Dobre vesti !! (samo POZITIVNO)

UniCredit: Počela dobra vremena za ulagače u Srbiji

četvrtak, 13 oktobar 2011 Izvor: Tanjug

Direktor sektora za poslove sa privredom UniCredit banke u Srbiji Emiliano Steinfil je istakao optimistične ekonomske izglede Srbije.

"Perspektive rasta su bolje, nego na teritoriji EU", rekao je Steinfil. Za strane investitore su, prema prognozama konjunkture Banke Austrije, počela dobra vremena.

U prognozi se navodi da se kreditom od milijardu evra, koji nam je MMF stavio na raspolaganje, smanjenom inflacijom i olakšicama u birokratskom sektoru, Srbija ponovo može da privuče nove investitore.

Od početka ove godine je već 300 međunarodnih preduzeća pokazalo interes za investicije u Srbiji, kažu u UniCredit banci.

“Potencijalni investitori dolaze uglavnom iz Italije, Mađarske, Austrije, Nemačke i Slovenije. Austrija i dalje spada u najveće investitore u istočnoj Evropi“, kaže predstavnik UniCredita.

Prema aktuelnoj prognozi konjunkture Banke Austrije koja je u UniCredit koncernu zadužena za Srbiju, privredni rast zemlje će se ove i naredne godine povećati za 2,8 odsto, a do 2013. godine će dostići tri odsto.

Kriza u Srbiji se još može osetiti, kaže Steinfil i dodaje da je domaća potrošnja opala i da vlada politička nesigurnost pred izbore planirane za proleće.

http://www.gdeinvestirati.com/makroekonomija/srbija/5971-unicredit-pocela-dobra-vremena-za-ulagace-u-srbiji

26. 10. 2011.| 18:24
Građani Hong Konga u Srbiju mogu i bez vize

Izvor eKapija, 26. 10. 2011.


Građani Hong Konga ubuduće će moći da uđu u Srbiju bez vize.

Takvu odluku Vlada Srbije donela je polovinom oktobra na osnovu Zakona o strancima.

Odlukom je utvrđeno da u Republiku Srbiju mogu da ulaze bez vize i do 14 dana borave nosioci pasoša Specijalne administrativne regije Hong Kong u okviru Narodne Republike Kine

Ekonomski fakultet u Bujanovcu

28. oktobar 2011. | 04:35 | Izvor: Tanjug
BUJANOVAC - U Bujanovcu se danas otvara odeljenje Ekonomskog fakulteta iz Subotice.
Kako je istakao dekan subotičkog fakulteta prof. dr Nenad Vunjak, na teret budžeta upisano je 69 studenata, od toga 30 srpske, a 39 albanske nacionalnosti.

Studenti će 24 predmeta slušati zajedno na srpskom jeziku, a za 14 predmeta će biti obezbeđena i predavanja na albanskom jeziku sa gostujućim profesorima iz Tetova.

"Na ovaj način smo pružili ruku i pokazali da je moguće taj multikulturalni deo preneti i na jug Srbije", rekao je Vunjak novinarima, dodajući da će svečano otvaranje biti u 13 časova, i da se u Bujanovcu očekuje prisustvo nekoliko ambasadora, predstavnika Vlade Srbije i mnogih fakulteta iz Srbije i okruženja.

Ja ovu vest ne vidim kao dobru. Čista politička muljačina i trgovina.
Fakulteti bi trebalo da budu rasadnici stručnjaka i naučnika, a ne moneta za potkusurivanje. Postavlja se pitanje kakav će biti kvalitet tih studija u Bujanovcu?
O varijantama trgovanja diplomama i zadovoljavanju ambicija lokalnih političara i moćnika da i ne govorimo.
Po meni ovo je pre za podforum: SHTA RECI A NE ZAPLAKATI?

Treba otvoriti Univerzitet i u Trgovistu, posto ga vec imaju Novi Pazar., Leposavic, Bujanovac itd! Strasno!

Počela nastava na Pravnom i Ekonomskom fakultetu u Medveđi
utorak, 05 oktobar 2010 20:29

1.oktobra 2010. godine, počela je nastava za brucoše prve godine Pravnog fakulteta u Medveđi. Uspešno studiranje brucošma na odeljenju u Medveđi poželeo je prof.dr Zoran Ćirić, koordinator rada visokoškolske jedinice Pravnog fakulteta Niš u Medveđi. A prvo predavanje iz predmeta Rimsko pravo održala je Prof.dr Mila Jovanović, dok je za brucoše na jedinici Ekonomskog fakulteta u Medveđi predavanje počelo 4. oktobra. Podelu indeksa i pozdravni govor sa najboljim željama za uspešno studiranje studentima Ekonomskog fakulteta poželela je, dekanica Ekonomskog fakulteta Prof.dr Evica Petrović kao i Prof.dr Igor Mladenović prorektor ekonomskog fakulteta u Nišu.

Blago nama kad cemo imato toliko fakultetski obrazovanih mladih ljudi. Sad stvarno može da studira i Kurta i Murta pa još o državnom trošku, milina.

U Engleskoj i Nemackoj, najbolji univerziteti su uglavnom van velikih gradova. Znaci da postoji nesto u toj naucno-istrazivackoj osami.:)

U Srbiji se ovakva odeljenja raznih fakulteta otvaraju ne na naucnoistrazivackoj nego na tezgaroskoj bazi, a i politicki je zgodno.
Ja jesam za ravnomeran razvoj, za pocetak sta radi Vojna akademija u Beogradu.

sutra ::

Drzava treba da finansira tehnicke i poljoprivredne fakultete uglavnom zato sto to imamo gde da plasiramo i kod nas i u svetu.

Što se tiče agronoma, mrka kapa - viška ih je samo tako, sada je bilo vidljivo kod akcije zapošljavanja 2.000 agronoma (prošlo 1.820, raspoređeno 1.460, funkcionisaće jedan još manji broj). Mašinaca ima svuda, al najmanje u mašinstvu - ispostavilo se da su među najdarovitijim komercijalistima. Arhitekte, građevinci - khm. Uostalom, svi školovani su u ovako dizajniranom ekonomskom sistemu Srbije višak - jedino se traže kuvari (i kuvarice).

Exportovani VSS se ne pribrajaju domaćim - ako je tačno da Srbija treba da ima 20% visokoobrazovanih u odnosu na sadašnjih zvaničnih 5-6%, realnih 2-3%, onda, teoretski, ispunjavamo ovaj uslov za EU negde oko 2045. godine, realno oko 2060. godine.

Dobre su vesti da će tražnja za sezonskim nadničarima rasti, kao i da će jedan veći broj mladih moći da boravi na CG primorju u svojstvu kelnera i spremačica. Kuvarice su se već snašle.

Fijat: Stiže oprema iz Japana /FOTO
Izvor: Tanjug
Kragujevac -- U fabriku Fijat automobili Srbija u Kragujevcu počela je da stiže oprema iz japanske fabrike Komacu koja će biti instalirana u pogon Preseraja.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=11&dd=08&nav_id=555990

Možda nekome ovakva vest izgleda glupo ili nedovoljno bitna... Za mene je ovakva vest vrh vrhova.....

Hausman: Srbiju čeka ubrzani razvoj

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=11&dd=08&nav_id=555923

IKEA U Srbiju želi da uloži milijardu evra

Tadić je rekao da i švedska firma IKEA želi da uloži u Srbiji milijardu evra, ali da takođ postavlja netransparentne uslove. On je naveo da i pojedine kompanije iz Rusije i Kine, takodje postavljaju takve zahteve i istakao da se podiže verovatnoća za investicije kineskih kompanija u Srbiju.

Zbunjen sam. Jel ovo dobra vest?

Momir ::

Tadić je rekao

Izvor nije dovoljno pouzdan

Sigurno je samo ono: "...postavlja netransparentne uslove..."

E to nece moci. Kod nas nema netransparetno. Znam ja sta oni hoce. Da zaposljavaju svoju decu preko veze i da prave neke netransparetne tendere. Nek idu u Svedsku i u Nemacku gde to moze da prodje. ''
Postenje je nase najvece blago i to necemo lako prodati.


..... Doduse neznam koliko su spremni da plate ali nemoze ispod 2 x book value. Postenje je postenje.

Kanađani našli zlato u Žagubici?

LJ. T. - D. M. | 07. decembar 2011.
Kanadska kompanija pronašla nova ležišta plemenitog metala. Tragovi zlata zasad pronađeni u dužini od 20 i širini od osam kilometara

ŽAGUBICA - Kanadska kompanija “Avala risorsis” je nastavila istraživanja u okolini Žagubice, ponovo pronašla značajne rezerve zlata - saznaju “Novosti”. U istražnom polju “Jasikovo”, na mestu zvanom Kraku - Bigar, analizirajući sadržaj jedne bušotine, utvrdili su srednji sadržaj zlata od čak - 8,1 gram po toni!

U “Avala risorsisu” navode da se na osnovu dosadašnjih rezultata može zaključiti da su ležišta zlata u okolini Žagubice slična rudnicima ovog plemenitog metala u Nevadi. Po dosadašnjim saznanjima, tragovi zlata pojavljuju se u opsegu dužine 20 i širine osam kilometara, mada postoje indicije da se zlatna žila prostire dužinom od čak 70 kilometara. Zbog toga je kanadska kompanija obezbedila dodatnih 35 miliona dolara, kako bi u potpunosti “pokrila” i istražila teren u okolini Žagubice.

Početkom novembra prošle godine, analizirajući sadržaj bušotine duboke 220 metara, kanadska kompanija ustanovila je srednji sadržaj od 4,3 grama zlata po toni. Posle tog otkrića, nedaleko od prve bušotine, na dubini od 256 metara, pronađen je srednji sadržaj od neverovatnih 22,4 grama zlata po toni....

http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:356590-Kanadjani-nasli-zlato-u-Zagubici

U Ukrajinu bez viza

Sporazum o medjusobnom ukidanju viza za gradjane Srbije i Ukrajine stupio je danas na snagu, objavljeno je na sajtu Ambasade Ukrajine u Beogradu.

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/294517/U-Ukrajinu-bez-viza

U Srbiji ubuduće i krivične prijave za privredni prestup

BEOGRAD - Nova pravila poslovanja na tržištu kapitala smanjiće manipulacije i zloupotrebe, a za sve one koji prekrše propise predviđene su visoke novčane i kazne zatvora do osam godina, izjavio je danas Tanjugu predsednik Komisije za hartije od vrednosti (HOV) Zoran Ćirović. Komisija je, rekao je Ćirović u intervjuu Tanjugu, zahvaljujući izmenama Zakona o tržištu kapitala dobila šira ovlašćenja, pa ubuduće, pored podnošenja prekršajnih prijava i prijava za privredni prestup, može da podnese i krivične prijave.

Prvi put će biti uveden institut krivičnog dela za neobjavljivanje insajderskih informacija, za tržišne manipulacije i za neovlašćeno pružanje investicionih usluga.


Ćirović je podsetio da je Komisija usvojila i 18 pravilnika, radi definisanja precizne procedure i onemogućavanja zloupotreba i manipulacija.

"Svi ti pravilnici treba da dodatno pomognu da zakon bude sprovođen i da pomognu stvaranju fer, efikasnog i transparentnog tržišta", rekao je Ćirović.

Od 3. decembra je počela primena 17 pravilnika.

http://rs.seebiz.eu/u-srbiji-ubuduce-i-krivicne-prijave-za-privredni-prestup/ar-20496/

Na sajtu komisije ja ne nadjoh te pravilnike.
Ako ih neko ima, molim da ih obnaroduje.

У три смене до извора нафте у околини Краљева!!

Сеоском путевима прошло је чак осамдесет шлепера и започета је монтажа огромног торња за бушење, који ће бити висок 46 метара, јер ваља стићи до дубине од 2.350 метара где се скривају резерве нафте. То су показала поменута сеизмичка истраживања, а колико нафте има и каквог је квалитета, да ли је уопште исплатива за комерцијалну експлоатацију тек ће се показати.

http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/U-tri-smene-do-izvora-nafte.sr.html

U Homolju zlato sve više navire
Kanadska kompanija "Avala risolsis", koja je nastavila istraživanja u okolini Žagubice, ponovo je pronašla značajne rezerve zlata.

U istražnom polju "Jasikovo", kako je za Tanjug izjavio predsednik opštine Žagubica dr Dragi Damjanović, na mestu zvanom Krakubider, analizirajući sadržaj jedne bušotine, utvrđen je srednji sadržaj zlata od čak 8,1 grama po toni.

U "Avala risorsisu" navode da se na osnovu dosadašnjih rezultata može zaključiti da su ležišta zlata u okolini Žagubice slična rudnicima ovog plemenitog metala u američkoj saveznoj državi Nevadi.

Po dosadašnjim saznanjima, tragovi zlata pojavljuju se u opsegu dužine 20 i širine osam kilometara, mada postoje indicije da se zlatna žila prostire dužinom od čak 70 kilometara.

Zbog toga je kanadska kompanija obezbedila dodatnih 35 miliona dolara, kako bi u potpunosti pokrila i istražila teren u okolini Žagubice.

Početkom novembra 2010, analizirajući sadržaj bušotine, duboke 220 metara, kanadska kompanija ustanovila je srednji sadržaj od 4,3 g zlata po toni.

Posle tog otkrića, nedaleko od prve bušotine, na dubini od 256 metara, pronađen je srednji sadržaj neverovatnih 22,4 grama zlata po toni.

Prema dr Damjanoviću, očekuje se da ova, ili neka druga kompanija veoma brzo počne eksploataciju zlata na ovom području, što će biti od velike koristi ne samo za opštinu Žagubica, već i čitavu Srbiju.

(Tanjug)

Jel se to neko šali s nama?
Prvo nafta kod Kraljeva pa sad zlato u Žagubici?
Jel to sve zbog izbora ili je to stvarno?

Aleksinac ležni na nafti vrednoj 180 milijardi dolara

Srbija bi tokom nekoliko decenija eksploatacije uljnih škriljaca u Aleksincu mogla da ostvari dobit od oko 60 milijardi dolara prodajući naftu, a ukoliko bi je prerađivala u derivate, profit bi mogao da bude dva-tri puta veći, odnosno između 120 i 180 milijardi dolara. Tu procenu našim vlastima dao je britansko-ruski investicioni fond Zao star koji je jedna od zainteresovanih kompanija za strateško partnerstvo sa državom, u čije smo pismo o namerama imali uvid. Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva Zlatko Dragosavljević kaže za „Blic” da je procena srpskih vlasti o mogućoj zaradi u Aleksincu slična, odnosno da je Zao „jako blizu istini”.

..........
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/296581/Aleksinac-lezni-na-nafti-vrednoj-180-milijardi-dolara

ovo bar da je 1/3 istina, pa da svi zajedno slavimo.... Ko zna, možda i bude nešto od ovoga.....

Iskreno se nadam i ja, pa da slavimo!

Kobe Bryant ::

[size=24]
Prvo nafta kod Kraljeva pa sad zlato u Žagubici?
Jel to sve zbog izbora ili je to stvarno?

Zbog izbora se neke poluistine, po ko zna koji put, ponovo plasiraju u javnosti:
-istina je da zlata ima na više desetina lokacija po Srbiji, sa koncentrcijama od preko 2g/tona, što je negde donja granica isplativosti. Ali je takođe istina da profesionalni rudari ne otvaraju rudnik ako nema više od 30 miliona EUR na nalazištu. Recimo i kada je na nalazištu procenjeno da ima i 25 miliona EUR zlata, ne ulazi se u posao (najnoviji slučaj, nedavno, u Makedoniji).
- slično je i sa škriljcima: pri ovim cenama nafte i gasa ne isplati se.

Zlato, međutim, leži svuda, skoro na svakom koraku, širom Srbije. Recimo: prosečan prinos jabuka u Srbiji je po hektaru ispod 5 tona, Deltina investicija 100ha u Čelarevu projektuje 7 tona/ha, a u Južnom Tirolu, gde su klima i zemljište slični Srbiji je uobičajen prinos 50 do 60 tona jabuka po hektaru (da, 50-60.000 kilograma po hektaru). Oni na samo 18.000 hektara proizvode i izvoze 1 milion tona jabuka vrhunskog kvaliteta, po prodajnoj ceni od 0,30 EUR/kg (uz njivu). Prosečan proizvođač ima 2 do 3 hektara, svi su udruženi, a bivši predsednik udruženja je već 4 ili peti mandat predsednik regije, koja je jedina regija u italiji (Evropi) koja nema nikakvih dugova.

Prosečan prinos pasulja po hektaru u Srbiji ide od 300 do 1.000 kilograma po hektaru. Domaći institut je razvio sortu koja "garantuje" 3.500 kg/ha, a adekvatnim tehnikama se prinos može podići i na 7-10 tona/ha.

Kuruz i šenica: 3 do 5 puta manji prinosi u Srbiji nego u Hrvatskoj.

I tako dalje - dakle, bez nekog velikog napora, pa čak i bez neke velike pameti, moguće je poljoprivrednu proizvodnju za izvoz povećati 5 do 10 puta.

Kako: sadnica citiranih južnotirolskih jabuka košta 2,5 EUR, već prve godine je prinos po stablu preko 1,5 EUR, u drugoj oko 3 EUR i dalje oko 5 do 7 EUR/godina. Sade se stubaste forme, gusto (3-5.000 sadnica /ha). Srbija, (o tempora, o mores, što bi reko Lun) godišnje neto uvozi oko 30.000 tona jabuka.

Kako oko jabuka, tako oko skoro svih agrokultura - radi se jako, ali jako loše.

Drag65 ::

Kobe Bryant ::

[size=24]
Prvo nafta kod Kraljeva pa sad zlato u Žagubici?
Jel to sve zbog izbora ili je to stvarno?

Zbog izbora se neke poluistine, po ko zna koji put, ponovo plasiraju u javnosti:
-istina je da zlata ima na više desetina lokacija po Srbiji, sa koncentrcijama od preko 2g/tona, što je negde donja granica isplativosti. Ali je takođe istina da profesionalni rudari ne otvaraju rudnik ako nema više od 30 miliona EUR na nalazištu. Recimo i kada je na nalazištu procenjeno da ima i 25 miliona EUR zlata, ne ulazi se u posao (najnoviji slučaj, nedavno, u Makedoniji).
- slično je i sa škriljcima: pri ovim cenama nafte i gasa ne isplati se.

Zlato, međutim, leži svuda, skoro na svakom koraku, širom Srbije. Recimo: prosečan prinos jabuka u Srbiji je po hektaru ispod 5 tona, Deltina investicija 100ha u Čelarevu projektuje 7 tona/ha, a u Južnom Tirolu, gde su klima i zemljište slični Srbiji je uobičajen prinos 50 do 60 tona jabuka po hektaru (da, 50-60.000 kilograma po hektaru). Oni na samo 18.000 hektara proizvode i izvoze 1 milion tona jabuka vrhunskog kvaliteta, po prodajnoj ceni od 0,30 EUR/kg (uz njivu). Prosečan proizvođač ima 2 do 3 hektara, svi su udruženi, a bivši predsednik udruženja je već 4 ili peti mandat predsednik regije, koja je jedina regija u italiji (Evropi) koja nema nikakvih dugova.

Prosečan prinos pasulja po hektaru u Srbiji ide od 300 do 1.000 kilograma po hektaru. Domaći institut je razvio sortu koja "garantuje" 3.500 kg/ha, a adekvatnim tehnikama se prinos može podići i na 7-10 tona/ha.

Kuruz i šenica: 3 do 5 puta manji prinosi u Srbiji nego u Hrvatskoj.

I tako dalje - dakle, bez nekog velikog napora, pa čak i bez neke velike pameti, moguće je poljoprivrednu proizvodnju za izvoz povećati 5 do 10 puta.

Kako: sadnica citiranih južnotirolskih jabuka košta 2,5 EUR, već prve godine je prinos po stablu preko 1,5 EUR, u drugoj oko 3 EUR i dalje oko 5 do 7 EUR/godina. Sade se stubaste forme, gusto (3-5.000 sadnica /ha). Srbija, (o tempora, o mores, što bi reko Lun) godišnje neto uvozi oko 30.000 tona jabuka.

Kako oko jabuka, tako oko skoro svih agrokultura - radi se jako, ali jako loše.

jos jedna poluistina
miskovic postize svetske prinose jabuke zato sto ima para,a ne zato sto je pametniji od od drugih
proizvodjaca

Nikolaj3 ::

jos jedna poluistina miskovic postize svetske prinose jabuke zato sto ima para,a ne zato sto je pametniji od od drugih proizvodjaca

Khm, pročitaj malo preciznije :)
Ergo, DeltaAgrar PROJEKTUJE (za ubuduće), dakle za sada još ne, 7 tona jabuka po hektaru, što je oko 8 puta manje od "svetskih rezultata" koje sam citirao (50-60 tona /ha).
I baš u tome i jeste poenta: ne rešavaju se stvari na pravi način parama-vezama-monopolisanjem - na kraju je ipak pravo znanje odlučujući faktor: u ovom slučaju zato što gaji drvo jabuke a nije fokusiran na plodove, pogrešan izbor sadnica, pogrešno sađenje i naročito pogrešno (ne)primenjene tehnike rezidbe.
Dakle da ponovimo: DeltaAgrar predstavlja u javnosti da je Čelarevo "svetski rezultat" - ne nije, ni blizu. Možda svetski rekord drži samo po ceni: večeras videh da prodaju njihove jabuke sorte breburn po 119,90 rsd/kg - dakle tri-četir puta više od cena koje sam citiro. Kada bih bio maliciozan pomonožio bih 8 (puta manje po ha) sa 3-4 (puta veću cenu) i dobio pravu sliku produktivnosti (24 do 32 puta slabiji rezultat od vodećeg) - beton liga.

Drag65 ::

Nikolaj3 ::

jos jedna poluistina miskovic postize svetske prinose jabuke zato sto ima para,a ne zato sto je pametniji od od drugih proizvodjaca

Khm, pročitaj malo preciznije :)
Ergo, DeltaAgrar PROJEKTUJE (za ubuduće), dakle za sada još ne, 7 tona jabuka po hektaru, što je oko 8 puta manje od "svetskih rezultata" koje sam citirao (50-60 tona /ha).
I baš u tome i jeste poenta: ne rešavaju se stvari na pravi način parama-vezama-monopolisanjem - na kraju je ipak pravo znanje odlučujući faktor: u ovom slučaju zato što gaji drvo jabuke a nije fokusiran na plodove, pogrešan izbor sadnica, pogrešno sađenje i naročito pogrešno (ne)primenjene tehnike rezidbe.
Dakle da ponovimo: DeltaAgrar predstavlja u javnosti da je Čelarevo "svetski rezultat" - ne nije, ni blizu. Možda svetski rekord drži samo po ceni: večeras videh da prodaju njihove jabuke sorte breburn po 119,90 rsd/kg - dakle tri-četir puta više od cena koje sam citiro. Kada bih bio maliciozan pomonožio bih 8 (puta manje po ha) sa 3-4 (puta veću cenu) i dobio pravu sliku produktivnosti (24 do 32 puta slabiji rezultat od vodećeg) - beton liga.

u pitanju je greska,neko je ispustio 0(nulu).njihovi prinosi su 70,a ne 7t/h
svaki malo ozbiljniji proizvodjac kod nas postize 30t/h
morao bi malo bolje da se informises pre nego sto nesto napises

8 puta vise....jedino da ide na 3-4 sprata...

Nikolaj3, je u pravu, moj brat živi u blizini Arilja i pod jabukom ima oko 2 hektara, ove god. je imao preko 60 tona jabuka odlicnog kvaliteta.

i stand corrected - pokrivam se ušima.
"Pouzdani" izvor me je potpuno pogrešno obavestio.

Istina jeste da je Delta Agrar dostigao 70 t/ha - što je svakako svetski rezultat.

Posebno: "Košutić je naveo da je od ovogodišnjeg roda do sada prodata sorta gala po ceni od 55 centi za kilogram i da je ostvaren prihod od oko 40.000 evra po hektaru."
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=10&dd=25&nav_id=552331

Osnovna teza, koju sam izneo: da su "zlatni rudnici agroproizvodnje" širom Srbije, još više stoji. Mogao sam da zamislim prihode od 10-20kEUR/ha ali 40kEur/ha - to je stvarno dobra vest.

Jagoda
Prinos jagode u Srbiji u posmatranom vremenskom periodu prosečno iznosi 3,7 t/ha što je duplo manje u odnosu na ostvareni evropski prosek. Najveći prosečan prinos u Evropi ostvaruje Španija sa 40 t/ha zahvaljujući najsavremenijim metodama proizvodnje.

Breskva
Prinos breskve u Srbiji po stablu prosečno iznosi 12 kg, odnosno 6,1 t/ha, što je duplo manje u odnosu na ostvareni evropski prosek. Najveći prinos u Evropi ima Francuska sa 20 t/ha.

Malina
Prinos maline u Srbiji prosečno iznosi pet tona po hektaru što je za 6% više u odnosu na ostvareni evropski prosek.

http://www.pks.rs/PrivredauSrbiji/Poljoprivreda/Vo%C4%87arstvo/tabid/2177/language/sr-Latn-CS/Default.aspx

Srbija - zemlja softvera i malina

Srbija je prošle godine više zaradila od izvoza softvera nego od izvoza malina. Naši programeri autori su brojnih aplikacija za 'pametne telefone'. Izvoznici traže od države da olakša poslovanje u oblasti informacionih tehnologija.


Industrija informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji i prošle godine zabeležila je rast veći od pet odsto. Od izvoza maline Srbija je zaradila 140 miliona dolara, a od izvoza softvera gotovo 50 odsto više.

Rekordan izvoz, veći od 200 miliona dolara, još je značajniji ako se zna da ga je postiglo samo pet hiljada stručnjaka u 80 domaćih firmi. Naši programeri autori su brojnih aplikacija za operativne sisteme Simbijan, Android i Vindous.

"Mnogo tih aplikacija napravljeno je ovde. Sa druge strane mnogo aplikacija i platformi je napravljeno za daljinsko očitavanje, naročito električne energije i vode. Tu kažu da smo jedni od najboljih u svetu", ističe Jelena Jovanović iz Privredne komore Srbije.

Gorenje ulaže 20 miliona evra u fabriku u Valjevu

VALJEVO, 14. februara 2012. (Beta) - Slovenačka kompanija Gorenje
uložiće u novu fabriku rashladnih uredjaja u Valjevu 20 miliona evra
i otvoriti 400 radnih mesta.

U fabrici Gorenje-Valjevo u utorak su memorandum o širenju
proizvodnje potpisali potpredsednica Vlade Srbije Verica Kalanović i
član Uprave kompanije Gorenje Branko Apat, a prisustvovao je i
predsednik Ujedinjenih regiona Srbije (URS) Mladjan Dinkić.

Apat je kazao da nova fabrika koja će biti na oko 15-20.000 kvadrata
treba da bude završena za godinu i po dana i ona je deo strategije
razvoja Gorenja do 2015. godine.

On je dodao da će proizvodnja rashladnih uredjaja biti udvostručena
i da će, umesto sadašnjih 500.000, iznositi milion frižidera i
zamrzivača godišnje.

Prema rečima Kalanovićeve, Vlada Srbije će pomoći subvencijom od
20 odsto od vrednosti projekta.

Izgradnjom nove fabrike u Valjevu, Gorenje će u Srbiji ukupno
zaposliti 1.500 radnika uz ulaganja preko 70 miliona evra.
http://www.beta.rs/?tip=article&kategorija=ekonomija&ida=2652860&id=&ime=

Citat :

Razbijen kartel: Milionska globa za sedam fabrika lekova i šest veledrogerija

Zbog nedozvoljenog kartelskog sporazuma, Komisija za zaštitu konkurencije novčano će kazniti sedam najvećih proizvođača lekova i šest veledrogerija. Kako saznaje „Blic”, kazne i do tri miliona evra moraće da plate „Hemofarm”, „Galenika”, „Zdravlje Aktavis”, „Farma Svis”, „Srbolek”, „Slaviamed” i „Habitfarm”. Na listi su i „Velefarm”, „Farmanova veleprodaja”, „Jugohemija farmacija”, te „Farmalogist, „Unihemkom” i „Vetfarm”. Njihovi pojedinčani cehovi iznosiće i više od milion evra.
Kazna za narušavanje konkurencije ide do najviše 10 odsto ukupnog prihoda kompanije. Prema nezvaničnim informacijama, proizvođači lekova u ovom slučaju mogli bi da budu kažnjeni do tri odsto godišnjeg prometa, a veledrogerije do 1,8 procenata. Osnov za računicu biće rezultati iz godine koja je prethodila dogovoru, a to je profitabilna 2007. godine, pa bi, recimo, „Hemofarm” trebalo da plati i do tri miliona evra, a „Velefarm” nešto više od jednog miliona.

Kazne uplatiti pre izbora. A posle izbora, videćemo.