi planiraju da pokrenu "privrednu aktivnost" umesto da smanje potrosnju u realne okvire. Znaci moramo da cekamo neku novu vladu da nam eventualno bude bolje. Samo ako ima ko da saceka...

RAZGOVOR NEDELJE: TIHOMIR RAJLIĆ, generalni direktor Simensa u Beogradu.

- Srbija više nema jeftinu i kvalifikovanu radnu snagu

- Iako se trudimo da što više sirovina nabavimo u Srbiji, zbog lošnjg kvaliteta moramo i bakar da uvozimo

- Rekao bih da nam je infrastruktura slabija tačka u konkurenciji sa nekim susednim zemljama. Putevi, recimo. Železnica, IT infrastruktura...

- Nama bi zbog prirode posla i proizvoda koje izvozimo veoma dobro došla izgradnja nekoliko kilometra železničkog koloseka do luke u Bogojevu ili Apatinu. Kod nadležnih ne nailazimo, za sada, na razumevanje.

- Srbija je izgubila u prošle dve decenije i dobre inženjere i radnike

- Šaljemo ljude u Nemačku da se obuče za veoma specijalizovane poslove. To se u Srbiji ne može naučiti.

- Inženjer koji nije radio u struci u poslednjih dvadeset godina danas je neupotrebljiv. Ni za električara. Tehnologija i znanje otišli su predaleko.

Ceo tekst: http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Srbija-vise-nema-jeftinu-i-kvalifikovanu-radnu-snagu.lt.html

APR:NIS najbolji, Srbijagas najgori


http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=06&dd=12&nav_id=722218

Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, izneo je niz podataka Agencije za privredne registre o poslovanju privrede u prethodnoj godini, koji pokazuju da „nijedan ekonomski performans nije pozitivan, da se situacija dramatično razvija i da za godinu dana neće ni biti penzija“.

 Govoreći o sivoj ekonomiji, Knežević je ocenio da „kad god mi (poslodavci) ne platimo porez, krivac je država“, jer plaćanje poreza nije moralna obaveza firmi, već prinuda države, pa je sledstveno tome država i kriva kad ne uspe da privredu prinudi na to plaćanje.

Podaci APR-a, kako je istakao Knežević, pokazuju da je prošle godine u Srbiji bilo 107.000 preduzeća, a da je samo njih 93.000 podnelo finansijske izveštaje, da je sa dobiti poslovalo njih 53.000, što je pad od šest procenata, a da je 31.500 imala neto gubitak.

Ministarstvo finansija i privrede Srbije saopštilo je da će od ovog meseca redovno objavljivati spisak najvećih izvoznika zbog toga što njihovo poslovanje daje najveći doprinos privrednom rastu zemlje.

Srbija 2013. godine prvi put bazira svoj privredni rast na rastu izvoza, koji je u prva četiri meseca ove godine porastao za 24 odsto u odnosu na isti period prošle godine - navodi se iz ministarstva.

Najveći doprinos rastu izvoza daje izvoz automobila i auto-komponenti, a na vrhu liste 15 najvećih srpskih izvoznika nalazi se kompanija Fijat automobili Srbija iz Kragujevca.

Među prvih petnaest kompanija koje su najviše izvozile su i Naftna industrija Srbije, Tigar iz Pirota, Hip Petrohemija iz Pančeva, Hemofarm iz Vršca, RTB Invest iz Bora, Tetra Pak Prodakšn iz Beograda, Sirmium Stil iz Sremske Mitrovice i Gorenje iz Valjeva.

Ars Vivendi ::

Među prvih petnaest kompanija koje su najviše izvozile su i Naftna industrija Srbije, Tigar iz Pirota,

na koji tigar mislie? Tigar Tyres - Pirot ili Tigar Opanci - Pirot ? 

@Fmember
Tigar Tyres

U Srbiji i na Zapadnom Balkanu u celini je došlo do izvesnog oporavka i privrednog rasta, iako se to još nije odrazilo na i dalje zamašnu stopu nezaposlenosti, niti na životni boljitak i veću potrošnju u zemljama tog regiona, ističe se u ekonomskoj analizi Evropske komisije (EK) za prvih šest meseci ove godine.

U analizi, u koju je imala uvid agencija Beta, naglašava se da je do oživljavanja u privredama i rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u zemljama Zapadnog Balkana došlo pošto su u prošloj godini četiri države tog regiona zapale u recesiju.

"Razlike u rastu BDP nisu, medjutim, zanemarljive, i kreću se od 2,1 odsto u Srbiji, pa do 4,3 odsto u Crnoj Gori. Nezaposlenost u Bosni i Hercegovini je dostigla stopu od 44,5 odsto u aprilu ove godine, a samo donekle je smanjena u Albaniji, isto kao i u Makedoniji, gde je još uvek 29,9 odsto i Srbiji, gde je 24,1 posto", navodi se u analizi EK.

Inflacija je u padu u BiH, Crnoj Gori, Kosovu, kao i kandidatu za članstvo u EU, Islandu, i to može imati izvesnog povoljnog učinka na realne prihode stanovništva.

U Makedoniji i kandidatu za članstvo EU, Turskoj, inflacija raste, "dok u Srbiji stagnira, ali je još uvek veoma visoka".