Dobre vesti !! (samo POZITIVNO)

De ih iskopa, svaka cast

u sredu na berzi stampedo, ali na dole

Što na dole, ovo je pozitivna vest.

Dosta je bilo Ekonomskog instituta..
sad malo Ces Mecon, dok i njega ne rešimo a Ilić će na neko bolje mesto, naravno.

Mislim da prevremeni izbori odgovaraju investitorima?

Sto duze cekaju to ce gore da prodju :)

Smena Dinkića ne ruši indekse Berze
Izvor: Tanjug

Nakon smene ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića neće se desiti velika pomeranja na finansijskom tržištu, kaže Nenad Gujaničić.

Gujaničić, glavni broker brokersko-dilerske kuće "Sinteza invest grup", procenjuje da bi posle najave premijera Cvetkovića da će pokrenuti postupak za smenu ministra Dinkića investitori mogli da budu suzdržani od trgovanja na Beogradskoj berzi.

On, ipak, ne očekuje velika pomeranja izuzev ukoliko ne dođe do pada vlade, što bi moglo negativno da se odrazi na berzanske indekse.

Prema njegovim rečima, strani investitori su bili veoma aktivni na berzi u prva dva meseca ove godine i indeks najlikvidnijih akcija BELEX 15 je porastao za skoro 20 procenata, tako da se može reći da je ovo najbolji početak na berzi još od 2007. godine.

"Retko ko je očekivao ovako dobar start, ali može se desiti i da nevezano za političke promene dođe do hlađenja tržišta. Ali, ponavljam da ukoliko dođe do neke velike kolebljivosti, veoma je izvesno da će to uticati na kretanje akcija", ističe Gujaničić.

Podsećajući da investitori, bilo portfolio koji trguju hartijama od vrednosti na Beogradskoj berzi ili investitori koji ulažu u realni sektor vole predvidivost i pravila koja se unapred znaju, Gujaničić je rekao da berza počiva na učešću stranih investitora koji su dominantni po pitanju prometa.

"U slučaju da se oni suzdrže od kupovine akcija - Berza će da stagnira ili da pada, a u slučaju da strani investitori počnu da prodaju svoje akcije kao što je bio slučaj u drugoj polovini 2008. godine i u prvoj polovini 2009. godine, onda će doći do drastičnog pada vrednosti", kazao je Gujaničić.

Kada je reč o Beogradskoj berzi, on naglašava da treba imati u vidu da naše tržište kapitala nije tako značajno kao što je Njujorška berza u globalnim okvirima ili Frankfurtska berza za Evropsku uniju ili za Nemačku.

"Kroz domaće tržište kapitala ne protiču glavni tokovi kapitala u našoj zemlji i u tom smislu može se desiti da sve ove odluke prodju mimo njega, odnosno da se ne registruju neke drastične promene", ocenjuje Gujaničić.

Osvrćući se na odraze političkih promena na srpsko tržište kapitala u bližoj istoriji, Gujaničić je podsetio na najdramatičniju promenu vrednosti indeksa u proleće 2007. godine, kada je tadašnji potpredsednik Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić postao predsednik skupštine, a berza je imala "strahovit pad od preko 10 odsto".

"Treba napraviti razliku između tadašnjeg vremena i ovog sada, čini mi se da takvih kolebanja više neće biti", zaključio je Gujaničić.

Volim ovako analiticne tekstove tipa "moze biti, ali ne mora da znaci", samo je trebalo u naslovu iza Berze dodati "a mozda i rusi" da bi naslov bio u saglasnosti sa tekstom

Konstatacija kompetentnog čoveka (Nenad Gujaničić): "Kroz domaće tržište kapitala ne protiču glavni tokovi kapitala u našoj zemlji...".
Dakle, "glavni tokovi kapitala" idu pod stolovima, u koferima i sl.

Danas na Beogradskoj berzi zaključeno 110.027 transakcija
U današnjem trgovanju na Beogradskoj berzi zaključeno je 110.027 transakcija. Broj transakcija zaključen u samo jednom danu na Beogradskoj berzi je gotovo izjednačen sa godišnjim brojem transakcija zaključenim na berzi u Ljubljani i berzi u Sofiji, ili dvostruko više od ukupno ostvarenog broja transakcija u prethodnoj godini na berzama u Banja Luci, Sarajevu i Skoplju.

Lideri u regionu

p.s. jucerasnja vest sa lelexa

U prilog gore pomenutom, danas dan kasnije, dinar razbija kao nikad.
Setite se situacije prosle godine u ovo vreme. Milione smo trosili da zaustavimo pad.

Ipak, pravo prolece nece doci dok god se ne zaustavi kriza Severne Afrike.

Sljedeće godine moguće formiranje regionalne berze?

"Da postoji politička volja neka vrsta jugo-berze, platforme koja bi okupila sve berze na prostoru bivše Jugosalvije, mogla bi da proradi već sljedeće godine.
Predsjednik Komisije za hartije od vrijednosti RS Milko Štimac izjavio je danas da se radi na pismu o namjerama sa kojima bi ex-Yu berze, kako je rekao, u martu trebalo da izađu pred političare u svojim državama.
“U martu će pismo potpisati regulatori pa ćemo sa njim izaći pred političare”, rekao je Štimac.
On je objasnio da je jedna od mogućih scenarija da same berze naprave regionalnu platformu sa trostepenim listingom – dva lokalna i jednim regionalnim na kome bi se našle najveće kompanije u regionu.
Takva platforma bi zahtjevala harmonizaciju propisa što neće biti lako, kako je rekao Štimac, budući da, primjera radi samo Bosna i Hervegovina imaju tri regulatora.
Olakšavajuća okolnost u ovom procesu, dodao je, biće što svi propisi ipak moraju da se usaglase sa evropskom direktivom.
Da bi ovakva ideja i bila realizovana, ipak, berzama i Komsiijama u regionu neophodna je politička podrška.
Štimac je upozorio da se mora uložiti dodatni napor da se napravi regionalno tržište kapitala budući da su sve berze sa ex-Yu prostora zajedno, po tržišnoj kaptalizaciji manje od Budimpeštanske berze koja je trenutno vrijedi oko 70 milijardi evra."
Izvor

Tržišna kapitalizacija Beogradske berze je nešto ispod 10 milijardi evra. I pored činjenice da je naše tržište namerno podcenjeno bar 8 puta, ovo bi omogućilo ubrzani oporavak, a i u skladu je sa postojećim tendencijama spajanja velikih nacionalnih bezi u multinacionalne (londonska i kanadska, frankfurtska i njujorkška). Do potpune globalizacije.

Američka privreda pokazuje znake oporavka

VAŠINGTON, Produktivnost u SAD porasla je za 2,6 odsto u posljednjem kvartalu 2010. godine, što je najviše za posljednjih devet mjeseci, saopštilo je danas američko Ministarstvo rada.

Gledano na godišnjem nivou, produktivnost je porasla za 3,9 odsto, što je najveći rast za posljednjih osam godina.
..
Ekonomisti ipak očekuju da će ove godine produktivnost dostići samo polovinu rasta iz 2010. godine, dok će naredne godine iznositi 1,9 odsto.
..
Ministarstvo rada SAD takođe je danas objavilo da je broj nezaposlenih lica koji su zatražili socijalnu pomoć prošle sedmice opao za 20.000 i da je iznosio ukupno 368.000, što je najniže u posljednje tri godine.

Izvor

Lilihip, kako to lepo zvuci kad se kaže 110.027 transakcija, lider regiona, a kad se pogleda vrednost prometa jad i beda.

Francuzi i Nemci posle Deleza?

Belgijski „Delez”, koji je prekjuče kupio „Delta Maksi”, otvorio je vrata i drugim velikim svetskim lancima, što bi trebalo da poveća konkurenciju i snizi cene.

Predstavnici francuskog „Kerfura” i nemačkog „Lidla” kažu za „Blic” da već merkaju tržište.

U “Kerfuru” nisu želeli da otkriju konkretne planove za Srbiju, ali se iz odgovora za „Blic” vidi interesovanje.

- Formirali smo zajedničku kompaniju sa grčkim „Marinopulosom” upravo da bismo razvijali poslovanje u Srbiji i ostalim zemljama Balkana - navode u francuskoj kompaniji.

I u „Lidlu” su još jednom potvrdili za „Blic” da ispituju tržište u Srbiji i da će nakon toga odlučiti o ulaganju u našu zemlju.

Izvor

Big Mile ::

Lilihip, kako to lepo zvuci kad se kaže 110.027 transakcija, lider regiona, a kad se pogleda vrednost prometa jad i beda.

Pa AERO po 1 komad u transakciji. Taj dan, 21.02. imao 99.444 transakcija (90% transakcija dana) sa prometom od svega 49.519.360 din što je manje od ortopedovog poklona Đokovićima

Rogy, na to sam i mislio. Kad se rašcisti ova gužva oko NIIS i AERO kad narod to rasproda pašce i znacajno broj transakcija a i promat.

Rogy ::

Big Mile ::

Lilihip, kako to lepo zvuci kad se kaže 110.027 transakcija, lider regiona, a kad se pogleda vrednost prometa jad i beda.

Pa AERO po 1 komad u transakciji. Taj dan, 21.02. imao 99.444 transakcija (90% transakcija dana) sa prometom od svega 49.519.360 din što je manje od ortopedovog poklona Đokovićima

Dobro bre Mile, Rogy, jel bi bilo bolje da nije bilo tih 99k transakcija, pa ne bi,..., da je sica para jeste, ali se svakodnevno vrti enormno mnogo para na NIS-u i Aerodromu od kada je krenulo, da toga nije bilo, i dalje bi se vrteli u krugu AIKB, SJPT, ENHL..., ovako imamo papir (AERO) sa buducnoscu.

A i ove ljude sa berze, i sve u lancu, treba pohvaliti malo jer su omogucili da se ovo desava, iako je sve skupa potpuno sumanut projekat ukljuciti sve gradjane na berzu

Srbi i u Japan bez viza
08. mart 2011. 13:29 > 16:06
Japanski premijer saopštio je na sastanku sa Borisom Tadićem da je ta zemlja uvela bezvizni režim za građane Srbije.
http://www.mondo.rs/s199750/Srbija/Srbi_i_u_Japan_bez_viza.html

Мас: Расте интерес Немаца за Србију
Амбасадор Немачке у Београду Волфрам Мас каже да расте интересовање немачких предузећа за инвестирање у Србији.

Мас је казао да су немачке инвестиције у Србију 2004. године износиле 278 милиона евра, док у 2011. достижу око 1,5 милијарди евра. "Србија је увек била атрактивно место за немачка предузећа, а у последњих шест до девет месеци то значајно расте", казао је немачки амбасадор у Србији. Мас је нагласио да је привредно повезивање неопходно за инвестиције, покретачки дух, стварање радних места и побољшање животног стандарда. Detaljnije


Белгијанци улажу у ОИЕ у Војводини

Белгијска компанија Електравиндс планира да у неколико војвођанских општина инвестира у погоне за производњу енергије из обновљивих извора.

Компанија „Енерго зелена“, ћерка фирме Електравиндс, и Дирекција за изградњу Општине Инђија, потписали су прошле године уговор вредан 22 милиона евра о изградњи фабрике за прераду отпада животињског порекла. Реч је о преради претежно животињске масти из које ће се производити енергија, а у компанији ће бити запослено око 100 људи, саопштено је из Владе Војводине. Detaljnije

˝Мас је казао да су немачке инвестиције у Србију 2004. године износиле 278 милиона евра, док у 2011. достижу око 1,5 милијарди евра.˝

Šta ovi pričaju, kakvih 1,5 milijardi evra? Kumulativno od 2004. ili šta?

ili je ukljucio telekom u ovu cifru...

Beogradska berza novi član alijanse Bečke berze za distribuciju podataka

Beogradska berza i Bečka berza, članica CEE Stock Exchange Group (CEESEG AG), su potpisale Ugovor o saradnji u oblasti distribucije podataka iz trgovanja na Beogradskoj berzi.

Počevši od danas, data vendori mogu podatke iz trgovanja sa Beogradske berze preuzimati i preko Bečke berze. Pored berzi iz Budimpešte, Ljubljane, Praga, Bukurešta, Sarajeva, Banja Luke, Makedonije, Beogradska berza je postala deo alijanse berzi Centralne i Istočne Evrope, koje svoje trgovačke podatke distribuiraju preko Bečke berze.

Bečka berza, koja se nalazi u središtu ove grupacije, trenutno ima 250 ovlašćenih data vendora.

Bečka i Beogradska berza sarađuju od 2007. godine, kada je lansiran SRX indeks koji uključuje najkvalitetnije i najlikvidnije akcije kojima se trguje u Beogradu. “Naša saradnja sa Beogradskom berzom pokazuje kako dve berze mogu zajednički da rade i razvijaju se, bez merdžera i akvizicije.” – naglasio je Heinrich Schaller, član uprave Bečke berze i CEE Stock Exchange Group, ukazujući i na strategijsku pozadinu saradnje: “Beo-gradska berza će imati pristup bazi međunarodnih klijenata i modernoj tehničkoj infrastrukturi Bečke berze za diseminaciju svojih podataka”, dodao je Heinrich Schaller. “Ovaj ugovor predstavlja potvrdu dobrih odnosa dveju berzi već dugi niz godina i krupan korak napred u naporima Beogradske berze da poveća svoju vidljivost i prisustvo na međunarodnoj investicionoj sceni“, naglasila je Gordana Dostanić, direktorka Beogradske berze.

Još jedna pozitivna vest da nam ubrza dolazak proleća, dosta je bilo

Kurs dinara rekordno jak u 2011.

Dinar će u ponedjeljak ojačati za 39 para i dostići će novi ovogodišnji rekord jer će srednji kurs biti 102,7092 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka.
Prethodno je srpska valuta bila najjača 24. februara, kada je evro vredeo 102,8052 dinara, dok je 6. januara bila najslabija jer je za jedan evro bilo potrebno 106,4947 dinara. Izvor

Srbiji 1,5 milijardi evra za izlazak iz krize

U okviru zajedničke pomoći svetskih finansijskih institucija za borbu protiv krize za Srbiju je izdvojeno 1,5 milijardi evra.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska investiciona banka (EIB) i Svjetska banka su u okviru akcionog plana podrške bankarskim sistemima i kreditiranju privrede u centralnoj i istočnoj Evropi na raspolaganje stavile 33 milijarde evra, sto je 8,5 milijardi više nego sto je prvobitno planirano, prenio je portal EurAktiv Srbija.

U okviru te akcije za borbu protiv krize, pokrenute 27. februara 2009, Turskoj i zemljama Zapadnog Balkana na raspolaganju je ukupno 10,6 milijardi evra.

“Privredni oporavak je najzad u toku, mada ovaj region kaska za drugim. Kako se privredni rast vraća, izazov je postići njegovu održivost”, navodi se u objavljenom izvještaju, u kojem se ističe da kredit igra ključnu ulogu u podsticanju rasta privatnog sektora, koji omogućava stvaranje novih radnih mjesta...
EBRD je Srbiji odobrio znatno više novca nego svim drugim zemljama Zapadnog Balkana – 447 miliona evra, dok je Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori ukupno na raspolaganju 489 miliona. Od toga su u Srbiji potpisani ugovori za 301 milion, a isplaćeno je 213 miliona evra...
Evropska investiciona banka (EIB) za Srbiju je odobrila 664 miliona evra, od čega je isplaćeno 335 miliona...
Kada je riječ o grupi Svjetske banke, Srbiji je na raspolaganje stavljeno 409 miliona evra....
Srbija je među zemljama u kojima je u oktobru i novembru zabilježen najveći rast kredita privatnom sektoru nakon povlačenja novca tokom krizem a slična situacija je i u Makedoniji, Moldaviji i Gruziji. Detaljnije

Gradnja počinje sljedeće godine

Stručni tim Naučno-tehničkog centra Naftne industrije Srbije završio je dio studije izvodljivosti projekta „Južni tok“ na teritoriji Srbije, koji utvrđuje trase gasovoda kroz našu zemlju. Predviđena su i odvajanja za Republiku Srpsku, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku. Trasa kroz Srbiju će biti duga oko 470 kilometara i gradnja bi trebalo da počne krajem 2012. godine. Gasovod kroz Srbiju koštaće više od milijardu evra i imaće kapacitet od 36 do 41 milijardu metara kubnih gasa godišnje.
Poslije završetka studije izvodljivosti za „Južni tok“ na red dolazi rješavanje imovinsko-pravnih pitanja na trasi gasovoda, ali i otklanjanje logističkih problema, kao što je transport cijevi. Izvor

Šabačka mlekara izvozi kajmak u SAD

Mlekara Šabac danas je objavila da je ugovorila izvoz kajmaka na američko tržište.
Prve isporuke kajmaka iz te mlekare za SAD krenuće u ponedjeljak, 14. marta. Izvoz je ugovoren sa kupcem iz Čikaga, ali se očekuje da će taj specifični srpski proizvod uskoro biti u ponudi i u drugim američkim gradovima.

Mlekari Šabac je u pripremi izvoza u SAD pomogla Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) u Srbiji, koja nekoliko godina sarađuje i sa drugim srpskim mljekarama kako bi povećale prodaju na inostranim tržištima.

Šabačka mlekara postoji više od 70 godina, a od 2004. godine je članica Koncerna “Farmakom MB”. Njena sadašnja dnevna proizvodnja je 260 tona mleka, a u planu je povećanje na 400 tona.

Ta fabrika je sredinom prošle godine počela da izvozi kajmak i druge mlečne prerađevine na rusko tržište, a dobila je i sertifikat HALAL koji je neophodan za izvoz u muslimanske zemlje. Izvor

Meggle preuzima Mljekaru Mladost

Kompanija Meggle Eastern Europe potpisaće u ponedjeljak, 14. marta ugovor u preuzimanju Mljekare Mladost iz Kragujevca.

Kako je saopšteno, svečanom potpisivanju će osim predstavnika prodavca fabrike, Silbo i kupca fabrike Meggle, prisustvovati i gradonačelnik grada Kragujevca, Veroljub Stevanović, zamjenik gradonačelnika Nebojša Zdravković, predstavnici Gradskog vijeća i Ekonomskog instituta. Izvor

Visok rast prihoda pokazatelj oporavka privrede

Visok rast prihoda Kompanije DHL u Srbiji iz godine u godinu pokazatelj je oporavka srpske privrede i mjera koje je kompanija preduzela da stimuliše izvoz, rekao je generalni direktor DHL-a za Srbiju Darko Babić.

Iz DHL-a ističu da im je od posebnog značaja spoljnotrgovinska razmjena Srbije, napominjući da ova kompanija najčešće iz Srbije međunarodne pošiljke dostavlja u Njemačku, SAD, Italiju, Crnu Goru i Austriju....
Tokom protekle godine ova kompanija je prevezla više od 600 000 pošiljki ukupne težine 1 700 tona, sarađujući prije svega sa kompanijama iz oblasti duvanske i metalne industrije, IT i bankarskog sektora.

Najznačajnije destinacije za uvoz DHL-om su Kina, Grčka, Njemačka, Italija i SAD, a uvoznici su banke, mala i srednja trgovinska preduzeća, trgovinske kuće, kompanije iz oblasti tekstilne industrije.Detaljnije

Svjetski stručnjaci za komunikaciju u Beogradu

Stručnjaci velikih svjetskih kompanija boraviće u Beogradu od 31. marta do 1. aprila kada će učestvovati na konferenciji „The Corporate Communication Experience“ u organizaciji P.agency sa sjedištem u Dubaiju, Pragu i Skoplju uz podršku agencije McCann Erickson Public Relations.

Kako je najavljeno, događaj će okupiti predstavnike kompanija kao što su Sony, Yahoo!, BBC, Ebay, CITI, Gazprom, Mattel, nekadašnje saradnike Christian Diora, Vere Wang i engleske kraljevske porodice.

U saopštenju se navodi da događaj ima za cilj da unaprijedi regionalnu praksu u bavljenju komunikacijama. Predstavnici regiona biće iz kompanija Telenor Srbija i Delta Holding, ali i medijskih kuća Attica media i Color press group. Izvor

S&P Raises Serbia’s Long-term Rating to ‘BB’ from ‘BB-’, Outlook Stable

http://seenews.com/news/latestnews/s_pupgradesserbia___sl_tratingsto___bb___from___bb-___outlookstable-133558/

MarkoJTD ::

S&P Raises Serbia’s Long-term Rating to ‘BB’ from ‘BB-’, Outlook Stable

http://seenews.com/news/latestnews/s_pupgradesserbia___sl_tratingsto___bb___from___bb-___outlookstable-133558/

Za one koji ne znaju engleski,
izvor: http://www.krediti.rs/vesti/poboljsan-kreditni-rejting-srbije/7668

Poboljšan kreditni rejting Srbije
Bankarstvo i finansije

Poboljšanje kreditnog rejtinga Srbije sa "BB-" na "BB", prema agenciji "Standard end Purs", potvrda je da je Vlada Srbije vodila dobru ekonomsku politiku, posebno imajući u vidu krizni period, a bolji kreditni rejting uticaće na poboljšanje opšte investicione klime u Srbiji, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Ocena "BB" je najbolja ocena koju je Srbija ikada dobila od agencije "Standard end Purs" i odgovara kreditnom rejtingu pojedinih država koje su kandidati za EU, navedeno je u saopštenju.

Kreditni rejting Srbije, u delu koji se odnose na prognoze, ostao je stabilan, što znači da agencija "Standard end Purs" ne očekuje negativne promene glavnih ekonomskih pokazatelja Srbije.

Ocena je data zbog političke stabilnosti Srbije, postignutog konsenzusa oko budućnosti Srbije u Evropskoj uniji i zbog ostvarenih rezultata u sprovođenju programa sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Pozitivno su ocenjene sprovedene strukturalne i reforme fiskalnog sektora, kao i plan Vlade Srbije da do 2015.godine fiskalni deficit smanji na jedan odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a da javni dug ne bude veći od 45 odsto BDP-a, navodi se u saopštenju.

Ekonomista Goran Nikolić kaže da ovo poboljšanje kreditnog rejtinga znači povoljnije uslove zaduživanja.

- Zaduživanje će biti povoljnije kako za državu tako i za privatne kompanije jer će kamata biti niža. Ovo je inače pokazatelj rizika zemlje i podizanje rejtinga je bilo logično - navodi Nikolić.

Ovo je veliko priznanje za ekonomsku politiku nase vlade koja je verovatno do sada the best ever.
Veliki doprinos poboljsanju rejtinga dolazi i od stabilnije politicke situacije, konkretno zasluge idu evropskom opredeljenju Tomislava Nikolica. Ovo je garancija da posle izbora nastavljamo istim putem.

BELGRADE (Serbia), March 16 (SeeNews) – A consortium made up of companies from the U.S., Austria and Israel has registered a lease right on a 300 hectare plot of agricultural land in Serbia where it plans to build a golf course, Belgrade-based news media reported.

The El Golf tie-in plans to start the construction of the golf course, in Becmen, close to the capital Belgrade, in the autumn of 2012, news provider Ekapija (www.ekapija.com) reported late on Tuesday.

Đelić: Berza će biti sve značajnija
Izvor: Tanjug

Beograd -- Vlada Srbije planira da setom finansijskih zakona uredi finansijsko tržište i obezbedi da ono u značajnijoj meri postane izvor finansiranja domaće ekonomije.
...
Četiri ključna principa iza tog zakona su zaštita investitora, transparentnost tržišta, usklađivanje sa evropskim direktivama i regulisanje onih koji intervenišu na tržištu, pre svega posrednika na tržištu, odnosno brokersko-dilerskih društava, napomenuo je on.

Đelić je naglasio da je zakonom prvi put detaljno razrađena javna ponuda, jasno su definisani uslovi povlačenja sa tržišta hartija od vrednosti, reguliše se sekundarno tržište hartija od vrednosti, a cela glava posvećena je suzbijanju zloupotreba u trgovini hartijama od vrednosti.
....
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=04&dd=06&nav_id=504455
....

Ajd da dozivimo i ovo cudo!!!

Raste interesovanje nemačkih investitora

Interesovanje nemačkih investitora za ulaganja u Srbiji neprestano raste u posljednjih osam mjeseci, izjavio je nemački ambasador u Srbiji Volfram Mas.

“Nema sedmice u kojoj neka od nemačkih kompanija ne dođe u Ambasadu da se raspita o uslovima investiranja u Srbiji, da potpiše sporazum o ulaganju ili otvori novi pogon”, rekao je Mas novinarima u Medija centru gde su predstavljeni rezultati šeste ankete nemačkih kompanija o poslovnom okruženju u Srbiji.

Anketa, u kojoj je učestvovalo skoro dve trećine nemačkih kompanija koje posluju u Srbiji, pokazala je da 61 odsto nemačkih kompanija očekuje da će naredna godina biti bolja za poslovanje u Srbiji.

Rezultati ankete pokazali su i da bi četiri od pet nemačkih firmi ponovo investiralo u Srbiji.

Nemačke investicije u Srbiju iznose dve milijarde evra, a u nemačkim kompanijama u Srbiji zaposleno je 20 000 ljudi.

Izvor


Jurčić: Svijet se okrenuo ka Srbiji kao lideru regije
Univerzitetski profesor ekonomije iz Zagreba Ljubo Jurčić izjavio je da se svet 2006. godine, kada je Hrvatska propustila da postane politički lider regije, okrenuo ka Srbiji.

“Hrvatska je, na žalost, propustila priliku da 2006. postane politički lider regije. Kada ste politički lider i regiju usklađujete sa svjetskim normama, tada vam i svet izlazi u susret – otvaraju se kancelarije, fabrike, predstavništva. Svet se nakon 2006. godine okrenuo Srbiji”, rekao je Jurčić za portal profitiraj.hr.

On je dodao da svaki dan u Beograd dolaze značajne delegacije iz Kine, Indije, Rusije… “Prednost Srbije je ta što je tehnološki nivo otprilike jednak, a Srbi imaju dva do tri puta niže plate. Investitorima je to značajna ušteda, a važna je i činjenica da se proizvodi iz Srbije u Kinu i Rusiju uvoze bez carine”, smatra Jurčić...

Izvor

Cvetković: Biće rast veći od plana

Vašington -- Premijer i ministar finansija Srbije Mirko Cvetković kaže da Svetska banka i MMF predviđaju privredni rast u Srbiji za iduću godinu od čak pet odsto.

"Mi ostajemo pri projekciji rasta za ovu godinu od tri odsto, na osnovu pokazatelja koje smo imali u prošloj, ali je činjenica da je početkom godine došlo do bržeg rasta nego što smo planirali", rekao je Cvetković.

On navodi da "zasad imamo samo podatke o industrijskoj proizvodnji, koja je u januaru rasla po stopi od blizu četiri odsto, a u februaru i preko pet, tako da postoje osnove da napravimo neku novu projekciju“.

„Analitičari SB i MMF-a smatraju, međutim, da mi imamo veće potencijale od onih koje smo ugradili u svoje projekcije, što ćemo uzeti u obzir u eventualnim revidiranjima brojki rasta za ovu godinu", najavio je Cvetković.

Premijer se u Vašingtonu dogovorio, prilikom susreta sa izvršnom direktorkom Okonjom Ivelom Ngozi, o novom četvorogodišnjem aranžmanu u početnoj vrednosti od 800 miliona dolara, što podrazumeva mogućnost povlačenja i dodatnih sredstava.

Novost u novom dogovoru je novi pristup korišćenju tih sredstava: jedna polovina bi bila namenjena budžetu, a druga realizaciji projekata.

Cvetković je, uz napomenu da se još nije stigli do konkretnih razgovora, istakao da je važno da je dogovorena nova strategija da novac koji nam se stavlja na raspolaganje koristimo za manji broj velikih projekata, pri čemu ćemo, putem neke vrste konkursa na kome će učestvovati ministarstva, u vladi odlučivati o tome koji projekti će to biti.

On je podsetio da od Svetske banke koristimo sredstva za dve namene: za pokrivanje budžetskog deficita i za razne projekte.

"Što se budžeta tiče, taj novac uvek iskoristimo, dok je kod projekata, zbog njihove prevelike razuđenosti i nedostatka naših kapaciteta da ih sve obradimo, dolazilo do određenih problema", rekao je Cvetković i dodao da su ubrzani neki projekti koji su najviše kasnili -projekti poljoprivrede i odvodnjavanja.

"Nastavak saradnje s MMF-om od velike koristi za nas, iako nam pare nisu potrebne - iz postojećeg aranžmana smo povukli samo polovinu onoga što nam je bilo na raspolaganju", smatra Cvetković.

"Tekući aranžman se završava i izrazio sam želju da sačinimo novi. To je primljeno k znanju i očekujem da u narednih mesec dana ozvaničimo početak izrade tog novog aranžmana, koji ovoga puta ne bi bio vezan za novac, već za, kako to oni zovu, sistem predostrožnosti - da zajedno definišemo ekonomsku politiku, fiskalnu i monetarnu", objasnio je premijer.

Pošto bi to bilo na dugoročnim osnovama, bilo bi značajno za sliku Srbije u inostranstvu i neka vrsta garancije stranim investitorima, dodao je on.

Izvor

BLAGO NAMA

Bečka berza planira ekspanziju na Balkan

Bečka berza planira ekspanziju na Balkan, najavio je direktor ove ustanove Hajnrih Šaler u izjavi bečkom dnevniku “Prese”.

Prema njegovim rečima, Bečka berza želi do 2016. da pokrije jugoistočni prostor, pre svega Hrvatsku, Bugarsku i Srbiju.

Bugarska vlada je januara ove godine najavila prodaju berze u Sofiji. “Čim počne proces privatizacije mi ćemo preuzeti dokumentaciju”, rekao je Šaler.

On je ocenio da je Bečka berza, koja za 52,5 odsto pripada bankama, dobro postavljena. “Preuzimanje Bečke berze ne mogu zamisliti”, rekao je Šaler.

U centralnoj i istočnoj Evropi je Bečka berza u grupi sa berzom u Budimpešti i Ljubljani, veća od najvećeg konkurenta -berze u Varšavi, iako je tamo kapitalizacija tržišta veća.

Tako Bečka berza ima 57 međunarodnih učesnika u trgovini, a Varšava svega 23. Isto tako i trgovinski obim po preduzeću je u Beču veći nego u poljskoj metropoli.

Međutim, poljska vlada više podržava svoju finansijsku ustanovu od Austrije, pa su tamo poreski uslovi mnogo bolji.

Ssaler se požalio da je mesečni trgovinski obrt Bečke berze od uvođenja poreza na dobit za deonice opao na 5,5 do 5,7 milijardi evra, dok je prošle godine bio iznad 6 milijardi evra. (Tanjug 6. maj 2011.)

Cvetković: Sankcionisati svaku vrstu privrednog kriminala


Premijer Mirko Cvetković izjavio je danas da je Vlada Srbije čvrsto opredeljena da svaka vrsta privrednog kriminala bude sankcionisana.

"Vlada čvrsto stoji iza stava da taj kriminal mora da se sankcioniše i da se pokaže da je ovo pravna država u kojoj niko ne može nekažnjeno da se bogati na račun drugih, kršeći pri tome ne samo zakon nego i prava radnika i praktično prava svih građana", rekao je Cvetković novinarima u Vladi Srbije.

Komentarisući najavu formiranja "crne liste" privrednika, odnosno onih koji ne ispunjavaju obaveze i krše zakon, Cvetković je rekao da svako ko je kršio zakon treba da bude sankcionisan.

...(Tanjug 3. maj 2011.)

Dačiću hapsi bagru više !!
Bravo cvele, sve mi se više sviđaš, nego kako ide u Ces Mekonu i ono sa Đunićem? Da i ti ne klizneš, čuvaj mi se

Das Investment: Iznenađujući uspeh akcija sa Balkana

Akcije iz balkanskih zemalja za ulagače nisu posebno zanimljive, ali su one od početka 2011. donele "atraktivne prihode", piše nemački finansijski magazin "Investment" (Das Investment).

- Iako su mnogi ulagači skeptični kada je reč o ulaganju u državama istočne i jugoistočne Evrope, berze u regionu su se od početka 2011. razvijale veoma atraktivno. Razlog za to je što su mnogi ulagači uvideli da je privredni pad regiona mnogo manji nego što se očekivalo - navodi magazin.

Dodaje se da je "doduše region bila zahvatila teška finansijska kriza, ali da je već sredinom 2009. bilo vidno da kolaps finansijskih tržišta može da bude izbegnut".

Pri tome su balkanske zemlje "profitirale pre svega od podrške Evropske unije (EU) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koji je utvrdio mere podrške Mađarskoj, Rumuniji i Srbiji".
Das Investment: Iznenađujući uspeh akcija sa Balkana
Kao pozitivno se navodi i da je politika zaduživanja u ovim zemljama bila mnogo bolja nego ona u zemljama "sa periferije evro-zone" te da zaduženost, sa izuzetkom Mađarske, nigde ne prelazi 75% bruto društvenog proizvoda.

Magazin navodi da se "odnos ulagača prema tržištima u balkanskim zemljama bitno promenio od početka ove godine" i da su "posebno u januaru berze u regionu iskazale znatnu dobit".

- Još povoljniji utisak ostavlja to što je region odoleo opštoj rasprodaji kojoj su podlegla mnoga periferna tržišta. Najbolja je situacija u Bugarskoj gde je indeks akcija porastao za 22% (u lokalnoj valuti), dok sa lakim odstojanjem slede Srbija sa porastom od 13% i Rumunija od 9% - piše finansijski magazin.
Izvor

Sa NISom u korpi ima da oduvamo i Bugare u narednom kvartalu.

Kinezi grade solarnu elektranu u Vranju

VRANJE, Najveća privatna kineska kompanija koja se bavi izgradnjom postrojenja za proizvodnju obnovljivih izvora energije gradiće prvu solarnu elektranu u Vranju.
Pomoćnik gradonačelnika Vranja Boban Stanković kaže da je sa kineskom kompanijom potpisan Sporazum o saradnji, a potpisivanje ugovora o realizaciji projekta za izgradnju solarne elektrane zakazano je za 12. septembar ove godine.
“Kineska kompanija će graditi solarnu elektranu ukupne jačine pet megavata, na četiri lokacije – u Krivoj Feji, Babinoj Poljani, Gornjem Žapskom i lokaciji kod deponije Meteris. Ukupna vrijednost cijelog projekta je 300 miliona evra, a nakon njegovog završetka Vranje će imati izvor snabdijevanja električnom energijom jačine jedne termoelektrane”, kazao je Stanković.
Prema njegovim riječima, projekat u prvoj fazi podrazumijeva izgradnju solarne elektrane na četiri lokacije na ukupno 500 hektara, a u drugoj fazi bi trebalo izgraditi i fabrike solarnih panela.

“Nakon završetka ovog projekta i neki krovovi stambenih objekata u Vranju biće pokriveni solarnim panelima, za proizvodnju solarne energije za potrebe domaćinstava”, kazao je Stanković.
Izvor

Prva solarna elektrana u Kuršumliji

BEOGRAD, Solarna elektrana u kuršumlijskom selu Matarova biće izgrađena do početka oktobra, kazala je direktorka italijanske kompanije Multienerdži Verica Ristić.
Prema projektu kompanije Multienerdži, solarna elektrana snage dva megavata biće izgrađena na površini od 400 hektara, godišnje će proizvoditi 2,5 miliona kilovat sati struje, a vrijednost investicije je oko pet miliona evra.
Šef odjeljenja za ekonomski razvoj Opštine Kuršumlija Dejan Jovanović kazao je da je kompanija Multienergdži dobila energetsku dozvolu od Ministarstva za infrastrukturu i energetiku i lokacijsku dozvolu za gradnju elektrane od opštine.
“Opština Kuršumlija se potrudila da obezbijedi sve dozvole, kako je i bio ranije dogovor sa predstavnicima kompanije Multienerdži. Očekujemo da uskoro dobijemo i građevinsku dozvolu, koja je uslov za početak montaže panela”, kazao je Jovanović.

Prilikom ranije posjete lokaciji u selu Matarova, predstavnik kompanije Multienerdži Đovani Filpini je kazao da će odmah po dobijanju svih dozvola, u roku od 60 dana biti postavljeni paneli za solarnu elektranu.

On je takođe tada kazao da je to jedna od prvih elektrana te vrste u Srbiji.

“Planiramo da nam Kuršumlija bude sjedište odakle ćemo obavljati i druge poslove i projektovati druge solarne elektrane”, kazao je Filpini.
Predsjednica Opštine Kuršumlija Vesna Jakovljević kazala je da će solarna elektrana biti jedna od najvećih investicija u tom gradu i novina za Srbiju. “Kao što smo i obećali, potrudili smo se da ubrzamo procedure dobijanja dozvola. Realizacija ovog projekta će mnogo značiti za jednu ovako siromašnu i nerazvijenu opštinu jer će biti otvoreno dosta radnih mjesta”, kazala je Jakovljević.
Izvor

Ministarstvo zaustavilo zakon
BEOGRAD, Pomoćnik ministra za energetiku Srbije Miloš Banjac ocijenio je da je usvajanje zakona o racionalnoj upotrebi energije zaustavljeno zbog Ministarstva finansija Srbije.

Banjac je u intervjuu agenciji Beta kazao da se negativno mišljenje odnosni na uvođenje sistema energetskog menadžmenta i osnivanje Fonda za energetsku efikasnost, koji su ključni mehanizmi za rad na štednji energije u Srbiji.

“Donošenje zakona o racionalnoj upotrebi energije bez uvođenja energetskog menadžmenta i osnivanja Fonda za energetsku efikasnost je mrtvo slovo na papiru jer nemate sistem praćenja primjene mjera niti način da to finansirate”, kazao Banjac.

Prema njegovim riječima, za osnivanje Fonda neophodno je da država uloži oko 10 miliona evra.

Novac bi se prikupljao iz akciza na energente, kazao je Banjac dodajući da Ministarstvo finansija ne želi da poveća akcize da ne bi ugrozilo standard građana ni da se odrekne dijela akciza u korist Fonda.
...
Pomoćnik ministra za infrastukturu i energetiku Srbije Miloš Banjac podsjetio je da je usvajanje zakona o racionalnoj upotrebi energije bilo predviđe do juna 2010. godine, a zatim je pomjereno za još godinu dana, ali je i taj rok istekao.

Banjac, koji rukovodi sektorom za održivu energetiku, obnovljive izvore energije i strateško planiranje, podsjetio je da Srbija ima obavezu prema Energetskoj zajednici jugoistočne Evrope i EU da poveća energetsku efikasnost za devet odsto od 2011. do 2020. godine.

Prema raspoloživim podacima, dodao je, potrošnja energije u Srbiji po stanovniku je 89,8 gigadžula, što znači da trošimo za trećinu manje energije nego Englezi i tri puta manje nego Amerikanci, ali smo u lošoj poziciji ako se uporedi potrošnja po jedinici proizvoda.....
Izvor

Fijat ulaže u Srbiji 850 mil. evra

Kragujevac -- U kompletnu rekonstrukciju fabričkih pogona nekadašnje Zastava automobili, Fijat će zajedno sa republikom Srbijom uložziti više od milijardu evra.

Generalni direktor kompanije Fijat automobili Srbija Antonio Ćezare Ferara kaže da će "do kraja ove godine biti investirano više od 850 miliona evra".

On je objasnio "da se u fabričkim pogonima u Kragujevcu ne instalira samo nova oprema već se radi kompletna rekonstrukcije fabrike koja se prostire na 1,5 miliona kvadratnih metara prostora“.

Ferara je dodao i "da bi se napravio nov auto, svuda u svetu to košta u proseku oko 600 miliona evra".

Drugi model još nije u planu

Na pitanje da li će iduće godine početi proizvodnja još jednog novog modela kako je predviđeno strateškim ugovorom izmedju države Srbije i Fijata, Ferara je odgovorio -"precizan plan imamo za jedan model a za drugi, zbog svetske ekonomske krize, u ovom trenutku nemamo".

Nulta serija školjki sići će sa traka već krajem ovog meseca, rekao je Ferara i pojasnio da u oktobru počinje probna proizvodnja školjki za nov model automobila u novoj proizvodnoj hali, a samim tim to predstavlja i početak probne proizvodnje novog modela.

"Serijska proizvodnja novog modela automobila, kako je planirano, počeće do leta", rekao je Ferara, ali nije isključio mogućnost da dođe do odlaganja zbog, kako je rekao, veoma složenog procesa.

On je naglasio da će premijera novog automobila koji će biti proizveden u Kragujevcu planirana na sajmu automobila u Ženevi 2012. i tada će biti poznat i naziv novog modela.

Ferara je najavio da će probna proizvodnja školjki novog modela automobila, čiji je radni naziv "L-zero", početi sredinom oktobra u Kragujevcu dok će probna proizvodnja kompletnog automobila početi do kraja godine.

Naglašavajući da je kompletna obnova proizvodnih pogona nekadašnje fabrike Zastava automobili u završnoj fazi, Ferara je rekao da se instalira najmodernija opremi u proizvodnim pogonima, iz Japana, Nemačke, Italije.

"Radovi na opremanju fabrike ukupne površine 1,4 miliona kvadrata, trajali su dve i po godine i ulaze u završnu fazu", istakao je Ferara i dodao da je cilj da se napravi moderna i održiva fabrika.

U tu fabriku će biti ugrađena oprema čiji je kapacitet proizvodnja od 30 do 60 automobila po satu, odnosno 250.000 vozila godišnje. Predviđena su dve verzije novog modela automobila B klase.

Plan je da se u fabrici zaposli 2.400 radnika, a trenutno ih ima 1.000. Ferara je istakao da će proizvodnja vozila u kragujevačkoj fabrici biti prilagođena potrebama tržišta, kao i da će broj zaposlenih zavisiti od tržišnih zahteva za novim automobilom koji će biti izvožen u sve zemlje Evrope.
Punto beleži najveći pad prodaje

U Kragujevcu će se i 2012. godine proizvoditi model "punto klasik", uprkos smanjenju prodaje, najavio je Ferara.

Mudiz snizio rejting Fijata

Inače, Agencija za utvrđivanje rejtinga Mudiz snizila je kreditni rejting Fijata zbog finansijskih rizika vezanih za integraciju italijanskog proizvodjača automobila sa Krajsler grupom. Mudiz je saopštio da je odlučio da Fijatu spusti rejting iako ta kompanija neće garantovati za Krajslerov dug i istakao da će dve kompanije voditi finansije svaka za sebe.

Prvi čovek FAS naveo je i da je u planu nastavak proizvodnje "punta" u kragujevačkim pogonima, koja je prekinuta zbog rekonstrukcije fabričkih pogona, "a da će količina proizvodnje zavisiti od tržišta".

Povodom pitanja novinara da prodaja "punta" beleži pad za 57 odsto, Ferara je rekao "da je prisutan sveobuhvatni pad prodaje automobila zbog svetske ekonomske krize, a da 'punto' ima najveći pad u prodaji".

"Ipak, mi nastavljamo sa najpovoljnijom prodajom 'punta' kao i da našim kupcima nudimo da voze jedini automobil koji je domaće proizvodnje", rekao je Ferara.

"Segment kojem pripada 'punto' izgleda da je najviše pod uticajem pada tržišta, ali nastavićemo proizvodnju i iduće godine, a koliko i do kada - zavisiće od tražnje", rekao je Ferara.

Osnovni model "punta" košta oko 7.000 evra, a sa raznom opremom i do 9.300.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=09&dd=21&nav_id=543573