BELEX Club
BELEX Club

Ekonomski Forum
 
PrijemPortalliPublicationsČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Privreda Srbije - stanje, trendovi

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
AutorPoruka
Drag65
VIP
VIP
avatar

Broj poruka : 611
Points : 1423
Datum upisa : 12.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   8/29/2013, 09:52

Saša Radulović, kandidat za ministra privrede:

Kod nas je berza poligon za zloupotrebe. Poligon na kome, ako ste spretni, možete prevariti poverioce, male akcionare i državu. I to sve pod plaštom nazovi tržišta, nazovi ponude i nazovi potražnje, i nazovi tržišne vrednosti. I to nema nikakve veze sa Beogradskom berzom a.d. niti sa Komisijom za hartije od vrednosti. Ovo stanje je posledica potpuno promašene zakonske regulative koja ne zna gde udara i čemu služi. Osim ako odgovor nije u pitanju: kome služi.
http://blog.b92.net/text/18986/Zasto-nasa-berza-nije-stvarno-berza/

Koje ekonomske mere nam trebaju?
http://blog.b92.net/text/22527/Koje-ekonomske-mere-nam-trebaju/

Za razliku od mnogih ministara, (sve što) misli je i napisao, ima sijaset ideja.

Možda bude dobro ?
Nazad na vrh Ići dole
ingglick
Still learning
Still learning


Broj poruka : 107
Points : 278
Datum upisa : 11.05.2011

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   8/29/2013, 23:02

Nema nikakve sanse da se to sprovede.

Covek prakticno hoce potpunu desocijalizaciju drzave zanemarujuci cinjenicu da nemamo niti jednu nesocijalisticku stranku u parlamentu. Da 95% naroda smatra da je jedino sto Srbiji treba vise socijalizma, samo ovog puta na pravi nacin. Da treba povecati poreze svakom ko ima 50 kvadrata vecu kucu nego sto je sopstvena i da je veci zlocin napraviti profit nego silovati maloletne decake na veronauci. :)

_________________
"Diversification, that's for idiots." - Mark Cuban.
Nazad na vrh Ići dole
Fmember
VIP
VIP
avatar

Broj poruka : 1291
Points : 4044
Datum upisa : 01.11.2010

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   8/29/2013, 23:58

Drag65 ::
Saša Radulović, kandidat za ministra privrede:
...
Možda bude dobro ?
Zanimljivo je da  Saša Radulović od 2007 godine u srbiji radi kao preduzetnik posao stečajnog upravnika:


Citat :
Предузетник 60709963 STEČAJNI UPRAVNIK SAŠA RADULOVIĆ PR BEOGRAD (ČUKARICA) 
više o tome može se naći ovde http://blog.b92.net/text/17733/Sta-je-posao-stecajnog-upravnika/

Možda je to zaista pravi čovek za novog ministra privrede Srbije.
Nazad na vrh Ići dole
http://en.wikipedia.org/wiki/Boycie
trind
Still learning
Still learning
avatar

Broj poruka : 85
Points : 426
Datum upisa : 01.09.2013

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   9/4/2013, 10:10

Novi ministar privrede Radulovic je godinama objavljivao autorske tekstove na svom blogu,
gde smo mogli da vidimo osnovne ciljeve za koje se zalaze. Smanjenje nameta na rad, giljotina propisa. poskupljenje drzanja parcela za gradnju...  Da bude jeftino raditi a skupo posedovati. Pisao je i o nasoj berzi. zalazuci se za sprecavanje mahinacija i zastitu investitora.

   AKO uspe u ovome, iako su mnoge stvari u domenu min. finansija, MISLIM da za dobre firme i nasu berzu idu bolji dani.

   Naglasavam reci AKO i MISLIM da se ovo ne bi shvatilo kao pumpanje.
Nazad na vrh Ići dole
Drag65
VIP
VIP
avatar

Broj poruka : 611
Points : 1423
Datum upisa : 12.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   9/4/2013, 14:11

Već šest meseci vlada se bavi sobom, a njena zauzetost sopstvenom rekonstrukcijom kao da je bila blagotvorna za privredu, a naročito poljoprivredu, primećuju ekonomisti nešto u šali, ali i u zbilji.

Da istina nije daleko od ove ocene potvrđuje i državna statistika, kazuje ekonomista Miroslav Zdravković. Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, industrijska proizvodnja u julu ove godine bila je čak za 12,5 odsto veća nego u istom mesecu prošle, a u periodu januar – jul učinak industrije bio je povoljniji 5,4 procenta. Vrednost izvezene robe od početka 2013. godine do kraja jula povećana je za naše (ne)prilike neverovatnih 24 odsto, adeficit u trgovanju sa svetom manji je za 26 procenata nego u istom periodu 2012.

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Iznenadjujuci-ekonomski-oporavak.lt.html

Samo da Dinkić nekako ne vaskrsne i ne počne nešto da opravlja.

Čuknav tri pati.
Nazad na vrh Ići dole
Cucla
VIP
VIP
avatar

Broj poruka : 290
Godina : 42
Localisation : BG
Points : 1003
Datum upisa : 22.06.2007

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   10/1/2013, 13:10

SRBIJA | PONEDELJAK 30.09.2013. | 13:28
Ipak nam raste BDP
IZVOR: TANJUG
Beograd -- Bruto društveni proizvod (BDP) Srbije u drugom kvartalu 2013. godine realno je povećan za 0,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine


 



Ilustracija (sxc.hu)
[color][font]
Prema desezoniranim podacima, manji je za 0,3 procenta nego u prvom kvartalu.
Značajan realni rast bruto dodate vrednosti, u drugom kvartalu u odnosu na 2012, zabeležen je u sektorima informisanja i komunikacija (9,6 odsto), snabdevanja električnom energijom, gasom i parom (3,2), rudarstva (2,8), snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama (2,4) i sektoru preradjivačke industrije (1,0).
Kako je saopštio Republički zavod za statistiku, značajan pad bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru gradjevinarstva, 42,5 odsto i sektoru trgovine - 4,7 procenata. 

Svi agregati upotrebe BDP-a, osim izvoza robe i usluga, pokazuju realan pad u drugom kvartalu 2013. u poredjenju s istim periodom prethodne godine. 

Tako su izdaci za finalnu potrošnju domaćinstava opali za 1,2 odsto, izdaci za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima (NPID) smanjeni su za 2,5 procenta, za finalnu potrošnju države 6,6 odsrto, bruto investicije u osnovne fondove za 18,5 odsto i uvoz robe i usluga za 0,5 odsto. 

Izvoz robe i usluga realno je porastao za 9,1 procenat, navodi se u saopštenju.[/font][/color]
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
Maca
VIP
VIP
avatar

Broj poruka : 1611
Godina : 40
Localisation : Sombor
Points : 4508
Datum upisa : 28.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   10/1/2013, 23:05

Investicije u Srbiji pale za 18,3% u odnosu na prošlu godinu!
Crno nam se piše.
Ko da podigne nivo investicija?
NIS je rekostruisao rafinerije, FIAT je napravio onoliko automobila koliko je tržište moglo da primi.
Ko će u 2014. da digne nivo investicija za 30%, e da bi porast bio bar 12%?

_________________
Prestani da mrziš ako do sebe držiš !
Nazad na vrh Ići dole
Kupi akcije
VIP
VIP
avatar

Broj poruka : 427
Localisation : Belgrade
Points : 752
Datum upisa : 09.06.2009

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   10/3/2013, 09:25

Nadajmo se da ce Mubadala :) i Mercedes :), ili budimo realni, pitanje je sad...
Nazad na vrh Ići dole
Drag65
VIP
VIP
avatar

Broj poruka : 611
Points : 1423
Datum upisa : 12.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   10/3/2013, 18:38

Beta, 3.10.2013: Ministar privrede Srbije Saša Radulović izjavio je danas da u fokusu Vlade više neće biti strane investicije, koje su važne i značajne, nego domaća privreda, uključujući strane investitore koji već posluju u Srbiji. On je rekao da u Vladi postoji saglasnost oko ekonomskih mera koje će biti predstavljene 7. oktobra, a koje uključuju štednju države i stavaranje povoljnijih uslova za poslovanje.
---------
Državna preduzeća bojkotuju ministra privrede: Nijedno preduzeće od 153 u restrukturiranju, 615 neprivatizovanih i 35 republičkih javnih preduzeća, nije dostavilo sve podatke za „ličnu kartu”.
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Drzavna-preduzeca-bojkotuju-ministra-privrede.sr.html
---------
Vučić objavio da u javnom sektoru zaposleno 550.000 a oko 460.000 u privatnom. Al zato prosek plata u javnom za 30% veći.
------------------------------
Ako bi bilo normalno da javni sektor ima 30% manje plate, i da broj zaposlenih nikako ne bude veći od 25% zaposlenih u privatnom sektoru onda proizlazi da se veći obim investcija (i domaćih i stranih), ustvari, može očekivati tek nakon rešavanja ovih velikih strukturnih problema.

U međuvremenu godišnji rast devizne štednje je oko +5,6% a dinarske +32% - i to potvrđuje da investicije - kao i sve drugo, suštinski, ubija i koči javno-državna kamarila, by design.

Ilustracija:
Zavod za zapošljavanje godišnje zaposli oko 2.000 ljudi. u Zavodu radi oko 2.200 činovnika.
Nazad na vrh Ići dole
Smile
Old member
Old member
avatar

Broj poruka : 1209
Points : 3753
Datum upisa : 04.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   10/4/2013, 18:05

IZIT: Srpska privreda u ambisu

Saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Saša Đogović ocenio je da ekonomske reforme koje najavljuje Vlada Srbije liče na "grčki scenario", a da je Srbija, ne na ivici ambisa, već u njemu. S druge strane, inflacija je "ukroćena", kažu u IZIT.

Domaća privreda ne počiva na produktivnosti i rentabilnosti, nego na kreditima i subvencijama što, tvrdi Đogović, "kreira sve gušće živo blato u koje tone".

Đogović je istakao da treba računati na reformske zahvate Vlade Srbije, "hirurškog karaktera", ali je pitanje da li će biti sprovedeni.

Neophodno je doneti mere ekonomske politike iza koje bi stojao Međunarodni monetarni fond koji bi to podržavao i bio garant sprovođenja tih mera, čime bi se u očima investitora i međunarodne javnosti obezbedili veći kredibilitet, rekao je on.

Đogović očekuje da će biti očekivanog otpora raznih centara merama Vlade Srbije koje će biti objavljene u ponedeljak, za čije je sprovođenje, dodao je, neophodan društveni konsenzus.

Porema njegovim rečima, prvenstveno treba rešiti problem "preglomaznog" javnog sektora, kao i preduzeća u restruktuiranju.

Dosadašnja politika bazirana na zaduživanju i na širenju javnog sektora, dovela je do neravnoteža koje se ogledaju u deficitu koji je premašio pet odsto, u odnosu između zaposlenih i penzionera, u učešću spoljneg duga u BDP od 83,1 odsto, što je u zoni visoke zaduženosti.

Prema oceni IZIT, inflacija u Srbiji se "primirila" i biće manja nego 2012. godine, a do kraja ove godine će se kretati od 5,5 do 6 odsto.

Đogović kaže da je u avgustu ove godine inflacija porasla za 0,4 odsto zbog rasta cene električne energije, a na manju inflaciju ove godine uticao je bolji poljoprivredni rod nego prošle godine, te je zato manji i pritisak na cene.

On, ipak, upozorava da nisu otklonjeni svi faktori koji obezbeđuju širenje "inflacionog virusa" - prekomerna potrošnja, veliki deficit i potrebe za sve većim zaduživanjem, uz ocenu da će najavljene ekonomske reforme Vlade, imati pozitivan efekat, jer otklanjaju te faktore.
Nazad na vrh Ići dole
Momir
Old member
Old member
avatar

Broj poruka : 1499
Points : 4288
Datum upisa : 06.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   10/14/2013, 02:07

Procene privrednog rasta za 2014. je 0,5% !!!
titanik 

_________________
“Cash combined with courage in a crisis is priceless.”
Nazad na vrh Ići dole
Teletrader
Member
Member
avatar

Broj poruka : 894
Points : 2513
Datum upisa : 05.09.2008

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   10/25/2013, 16:46

Privredni 'titani' na redovnoj infuziji

Analiza BIZLife pokazuje da deset preduzeća pod državnom kapom zapošljava čak 114.000 ljudi, što je skoro polovina svih zaposlenih u državnim odnosno javnim firmama. Iste ove firme napravile su prošle godine gubitke od 52,5 milijardi dinara, što je 90 odsto svih gubitaka celokupne privrede. Njihovi dugogodišnji gubici stigli su do 2,5 milijarde evra, a to znači da je ovih deset državnih preduzeća 'pojelo' 40 odsto sopstvenog kapitala.

Uz rekonstrukciju, nove ministre, strane stručnjake, Srbija je, kako i dolikuje, ušla u novi proces priča o reformama. Kao jedan od najvećih dometa ovih promena najavljeno je prebrojavanje onih kojima država svakog meseca isplaćuje platu, kao i uvid u poslovanje preduzeća kojima gazduje ista ta država. Ne samo što je samo po sebi apsurd, već se kako se zahuktavala priča o ličnim kartama javnih preduzeća, ispostavilo da je 'razotkrivanje' države  preteško i za nju samu, koja je stvorila svako od tih 550.000 radnih mesta sa koliko se licitira. Preduzeća pod državnom kapom (uključujući i ona na lokalu) imala su rok do kraja septembra da dostave podatke o broju zaposlenih, profitabilnosti, dugovima i kreditima ali... Nijedna, ama baš nijedna od oko 650 firmi (ne računajući lokal) kojima upravlja ili je vlasnik država, to nije učinila. Tačnije, nijedna nije dostavila precizne podatke, pa se tako poprilično izanđala povika o uvidima, izveštajima i kontroli u državnim firmama, pretvorila u istinsku tragikomediju. Za zainteresovanog posmatrača, a to bi trebalo da je svaki poreski obveznik ove zemlje, to je više tragedija, jer je konačno obelodanjeno da je 'car go' i da država nema nikakvu kontrolu nad sopstvenim firmama.

„Nisu dostavili podatke koje bi trebalo da imaju u malom prstu. Objavićemo spisak onih koji nisu popunili lične karte, a potom će uslediti sankcije. Preduzeća su spremna da, kada gube, od države uzimaju novac, ali ne i da joj dostave podatke kako se taj novac troši, kakvi se ugovori i s kim ih sklapaju, kome su sponzori, koliki su bonusi i kome ih dele“, rekao je Radulović.

Nijedno od 803 preduzeća od kojih su traženi podaci nije dostavilo potpune informacija, deo nije dostavio ništa, dok, kako se izražavaju u Ministarstvu privrede, 'sa delom preduzeća ne postoji zadovoljavajuća saradnja'.

Konačno, zaključak mladog ministra finansija Lazara Krstića nakon uvida u javne finansije, odnosno poslovanje državih i javnih preduzeča, prilično je slikovit:

„Ne kontrolišemo ni gde trošimo ni koliko trošimo, a godinama trošimo više nego što zarađujemo i javni dug, odnosno deficit je posledica toga. Nisam siguran da bismo u svojoj kući isto radili. Trenutno trećina budžeta odlazi na penzije, četvrtina na plate u javnom sektoru, a deset odsto se troši na subvencije. To vam je kao motor koji radi da bi stajao u mestu, a sve manje novca se ima za rezervne delove. To je neodrživo“, zaključio je nedavno Krstić.

Ako ovom Nišliji ništa ne može da se zameri zbog ovakvog stanja, jer zaista nije kumovao niti jednom zapošljavaju u javnom sektoru, ponašanje 'starih' predstavnika Vlade je u najmanju ruku cinično. Na čelu dva najveća javna preduzeća, Elektroprivrede Srbije i Železnica Srbije su kadrovi  Srpske napredne stranke. Telekomom koji se ne vodi kao javno preduzeće, ali je firma u državnom vlasništvu, takođe šefuje kadar koji je birao SNS. Na čelu Pošte Srbije je Milan Krkobabić (PUPS), Socijalistička partija Srbije godinama je upravljala Galenikom, Srbijagasom, Putevima Srbije, Dunav osiguranjem...
titanik
Nazad na vrh Ići dole
Drag65
VIP
VIP
avatar

Broj poruka : 611
Points : 1423
Datum upisa : 12.07.2009

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   10/29/2013, 10:54

U Srbiji lošiji uslovi poslovanja

Vašington -- Srbija je u izveštaju Svetske banke o uslovima poslovanja u 189 zemalja sveta zauzela 93. mesto, što je pad za šest mesta u odnosu na prošlu godinu.Od 10 pokazatelja kojima se meri lakoća poslovanja, Srbija je najgore rangirana po brzini izdavanja građevinskih dozvola, gde se zadržala na 182. poziciji kao i prošle godine, navedeno je u najnovijem izveštaju SB.

Što se tiče pokazatelja "pokretanja posla", odnosno brzine registracije preduzeća, Srbija je pala na 45. sa prošlogodišnjeg 38. mesta.Pozitivan pomak Srbija ima u međunarodnoj trgovini, gde je zauzela 98. mesto, napredujući sa prošlogodišnjeg 102. mesta, dok je što se tiče nesolventnosti, Srbija napredovala za jednu poziciju, na 103. mesto.

Ostali pokazatelji po kojima su zemlje rangirane su upis nepokretnosti, gde je Srbija pala na 44. sa prošlogodišnje 41. pozicije, zatim dobijanje kredita, gde je pala za dva mesta na 42. mesto, dok je po zaštiti investitora na 80. mestu, kao i prošle godine. Po plaćanju poreza Srbija je zabeležila pad na 161. mesto sa prošlogodišnjeg 157, zbog povećanja poreza na dobit.

Među zemljama u okruženju od Srbije je lošije pozicionirana samo Bosna i Hercegovina, koja je na 131. mesto.

Najbolje rangirana je Makedonija koja je na 25. mestu i nalazi se medju zemljama koje su u ovogodišnjem izveštaju najviše napredovale, zatim je Slovenija na 33. mestu, Crna Gora na 44. mestu. Hrvatska je zauzela 89. poziciju, dok je Albanija na 90. mestu.
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2013&mm=10&dd=29&nav_id=770928

Vlada bi ovime prvenstveno trebalo da se bavi, a ne "pravljenjem biznisa", ali to je već mnogo puta ponovljena priča: rade ono što ne znaju, a ne bave se onime što im je posao.
Nazad na vrh Ići dole
Boranija
Old member
Old member
avatar

Broj poruka : 1540
Points : 4671
Datum upisa : 25.07.2010

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   10/31/2013, 13:57

BEOGRAD, Premijer Srbije Ivica Dačić kritikovao je strane investitore u Srbiji jer, nakon pobjede na tenderima, posao ustupaju domaćim firmama po dvostruko nižim cijenama.

„Na tenderima pobjeđuju strane kompanije, koje te poslove daju domaćim firmama po strašno niskim cijenama, a mi ćutimo. Toga nema nigdje. To je krađa, u stvari, krađa je to što su doneseni takvi zakoni, a krivi su političari“, upozorio je Dačić na promociji „Bijele knjige 2013″ Savjeta stranih investitora.

On je objasnio da država daje kredite domaćim firmama, ali da se na taj način ne razvija domaća privreda, jer na tenderima mogu da pobjeđuju samo strane kompanije, koje zadovoljavaju sve potrebne uslove.

_________________
Kad ima love za šljam, ima da bude i za mene!!
Nazad na vrh Ići dole
Limited011
Old member
Old member
avatar

Broj poruka : 1462
Points : 4026
Datum upisa : 07.05.2009

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   10/31/2013, 17:10

OPADA PROMET NA MALO!!

Prema preliminarnoj oceni Republičkog zavoda za statistiku, realni međugodišnji rast BDP-a je u trećem tromesečju iznosio 3,2%. U odnosu na isti period prethodne godine, rast BDP-a u prvih devet meseci iznosi 2,0%.

Industrijska proizvodnja je u septembru, prema desezoniranim podacima, porasla za 1,9%, dok je u odnosu na isti mesec prethodne godine bila viša za 13,4%. Međugodišnje posmatrano, prerađivačka industrija je ostvarila rast od 12,2%, sektor rudarstva rast od 10,4% i snabdevanje električnom energijom, gasom i parom rast od 19,8%.

Prerađivačka industrija je u septembru, prema desezoniranim podacima, porasla za 3,2%. U okviru prerađivačke industrije, najveći pozitivan doprinos ukupnoj industriji potiče od proizvodnje motornih vozila, prehrambenih proizvoda i derivata nafte. S druge strane, najveći negativan doprinos ukupnoj industriji dala je proizvodnja hemijskih proizvoda i pića.

Međugodišnje posmatrano, promet robe u trgovini na malo je u septembru bio realno niži za 8,6%. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u septembru je ostvaren izvoz od 1,1 milijardu evra, što predstavlja desezonirani rast izvoza od 6,5%. S druge strane, desezonirani rast uvoza iznosio je 4,0%. Međugodišnje posmatrano, u septembru je robni izvoz, izražen u evrima, povećan za 40,7%, a uvoz za 17,4%. U periodu januar–septembar, međugodišnje posmatrano, ostvaren je rast robnog izvoza od 26,7%, a uvoza za 4,8%.

_________________
Henri Kisindžer: “Opasno je biti neprijatelj SAD-a, ali je pogubno biti i njen prijatelj.”
Nazad na vrh Ići dole
Sutra
PESIMISTA
avatar

Broj poruka : 1120
Points : 4299
Datum upisa : 11.12.2010

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   11/1/2013, 01:10

Ma kakav bre promet na malo, koga to zanima. NEMA VISE TROSENJA!!!!!
Q3 BDP 3.2%, a 2% zbirno Q1-Q3. Ovo je FENOMENALNO.
Berza ima sansu da do proleca poraste 50-70%, a da se PE racio sa 5 popne na 7-8.
Mislim da je dinar koji procenat precenjen, ali je prestao da gubi vrednost i moze ostati na ovom nivou
jos godinama uz ovakve pokazatelje. I rublja je takodje cak i veci procenat precenjena,
pa se odrzava stabilnom jos od kraja krize.

Hvala Vucicu sto si zaustavio povecanje minimalca, Hvala Jorgovanka sto si zaustavila
inflaciju. Hvala i sto ne dozvoljavas spekulacije i sprecavas rast dinara ovih dana.
Hvala Seice sto si iz ko zna kog razloga izabrao Srbiju da joj pomazes.
Hvala svima koji niste odustali od Srbije, cak i kada ja vec odavno jesam.

SLEDECE:

* Gradjavinske dozvole
* Smanjenje poreza na rad
* Ukidanje poreza na dohodak gradjana
* Smanjenje penzija na 10% BDP
* Zaustavljanje duga na 60% BDP i nadam se kasnije smanjenje istog
* Besplatno zdravstveno osiguranje za sve Srbe i ostale gradjane nase zemlje
* Dalje povecanje akciza i svih poreza na potrosnju, a najvise bih voleo ako moze
da poskupi registracija kola bar duplo, to bi pokrilo dobar deo smanjivanja poreza na rad.

Odusevljen sam koliko cu para zaraditi u procentima, a da se tome ni najmanje nisam nadao
pre nekoliko godina. Cak mi dodje da prosirim posao i da zaposlim jos radnika
ako smanje stvarno ove poreze. A mozda na prolece kupim i 500L ako sve bude ok.
Ovoliko nismo stizali evropu jos od Kostunicinog vremena. Ma sta ko mislio o njemu,
on je bar vratio skoro sve dugove Srbije, a dug je zao drug, a i BDP je picio samo tako.

Da nema NIISa i FIATa, ne bi bilo ni ovih rezultata ni ovog teksta, ali s obzirom da
se u skorije vreme ne ocekuje veca kriza u svetu, skroz je OK radovati se rezultatima
i nadati se da ce se pojaviti i ostale firme koje ce preuzeti stafetu napretka.
Ovo je lepa vest za sve forumase i nadam se da ce svako bar malo omastiti svoje brke.


99 

2014-2016=2004-2006 DACE BOG
Nazad na vrh Ići dole
Kobe Bryant
VIP
VIP
avatar

Broj poruka : 2725
Godina : 41
Localisation : N.BGD
Points : 5000
Datum upisa : 22.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   11/7/2013, 10:02

Jel ovo ironija ili si nešto popio?
scratch 

_________________
Najviše volim zakone koji nemaju kaznene odredbe, ti su najbolji!
Nazad na vrh Ići dole
Fmember
VIP
VIP
avatar

Broj poruka : 1291
Points : 4044
Datum upisa : 01.11.2010

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   11/7/2013, 12:21

Kobe Bryant ::
Jel ovo ironija ili si nešto popio?
scratch 
pa ima i sutra pravo da bude optimista.

e sad da li sa pravom i ili ne, u to ne bih da ulazim.

_________________
Bolje je živeti na nogama nego na umreti na kolenima
Nazad na vrh Ići dole
http://en.wikipedia.org/wiki/Boycie
Gocili
VIP
VIP
avatar

Broj poruka : 244
Localisation : Vojvodina
Points : 846
Datum upisa : 25.05.2009

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   11/7/2013, 13:27

Menja se sentiment generalno, sto je dobar znak!
Nazad na vrh Ići dole
Smile
Old member
Old member
avatar

Broj poruka : 1209
Points : 3753
Datum upisa : 04.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   12/20/2013, 16:57

Privredna aktivnost ostvaruje spor rast koji će na godišnjem nivou iznositi između 1,5 i 2%, inflacija usporava i do kraja godine će biti najverovatnije 4-5%, a tekući deficit je takođe u padu i u 2013. godini će iznositi 6-7% BDP-a. Veći deo privrede i dalje se nalazi u recesiji, privredna aktivnost i zapsolenost u većini delatnosti opada, a oporavak je koncentrisan u nekoliko delatnosti, uključujući poljoprivredu koja se vraća na prosečna nivo. Finansijske performanse privrede se ubrzano pogoršavaju. Masovna nemogućnost preduzeća da redovno plaćaju reprogramirane poreske obaveze, ukazuje na razmere problema nelikvidnosti i nesolventnosti u privredi. Pogoršava se i stanje u bankama jer realna vrednost kredita opada, a procenat loših kredita raste, konstatuje u uvodniku biltena Kvartalni monitor ekonomista Milojko Arsić.

Nezaposlenost stagnira na vrlo visokom nivou od 25%, pri čemu je polovina mlade generacije bez posla. Dominaciju negativnih tendencija u privredi Srbije potvrđuju nepovoljne ocene ekonomske politike od strane MMF i pogoršanje plasmana Srbije na rang listi konkurentnosti koju je objavio Svetski ekonomski forum.

Slabiji plasman na listi Svetskog ekonomskog foruma ukazuje na to da su rastući makroekonomski rizici, u potpunosti neutralisali sprovedene reforme, poput ukidanja brojnih kvazifiskalnih dažbina. Ekonomski opo-ravak EU, sa kojom je privreda Srbije tesno povezana, još uvek vrlo spor, a njegova dugovečnost je neizvesna.
Fiskalni deficit u ovoj godini će iznositi 5,5-6% BDP (odnosno preko 7/% po definiciji MMF) i biće najveći u Centralnoj i Istočnoj Evropi, dok je javni dug u prethodnih godinu dana porastao za 3,6 mlrd evra odnosno za 23% - rast javnog duga se u toku poslednje godine ubrzava. Struktura javne potrošnje se pogoršava, jer se u okviru nje smanjuje učešće javnih investicija, a kao posledica toga oko 2/3 zaduživanja države u ovoj godini je bilo namenjeno za finansiranje tekuće potrošnje (plata, penzija, kamata, subvencija i dr.).
Javni dug će krajem godine dostići 63-64% BDP, rasho-di za kamate rastu, pa postoji rizik da rast javnog duga postane samogenerišu odnosno da rast rashoda za kamate bude veći od ušteda države na drugim pozicijama.
Nepovoljno stanje u javnim finansijama Srbije, kao i pogoršanje uslova zaduživanja na međunarodnom finansijskom tržištu za sada isključuju mogućnost zamene skupih kredita jeftinijim u okviru tržišnih aranžmana.
Nazad na vrh Ići dole
Ars Vivendi
VIP
VIP
avatar

Broj poruka : 2049
Points : 6126
Datum upisa : 21.01.2009

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   12/24/2013, 14:22

Ni Austrijanci ne veruju i bolju 2014. u Srbiji

Trenutno privredno stanje u Srbiji je složeno i problematično, smatra gotovo 90 odsto od anketirana 122 austrijska preduzeća koja posluju u Srbiji.

Što se tiče privrednih izgleda u Srbiji za narednu godinu, stavovi se razilaze - više od 50 odsto učesnika u anketi smatra da se situacija neće mnogo promeniti, dok 34 odsto gleda sa optimizmom u budućnost i očekuje uzlazni trend.

Trgovinski savetnik u Ambasadi Austriji Andreas Haidenthaler kazao je na konferenciji za novinare da je oko 30 odsto austrijskih preduzeća iznelo pozitivnu prognozu sopstvenog poslovanja za narednu godinu.

Poslovanje sopstvenog preduzeća 66 odsto ocenilo je kao zadovoljavajuće, a sedam odsto čak vrlo dobrim, dodao je Haidenthaler.

Po pitanju privrednih uslova u Srbiji 62 odsto preduzeća - učesnika smatra da postoji velika potreba za poboljšanjem, a oko trećine ispitanika izjavilo je da je zadovoljno.

Od posebnih važnih kvaliteta srpskog tržišta posebno se izdvaja suzbijanje korupcije, poboljšanje platežnog "morala" i isti uslovi za takmičare na tržištu, kao i kvalitet radne snage i napredovanje na polju EU integracija.

S druge strane, Srbija je dobila plus kada je u pitanju raspoloživost i kvalitet radne snage, kao i raspoloživost i kvalitet dobavljača.

Tri četvrtine preduzeća se nada smanjenju birokratije. a 71 odsto stabilnoj valuti, naveo je Haidenthaler.

Za uspešni nastavak poslovanja i dodatna ulaganja 62 odsto učesnika ankete smatra da je neminovna stabilnost valute i EU integracija.

_________________
Prazan listić nije stav!
Izaberi da drugi ne bi birali umesto tebe!
Nazad na vrh Ići dole
ivan45
VIP
VIP
avatar

Broj poruka : 171
Points : 464
Datum upisa : 04.12.2011

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   1/21/2014, 19:16

Srbija će imati najniži rast u JIE

Kako se navodi u izveštaju Regionalni ekonomski izgledi, prognozirana stopa rasta BDP Srbije niža je za 0,4 procentna poena nego u oktobarskom izveštaju Evropske banke za obnovu i razvoj.

Izvoz će i u 2014. biti glavni pokretač ekonomskog rasta Srbije, ali će potrošnja ostati niska, uglavnom zbog niske kreditne aktvnosti i očekivane fiskalne štednje. Kao rezultat toga rast će biti 1,3 odsto, što je nešto slabije nego u 2013. godini, navela je EBRD.

Prema proceni EBRD, rast BDP Srbije u 2013. godini bio je 2,2 odsto.

Navodi se da će ekonomski opravak u regionu jugoistočne Evrope i u 2014. godini biti skroman pošto će prosečna stopa rasta biti 2,1 odsto, posle rasta od dva odsto u 2013. godini.

Predvodnik po brizini rasta BDP u 2014. godini biće Kosovo sa povećanjem BDP od 3,5 odsto.

Na drugom mestu je Makedonija sa rastom od tri odsto i jedina zemlje u regionu kojoj je u januarskom izveštaju poboljšana prognoza rasta, sledi Rumunija sa rastom BDP od 2,4 odsto, Crna Gora sa dva odsto, Bosna i Hercegovina i Bugarska sa po 1,8 odsto, a ispred Srbije je i
Albanija sa rastom BDP od 1,7 odsto.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2014&mm=01&dd=21&nav_id=802650&fs=1
Nazad na vrh Ići dole
FatCat
Member
Member
avatar

Broj poruka : 465
Points : 1101
Datum upisa : 14.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   3/31/2014, 01:03

Pad prehrambene industrije

Proizvodnja prehrambenih proizvoda u 2013. pala je za 4,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Najveći pad je kod biljnih i životinjskih ulja i masti - 17,2 odsto, zatim u preradi i konzervisanju ribe - 16,3 odsto.

Najveći rast proizvodnje lane je u odnosu na 2012. godinu zabeležen kod pekarskih proizvoda i testenina, 2,4 odsto.

Rast proizvodnje prehrambenih proizvoda u 2013, beleži se kod voćnih sokova, čokolada, peciva, konzervisanog povrća, dok je neznatan pad primećen u proizvodnji sirovog i rafinisanog ulja, brašna, testenina, mineralnih voda i piva.

Pad proizvodnje uslovljen je i smanjenom tražnjom. Trend koji je započeo s krizom krajem 2008. godine i dalje se nastavlja. Osim što se smanjuje obim kupovine, ona se svodi na krajnje neophodne namirnice.

Pad maloprodajnog prometa direktna je posledica veće nezaposlenosti, pada proizvodnje i izvoza domaće privrede, smatra saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović.

Predsednik Privredne komore malih i srednjih preduzeća Srbije Milan Knežević ocenjuje da ovakvom stanju na tržištu hrane doprinosi to što prodajni lanci zadržavaju monopol nabavke u plasmanu svoje robe iz svoje zemlje ili iz drugih država, gde su cene povoljnije. Uvozni lobi tako forsira beli luk iz Kine, ali i pasulj iz Kirgistana.

Predsednica Centra potrošača Srbije CEPS Vera Vida smatra da je padu proizvodnje hrane doprineo, pre svega, slab ili nikakav podsticaj u agrar, to jest subvencije koje sa druge strane postoje u zemljama EU.

U Privrednoj komori Srbije ističu da je 2013. u odnosu na 2012. godinu bio povećan izvoz sirovog suncokretovog ulja, jestivog suncokretovog ulja, šećera, brašna od pšenice i konditorskih proizvoda.

Industrijska proizvodnja u Srbiji u januaru pokazuje rast od 3,8 odsto, a prerađivačka za čak 7,3 odsto.

Od deset najvećih oblasti prerađivačke industrije, koje zahvataju 60 odsto njene ukupne proizvodnje, prvog meseca ove godine porast je imalo njih osam. U januaru je proizvodnja hrane za 4,6 odsto veća od prošlogodišnjeg proseka.

_________________
Dinkić: Drugačije bi sve bilo da sam bio premijer !!
Nazad na vrh Ići dole
Smile
Old member
Old member
avatar

Broj poruka : 1209
Points : 3753
Datum upisa : 04.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   4/3/2014, 02:14

Najviše zahteva za uvođenje predstečajnog postupka podneto je Privrednom sudu u Beogradu, čak 32, od čega je u 20 predmeta odobren plan reorganizacije, dok se kod njih 12 čekaju ročišta. Za sada, niko nije odbijen.

Kod tog suda je i najviše zvučnih imena kompanija koje su se doskoro predstavljale kao veliki privredni sistemi. Među zahtevima su Luka Beograd, Interkomerc, Beohemija i Unifarm, Veterinarski zavod, Imes, ITM grupa, Bomeks, Gemaks, Asprom, Caričin grad...

Od ukupno 43 milijarde dinara koliko samo bankama duguju preduzeća koja su podnela zahtev za predstečaj, a on još nije usvojen, najzaduženiji je Interkomerc koji, sa svojim firmama duguje oko 11 milijardi.

Veliki dug imaju zbirno i četiri preduzeća u vlasništvu ne mnogo poznatog Dejana Babića - ITH, Unifarm, Unifarm Medicom i Toza Marković, koja su u blokadi za iznos od oko sedam milijardi dinara.

Sledi Beohemija sa ukupnim dugom po kreditima od 4,5 milijardi, potom Veterinarski zavod Zemun Dragana Đurića, koji sa matičnom Zekstrom i privatizovanom Optikom ima blokadu od preko dve milijarde.

Najveći deo tih preduzeća drže ljudi koji su u nekom trenutku bili tranzicioni dobitnici, koji su imali dobar biznis, koristili brojne državne privilegije. Uglavnom su se obogatili na uvozu, jakom dinaru, trgovini, koristili sve moguće pogodnosti koje je država davala od jeftinih kredita, zajmova za likvidnost...

Oni su stajali u redu kod Fonda za razvoj, kod banaka. To su preduzeća koja su se prefinansirala, odnosno raširili delatnost da više ne mogu to da isfinansiraju, kaže za Danas profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić.
Nazad na vrh Ići dole
MORNAR
VIP
VIP
avatar

Broj poruka : 506
Points : 1472
Datum upisa : 28.01.2010

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   5/14/2014, 16:40

EBRD: Srbija sa najnižim rastom u regionu

Srbija će ove i iduće godine imati privredni rast od jedan odsto, što je više nego upola manje nego 2013. i biće najmanji rast u regionu, objavila je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), upozorivši da bi rast mogao da bude i niži.

Prognoza ekonomskog rasta Srbije snižena je na jedan procenat sa 1,3 odsto prognoziranih u januaru, zbog verovatnog znatnog smanjenja rashoda nove vlade Srbije.

Takođe, obrazložio je EBRD, Srbija ima značajne trgovinske i investicione veze sa Rusijom, što dodatno doprinosi povećanju neizvesnosti u sadašnjoj klimi.

Prošle godine Srbija je ostvarila ekonomski rast od 2,5 odsto zahvaljujući dobroj žetvi i velikom rastu izvoza, uglavnom automobilske industrije, navodi se u Regionalnim ekonomskim prognozama evropskog kreditora.

Po ocenama EBRD, za Srbiju je sada ključna restriktivna fiskalna politika koja će kočiti rast u naredne dve godine ali će izvoz u 2014. nastaviti da bude pokretač rasta.

U izveštaju se navodi da je inflacija u Srbiji znatno smanjena poslednjih meseci, ali i ukazuje na problem velikog deficita, koji je iznad sedam odsto BDP, i velikog javnog duga, iznad 60 odsto BDP.

Ta banka upozorava i da je oko 20 odsto ukupnih zajmova nenaplativo, što predstavlja faktor rizika za stabilnost bankarskog sektora i cele srpske ekonomije.

Srbija će i ove i sledeće godine zabeležiti najmanji ekonomski rast u regionu Jugoistočne Evrope.


Nazad na vrh Ići dole
Smile
Old member
Old member
avatar

Broj poruka : 1209
Points : 3753
Datum upisa : 04.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   5/21/2014, 16:29

Fajnensal Tajms: nakon prolaska opasnosti od daljih poplava, potencira sada veću pažnju na saniranju štete, a posebno kada se imaju u vidu fiskalni problemi koje imaju Srbija, Bosna i Hrvatska, i gde se u „Srbiji ove godine očekuje najveći budžetski deficit u Evropi.“

„Možda je suviše rano pričati o gubicima koje je ovo razaranje prouzrokovalo, ali nema sumnje da je ovo veliki udarac za privredu. Neki izveštaji sugerišu da je ova prirodna katastrofa uticala na čak 10 odsto privrede u Srbiji“, kaže za FT Abbas Ameli-Renani, strateg za razvoj tržišta u RBS-u i dodaje da fiskalni trošak može da ima uticaja na performanse srpskih sredstava na međunarodnim tržištima.

„Ovo će uticati i na reforme premijera Vučića koje će se zajedno sa fiskalnom konsolidacijom morati usporiti u vremenu koje zahteva punu nacionalnu harmoniju“, kaže Ameli-Reneni.
Nazad na vrh Ići dole
Fmember
VIP
VIP
avatar

Broj poruka : 1291
Points : 4044
Datum upisa : 01.11.2010

PočaljiNaslov: vv   5/26/2014, 21:34

Citat :
Sredinom 2006. godine, nakon prodaje mobilnog operatera Mobi 63 i dve banke, Vlada Repubilike Srbije donela je odluku da napravi Nacionalni Investicioni Plan (NIP). Dobili smo Ministarstvo za NIP, a Vlada je prihvatila petogodišnji plan. Koliko sam uspeo da pronađem budžet za NIP u prve 2 godine bio je 1,7 milijardi evra (1,4 milijarde iz prihoda od privatizacije, a 300 miliona od kredita i donacija).

NIP je uključio 8 oblasti koje pokrivaju infrastrukturu, zdravstvo, sport, obrazovanje i kulturu, a planirano je da sredstva budu raspoređena po svim regionima.

Ovo je pravi primer gde Vlada koristi fiskalni stimulans povećanjem javne potrošnje kako bi ohrabrila i podržala ekonomski rast. Argumenti za dodatnu potrošnju su povećanje agregatne tražnje, povećanje potrošnje i ekonomske aktivnosti. Tu su i drugi benefiti: smanjenje nezaposlenosti i povećanje opšteg stanja u privredi.

Prvi argument protiv fiskalnog stimulansa je da državna potrošnja može delovati inflatorno, pa bi se pojedini ekonomisti kod povećanja agregatne tražnje pre odlučili za kontrolu novca koji cirkuliše u državi. Takođe, postoji i vremenski razmak između potrošnje i benefita koje povećana potrošnja donosi. Npr, povećanje potrošnje u edukaciju je teško izmeriti (ako ga je uopšte moguće izmeriti) pošto će biti potrebne godine da bi se videle sve koristi. Takođe, Srbija je pozajmila 300 miliona evra, koje su, u slučaju da NIP ne da željene rezultate, u teoriji mogle dovesti i do većih poreza u narednim godinama, kako bi država vratila dug.

Početkom 2007. godine, ekonomista Milan Prokopijević objavljuje članak "Nacionalni Investicioni Plan je štetan", gde ističe da će NIP izazvati korupciju, veću inflaciju i da nije dobro da se Vlada tako meša na tržištu. On je citirao i Milton Fridmana, koji je u govoru na Cato Institute u Moskvi 2003. izjavio da ekonomije u tranziciji ne mogu da se ponašaju isto kao i ekonomije razvijenih zemalja, te da one moraju ubezbedi slobodno tržište i smanjiti državnu potrošnju.

A šta smo dobili?

2012.
inflacija 12% (2008 je bila 8,6%)
rast BDP-a -1,7% (2008. bilo je +3,8%)
rast nezaposlenosti +26% (14% 2008)
javni dug u odnosu na BDP 60% (29,2% u 2008)
PDV 20% (18% u 2008), a i ostali porezi su povećani

Iako je nastupila i Svetska ekonomska kriza, koja sigurno ima značajan udeo u padu svih ekonomskih indikatora, mislim da je i Srbija još jedan primer kako fiskalni stimulans može biti pogrešan. Povećanje javne potrošnje nije pomoglo ekonomiji, da li zbog korupcije ili lošeg sistema?

Poznato je Kejnzovo verovanje da je povećanje javne potrošnje toliko dobra mera da nije bitno toliko ni o kojim se projektima radi (makar platili ljude da otkopavaju, pa zakopavaju iste rupe). Očigledno je da smo mi sami sebi iskopali rupu.

_________________
Bolje je živeti na nogama nego na umreti na kolenima
Nazad na vrh Ići dole
http://en.wikipedia.org/wiki/Boycie
Teletrader
Member
Member
avatar

Broj poruka : 894
Points : 2513
Datum upisa : 05.09.2008

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   7/6/2014, 16:51

Srbija tone u bankrot, vlada više nema izgovora

Srbija, u kojoj je svaki peti građanin bez posla, a broj penzionera veći od broja zaposlenih, bori se sa rekordnim budžetskim deficitom i preti joj bankrot, ocenjuje agencija France presse.

U analizi objavljenoj nekoliko dana posle posete premijera Aleksandra Vučića Parizu, AFP podseća da je Vučić najavio reforme, uključujući rezove u glomaznom javnom sektoru, ali da analitičari upozoravaju da konkretne mere tek predstoje.

Glavni analitičar Standard banke za tržišta u razvoju Timothy Ash, izjavio je za AFP da su "veoma visoka očekivanja" od nove Vlade Srbije.

"Obećavali su mnogo, imaju mandat za reforme i građani od njih očekuju rezultate - više nema izgovora". Ako ne budu delovali, tržišta će ih kazniti pošto se razmere duga približavaju nivoima održivosti, kazao je Ash.

Očekuje se da će Srbija ove godine imati rekordni budžetski deficit od osam odsto, uz rast od jednog procenta. Situacija bi, međutim, mogla da se pogorša za dodatna 0,2 procentualna poena zbog posledica poplava, navodi francuska agencija.

Vučić, koji je, kako je navedeno u analizi, obećao oporavak posrnule srpske privrede, rekao je da je njegova Vlada spremna da sprovede bolne reforme, uključujući povećanje poreza, nove rezove u javnom sektoru i smanjenje subvencija.

"Ako to ne uradimo u narednih šest-sedam meseci, nećemo nikada", rekao je on, upozorivši da bi Srbija, sa sadašnjom javnom potrošnjom, mogla da se nađe u situaciji u kakvoj je Grčka.

"Imamo više penzionera nego zaposlenih, a od zaposlenih, više od 50 odsto je u javnom sektoru. Ko to može da izdrži?", kazao je premijer.

Budžet Srbije, koji dostiže oko osam milijardi evra, grca pod teretom isplata 1,7 miliona penzija i više od 700.000 plata za zaposlene u javnom sektoru, u zemlji koja ima 7,2 miliona stanovnika. Više od 20 odsto radno sposobnih građana je bez posla, a mnogi od zaposlenih jedva preživljavaju s prosečnom platom od 350 evra, navedeno je u analizi.

Ministar privrede Dušan Vujović rekao je da budžet dodatno opterećuju subvencije u iznosu od 600 miliona evra godišnje za 161 državno preduzeće, koje je trebalo da bude zatvoreno još pre 10 godina.

Vujović je najavio da bi do kraja 2016. godine trebalo da bude privatizovano još 400 državih preduzeća i dodao da Vlada traži međunarodne investitore za oporavak tih firmi. Srbija, prema njegovim rečima, mora da reformiše i zastarele zakone o radu, privatizaciji i stečaju.

Očekuje da Skupština Srbije usvoji te reforme do kraja jula, a kako navodi AFP, analitičari, pak, smatraju da vlada ne deluje ni dovoljno brzo, ni dovoljno odlučno u rešavanju krize.

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić rekao je da bi srpski deficit ove godine mogao da bude najviši u Evropi, dok istovremeno, "Vlada deluje manje spremno za fiskalnu konsolidaciju i sprovođenje reformi nego u vreme kada je formirana".

AFP podseća da je rebalans budžeta, prvobitno najavljen za jun, odložen za kasnije i da je za oktobar odloženo i smanjenje plata u javnom sektoru.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov predviđa da bi javni dug do kraja godine mogao da dostigne 70 odsto BDP. Ako Vlada ne sprovede reforme u narednih šest meseci... suočavamo se sa ozbiljnom opasnošću od javnog duga, rekao je on.

Lažna je dilema da li treba da smanjimo plate ili penzije ili da sprovedemo štednju u javnim preduzećima. Nemamo izbora, moramo da uradimo sve te tri stvari ili ćemo propasti, upozorio je on.

Vučić je, kako prenosi AFP, poručio da ne postoji nikakva alternativa paketu nepopularnih reformi. "Ovo je borba za opstanak, to moramo da uradimo i uradićemo", rekao je premijer Srbije.
Nazad na vrh Ići dole
Friz
VIP
VIP
avatar

Broj poruka : 1665
Godina : 47
Points : 2920
Datum upisa : 16.12.2007

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   7/21/2014, 11:52

BEOGRAD - Slovenački ekonomista Jože Mencinger komentariše najnovije poteze vlasti u Srbiji i upozorava da su se strane investicije pokazale kao nešto što iz novih članica EU izvlači novac.
Mencinger, profesor u penziji, izjavio je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa da ga program Vlade Srbije pod vodjstvom premijera Aleksandra Vučića "nije impresionirao".

- Čini mi se dosta nekonzistentan. S jedne strane obećava subvencije, a s druge strane sniženje poreza. To na neki način ne ide zajedno. Ako imaš subvencije, moraš negde naći novac. Obećava da će se situacija promeniti na bolje, ali smanjuju potražnju pošto smanjuju prihode pojedinaca. Srbija, koja je ipak dosta veća od Slovenije, ne može potražnju obezbediti izvozom. Nadanja da će na taj način obezbediti dovoljnu potražnju, da izađe iz krize, dosta su iluzorna.

- Dosta iluzija je i oko stranih investicija i Srbija se žali da ih nema.

Ne radi se samo o Srbiji. Strane investicije su opale  u svim zemljama, a pogotovo u istočnoj Evropi. Strane investicije su se pokazale kao nešto što izvlači novac, pričam o novim članicama EU. Prošle godine, neto odliv kapitala iz tih zemalja bio je 40 milijardi. Srbija se zavarava da će privući strane investicije na taj način da snizi plate i smanji prava radnika. Mislim da od toga neće biti ništa. Ne zbog Srbije kao takve, nego zbog toga što u ovoj krizi stranih investicija nema puno i nadanja, da će to brzo poboljšati situaciju, su pogrešna.

_________________
All we need is love
Nazad na vrh Ići dole
Kobe Bryant
VIP
VIP
avatar

Broj poruka : 2725
Godina : 41
Localisation : N.BGD
Points : 5000
Datum upisa : 22.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   8/25/2014, 11:35


Због чињенице да им учешће у бриселским санкцијама против Русије доноси болне економске губитке, са разних страна Европе се чују и гласови здравог разума, па је тако на пример немачки лист Билд сабрао штету коју ће због тога имати управо немачка привреда, те се упитао – „Да ли смо ми Немци будале?“, а онда је и словачки премијер поручио Бриселу да „Словаци нису овце“. Стога, ако увођење санкција Русији чак и Немце претвара у будале, а Словаке у овце – није тешко замислити у шта би тек Србе то претворило.

Дакле, прво је поменути немачки таблоид почетком августа констатовао да ће због санкција Руској Федерацији само у области машиноградње Немачка морати да се суочи са губитком 25.000 радних места, док ће у укупном збиру тај број бити много већи, што представља озбиљан ударац чак и за тако моћну привредну силу, а све је то био разлог да Билд напослетку дословно назове Немачку – „ЕУ глупаком“.

Међутим, још упечатљивије речи су се затим могле чути од Роберта Фице, председника Владе Словачке, који је на врло сликовит начин поручио Бриселу да Словаци нипошто не желе да буду оне питоме животиње које пасу траву и повремено блеје, с обзиром да је буквално рекао следеће – „Словачка јесте чланица Европске уније, али то не значи да смо овце. Спадам међу премијере који су већ приликом првог таласа санкција према Русији износили разлоге против тога. О другом таласу санкција да и не говорим... Европска унија се суочила са бумеранг-ефектом. Бумеранг нас је ударио у главу, и то јаче него што смо очекивали када смо Русији уводили санкције”, закључио је Фицо.

Према томе, поучена искуствима других земаља које су послушно прихватиле бриселску политику санкција, а затим са ужасом увиделе штету по своје економске интересе, Србија може одмах са сигурношћу да зна шта је очекује у случају да пристане на исту такву улогу „ЕУ-глупака“ или копитара меког крзна. А најбољи начин да се избегне таква судбина несумњиво се састоји у одлучном прихватању шансе која се указала на руском тржишту за српске произвођаче хране.

Наиме, још једна потврда о могућностима добре зараде за Србију је недавно дошла из руске државне службе задужене за ветеринарску и фитосанитарну контролу, која је дозволила продају млечних производа из Србије у Царинској унији коју чине Русија, Белорусија и Казахстан, а то значи да су јој и за ту врсту производа сада широм отворена врата на целом тржишту Евроазије. Иначе, да би се стекла слика о потенцијалним приходима који се у тој ситуацији могу остварити, најбоље је поменути податак да је сада Србија, барем када је реч о европским земљама, на тај начин остала практички без конкуренције у Русији, која је годишње увозила више од милион тона млечних производа, у вредности од преко 3 милијарде евра.

Наравно, озбиљну зараду на руском тржишту је могуће остварити само уз максималан пласман српске робе, те ако Србија смогне снаге да изусти барем нешто слично попут Роберта Фице, који је поручио да Словаци „нису европске овце“. Јер у том случају би се видело да српски двоглави орао ипак није двоглави папагај који само понавља научене речи од бриселских чиновника.

Ратко Паић,

_________________
Najviše volim zakone koji nemaju kaznene odredbe, ti su najbolji!
Nazad na vrh Ići dole
Vladulns
VIP
VIP
avatar

Broj poruka : 1499
Localisation : novi sad
Points : 5059
Datum upisa : 02.09.2009

PočaljiNaslov: d   1/19/2015, 20:52

BEOGRAD - Evropska banka za obnovu i razvoj smanjila je procenu ekonomskog rasta u Jugoistočnoj Evropi u 2015. a najviše su snižene prognoze za Srbiju i Bugarsku

Ekonomske teškoće Srbije iz 2014, kao posledica poplava, verovatno će se nastaviti i EBRD sada u Srbiji u 2015. očekuje rast BDP od samo 0,5 odsto, dok je septembra prošle godine predviđao rast od dva procenta, navodi se u novim ekonomskim prognozama.
EBRD ocenjuje da će novi program Međunarodnog monetarnog fonda, koji se očekuje na proleće, pomoći da se u Srbiju vrate fiskalna disciplina i poverenje investitora. Međutim, aranžman sa MMF pratiće mere štednje koje će delovati deprecirajuće na domaću tražnju na kratak rok, navodi se u novom izveštaju EBRD.
U većoj meri EBRD je smanjio i prognozu rasta Bugarske u 2015, na 0,8 odsto sa septembarskih dva odsto, a zbog problema u bankarskom sektoru i slabe domaće tražnje.
Istovremeno je prognoza ovogodišnjeg privrednog rasta Crne Gore povećana na tri procenta sa 2,5 odsto zbog većeg priliva direktnih stranih ulganja i napretka u velikim infrastrukturnim projektima.
I Makedonija će imati veći rast, od 3,5 odsto prema u septembru prognozirana tri procenta, čemu će najviše doprineti snažan izvoz.
Prognoze rasta u 2015. godini za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu i Kosovo EBRD je ostavio na septembarskom nivou od 2,5 odnosno 2,7 odnosno 3,5 odsto.
Ekonomski rast u Jugoistočnoj Evropi u 2015. EBRD sada prognozira na 2,2 odsto prema 2,6 odsto jesenas.
Za ceo region u kojem je angažovan EBRD za 2015. prognozira pad privrednih aktivnosti od 0,3 odsto dok se u septembru računalo na rast od 1,7 odsto.
U poslednjem izveštaju Svetske banke za region jugoistočne Evrope se navodi da će privreda Srbije posle prošlogodišnjeg negativnog privrednog rasta od minus dva odsto, ove godine registrovati negativni rast od minus 0,5 odsto.
EBRD takođe navodi da je pad svetskih cena nafte pojačao pritisak na Rusiju, čija ekonomija i tako nije u dobrom stanju, i takodje pogodio ekonomski rast u zemljama izvoznicama energenata i drugim zemljama blisko povezanim sa najvećom ekonomijom na istoku Evrope.
Ekonomsti EBRD prognoziraju da će bruto domaći proizvod (BDP) Rusije u 2015. pasti za gotovo pet procenata. U septembru je u Rusiji očekivan pad BDP od samo 0,2 odsto.
Međutim, EBRD očekuje da od nižih cena sirovina koristi imaju zemlje Centralne i Jugoistočne Evrope, kao i Južnog i Istočnog Mediterana, što će im pomoći da delom nadoknade negativne efekte slabe tražnje u zemljama zone evra.
EBRD podržava razvoj tržišne ekonomije i demokratije u više od 30 zemalja od južnog i istočnog Mediterana, do centralne i istočne Evrope i centralne Azije.
http://www.seebiz.eu/ebrd-snizila-prognozu-za-srbiju-crna-gora-i-makedonija-rastu/ar-103371/
Nazad na vrh Ići dole
Aca kurbla
VIP
VIP
avatar

Broj poruka : 235
Points : 762
Datum upisa : 17.02.2014

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   1/26/2015, 23:08

Kako se kompletiraju bilansi za prošlu godinu, završnu u četvrt veka od kraha planske i trijumfa tržišne ekonomije u ex komunizmu, sve je jasnija slika izneverenih očekivanja u najvećem broju zemalja koje su prihvatile tranziciju.

Što je još gore, ni 10 godina od otvaranja EU za učlanjenje zemalja tranzicije, nije dalo očekivane rezultate konvergencije. Umesto zaključka, analitičari se pitaju da li je koncept tranzicije i konvergencije pogrešan ili je reč o zemljama kojima prosto nema spasa.

Bruegel, think-tank institut iz Brisela, spada u najangažovanije u tim istraživanjima. U tekstu objavljenom na njihovom sajtu na temu konvergencije, dakle uzajamnog približavanja razvijenih i zemalja u tranziciji, Zolt Darvas je dao podugačak naslov koji mediji sažimaju u Konvergencija – 25 godina neuspelog sna. Reč je o stanju ekonomija zemalja koje su 1989. godine pohrlile u tranziciju poverovavši da će vremenom doživeti i konvergenciju (približavanje) najrazvijenijim zemljama EU.

San o prelasku na izobilje ne bi se mogao sasvim i olako označiti kao prevara Evropske unije. Najvećim delom lažna obećanja su delili domaći političari, novinari i ekonomisti koji su, nekada iz najbolje namere, nekada iz računa, crtali fatamorgane.

Iako je prošla specifičan i nominalno bogato finansiran put, Istočna Nemačka (DDR) je najkarakterističniji primer neostvarivosti tranzicije, onako kako je ona koncipirana. Dakako, nije to zbog neznanja i neiskustva nego zato što su interesi diktirali takav smer.

Naime, od 1990. u taj deo Nemačke ulagano je 100 do 140 milijardi (današnjih) evra godišnje, odnosno ukupno 2.000 milijardi iz budžeta zapadnog dela zemlje i 156 milijardi na osnovu pakta solidarnosti EU. Uprkos svemu tome, istočni deo Nemačke i danas je ne samo manje razvijen, nego je ostao bez industrije i postao region iz kojega stanovnici beže: 1989. godine imao je 15,3 a 2013. samo 12,5 miliona stanovnika.

Ogromna upumpana sredstva velikim delom su odmah i ispumpavana nazad na zapadnu stranu. Kako Darvas kaže: “Trabanti jesu zamenjeni BMW-ima, ali je u polovini zemalja tranzicije dohodak po stanovniku niži nego što je bio u komunističko doba”.

Najgore stanje, prema ovoj studiji, je u Srbiji (koja je rekorder), Gruziji, Ukrajini, Tadžikistanu, Crnoj Gori i Moldaviji.

“Posetioci sa strane uglavnom vide sjaj gradova, ali ne i provinciju gde sjaja nema. Varšava, Bratislava, Prag su čak pretekli Beč prema BDP-u po stanovniku, ali su regionalne razlike u njihovim zemljama produbljene toliko da postoje delovi koji za 11 godina (2000/11) nisu doživeli gotovo nikakav napredak”.

Kao primer uspeha navode se Poljska, Slovačka, Albanija i baltičke zemlje koje su umele da iskoriste pogodnosti koje su im tranzicija i kasnije evropska integracija ponudile. Na grafikonima uspešnosti može se videti da je najveći sunovrat zadesilo Gruziju: pad od 40 na 18 odsto proseka BDP-a 10 najrazvijenijih zemalja EU. Srbija je sa 37 pala na 22 odsto tog proseka, Slovenija ušla u tranziciju sa 77 a pala na 71 odsto, Hrvatska je sa 61 dospela na 52 odsto.

Najuspešnija Poljska se sa 45 popela na 60 odsto proseka najrazvijenijih.
Sem što predstavlja nepresušni rudnik informacija, internet pruža i mogućnost da se lako ustanovi hronologija i evolucija zbivanja. Na primer, iako je nakon razdoblja prvobitnog uspona izbijanjem krize 2008. godine došlo do naglog pada ekonomije, u tekstovima do 2010. dominiraju hvalospevi tranziciji. Ozbiljno preračunavanje nastaje 2010. pojavom iscrpne studije: Kud se dede rast u Centralnoj i Istočnoj Evropi u kojoj se kritički analizira tok prilagođavanja, uz generalnu konstataciju da nade nisu ispunjene, ali da vredi nastaviti sa naporima.

Na primer, konstatovano je da su od 1989. do 2008. sve navedene zemlje imale pad industrijske proizvodnje, izuzev Estonije, koja je ostvarila 18 odsto rasta. Srbija je postala rekorder po najvećem padu industrijske proizvodnje od preko 50 odsto, kao i najvećim rastom zaduživanja privatnog sektora.

Uprkos ovoj konkretnoj i korektnoj studiji koja je otvorila vrata ozbiljnim analizama, internetom i dalje dominiraju ravnodušni ili čak pretenciozni tekstovi pozitivističkog propagandnog karaktera. Pretraga po arhivima The Economista, Wall Street Journala i Financial Timesa, samo upotpunjuje utisak da zemlje tranzicije malo koga interesuju, te da ostali imaju preča posla. U pitanju je ipak “29 zemalja od kojih je 14 poboljšalo, 1 zadržala paritet sa najrazvijenijima u EU, dok je 14 zemalja palo na niži nivo od onoga od pre 25 godina”.

Robert Baro, profesor sa Harvarda opominje: “U skladu sa gvozdenim zakonom konvergencije zemljama koje su zaostale u razvoju, u slučaju preokreta uz godišnju stopu rasta od 2 odsto BDP bilo bi potrebno 35 godina da samo prepolove jaz koji ih deli od razvijenih, a 115 godina da ga svedu na 10 odsto”. Ovakve konstatacije nismo imali prilike da čujemo pre 25 godina. Nema sumnje da ni takvo saznanje ne bi promenilo istorijske tokove, ali je sigurno da ne bismo bili opijeni iluzijama.

Prema jednoj tabeli WIIW – Instituta ekonomskih studija iz Beča, u razdoblju konvergencije 2008/12. od deset tranzicionih zemalja primljenih u EU samo su dve imale pozitivnu stopu rasta BDP i to 3,03 (Poljska) i 0,68 (Slovačka). Kojim tempom, i da li ikada, bar te zemlje mogu računati da će dostići nivo najrazvijenijih – deprimirajuće je pitanje.

Tokom decembra 2014. pojavilo se nekoliko analiza koje ne odišu prevelikim optimizmom. Dejvid Lipton iz MMF konstatuje da: “Region rizikuje circulus vitiosus mlohavog rasta uz moguće povlačenje iz tržišno orijentisane politike”. Zabrinut zbog sve manjeg dotoka investicija u “region” (gde se pored zemalja van EU podrazumevaju i one koje su već članice), starenja stanovništva, pada štednje, rasta pesimizma, odugovlačenja reformi, Marek Dabrovski iz Bruegela, fatalistički je potražio odstupnicu u “neizbežnosti ekonomskog rasta”, te veruje da može doći do boljitka, ali će “oporavak trajati mnogo duže nego što se mislilo pre deset godina”.

U oktobru prošle godine Branko Milanović, profesor New York City univerziteta, preduhitrio je ostale svojom skeptičnom analizom pod naslovom “Kome je pao zid” (For whom the Wall fell). On je zemlje tranzicije kategorizovao u četiri grupe: “jasan neuspeh” – BDP ispod onog iz 1990, “relativni neuspeh” – stopa rasta manja od 1,7 odsto, “relativni uspeh” – stopa rasta do 2 odsto i “nedvosmisleni uspeh” – ostvarena prosečna stopa rasta od 2 odsto i više u razdoblju od 25 godina. Srbija je u grupi nedvosmislenog neuspeha zajedno sa Bosnom, Tadžikistanom, Moldavijom, Kirgizijom, Gruzijom i Ukrajinom (koje su tranziciji dodale i rat).

No, ta grupa nije mala i broji 80 miliona ljudi, odnosno 20 odsto stanovnika zemalja u tranziciji. Iz grupe “uspešnih” koja pokriva trećinu ukupnog stanovništva zemalja u tranziciji, on posebno izdvaja zemlje koje su ostvarile rast od preko 3 odsto, a da pritom nemaju nafte, a to su Albanija, Poljska, Belorusija, Jermenija i Estonija – zemlje jasnog kapitalističkog uspeha.


U svim zemljama tranzicije, a posebno u Rusiji, Gruziji i baltičkim zemljama došlo je do dramatičnog produbljivanja dohodovnih razlika i izuzetno malog poboljšanja statusa najsiromašnijih. Prema Gini indeksu, povećanja razlika iznose više od 10 odsto, što je duplo više nego u SAD od 1980. godine do danas. Samo tri zemlje (Poljska, Albanija i Estonija), prema Milanoviću, zaslužuju da se smatraju uspehom, a to je 10 odsto ukupnog broja.

Autor završava konstatacijom: “Uprkos filozofima ‘univerzalne harmonije’ (Fukujama, Garton Eš, Havel, Anri Levi i međunarodni savetnici Borisa Jeljcina) koji su fantazirali o demokratiji i prosperitetu, to se nije ostvarilo za većinu stanovnika Istočne Evrope i bivšeg SSSR”.
***

Ni najmanje ne bih voleo da budem shvaćen kao protivnik tranzicije (u principu) i pridruživanja Evropskoj uniji (konkretno). Jednostavno nisam psihijatrijski slučaj pa da priželjkujem povratak planske privrede. Postoje svedočenja vođa poljske Solidarnosti o tome kako ih je putujući ekonomski cirkus Džefrija Saksa lagao da će promenom sistema odmah započeti blagostanje i demokratija. Njegovo pomoćno osoblje radilo je to isto kod nas.

Taj mamac sračunat na pohlepu dobro je došao političarima bez vizije da imaju šta da poture narodu kao novu ideologiju i da pritom ostanu “čisti”. Novi model budućnosti, sem što je blještav i primamljiv, oslobađa ih od odgovornosti ako dođe do promašaja, a on je neminovan! I danas je najjači argument: “EU traži od nas”. A EU ne traži ništa, nego samo postavlja uslove za članstvo, isto kao što to rade udruženja ribolovaca.

Svakome ko se bar malo razume u funkcionisanje ekonomije moralo je biti jasno, a ekonomistima posebno, da sistem koji je narihtan da bogati bogate pojedince, a siromašne zanemari u raspodeli, ne može funkcionisati obrnuto kada su u pitanju države. Imam publikovanih dokaza da to nisam otkrio tek sada, pa računam da su stručniji od mene to znali bolje i znatno ranije i ćutali.

Citirana tvrdnja profesora Roberta Bara, da zemljama koje su 25 godina zaostajale, pri pokušaju pristizanja najrazvijenijih uz stopu od 2 odsto rasta BDP godišnje, treba 115 godina da bi svele razliku na 10 odsto – dobijena je kompjuterskom simulacijom.

Stvarnost je, međutim, da u sistemu kakav danas vlada, dostići najrazvijenije nije moguće – nikada. To su razumeli Grci i glasali za Ciprasa. Vreme radi za njih, ali i za one koji će gađati taj balon nade.
Nazad na vrh Ići dole
Maca
VIP
VIP
avatar

Broj poruka : 1611
Godina : 40
Localisation : Sombor
Points : 4508
Datum upisa : 28.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   2/25/2015, 20:47

Fokus ::
Pozdravljam sve ucesnike ovog foruma, ovo je moj prvi komentar ovde na ekonomsko stanje u zemlji.
Slusam politicare iz vladajuce garniture koji kazu da zamrzavanje plata i penzija ne bi bitno poboljsalo ekonomsku situaciju jer bi se smanjila traznja tj. potrosnja, sa njom i proizvodnja. Delimicno tacno, jer veliki deo potrosnje su uvozni proizvodi znaci smanjio bi se pritisak na strani uvoza.

Dalje ne samo da treba zamrznuti plate i penzije (sto se tice penzija mislim da penzije iz neke socijalne kategorije 20-25.000 ne treba ni smanjivati, ostale proporcionalno) vec ih treba SMANJITI na one vrednosti koje su odgovarajuce novostvorenoj vrednosti srpske privrede ma koliko ona skromna bila.

Ako je to na primer prosek od 208 eur onda 208 eura i kraj. Ne moze se vise trositi (nikad ne bi trebalo) nego sto se prihoduje osnovno pravilo i samog kucnog budzeta isto mora da vazi i za drzavu (osim kvalitetnih investicija ali to je druga vec prica). Veliki pad plata dovodi do velikog pada potrosnje, ali ovde se po meni dolazi do BITNE stvari: CENA U SRBIJI. Svi znamo da su ovde cene u odnosu na tkzv. beli svet daleko vece iz mnogobrojnih razloga.

Zbog velikog padas traznje usled velikog smanjenja plata, moralo bi doci do velikog pada cena, jer meni je neobjasnjivo da na primer tegla krema kod nas kosta 400 dinara a mozda vec i vise a na primer u Lidlu mozete kupiti za 2 eura slican proizvod. Mislim da su kod nas cene prenaduvane kao i nase plate sve je to jedan balo koji se sprema da pukne. Pretpotavljam da bi jedina reakcija bila veliki pad cena, sada je traznja vestacki povecana zbog vestacki naduvanih plata, mislim da bi u nekom periodu cene dosle do nekog nivoa koji je primeren cenama u svetu i da bi ovo bila samo dobra polozna osnova uz sve ostale reforme koje trebaju da se izvrse.

Znaci, veliko smanjenje plata i velikih penzija po meni je JEDINO resenje da se krene ka izlasku iz krize, a na zalost cini mi se da se o tome ne razmislja ozbiljno tako da su moje nade u bolje sutra izgubljene. Cinjenica je da je ovo VEOMA bolno, ali pre ili kasnije ovo nas ceka, ovo je trebalo davno vec da se uradi, sada je sve bolnije i skuplje. Izvinjavam se ako sam malo oduzio sa ovim komentarom ali nisam nigde jos cuo, video ili procitao da se na ovaj nacin razmislja. Ili je ovo moje vidjenje pocetka resavanja velokog ekonomskog problema pogresno?

Izgleda da te Vučko poslušao! A i kolegu koji je predlagao da se ukinu nacionalne penzije!
kafa

_________________
Prestani da mrziš ako do sebe držiš !
Nazad na vrh Ići dole
Stane Dolanc
Still learning
Still learning


Broj poruka : 104
Points : 292
Datum upisa : 22.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   4/9/2015, 17:59

EBRD definisao najveće prepreke u poslovanju

Politička nestabilnost uz poreski sistem i pristup finansiranju predstavljaju najveće izazove za poslovanje u Srbiji, ali i širem regionu, pokazala je analiza Evropske banke za obovu i razvoj (EBRD).

Kako se navodi u saopštenju EBRD, velika preduzeća u Srbiji zabrinuta su i zbog pitanja dostupnosti električne energije i nelojalne konkurencije koju donosi siva ekonomija, dok se firme iz oblasti usluga žale na korupciju.

Mlade kompanije u Srbiji kao najveće izazove u poslovanju navode poreski sistem i otežan pristup finasiranju, pokazala je peta runda istraživanje o poslovnom okruženju i učinku preduzeća (BEEPS) u 2013. i 2014. godini, koje sprovode EBRD i Svetska banka.

U istraživanju su učestvovali čelni menadžeri više od 15.500 kompanija u ukupno 29 zemalja u kojima posluje EBRD, navodi se u saopštenju, a EBRD je precizirala da je istraživanje u Srbiji sprovedeno od januara do avgusta 2013.
Nazad na vrh Ići dole
Kobe Bryant
VIP
VIP
avatar

Broj poruka : 2725
Godina : 41
Localisation : N.BGD
Points : 5000
Datum upisa : 22.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   6/30/2015, 17:31

БЕОГРАД – Реални пад бруто домаћег производа (БДП) у Србији првом кварталу 2015. године, у односу на исти период претходне године износио је 1,8 одсто, саопштио је данас Републички завод за статистику.

У поређењу са последњим кварталом 2014. године пад БДП је износио 0,4 одсто.

Посматрано по делатностима, у првом кварталу 2015. године у односу на исти период претходне године раст БДП-а од 4,8 одсто био је у сектору финансијских делатности и делатности осигурања, а БДП је пао у сектору индустрије и снабдевања водом и управљања отпадним водама (четири одсто) и сектору државна управа и обавезно социјално осигурање, образовање и здравствена и социјална заштита (3,8 одсто).
Вршилац дужности директора Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић је на конференцији за новинаре у Влади Србије рекао да је на пад БДП у првом кварталу ове године утицала фискална консолидација, односно штедња у буџету Србије која је укључивала и смањење плата и пензија, док је опоравак индустријске производње позитивно утицао на БДП.

Како је додао, позитиван утицај на БДП даје извоз роба и услуга који расте по стопи од 9,7 одсто, као и раст бруто инвестиција у основне фондове по стопи од 4,4 одсто, а негативно утиче раст извоза од 11 одсто и смањење потрошње државе и домаћинстава од 3,5 одсто.

По процени Коваћевића, могуће је да БДП у 2014. години има позитивну стопу раста, уместо буџетом планираног пада од 0,5 одсто, у зависности од тога како ће пословати Железара Смедерево, фабрика Фијата у Крагујевцу и да ли ће бити одржан раст производње у хемијском комплексу и прерађивачкој индустрији.

_________________
Najviše volim zakone koji nemaju kaznene odredbe, ti su najbolji!
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Privreda Srbije - stanje, trendovi   

Nazad na vrh Ići dole
 
Privreda Srbije - stanje, trendovi
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 3 od 5Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
 Similar topics
-
» Novi zakon o zastiti korisnika finansijskih usluga
» Štrajk taksi vozača i autoprevoznika Srbije 03.12.2014.
» Dali ste za ulazak Srbije u Evropsku ili Evroazijsku uniju ?

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
BELEX Club :: BERZA, trendovi, aktuelnosti...-
Skoči na: