INFO - Berza, Ekonomija...

Hm... Credy? Biće interesantno.

Produžen rok za dostavljanje konačnih obavezujućih ponuda za prodaju Specijalizovanog zavarivačkog privrednog društva “Zavarivač” a.d, Vranje




Agencija za privatizaciju je, uzimajući u obzir sve dostupne informacije, odlučila da produži rok za podnošenje konačnih obavezujućih ponuda (Krajnji rok) na tenderu za prodaju Paketa akcija Specijalizovanog zavarivačkog privrednog društva “Zavarivač” a.d, Vranje, šifra tendera ZAV 15/08.



Novi rok za podnošenje ponuda (Krajnji rok) je 31. jul 2008. godine do 16:30 časova po beogradskom vremenu.

08. 07. 2008. 11:30 CET --
Neuspeo tender za «Fabrika reznog alata» akcionarsko društvo, Čačak

Tenderska komisija koja prati sprovođenje javnog tendera radi prodaje 272.249 akcija oznake CFI-kod: ESVUFR, ISIN-broj: RSFRACE56002, nominalne vrednosti 600,00 dinara u vlasništvu Akcijskog fonda i Fonda Pio, što predstavlja 50,11597% ukupnog kapitala privrednog društva: “Fabrika reznog alata” akcionarsko društvo, Čačak, Hajduk Veljkova 37, na sednici održanoj dana 07. jula 2008. godine, konstatovala je da, do krajnjeg roka za podnošenje ponuda, dana 20. juna 2008. godine, nije bilo pristiglih ponuda za kupovinu kapitala privrednog društva “Fabrika reznog alata” akcionarsko društvo, Čačak. Shodno tome, Tenderska komisija je proglasila javni tender neuspelim.
Na sednici je konstatovano da u roku predviđenom javnim pozivom nije postojao nijedan zahtev za otkup tenderske dokumentacije.

08. 07. 2008. 16:30 CET --
Produžen rok za dostavljanje konačnih
obavezujućih ponuda za „DUVANSKU INDUSTRIJU BUJANOVAC” AD za
proizvodnju duvana i duvanske folije, Bujanovac

Agencija za privatizaciju je, uzimajući u obzir sve dostupne informacije, odlučila da produži rok
za dostavljanje konačnih obavezujućih ponuda (Krajnji rok) na tenderu
za „DIB” AD ZA PROIZVODNJU DUVANA I DUVANSKE FOLIJE, BUJANOVAC – šifra
tendera DIB 14/08 do 20. avgusta 2008. godine do 16:30 časova po beogradskom vremenu.

Privredno društvo «DAHLIA» A.D. Beograd

Privredno društvo «Dahlia» iz Beograda,
prodato je na javnoj aukciji 16. marta 2004. godine Konzorcijumu
fizičkih lica, koje predvodi Enver Muhović iz Beograda, na 6 jednakih
godišnjih rata.

Nakon plaćene prve tri rate, kupac nije uplatio četvrtu ratu, zbog čega
je Agencija 23. aprila 2007. godine raskinula kupoprodajni ugovor.

Nakon raskida Ugovora o kupoprodaji društvenog kapitala metodom javne
aukcije, a s obzirom da je kupac pre raskida ugovora izvršio prinudni
otkup akcija, vlasnička struktura privrednog društva «Dahlia» a.d.
Beograd je sledeća:

1. Enver Muhović – 89.561 akcija, što čini 52,33% ukupnog kapitala;
2. Akcijski fond – 81.608 akcija, što čini 47,67% ukupnog kapitala.

Agencija za privatizaciju je 2. juna 2008. godine dobila dopis
privrednog društva «Dahlia» a.d. Beograd, u kome je izložena teška
situacija u privrednom društvu i zatraženo da Agencija za privatizaciju
iznese državni paket akcija na prodaju.



Zaposleni su izrazili želju da kupe paket akcija u vlasništvu
Akcijskog fonda, ali po ceni od 90 dinara po akciji, umesto 635 kolika
je njihova vrednost na berzi.

Agencija za privatizaciju je 8. jula 2008. godine dala nalog Akcijskom
fondu za prodaju akcija na berzi. Nije prihvaćen zahtev društva da se
odobri promena cene na berzi, već će se trgovati po tržišnoj ceni.

Enver Muhović je potpisao izjavu da je spreman da pokloni svoj deo
akcija Akcijskom fondu. Shodno tome, Akcijski fond je juče uputio
gospodinu Muhoviću predlog ugovora kojim bi on ispunio obećanje i
poklonio svoj paket akcija fondu. U tom slučaju, Agencija za
privatizaciju i Akcijski fond bi kao 100% vlasnici preduzeća mogli da
reaguju i obezbede uspešnu prodaju preduzeća «Dahlia», istovremeno
štiteći sve zaposlene i njihova prava.

Zdravlje najvećih svjetskih financijskih institucija bilježi poboljšanje s obzirom da se očekuje da će se gubitci povezani s kreditnom krizom smanjiti tijekom iduće godine, ocijenio je Charles Dallara, izvršni direktor Instituta za međunarodne financije (IIF).

"Mišljenja sam da se općenito zdravlje najvećih 20 od 30 globalnih financijskih institucija poboljšava", kazao je Dallara. IIF je udruženje koje okuplja više od 375 najvećih svjetskih banaka.

"Mislim da je opravdano reći da tijekom iduće godine možemo očekivati smanjenje određenih aspekata previranja povezanih sa strukturiranim proizvodima, te gubitaka vrijednosti tih proizvoda", kazao je taj nekadašnji pomoćnik američkog ministra financija.

Po njegovim riječima, nije nerealno očekivati da bi tijekom iduće godine mogla nastupiti faza određene globalne stabilnosti. Pa ipak, kako je upozorio, tržišna previranja neće završiti ako američko tržište nekretnina ne pokaže znakove poboljšanja.

DAJ BOŽE !!
:sunny:

MILOVANOVIĆ: RTB BOR SAČUVATI
Izvor:Energyobserver

Beograd -- Srbija u neiskorišćenim ležištima na istoku zemlje ima 1,5 do dve milijarde tona metala bakra, kaže Dejan Milovanović.

Profesor beogradskog Rudarsko-geološkog fakulteta Dejan Milovanović izjavio je da postoji mogućnost da se iz tih ležišta godišnje proizvede između 10 i 15 tona bakra i to na duži rok.

"Ranije smo imali proizvodnju koja je bila deset puta veća, oko 150 hiljada tona godišnje. Kada bismo danas imali tu proizvodnju, mogli bismo da hranimo pola Srbije tim novcem. I ne smatram da preterujem, to govore proste računice", naveo je on.

"Primera radi, danas je cena bakra tri puta veća nego što je bila pre godinu i po dana. Trenutno, za tonu bakra dobijate od 7 do 8 pa i preko osam hiljada dolara, a ranije je to bilo 2,5 do 3 hiljade”, dodao je Milovanović.

Prema njegovom mišljenju, država Srbija bi trebalo da sačuva Rudarsko-topioničarski basen Bor, makar uzela i kredite za njegovu modernizaciju.

Milovanović je istakao da je Istočna Srbija bogata rudama i da njih ne treba olako prepustiti strancima. “Stari Bor jeste iscrpljen, međutim, u Istočnoj Srbiji postoji i veći broj drugih neiskorišćenih ležišta”, rekao je on.

Milovanović je, ipak, kazao da su za to potrebne velik e investicije i da država očigledno ne raspolaže novcem za ulaganje.

Velika šteta je, kako je dodao, što “nismo još počeli da se bavimo Borskom rekom koja ima milijardu tona rude bakra”.

“Inače, postoje projekti, samo treba naći debele pare za njihovu realizaciju. To je ujedno i odgovor na pitanje zašto država to ne radi, jer nema pare!”, istakao je Milovanović i dodao da Istočna Srbija raspolaže sa solidnim rezervama bakra i zlata.

Alec ::

Goldman Sachs Group Inc je izviestio da je u svojem trećem ovogodišnjem poslovnom tromjesečju zabiležio 70-postotni pad neto dobiti, pod utecajem jedne od najgorih kriza.

Ta najveća američka investicijska banka izviestila je da je u tromjesečju koje je završilo ostvarila 845 miliona dolara neto dobiti, ili 1,81 dolar po akciji.

Neto prihodi su prepolovljeni, na 6,04 milijarde dolara, s 12,3 milijarde u istom razdoblju prethodne godine.

E, moj Alec... :bball: više ne zna čovek šta da čita, šta da veruje... i kuda sve to ide :shock:
Vidi ove vesti:

1)
Barclays kupuje Lehmanove brokere za 1,75 milijardi dolara
NEW YORK - Najveći deo navedene cene odnosi se na Lehmanovo njujorško sedište i dva podatkovna centra, dok će za njegov severnoamerički odjel investicijskog bankarstva, Barclays platiti samo 250 milijuna dolara.



2)
HBOS potvrdio razgovore o spajanju s Lloydsom
LONDON - Najveći britanski hipotekarni zajmodavac Halifax Bank of Scotland potvrdio je u sriedu da je u "odmaklim pregovorima o udruživanju" s velikom britanskom bankom Lloyds TSB.
Bilo je proteklih nekoliko dana puno glasina i špekulacija o mogućem udruživanju te dvie banke, pri čemu je vriednost dionica HBOS-a u Londonu zabilježila snažan pad nakon kolapsa Lehman Brothersa.

HBOS je najveći britanski hipotekarni zajmodavac koji pokriva oko 25 posto britanskog tržišta, s 15 milijuna štediša.

Ukoliko se udruživanje nastavi, stvorit će se najveća hipotekarna i štedna banka u Velikoj Britaniji.

Nemačka banka ispala glupa?

Izvor: Deutsche Welle 18.09.2008


U trenutku kada je svetsko finansijsko tržište uzdrmano u temelju zbog situacije na Vol Stritu, nemačka državna KFW banka uplaćuje propaloj američkoj banci Leman Braders, 300 miliona evra. Glupost ili nešto drugo?

U pitanju je takozvani svop posao – veoma komplikovana finansijska konstrukcija kojom se, na primer, osiguravaju rizici od kolebanja kurseva. Nejasno je kako je novac prebačen, da li je u pitanju tehnička greška - kako se tvrdi i, najvažnije, da li će ikada biti vraćen ili će samo dopuniti fond za namirenje poverilaca propale američke banke.

Neobjašnjiva greška

U raspravi o budžetu koja je upravo u toku u Bundestagu više poslanika pitalo je vladu kako je tako nešto moglo da se dogodi. Odgovarali su uglavnom predstavnici ministarstva finansija, mada ni njima, očigledno, štošta nije jasno.

Predstavnik ministarstva Torsten Albig je rekao: „To o čemu danas čitamo više nego čudi i s razlogom izaziva gnev. Očekujemo da se ta tehnička greška što pre razjasni. Za nas ona je neobjašnjiva. Nadajmo se da će uskoro ipak doći objašnjenje i da će odgovorni snositi posledice“, rekao je predstavnik ministarstva finansija.

Gizijev podsmeh

O tome na kakve posledice misli, nije ništa rekao. A poslanik stranke levica Gregor Gizi podsmehnuo se zaposlenima u banci: „Sada sam čuo vest da je Kreditna banka za obnovu neposredno pre bankrotstva Leman bradersa prebacila 300 miliona. Taj novac je izgubljen, veliki stručnjaci sede u banci, pravi stručnjaci“, podsmešljivo je rekao Gizi.

Postepeno rasvetliti "slučaj"

Političari više stranaka, uključujući i CDU i CSU, izjavili su da bi ovom, inače državnom bankom trebalo upravljati kao privatnom. Stefan Moric je izjavio: „Trebalo bi ići korak po korak. Prvo bi trebalo razjasniti šta se dogodilo, a onda razmisliti šta i kako činiti dalje“.

Za danas je zakazana sednica Upravnog odbora banke na kojoj će nedavno postavljeni direktor Ulrih Šreder morati da odgovori na mnoga pitanja.

Rolf Venkel


.

22. 09. 2008. 10:46 CET --
Produžen rok za dostavljanje konačnih obavezujućih ponuda za „JAT Tehnika“ društvo sa ograničenom odgovornošću, za održavanje i opravku vazduhoplova, BEOGRAD

Agencija za privatizaciju, je uzimajući u obzir sve dostupne informacije, odlučila da produži rok za dostavljanje konačnih obavezujućih ponuda (Krajnji rok) na tenderu za «JAT Tehnika» društvo sa ograničenom odgovornošću , za održavanje i opravku vazduhoplova, Beograd – šifra tendera JTECH 01/08 do 27. oktobra 2008. godine do 16:30 časova po beogradskom vremenu.

ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ НА ЈАВНОМ НАДМЕТАЊУ ЗА КУПОВИНУ НЕПОКРЕТНОСТИ И ОПРЕМЕ
ХОТЕЛСКО ТУРИСТИЧКОГ КОМПЛЕКСА ИНЕКС ЗЛАТНА ОБАЛА СУТОМОРЕ
Шифра продаје:
IZO 09/08
1. Предмет продаје
Предмет продаје су непокретности и опрема Хотелско туристичког комплекса Инекс златна обала, Сутоморе, и то:
А. Грађевински објекти у власништву ХК Фонд Инекс Интерекспорт а.д. Београд:
а) 13 објеката укупне површине 5.692м2, на кат. парцели бр. 2411, уписане у листу непокретности бр. 1724 Дирекције за некретнине ПЈ Бар КО Сутоморе;
б) 51 објекат укупне површине 8.200м2, на кат. парцели бр. 2413, уписане у листу непокретности бр. 1724 Дирекције за некретнине ПЈ Бар КО Сутоморе;
в) објекат уписан у листу непокретности бр. 98 Дирекције за некретнине ПЈ Бар КО Сутоморе на катастараској парцели бр. 2396 - гаража у површини од 405м2;
Сви објекти поседују одговарујућу документацију, грађевинску и употребну дозволу.
Наведени грађевински објекти налазе се на земљишту укупне површине 3ха 76ари 96м2, уписане у листу непокретности бр. 1724 Дирекције за некретнине ПЈ Бар КО Сутоморе са припадајућом инфраструктуром потребном за несметано функционисање комплекса а која обухвата саобраћајнице, паркинге, пешачке стазе, инсталације електричне енергије, канализацију, топловод и сопствено снабдевање водом са извора Ратац;

2. Почетна цена за предмет продаје на јавном надметању износи 23.500.000 EUR (двадесет три милиона петсто хиљада евра).

I Iveko potpisuje sa Zastavom
17:51 | Izvor: B92
Kragujevac -- Fabrika Iveko potpisaće 29. septembra, istog dana kada i Fijat, ugovor sa Zastavom, saznaje B92.


Kako se očekuje, Fijat i Iveko će u Kragujevac investirati preko milijardu evra
Iveko će u Kragujevcu proizvoditi autobuse, a prema planu, proizvodnja kamiona biće povećana, potvrdio je za našu kuću zamenik gradonačelnika Kragujevca Nebojša Zdravković. Investicije Fijata i Iveka biće najveća investicija u Srbiji od petooktobarskih promena.

Iveko će potpisati sa državom Srbijom memorandum o strateškoj saradnji, a detalji će biti definisani kasnije, rekao je zamenik gradonačelnika Kragujevca i član pregovaračkog tima Nebojša Zdravković.

I dok su radnici Zastave strepeli da će se ugasiti proizvodnja kamiona, sa Ivekom je postignut dogovor da ona bude uvećana. Dogovoreno je da se u Kragujevcu počne i sa proizvodnjom autobusa.

Dogovorena je i izgradnja potpuno nove fabrike, ali još nisu poznati detalji - da li će se u njoj proizvoditi autobusi ili kamioni. Kako se očekuje, Fijat i Iveko će u Kragujevac investirati preko milijardu evra, što će biti najveća investicija u industriji kod nas.

"Na poznajem detalje ovog ugovora, dakle, ne mogu da govorim ni o ciframa, ali je veoma moguće da će doći do paralelnog potpisivanja; dakle, istog datuma kada i potpisivanje sa Fijatom", kaže Alesandro Merola, ambasador Italije u Beogradu.

"Informacije koje su stigle do mene jesu da Iveko u okviru potpisivanja ugovora sa Fijatom želi, u stvari, samo da se priključi toj velikoj automobilističkoj proizvodnji, na polju proizvodnje autobusa", kaže on.

To je nagovestilo i Ministarstvo ekonomije u nedavnom saopštenju gde se navodi da je, pored dogovora o svečanom potpisivanju ugovora o strateškoj saradnji, potpredsednik Fijata Alfredo Altavila preneo investicione planove Iveka i drugih kompanija iz grupe Fijat.

Nagovešteno je i da je dogovoreno da se odmah krene u njihovu razradu, što bi dovelo do otvaranja više hiljada novih radnih mesta.

Podsetimo, nedavno je Iveko tražio 200 hektara zemljišta za izgradnju nove fabrike.

22. 09. 2008. 07:16 CET -- Šifra prodaje: R- 241008- 3027P
1. Javni poziv za učešće na javnoj licitaciji za kupovinu dela nepokretne imovine LOLA SISTEM AD BEOGRAD – višenamenski objekat sa glavnom pp centralom i pripadajućim zemljištem

22. 09. 2008. 07:15 CET -- Šifra prodaje: R- 241008- 3024P
2. Javni poziv za učešće na javnoj licitaciji za kupovinu dela nepokretne i pokretne imovine LOLA SISTEM AD BEOGRAD – višenamenski poslovni objekat – restoran i portirnica sa parkom i pripadajućom opremom

22. 09. 2008. 07:10 CET -- Šifra prodaje: R- 241008- 3026P
3. Javni poziv za učešće na javnoj licitaciji za kupovinu dela nepokretne i pokretne imovine LOLA SISTEM AD BEOGRAD – aneks samačkog hotela sa pripadajućim zemljištem i opremom

Pregled štampe | 18.09.2008
Vatrogasne intervencije na finansijskom tržištu

O finansijskoj krizi list „Fajnenšel tajms Dojčland“ piše: „Ukoliko se kriza nastavi uprkos tome što je spasena Ameriken internešenel grup, drugo osiguravajuće društvo sveta, onda će američke finansije biti suočene sa gigantskim izdacima. Naime, tada bi za otplatu kredita za koje je garantovala AIG jemčili u krajnjoj liniji američki poreski obveznici, koji ionako već plaćaju za Feni i Fredi, firmu koja je poslovala sa kreditima za nekretnine, propalu banku Ber sterns i za osiguranja ostalih propalih banaka. Račun koji bi na kraju mogao biti ispostavljen za vatrogasne intervencije na finansijskom tržištu poslednjih dana preti da nanese trajnu štetu američkoj privredi. Prete rast poreza i eksplozija cena – perspektiva SAD nije dobra“, ocenjuje „Fajnenšel tajms Dojčland“.

O finansijskoj krizi u Nemačkoj list „Štutgarter nahrihten“ piše: „Tačno je da nemačko finansijsko tržište nije pogođeno u toj meri kao američko. Razlog je što u Nemačkoj preovladavaju univerzalne banke, a ne one specijalizovane. Proteklih godina to se smatralo zastarelim. Investicione banke ostvarivale su ogromne profite, dok su nemačke banke tavorile i na njih se gledalo kao na kandidate za preuzimanje od strane jačih. O tome više nema ni reči. Kada se jednog dana duhovi smire sve banke u svetu moraće da poštuju stroža pravila. Otrov za finansijsko tržište nije samo preterana regulativa – to može biti, kako se sada pokazalo, i prevelika sloboda“, upozorava list „Štutgarter nahrihten“.

Komisija za sprovođenje prodaje javnim nadmetanjem, na Javnom nadmetanju, održanom dana 23.09.2008. godine, proglasila je neuspelim javno nadmetanje organizovano radi prodaje imovine stečajnih dužnika i to:


1. Prodaju celina 1., 3., 4., 7. i 8. iz oglasa D.O.O. «BILjNA PROIZVODNjA» u stečaju iz Negotina;
2. Prodaju dela nepokretne imovine stečajnog dužnika „YES YUGOEXPORT SISTEM“, „YES KORPORACIJA“ D.D. u stečaju iz Beograda;

3. Prodaju stečajnog dužnika DP PRVA SRPSKA FABRIKA ŠEĆERA "DIMITRIJE TUCOVIĆ" 1898 u stečaju iz Beograda, kao pravnog lica;

4. Prodaju stečajnog dužnika JP „MILAN STEPANOVIĆ – MATROZ“ AD – u stečaju iz Sremske Mitrovice, kao pravnog lica;

5. Prodaju 2 celine pokretne i nepokretne imovine Kompanije „INEKS INTEREKSPORT“ AD u stečaju iz Beograda;

6. Prodaju nepokretne imovine DP JASKO JASENOVO u stečaju;
7. Prodaju celine 1. i 3. iz oglasa stečajnog dužnika TP "KUPRES" sa p.o. u stečaju iz Rekovca;

DWelle, Region | 27.09.2008

Predstavnici 26 zemalja-članica NATO su protokole o pristupanju Albanije i Hrvatske potpisali početkom jula. Kada protokole ratifikuju skupštine svih 26 zemalja-članica, te dve države mogu formalno postati članice NATO što se predviđa za sledeći samit te organizacije aprila 2009. godine, u Strazburu i Kilu.

28. Septembar 2008.

Očekuje se slabljenje kreditnog rejtinga Srbije


Kreditni rejting dugovima opterećenih istočnoevropskih zemalja, uključujući i Srbiju, oslabiće u narednim mesecima zato što će se pogoršanje kreditnih uslova negativno odraziti na njihove nestabilne bankarske sektore, procenjuje agencija "Standard end Purs".

U istočnoj Evropi ove godine, prema navodima pomenute agencije, treba da se refinansira ukupno 940 milijardi dolara dugova u stranoj i domaćoj valuti, uključujući obveznice, pozajmice i depozite.

Izvor: Tanjug

DNEVNE NOVOSTI, 26.9.2008


Rusima domaći OTP za 300 miliona evra?

Finansijsko tržište Srbije uskoro dobija novog igrača, rusku Gasprom banku.
Pregovori o preuzimanju OTP banke u Srbiji su skoro završeni, pa se čuje da bi novi gazda mogao da bude i zvanično predstavljen do kraja ove sedmice ili početkom naredne. Ostaje da iz centrale OTP-a u Budimpešti to bude potvrđeno – u toj banci juče je održana sednica Upravnog odbora, pa bi vesti mogle brzo da stignu.

Da će ova ruska banka, kao prethodnica kompanije "Gasprom", ući na srpsko tržište govori se već nekoliko sedmica. O tome pod kojim uslovima će OTP Srbija biti preuzeta još nema zvaničnih informacija, a u kuloarima se pominje cena od oko 300 miliona evra. Ako se to pokaže kao tačno, OTP grupa će lepo zaraditi jer preuzmanje tri srpske banke – Kulske, Cepter i Niške, koje su ušle u njen sistem – nije stajalo više od 160 miliona evra.

NIS prodat za jedva 400 miliona a OTP banku da plate 300 miliona?
Pa jel ti zaista verujes u to?
:D

Vidovnjak

Možda, ako pogledaš ovu vest sa druge strane,
poveruješ da nešto nije u redu sa cenom za Nis.
Možda se zapitaš zašto je u Srbiju dolazio iz Rusije
ministar za vanredne situacije a ne,recimo,
ministar privrede ili trgovine?
Možda ne znaš da je Mobtel prodat Telenoru za
više od 1.000.000.000 (milijardu) evra.
Možda ...

pionir ::

Vidovnjak

Možda, ako pogledaš ovu vest sa druge strane,
poveruješ da nešto nije u redu sa cenom za Nis.
Možda se zapitaš zašto je u Srbiju dolazio iz Rusije
ministar za vanredne situacije a ne,recimo,
ministar privrede ili trgovine?
Možda ne znaš da je Mobtel prodat Telenoru za
više od 1.000.000.000 (milijardu) evra.
Možda ...

Pionir@
Malo mi zvućiš deprimirano :P
Pogledaj podforum "Pre nego što ode u zaborav" - Koliko vredi NIS
Biće ti bolje :lol:

i NE BRINI : "Mi pratimo sve to !" (S. Biserko Hels.Odb.)

http://www.helsinki.org.yu/serbian/index_s.html
i još
http://www.ldp.org.yu/info/news.jsp?id=1454

Kobe Bryant

Pa, ne znam šta da ti kazem.
Niti brinem, niti sam deprimiran.

"Ako vam je dobro, onda ništa"
http://www.pescanik.net/index.php?p=1

pionir ::

Vidovnjak

Možda, ako pogledaš ovu vest sa druge strane,
poveruješ da nešto nije u redu sa cenom za Nis.
Možda se zapitaš zašto je u Srbiju dolazio iz Rusije
ministar za vanredne situacije a ne,recimo,
ministar privrede ili trgovine?
Možda ne znaš da je Mobtel prodat Telenoru za
više od 1.000.000.000 (milijardu) evra.
Možda ...

Sa cenom NIS-a je sve u redu.Ona je odavno bila formirana a na zalost na to su uticali razni faktori koji zapravo i nemaju veze sa NIS-om.Vredi onoliko za koliko je prodat=aksiom.

Sto se tice tvog primera telenor-mobtel,to se nikako ne moze porediti sa ovom situacijom.Kad je bila ta prodaja imao si dva mobilna operatera i u najavi treceg,tu se nisu kupovali samo korisnici usluga,imovina i ostalo.Pa zar mislis da je slucajno to sto je prvo prodat Mobtel pa uveden treci operater?Da je prvo uveden treci operater pa prodan Mobtel ne bi Mobtel imao tu vrednost nikada.I na kraju,investicije u Mobtel su daleko manje od onih koje neko mora da sprovede u NIS-u.

E sad sto se tice grupacije ove tri banke,one ne vrede toliko(sto ne znaci da ce mozda i naci neko interes za taj novac,jer interesi su razliciti-primer ulazak nove banke).U nekom postu sam pisao o udruzivanju banaka radi trke sa konkurencijom.OTP grupacija je i tako udruzena mala,njenom kupovinom nikako se nece moci ugroziti primat velikih banaka,uglavnom sa zapada.Da je drugacije tu grupaciju bi kupila neka vec postojeca banka ili grupacija kod nas.Bankama je generalno bolje da se udruzuju,ne kosta nista a zbirno poverioci im se povecavaju.
Recimo u Beogradu, ekspozituru jednu od te tri banke treba bas da trazis.
Moj neki stav,je da je ovo ulazak ruske banke na mala vrata.A ko jos daje tolike pare za mala vrata?

Autor: Beta 29.09.2008. - 09:34
Danas počinje jevrejska 5769. godina

Nova jevrejska 5769. godina počinje večeras zalaskom sunca i po prvi put u istoriji više Jevreja živi u Izraleu nego u Sjedinjenim Američkim Državama.

Kako je prenela Verska informativna agencija (VIA) pozivajući se na zvanične izraelske statističke izvore, demografski podaci pokazuju da uoči Nove 5769. godine u Izraelu živi 5,55 miliona Jervreja, u SAD 5,3 miliona, dok ih je ukupno u svetu 13,3 miliona Jevreja.

U Francuskoj živi 490.000 Jevreja, u Kanadi 375.000, u Velikoj Britaniji 295.000, u Rusiji 215.000, u Argentini 183.000, u Nemačkoj 120.000, u Australiji 107.000 i u Brazilu 96.000.

Prema procenama, 1934. u svetu je bilo 17 miliona Jevreja, a tokom Drugog svetskog rata stradalo je šest miliona.
Jevrejem se smatra onaj koga je Jevrejka rodila.

Pregled štampe | 30.09.2008
Panika u Nemačkoj

Opšta panika u SAD pošto je Predstavnički dom Kongresa odbio da odobri paket državne pomoći od 700 milijardi dolara. U Nemačkoj, najveća panika izbila je oko banke HRE „Hipo real estejt.

Nemačka vlada smatra da je HRE, inače specijalizovana za finansiranje nekretnina, isuviše velika banka da bi je tek tako pustila da bankrotira. Zato je održan krizni sastanak sa drugim bankama i sada će one pozajmiti novac HRE banci, ali uz državu kao garanta.

Dakle, ako HRE i pored svega propadne, država će preuzeti 26 i po milijardi evra njenih kredita. To bi moglo katastrofalno da optereti državni budžet, ali političari smatraju da je to mnogo bolje rešenje nego da se velika banka prepusti sopstvenoj poslovnoj spretnosti.
U komentaru lista „Frankfurter rundšau“ navodi se da, „posle Amerike, i ovaj nemački primer pokazuje da sada sve veći broj institucija i građana smatraju da je u okrilju stare dobre države ipak najsigurnije. Kao tinejdžeri koji se, kada zagusti, vraćaju roditeljima, tako špekulanti sada ne dovode više u pitanje tog najvećeg staratelja, mada zabludeli sinovi samo čekaju da mu izvuku još poneki dinar pa da nastave sa svojim glupostima.

Nemački političari ne umeju kapitalizam. To upravo pokazuje akcija spasavanja HRE banke. Minhenski (...) koncern ostaće likvidan zahvaljujući novcu poreskih obveznika, ali država i dalje nema uticaja na upravu te banke, o njenima akcijama da i ne govorimo. Tako će poreski obveznici na kraju ostati kratkih rukava.

Gotovo jednako glupo, ali u nemačkoj politici uspostavljanja reda sasvim oportuno, jeste i učešće privatnih banaka u prvoj tranši kredita za HRE. Kakav je to signal Nemačke međunarodnim investitorima? Pažnja, znači taj signal, u Nemačkoj sada sve banke imaju na vratu i rizik zvani HRE. To bitno smanjuje njihov kredibilitet u ovim olujnim danima“, piše Frankfurter rundšau.


.

Tenderi
01. 10. 2008. 11:57 CET
Neuspeo tender za «PROGRES» a.d. Beograd

Tenderska komisija koja prati sprovođenje javnog tendera za prodaju 2.473.371 akcije ukupnog kapitala Kompanije za spoljnotrgovinski i unutrašnji promet i finansijsko posredovanje «PROGRES» a.d. Beograd, na sednici održanoj dana 30. septembra 2008. godine, konstatovala je da, do krajnjeg roka za podnošenje ponuda 19. septembra 2008. godine, nije bilo pristiglih ponuda. Shodno tome, Tenderska komisija je proglasila javni tender neuspelim.

Sreda, 01.10.2008.
Pregled štampe


Svi britanski dnevnici pišu još najviše o finansijskoj krizi u SAD i merama koje preduzima vlada u Londonu kako bi smanjila uticaj događaja s druge strane Atlantika.


Vlada Gordona Brauna je pod pritiskom da zaštiti i garantuje deponentima uloge u domaćim bankama, ističe FT - dodajući da je britanski premijer sinoć bio pod velikim pritiskom da poveća iznos štednog uloga za koji država garantuje u slučaju bankrota banke.

Braun pod pritiskom da sledi primer Irske

Pritisak je usledio, objašnjava FT, pošto je Irska obećala svojim štedišama da će sa 400 milijardi evra garantovati uloge u šest najvećih banaka u zemlji.

List opisuje ovu odluku Irske vlade kao očajnički pokušaj da obnovi poverenje investitora u poljuljani finansijski sektor.

GARDIJAN piše istim povodom da će britanske finansijske vlasti iduće nedelje predstaviti plan o povećanju garantovanih štednih uloga na 50 hiljada funti, dok vlada traži načine da uveri javnost da će uraditi 'sve što bude potrebno' da umanji uticaj svetske finansijske krize na Britaniju.

Ruska 'neprefinjenost' i 'gorki' oblik krize

U izveštaju iz Moskve, FT piše da izgleda da je ruska vlada pronašla ne baš prefinjen način da se zaštiti od trenda pada vrednosti na berzama - tako što je glavna agencija za regulisanje tržišta jednostavno zatvorila dve berze.

Objašnjava se da su berze zatvorene da bi se sprečila panična prodaja akcija u ponedeljak, i da su obe otvorene posle dva sata i završile dan poslujući pozitivno.

TAJMS je jedan od spoljnopolitičkih komentara posvetio uticaju svetske finansijske krize na Rusiju, i u njemu iznosi tezu da Rusija trpi posledice svoje 'gorke' verzije finansijkog haosa - i da je delom, razlog za to antagonistička politika premijera Putina vođena prema Zapadu tokom letnjih meseci.

Iako je pad vrednosti akcija na berzama sprečen zatvaranjem dve berze, investitori već četiri meseca beže iz Rusije dok je promet na tržištima te zemlje više nego dvostruko manji nego u maju, piše TAJMS.

Podrška SAD za Vinču
1. oktobar 2008. | 01:06 | Izvor: Tanjug
Beč -- SAD su dale podršku naporima Srbije da preostalo istrošeno nuklearno gorivo iz instituta "Vinča" bude izmešteno iz Srbije do 2010. godine.
Upućena je molba američkoj delegaciju da teret rešavanja problema istrošenog nuklearnog goriva iz kruga instituta na "nekakav podjednak način podnesu svi koji to mogu" i podsetio da su Amerikanci do sada obezbedili oko četiri miliona dolara za rešavanje tog problema.
U bečkom sedištu UN danas se održava donatorska konferencija za projekat dekomisije reaktora u Vinči.
Potpredsednik vlade Đelić rekao je juče u Beču da je prioritet Srbije vraćanje u Rusiju istrošenog nuklearnog goriva iz Vinče, za šta je potrebno oko 25 miliona dolara.

BEOGRAD - Realni rast bruto društvenog proizvoda u drugom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prošle godine iznosi 6,2 odsto.
Istovremeno, BDP u prvoj polovini 2008. je u poređenju sa istim periodom prošle godine porastao za 7,3 odsto, saopštio je Zavod za statistiku. Najveći rast u drugom kvartalu ove godine beleži sektor saobraćaja -17,6 odsto, sektor finansijskog posredovanja - 16 odsto, građevinarstvo - 7,9 odsto, trgovina - 5,8 odsto, prerađivačka industrija - 4,4 odsto, sektor hotela i restorana - 4,3 odsto, dok proizvodnja električne energije beleži pad od 3,6 odsto.

Najveći doprinos rastu BDP-a, u iznosu od 6,2 odsto, u drugom kvartalu ove godine imali su sektor saobraćaja (2,2 procentna poena), sektor finansijskog posredovanja (1 procentni poen), sektor trgovine (0,7 procentnih poena) i sektor prerađivačke industrije (0,6 procentnih poena), navedeno je u saopštenju.

U prvoj polovini ove godine BDP je veći za 7,3 odsto nego u istom periodu 2007. godine. BDP je prošle godine iznosio oko 31 milijarde evra, odnosno 2.480 milijardi dinara.
http://webrzs.stat.gov.rs/axd/index.php

Evo malo i lepijeh vesti !!

SRB-DRUŠTVO-MEDIJI RAZREŠENA LJILJANA SMAJLOVIĆ
BEOGRAD, 01. oktobar 2008. (FoNet) - Skupština preduzeća "Politika novine i magazini" prihvatila je danas zahtev za razrešenje sa dužnosti generalnog direktora preduzeća Srđana Janićijevića i, istovremeno, razrešila dužnosti i dosadašnjeg glavnog i odgovornog urednika lista Politika, Ljiljanu Smajlović.

Četvrtak, 02.10.2008.

Vest da je američki Senat usvojio paket mera pomoći finansijskom sektoru stigla je prekasno za prva izdanja britanskih dnevnika, koji i dalje najveći prostor posvećuju svetskoj finansijskoj krizi.
Polazeći od pretpostavke da je paket usvojen u Senatu, Tajms analizira kakve su šanse da on prodje i u drugom domu Kongresa -- Predstavničkom domu, u kojem je bio odbačen u ponedeljak.

Dramatični pad vrednosti akcija koji je usledio nakon tog glasanja u dobroj meri je, navodi list, promenio raspoloženje javnosti.

Prosečni Amerikanci su prestali da veruju da je reč o planu za spasavanje bogatih bankara i shvatili da zakon za cilj ima da pomogne celoj američkoj ekonomiji.

Ipak, kako upozorava Tajms, niko se još uvek ne usudjuje da tvrdi da je u Predstavničkom domu sada obezbedjeno dovoljno glasova za paket pomoći.

Razlike unutar EU

Tajms i Fajnenšl Tajms na naslovnim stranama pišu o ozbiljnim neslaganjima medju najvećim zemljama EU oko toga kako da priskoče u pomoć evropskim bankama.

Francuzi, koji trenutno predsedavaju unijom, predložili su formiranje posebnog zajedničkog evropskog fonda od oko 300 milijardi evra za pomoć finansijskom sektoru.

Ideju su medjutim odmah odbacili Nemci.

Kancelar Angela Merkel je, kako prenosi Tajms, poručila da ne dolazi u obzir da potpiše blanko ček bankama bez obzira na to da li se one ponašaju odgovorno ili ne.

I britanska vlada je skeptična prema ideji o takvom evropskom fondu saznaje Fajnenšl tajms.

London, kako navodi list, makar za sada, želi da ostane pri postojećoj strategiji koja se svodi na priskakanje u pomoć od slučaja do slučaja, onim bankama koje se nadju na ivici kolapsa.

Redovi za zlato

Gardijan deo naslovne strane posvećuje jednoj od posledica svetske finansijske krize -- sve većoj popularnosti zlata.

Sučen sa krizom bankarskog sistema i padom vrednosti deonica sve veći broj ljudi se opredeljuje da uštedjevinu investira u zlato.

U jednoj od radnji koje prodaju zlatnike kod hotela Savoj u Londonu desilo nešto što do sada nije vidjeno -- ispred radnje povremeno se formiraju redovi ljudi koji čekaju da kupe zlato.

Najpopularniji su zlatnici iz Južnoafričke Republike i Austrije.

Zbog velike potražnje, u te dve zemlje kovnice novca su odlučile da rade 7 dana nedeljno piše Gardijan.

U Makedoniju samo sa ličnom kartom
Izvor: Beta
Građani zemalja članica Evropske unije od sada mogu da uđu u Makedoniju bez pasoša.

Za ulazak u ovu zemlju biće im potrebna samo lična karta, saopštilo je danas makedonsko ministarstvo unutrašnjih poslova. Makedonska vlada donela je ovu odluku u cilju usklađivanja svoje vizne politike sa politikom Brisela, saopštilo je ministarstvo.

Većina zemalja Latinske Amerike, koje se nalaze na takozvanoj beloj listi EU, su takođe oslobođene upotrebe pasoša za ulazak u Makedoniju. Makedonija je od 2005. u statusu zemlje kandidata za ulazak u EU.

Petak, 03.10.2008.


Britanskom štampom i danas dominira globalna finansijska kriza ali sa naglaskom na njene efekte u Evropi.
Fajnenšel tajms vodi sa izveštajem da je britanski premijer kritikovao irsku vladu zbog odluke da garantuje sve štedne uloge i dugove svojih najvećih banaka u strahu da bi to, u trenutnoj atmosferi nesigurnosti, moglo da pokrene talas kapitala preko Irskog mora iz britanskih u irske banke.

Gordon Braun traži od Dablina da smesta zabrani agresivne reklamne kampanje irskih banaka u Britaniji i da ograniči stepen do kojeg mogu da se šire sada, kako piše list, "verovatno najbezbednije finansijske institucije u Evropi".

Da su štediše ozbiljno zabrinute govori podatak da je poslednjih nekoliko dana u irskim bankama otvoren tri puta veći broj štednih računa nego obično, piše Fajnenšel tajms.

Tajms piše da je ovaj jednostrani potez irske vlade, koji će po svemu sudeći ponoviti i Atina, manje više uništio sve izglede da Evropska unija usaaglasi zajednički odgovor na krizu.

Drugim rečima, piše list, mini-samit Evropske unije, koji je za subotu u Parizu sazvao francuski predsednik Sarkozi, upravo sa tim ciljem, propao je i pre nego što je počeo.

Evropska unija nije politička federacija sa adekvatnim budžetom da bi učinila isto što i Vašington - dakle otkupila loše kredite od banaka - pored čega, završava Tajms, nijedna evropska vlada neće upotrebiti novac svojih poreskih obveznika da spasi banke drugih država.

Kriza koristi Obami

Iz Amerike listovi beleže da rastu izgledi da će donji, Predstavnički dom Kongresa u narednih par dana usvojiti plan o spasavanju banaka pošto se čini da i sve veći broj birača, kako izveštava Dejli telegraf, "počinje da shvata da taj plan neophodan da bi se spasila američka privreda, a ne samo neodgovorni i gramzivi bankari sa Volstrita".

Indipendent, pak, izveštava da je finansijska kriza promenila dinamiku kampanje za novog predsednika Amerike u korist Baraka Obame.

Od kada je pre dve nedelje privreda postala centralna tema predizborne kampanje, Obama je povećao prednost nad Džonom Mekejnom ne samo na nacionalnom nivou već i u onim ključnim američkim državama, kao što su Mizuri, Ohajo i Florida, u kojima će trka za Belu kuću po svim procenama biti i odlučena, piše Indipendent.

Dejli telegraf je došao do pisma koje je britanski ambasador u Vašingtonu napisao britanskom premijeru o Baraku Obami...

U pismu od sedam stranica, koje je napisano pre dva meseca, ambasador Najdžel Šinvald pored ostalog piše da je Obama "liberalan i možda nadmen i neosetljiv senator koji još uvek sazreva kao političar" Dejli telegraf kaže da bi objavljivanje ovog pisma, u kojem se u celini ipak pozitivno govori o Obami - pominje se da je kul - moglo da "zakomplikuje odnose Gordona Brauna sa budućim predsednikom Obamom".


.

Opašće cene nekretnina u Crnoj Gori
13:34 | Izvor: FoNet
Podgorica -- Centralna banka Crne Gore ocenila je da se može očekivati da u narednom periodu cene nekretnina u zemlji počnu da opadaju.


Istraživanje Centralne banke pokazalo je da su cene nekretnina u Crnoj Gori znatno precenjene, na šta značajno utiču najnovija kretanja na tržištu kapitala i stagnacija u prilivu stranih direktnih investicija.

Dok je za kvadratni metar u Hrvatskoj potrebno izdvojiti 2,67 prosečnih plata, u Crnoj Gori je potrebno 4,08 plata. Takođe, sa prosečnim proizvodom po stanovniku, crnogorski građanin može da kupi 2,63 metra kvadratnih u Crnoj Gori, a hrvatski građani 5,55 kvadrata.

Prosečna cena kvadratnog metra stambenog objekta je u maju ove godine u Crnoj Gori, prema istraživanju Centralne banke, iznosila 1.738 evra, za 2,4 odsto više nego prethodne godine.

Najskuplji su stanovi koji imaju manje od 65 kvadrata i nalaze se ispod šestog sprata i imaju telefon.

KOMPANIJE I OTKUP SOPSTVENIH AKCIJA NA BERZI
Cilj je zaustavljanje pada vrednosti akcija KADA pada tržište - padaju cene akcija preduzeća, što smanjuje tržišnu vrednost kompanija. Upravo to je razlog što se mnoga srpska preduzeća odlučuju na otkup sopstvenih akcija na berzi.

- Glavni razlog za takav korak jeste namera firmi da spreče posledice poremećaja na tržištu, odnosno dalje srozavanje tržišne vrednosti kompanija, a samim tim i akcija - objašnjava za “Novosti” Nenad Gujaničić, glavni broker “Sinteza invest grupe”. - Mimo ovih situacija, na otkup sopstvenih akcija mogu da se odluče i kompanije koje imaju vanredne prilive novca, a nemaju drugih projekata u koje bi mogle ta sredstva da investiraju.

Poslednji primer kompanije koja najavljuje ovakav korak jeste “Dunav osiguranje”. Naime, u ovoj osiguravajućoj kući ističu da žele da zaustave pad vrednosti svojih akcija na berzi, koji je rezultat negativnih kretanja na globalnom finansijskom tržištu. - Menadžment “Dunav osiguranja” svestan je činjenice da negativna kretanja na svetskom tržištu utiču i na naše tržište i prouzrokuju pad akcija kompanije, koji ne odgovara njenoj finansijskoj i tržišnoj sposobnosti - navode u “Dunavu”. -

Ova negativna kretanja proizvod su određenih špekulativnih očekivanja, a menadžment kompanije razmatra da li da se odluči na ovakav potez, u cilju zaštite interesa svojih akcionara, poverenja koje uživa među svojim klijentima i u široj javnosti, kao i suzbijanja negativnih očekivanja u pogledu buduće privatizacione vrednosti kompanije. Nenad Gujaničić kaže da ovakav postupak firme, u stvari, predstavlja pozitivan signal za ulagače. - Jer, menadžment daje sugestiju da bi akcija morala da vredi barem toliko. Tako na kraći rok obično dolazi bar do konsolidacije cene akcija, ukoliko na delu nije baš snažan silazni trend - objašnjava naš sagovornik.

Podsetimo, otkupu sopstvenih akcija u proteklom periodu pribegavale su sledeće kompanije: “Sojaprotein”, Veterinarski zavod Subotica, “Imlek”, “Bambi Banat”, “Goša FOM”... Inače, zakon obavezuje kompanije da ovako otkupljene akcije otuđe u roku od najviše godinu dana od momenta sticanja.

Hvala Bogu da se neko dosetio....

:bangbang: