Privreda Srbije - stanje, trendovi

Zile ::

pepermint ::

Хоће ли минерал будућности променити слику Србије
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/3853106/jadarit-loznica-rio-tinto-istrazivanje.html

Majdanpek - primer na koji intenzivno rudarstvo menja sliku Srbije.
Lazarevac, Kostolac, Bor... Pogledajte satelitske snimke, videcete bezivotne predele nalik povrsini Marsa svuda gde se zbog novca unstava sopstveno dvoriste.

Da li zaista zelimo da nam nase malo dvoriste izgleda ovako?
EDITOVANO, slika prevelikog gabarita,
obrisano!!
Mod. D.

OK, evo ga link.
https://www.google.com/maps/@44.3292089,21.9403127,4939a,35y,6.75h,54.84t/data=!3m1!1e3

Lazarevac - Veliki Crljeni
https://www.google.com/maps/@44.3117469,20.2651149,6249a,35y,7.69h,58.1t/data=!3m1!1e3

Bor
https://www.google.com/maps/@44.0117376,22.0977512,4442a,35y,7.69h,58.34t/data=!3m1!1e3

...
Ono sto ne moze da se vidi na satelitskom snimku je vazduh, ali ko je prolazio tuda zna da nikako ne bi zeleo da to udise do kraja zivota.

Zbog Bora i Majdanpeka,  su sve evropske i svetske fabrike za proizvodnju kablova otvorile svoje fabrike u Srbiji. Nek Tesla ili VW prebaci svoju proizvodnju baterija kod nas zbog litijuma. Lako ce se to zemljiste rekultivisati. A kad imas kablove, elektromotore i baterije, do punog elektroautomobila nije daleko.

Projekat izgradnje ogromnog pogona Tesla kod Berlina zaustavljen sudskom odlukom - zbog zastite okoline.
https://www.bbc.com/news/business-51525673

Nemacka ima mnogo vise zamljista od nas ali im je ipak bitno svaki ar sume, svako drvo.
Tesla je Tesla, milijarde dolara su u pitanju, pa ipak...

Moguce je da ce Tesla nastaviti svoj projekta, ali ce to Nemci zestoko naplatiti.

Kod nas je projekat obrnut - prirodnim iseljavanje stanovnistva oslobadja se zemljiste za
destruktivnu ekstploataciju, Zemljiste dajemo prakticno besplatno, kao da ga imamo neograniceno mnogo,
Rekultivacija zemljista je moguca ali dugo traje, a stanovnistvo koje ga je napustilo je otislo trajno.

Ako se ne otvore fabrike da ljudi imaju gde da rade, za makar neku pristojnu platu, ti isti ljudi ce otici tamo gde mogu. Pogledaj pogranicna mesta po Rumuniji, sve je prazno, Madjari iz vojvodine su svi zapalili tamo gde mogu da zarade za normalan zivot. Ostace samo sume i livade, prazne i puste.

Sume i livade ce neko nekad koristiti - mozda unuci onih koji su otisli.
Jalovista i kopovi su mesta odakle se samo odlazi, gde se niko ne vraca. Nikad.

Evo odgledaj film. Svaki kop moze i mora da se rekultivise.

Lep primer, svaka cast.
Svaka koncesija mora da obezbedi i potpunu rekultivaciju zemljista.
Recimo da bih glasao za onog ko to obezbedi, garantuje ili unapred naplati.

Tesla-šuma, kako je od milošte nazivaju je 70% več sjebana...

A i nije bila neka prava šuma....
A i Tesla je znao za jadac pa je požurio...

Danas je sud doneo odluku da je seca sume za Teslu, legalna... i nastavlja se!

Vlahović: Srbija može da duplira BDP za deset godina
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3864140/aleksandar-vlahovic-rast-bdp-srbija-kopaonik-biznis-forum-koronavirus.html

Nova stara kompanija - Delta Tang
https://www.ekapija.com/news/2800768/kineski-tangsteel-i-delta-inzenjering-osnovali-zajednicku-kompaniju-za-obnovu-postrojenja-u

Industrijska proizvodnja u Srbiji u januaru 2020. godine veća je za 6,3 odsto u odnosu na januar 2019. godine, a u odnosu na prosek 2019. godine manja je za 6,5 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).

Posmatrano po sektorima, u januaru 2020. godine, u odnosu na isti mesec 2019. godine zabeležen je rast u sektoru rudarstva od 12,2 odsto, a u sektoru preradjivačke industrije od 7,2 odsto.

Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za januar 2020. u odnosu na decembar 2019. godine pokazuje da je za industriju – ukupno ostvaren rast industrijske proizvodnje od 2,4 odsto, dok je za prerađivačku industriju ostvaren rast od 3,1 odto.

Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za januar 2020. godine, u odnosu na prosek 2019. godine, za industriju – ukupno pokazuje da je ostvaren rast od 4,2 odsto, a za prerađivačku industriju rast od 5,8 odsto, pokazuju podaci RZS.

Evo problema.
Ekonomske posljedice virusa korona: Prevoznici odbijaju voziti za Italiju, jedna fabrika zatvorena
https://www.capital.ba/ekonomske-posljedice-korona-virus-prevoznici-odbijaju-voziti-za-italiju-jedna-fabrika-zatvorena/

Ne mogu da verujem šta se dešava. Ljudi koji vode našu ekonomiju nisu dorasli situaciji. Potrebno je hitno angažovati stručne ljude........ Likvidnost presušuje, poremećaji u lancima su očigledni, mnoge firme spremaju katanac, masa ljudi već gubi posao i niko ne reaguje..... Zapanjujuća je nesposobnost NBS. Jorgovanka vodi brigu o kursu RSD u situaciji kada se privreda ruši...... Potrebno je po meni promptno zaustaviti privatizaciju K.B. i u roku od 72 sata upumpati likvidnost u privredu i pokrenuti koncept javnih investicija da se ovaj mesec prebrodi nekako. Novca ima, nema opasnosti od inflacije srećom i sticajem međunarodnih okolnosti...... mora da se reaguje odmah...... posle će biti kasno.

Koliko vidim mi čekamo i pratimo šta drugi rade pa gledamo da nešto od toga primenimo - to je recept za katastrofu....

Program ekonomskih mera Vlade Srbije za podršku privredi Srbije i smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom koronavirusa je "izdašan i darežljiv" prema poslodavcima, a još više prema zaposlenima, konstatuje se u najnovijem izdanju ekonomskog biltena "Mesečne analize I trendovi" (MAT).

Ističe se da vrednost programa procenjena na više od 11 odsto prošlogodišnjeg BDP, i da po tome nije uporediv ni sa jednom zemljom iz našeg okruženja.

Naglašava se kako ne treba zaboraviti ni na volumen dosadašnjih mera koje su imale za cilj ublažavanje efekata pandemije - u fiskalnom delu reč je o trajnom povećanju plata zdravstvenim radnicima za 10 odsto, te jednokratnoj aprilskoj isplati penzionerima od 4.000 dinara.

Rasterećenje građana i privrede počelo je, kako se naglašava, još početkom marta merama Narodne banke Srbije (NBS).

Autori biltena MAT potsećaju da su te mere obuhvatile tromesečni moratorijum na isplatu kredita, smanjenje referentne kamatne stope za 0,5 p.p. na 1,75 odsto, kao i sužavanje koridora osnovnih kamatnih stopa.

U MAT konstatuju da je Srbija i dalje bez cenovnog i valutnog pritiska.

U biltenu se naglašava da su i ostale evropske zemlje, shodno mogućnostima, procenama i preferencijama, krojile šeme podrške svojim privredama, sa sličnim merama, ali različitim pristupom, pre svega po pitanju selektivnosti državne pomoći i kriterijumima za nju.

Nema dileme da je "selektivnost" jeftinija opcija za državu, ali ona može značiti i favorizovanje pojedinih grana privrede, neefikasnost, gubitak vremena u donošenju ispravnih odluka ukazuju autori biltena MAT.

Niko u ovom trenutku ne može pouzdano reći ko je u pravu i čiji je pristup optimalan. Naredni meseci će to pokazati, zaključuje MAT.

- Svakom punoletnom građaninu biće isplaćeno na račun oko 12.000 dinara na račun, odmah po ukidanju vanrednog stanja. Bilo je predloga da dajemo vaučere, hvala na tim predlozima, ali daćemo novac - kazao je Mali.

Evo stizu polako rezultati korone.Da li je ili nije samo teorija zavere vi sami procenite ali nas obicne gradjane ceka jos vece duznicko ropstvo.         "Planirano veliko zaduživanje države za smanjenje negativnih ekonomskih posledica pandemije – načelno je opravdano. Srbija je, kao i gotovo sve zemlje pogođene epidemijom, odlučila da reaguje na ekonomsku krizu izazvanu korona virusom snažnom državnom intervencijo", ocenio je Fiskalni savet.Kako navodi, ideja koja stoji iza takve intervencije jeste da se pomogne što većem delu privatnog sektora da opstane, tj. da trenutni pad poslovne aktivnosti ne dovede do trajnog i prekomernog gašenja radnih mesta i ogromne štete za građane, privredu, na kraju posledično i za same javne finansije.Planirane mere, međutim, imaju i svoju visoku cenu. Кoštaće poreske obveznike preko tri milijarde evra, što je trošak za koji država trenutno nema raspoloživih sredstava. Srbija će zato morati u kratkom roku snažno da se zaduži, a taj dug vraćaće s kamatom svi građani u godinama nakon završetka krize.https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/srbija-sada-mora-snazno-da-se-zaduzi-ceka-nas-3-milijarde-evra-novih-kredita-600/psc6tjz

G. Katić o prognozama MMF-a i procenjenoj stopi rasta od 7,1% u današnjoj Politici:

"Prognoze MMF-a jesu nešto  preciznije od gledanja u pasulj ali ne mnogo" 

Moze li Srpska privreda ovde da se udene?
https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=05&dd=12&nav_id=1683195

NBS donela odluku o kupovanju domaćih korporativnih obveznica
https://www.ekapija.com/news/2881712/nbs-donela-odluku-o-kupovanju-domacih-korporativnih-obveznica
Koliko li ce para ovde da upumpaju?

Industrijska proizvodnja u Srbiji u aprilu ove godine manja je za 16,6 odsto nego u istom prošlogodišnjem mesecu, a za 20,8 odsto u odnosu na prošlogodišnji prosek.

Industrijska proizvodnja u prva četiri meseca ove godine manja je za 0,8 odsto nego u istom periodu 2019.

Posmatrano po sektorima, u aprilu ove godine u rudarstvu je zabeležen pad od 0,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, u prerađivačkoj industriji je pad iznosio 19,9 procenata, a u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom i parom od 9,9 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Kriza izazvana pandemijom Kovid-19 uticaće na privredu Srbije prvenstveno putem prerađivačke industrije, pri čemu su od naročitog značaja izvoz i proizvodnja trajnih dobara, procenila je Svetska banka u objavljenom izveštaju.

"Proizvođači-izvoznici zapošljavaju daleko najveći broj radnika od svih sektora na koje bi kriza mogla da utiče. Moglo bi doći do negativnog efekta talasa jer tražnja za izvozom pada a logistika (poput uvoza sirovina) postaje sve složenija. Pored toga, tražnja za trajnim dobrima često beleži nagli pad u uslovima krize", navodi se u izveštaju Svetske banke u kojem se razmatra uticaj Kovida-19 na fiskalnu politiku, finansijski sektor, spoljnotrgovinski sektor i privatni sektor na Zapadnom Balkanu.

Ukazano je da u Srbiji skoro polovina svih zaposlenih u preduzećima koja izvoze radi u sektoru proizvodnje trajnih dobara, a 86 odsto proizvođača trajnih dobara takođe izvozi – što sve usložnjava moguće negativne efekte.

"Na polju usluga suočenih sa uticajem krize, prodaja proizvoda koji nisu neophodni za život predstavlja sektor sa najviše zaposlenih. Pa ipak, broj prijavljenih radnika u ovom sektoru iznosi tek oko jedne osmine broja zaposlenih kod proizvođača-izvoznika", naveli su stručnjaci Svetske banke.

U sektoru usluga zaposleno je manje radnika, ali će, kako su ocenili, negativne efekte ipak osetiti 90.000 zaposlenih u delatnostima koje se odnose na hranu i smeštaj i 120.000 u sektoru saobraćaja, dok većina preduzeća pogođenih krizom zapošljava manje od 50 radnika.

Tekući rast prerađivačke industrije za jun, u odnosu na maj 2020. godine, iznosi 11,3 procenta, dok je desezonirani rast prerađivačke industrije 6,2 procenta.

Industrijska proizvodnja u Srbiji u junu je bila veća za 2,6 procenata u odnosu na jun 2019. godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

- Tekući rast industrijske proizvodnje ukupno za jun 2020, u odnosu na maj 2020. godine iznosi 9,5 procenata, a desezonirani rast za industriju ukupno iznosi 6,9 procenata -navodi RZS.

Tekući rast prerađivačke industrije za jun, u odnosu na maj 2020. godine, iznosi 11,3 procenta, dok je desezonirani rast prerađivačke industrije 6,2 procenta.

Ekonomija Evropske unije je prema podacima evropske statističke agencije Evrostat, u drugom tromesečju zabeležila pad od čak 13,9 odsto na međugodišnjem nivou.

Od pandemije kovida 19 najviše je stradala privreda Španije koja je od aprila do jula smanjena za čak 22,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Snažno je pogođena i Francuska čiji je bruto društveni proizvod (BDP) pao za 18,9 odsto, Italija sa 17,7 odsto i Portugal sa 16,3 odsto. Pored ovih EU zemalja žestoko je pogođeno i Ujedinjeno kraljevstvo sa padom od 21,7 odsto u odnosu na drugi kvartal 2019. godine.

U poređenju sa evropskim zemljama Srbija stoji dobro u drugom tromesečju, ali ne i najbolje kako se to često može čuti od državnih službenika.

Sa padom od 6,4 odsto u ovom periodu Srbija se nalazi među otpornijim ekonomijama u Evropi.

Ipak, Irska sa minus 3,7 odsto i Litvanija sa minus četiri odsto u drugom tromesečju su se pokazale najvitalnijim u EU, dok je i Finska sa padom od 6,3 odsto dvostruko bolja od evropskog proseka.

Kada gledamo članice EU iz našeg susedstva, izgleda da nas je kriza daleko slabije pogodila nego njih. Hrvati su izgubili 15,1 odsto BDP-a, Mađari 13,5 odsto, Slovenci 12,9 odsto, Rumuni 10,5 odsto, a Bugari 8,5 odsto.

Pored podataka o BDP-u Evrostat je objavio i podatke o rastu, odnosno padu zaposlenosti u zemljama Evropske unije.

Ovo je zanimljivo s obzirom da su se naši političari poslednjih nedelja hvalili rekordno niskom stopom nezaposlenosti, uopšte ne pominjući zaposlenost i to poredeći sa milionskim otpuštanjima u razvijenim zemljama.

Tako je u proseku u EU u drugom tromesečju, u odnosu na isti period prošle godine, broj zaposlenih smanjen za 2,9 odsto.

To je više nego u Srbiji u kojoj je 72.300 ljudi bilo manje među zaposlenim ili 2,5 odsto.

pepermint ::

VELIKI PAD DIVIDENDI KORPORACIJA SA BEOGRADSKE BERZE

Informacija od 20.07.2020. Malo zastarelo, kolega.

Reko da vidimo sta mozemo da ocekujemo sledece godine od dividendnih akcija.
A sve je manje i manje takvih na lelex-u

Predlažem da pogledate ovaj video, mislim da će biti jako korristan... G. Katić je prvi put izneo konkretna mišljenja o mnogim ekonomskim pitanjima: cene nekretnina, zlata, buduće inflacije itd....

https://www.youtube.com/watch?v=Rcb11As_D3k

Beograd -- Evropska banka za obnovu i razvoj obezbedila je za finansiranje projekata na Zapadnom Balkanu milijardu i po evra, od čega za Srbiju između 700 i 750 miliona.

Govoreći o planiranim investicijama u Srbiji do kraja godine, kaže da će, pored podrške sektoru malih i preduzeća, EBRD finansirati projekte raznim oblastima.

EBRD će, kako navodi, finansirati izgradnju vetroparkova, a treba da započne i ambiciozan projekat sa EPS-om za "pametno merenje" potrošnje.

Kaže da je predviđeno je i finansiranje gradnje deonice Niš - Pločnik sa 85 miliona evra, koja je deo budućeg autoputa od Niša do Prištine.

EBRD treba da potpiše i prvi ugovor za finansiranje širokopojasne internet mreže u ruralnim krajevima Srbije, navela je Hargitai.

BG metro zajednički će graditi Alstom i POWERCHINA - Francuzi zaduženi za elektromehaniku, Kinezi za građevinske radove
https://www.ekapija.com/news/3027706/bg-metro-zajednicki-ce-graditi-alstom-i-powerchina-francuzi-zaduzeni-za-elektromehaniku

A nasi ce da placaju 

MMF Srbiji daje bolje izglede, nego u aprilu, te je ublažio raniju prognozu privrednog pada Srbije sa 3,0 na 2,5 procenata.