Ulaganje u obveznice i trezorske zapise

Orisni ::

Citat :

Ima li neko misljenje o tome ko prodaje obveznice? Da li postoji neka interesantna informacija o istorijskim prodajama?

- Obveznice stare devizne stednje prodaju njihovi vlasnici - uglavnom preko beogradske berze , a verujem i u direktom dogovoru 2 strane. Istorijske podatke o prometu preko belex-a imas na [You must be registered and logged in to see this link.] Kod ovih hartija trenutno imas samo sekundarno trgovanje.
- Kada su u pitanju drzavne hartije od vrednosti, denominovane u dinarima ili evrima,  koje emituje (primarno)  Uprava za javni dug, sve informacije mozes da pronadjes na sajtu  [You must be registered and logged in to see this link.] (kalednar aukcija,, metod , istorijski prikaz kretanja cena...). Ove hartije mozes da kupis iz primarne emisije preko brokera. Sekundarno trziste mislim da je prilicno nerazvijeno, ali cak i za to imas informacije na samom sajtu (http://www.javnidug.gov.rs/default.asp?P=59&MenuItem=5).

Orisni ::

Citat :

Da li je savet da se pri trgovini misli o tome ko je sa druge strane trejda? Recimo za akcije, ako se kupuje/prodaje, da li treba misliti zasto to neko sa druge strane prodaje/kupuje? Za obveznice, ako mogu da primarnu emisiju kupe samo brokeri/banke, zasto onda oni to prodaju i gde ce investirati pare koje dobiju od prodaje? Zasto ne bi drzali obveznice i na njima zaradjivali? Ili zaradjuju vise na proviziji od prodaje?

- Pitas zasto neko kupuje ili prodaje hartije od vrednosti, u kom trenutku, po kojoj ceni... ?!  Pa valjda da bi ostvario neku dobit ...
- A sta sve utice na investicionu odluku ? Mislim da je to pitanje, strategije, taktike, stila, emocija, sticaja okolnosti, potreba...

Bravo Zoki   

Ali biće teško raspravljati s nekim ko se pita:

Da li je savet da se pri trgovini misli o tome ko je sa druge strane trejda? Recimo za akcije, ako se kupuje/prodaje, da li treba misliti zasto to neko sa druge strane prodaje/kupuje?

  

1. niko nije dao savet da se "pitaš" zašto neko prodaje ili kupuje - ljudi prodaju jer im trebaju pare ili misle da su zaradili na toj akciji ili obveznici, a kupci kupuju jer misle da je to dobra prilika za zaradu....

2. Brokeri kupuju za sebe obveznice/zapise (i BANKE) jer misle da će tako da zarade, a ti (privatna lica) im se pridružuješ u aukciji i preko njih kupuješ (jer ne možeš zakonski lično da učestvuješ u aukciji) - kupuju u tvoju korist i za tebe!

Hipotetički i filozofski gledano, svakako da može da se razmišlja zašto neko prodaje akcije/zapise/obveznice.
Možda očekuje krah berze ili je u novčanoj stisci...

Možda nije moralno kupiti akcije/tepih/auto/nakit od nekog ko je trenutno u novčanom problemu, ali tako je to po prirodi stvari: neko ima stomak za to a neko ne. Srećom na berzi je sve to anonimno.

Dobro je što na berzi mi ne znamo te ljude koji prodaju i nismo svesni iz kog razloga prodaju akcije/obveznice - možda bi mnogima bilo muka ili zlo da kupe iste od nekog ko ih prodaje da bi kupio hleb ili mleko za bebe....

Ali to je sasvim druga tema!
Srećom po nas kupce...

zORAn ::

Ove hartije mozes da kupis iz primarne emisije preko brokera.

Hvala veliko i iskreno na detaljnim linkovima, Zorane! Ovo nisam bio razumeo iz predjasnje price. Mislio sam da brokeri/banke kupuju za sebe, a ne da i fizicko lice moze da kupi, jedino ne direktno nego preko brokera. Izvesni MMcorp je bio napisao na jednoj drugoj temi da pojedinci ne mogu da kupe obveznice (kao sto mogu osiguravajuce kuce) i od toga je krenulo moje pitanje.

zORAn ::

Sekundarno trziste mislim da je prilicno nerazvijeno

Da, vidim iz tvog linka da se malo trguje. Steta sto u ove PDF fajlove ne stavljaju i koliki je kupon. Npr. [You must be registered and logged in to see this link.] je obveznica RSMFRSD42914 sa nominalnom cenom od 1000EUR prodata za 1.024,21EUR. Izgleda da su kamate prilicno pale ako je vrednost obveznica toliko skocila.

Hvala jos jednom! Zakljucak je izgleda da fizicka lica u Srbiji mogu relativno lako (i jeftino) da trguju drzavnim obveznicama i zapisima.

Orisni ::

Citat :

Hvala jos jednom! Zakljucak je izgleda da fizicka lica u Srbiji mogu relativno lako (i jeftino) da trguju drzavnim obveznicama i zapisima.

Jedna od stvari koje treba imati na umu je i da je minimum kupovine kod euro denominovanih hartija 20.000 Eur(20 komada, nominalna vrednost jednog je 1.000).

Citat :

Steta sto u ove PDF fajlove ne stavljaju i koliki je kupon. Npr. [You must be registered and logged in to see this link.] je obveznica RSMFRSD42914 sa nominalnom cenom od 1000EUR prodata za 1.024,21EUR. Izgleda da su kamate prilicno pale ako je vrednost obveznica toliko skocila.

Slazem se, prakticno ti preostaje da pretrazujes pomocu ISIN broja (zna li neko gde kako se pretrazuje), ili na osnovu dospeca da pretrazis arhivu vesti !
Za konkretnu hartiju je:

31.12.2013

Реотварањем емисије петогодишњих државних обвезница Републике Србије, емитоване 20. августа 2013. године, а поново отворене 31. децембра 2013. године, понуђен обим аукције износио је 23.300.000 евра. Укупан обим тражње износио је 20.144.000 евра, односно 86,45 одсто обима аукције. Реализовано је 19.154 комада државних обвезница укупне номиналне вредности 19.154.000 евра, што представља 82,21 одсто обима аукције. Државнe обвезнице су продате по стопи приноса од 5,15 одсто на годишњем нивоу, а на наплату доспевају 22. августа 2018. године. Датум доспећа купона (4,50% годишње) је 22. август. Исплата купона вршиће се годишње до датума доспећа.

Hajde sad ti meni pomozi da izracunam koliki je prinos na ovoj konkretnoj hartiji do vremana dospeca, a na osnovu cene iz sekundarnog trgovanja...

Koliko ja razumem možeš da kupiš i za manje od 20k evra, jer broker kupuje za tu sumu, ali ga niko ne pita, dali je to za 1 ili 10 klijenata koji su uložili po 2k evra...

Na aukciji tromesečnih državnih obveznica prodato je 95,5 odsto emisije u vrednosti od oko 2,9 milijardi, objavila je Uprava za javni dug Ministarstva finansija.

Kako se navodi na sajtu te uprave, te državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 6,9 odsto godišnje, a na naplatu dospevaju 6. novembra 2014.

Ars Vivendi ::

stopi prinosa od 6,9 odsto godišnje

Pretpostavljam da je to u dinarima a ne u evrima. Razlika izmedju stopa prinosa u dinarima i evrima bi trebala da odgovara ocekivanom odnosu promene kursa.

zORAn ::

sad ti meni pomozi da izracunam koliki je prinos na ovoj konkretnoj hartiji

5%

Na aukciji 53-nedeljnih državnih zapisa Republike Srbije, denominovanih u evrima, prodato je 99,04 odsto ukupnog obima emisije za 49,52 miliona evra, objavila je Uprava za javni dug.

Ponuđeni obim emisije iznosio je 50.000.000 evra, a ukupan obim tražnje je bio 51.520.000 evra, odnosno 103,04 odsto obima emisije.

Državni zapisi su prodati po stopi prinosa od 3,19 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 21. avgusta 2015. godine, navedeno je na sajtu Uprave za javni dug.

Nove obveznice se prodaju sa prinosom 3,19%, a na sekundarnom trzistu mogu da se kupe sa prinosom 5% (kao sto je kupljeno 31.07.) ili 8,36% (kao sto je Zoran pisao da je kupljeno 06.08.). U cemu je trik? Ko prodaje obveznice tako jeftino na sekundarnom trzistu? Kako je to toliko neefikasno?

Uprava za javni dug Srbije prodala je na aukciji petogodišnje državne obveznice u vrednosti od 9,13 milijardi dinara, što predstavlja 60,89 odsto obima emisije.

Kako se najvodi na sajtu te uprave, državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 10,8 odsto godišnje, a na naplatu dospevaju 21. avgusta 2019. godine.

Navodi se da su ponuđene obveznice u vrednosti od 15 milijardi dinara, a da je ukupan obim tražnje iznosio 9,83 milijardi dinara, odnosno 65,56 odsto obima emisije.

Naredna aukcija biće 26. avgusta, kada će biti ponuđene petogodišnje državne obveznice u vrednosti od 75 milona evra.

Na jučerašnjoj aukciji petogodišnjih državnih obveznica denominovanih u evrima ponuđeni obim emisije iznosio je 75 miliona evra.

Ukupan obim tražnje je bio prilično skroman – 28,3 miliona evra, odnosno 37,78 odsto obima emisije.

Realizovano je 15.837 komada državnih obveznica ukupne nominalne vrednosti 15,8 miliona evra, što predstavlja 21,12 odsto ukupnog obima.

Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 5,00 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 28. avgusta 2019. godine.

Datum dospeća kupona je 28. avgust a isplata kupona vršiće se godišnje do datuma dospeća.

Podsetimo se, na prethodnoj istoj aukciji održanoj u početkom jula ostvaren je prinos od 4,8 odsto godišnje.

Posto nove obveznice idu sa 5% na 5 godina, onda nije toliko cudno ona sto je prodata 31.07. sa 5% na 4 godine. Ali otkud ona 06.08. sa 8,36%?

@zORan
Da li si ti to dobro sracunao?

citat ::

Kupovina zapisa bolja nego štednja

Višak novca građani mogu da ulože i u državne hartije od vrednosti, a kamatna stopa je povoljnija nego za štednju.

Ko ima novac za ovu vrstu investicije, može ga uložiti ili u trezorske zapise ili u državne obveznice. Minimalni iznos za kupovinu dinarskih hartija je 200.000 dinara, dok je za papire u evrima gotovo upola niži - 1.000 evra.

Građani ne mogu sami da kupuju hartije od vrednosti, već za njihov račun to rade brokeri. U Srbiji tim transakcijama se bavi dvadesetak brokerskih kuća i 13 banaka.

Provizije uglavnom zavise od iznosa koji se ulaže i kreće se od jedan do 0,05 odsto. Uglavnom je provizija niža za veće iznose. Konkretno, na hiljadu evra naknada za brokera je 10 evra.

- Kada su u pitanju dinarski trezorski zapisi, oni mogu biti tromesečni, šestomesečni i 53-nedeljni, a prinosi su oko 7-8 odsto. Ovim dužničkim hartijama se trguje uz diskont, odnosno kada je rok dospeća, njihov vlasnik naplaćuje iznos koji slovi kao nominalna vrednost - kaže za „Blic“ Nenad Gujaničić, broker iz „Vajz brokera“.

Konkretno, to znači da će jedan zapis čija je vrednost 200.000 dinara, građanin platiti 184.000 dinara, dakle sumu umanjenu za zaradu koja je u ovom konkretnom slučaju osam odsto. Kad dođe rok dospeća, naplatiće svih 200.000 dinara. Bruto zarada je zapravo razlika između nominalne vrednosti i nabavne cene, odnosno 16.000 dinara za godinu dana.

Za razliku od dinarskih državnih hartija, kad je o evroobveznicama reč, za njih se dobijaju takozvani kuponi kojima se svake godine naplaćuje kamata. Kad posle isteka dospeća hartije dospeju na naplatu, investitor naplaćuje i glavnicu koju je uložio. Zarada se kreće od 3,19 do 5,50 odsto godišnje, u zavisnosti od roka, a što je više od prosečne kamatne stope za štednju, koja je ispod tri odsto.

Kada hartije dospeju na naplatu, iznos leže na račun u banci. Za razliku od štednje u evrima, gde se kamata oporezuje sa 15 odsto, ovaj vid investiranja se ne oporezuje ni dinarski ni u evrima.

Orisni@ nije on to dobro sracunao, ne razume se u matematiku....

Kobe Bryant ::

citat ::

Ovim dužničkim hartijama se trguje uz diskont, odnosno kada je rok dospeća, njihov vlasnik naplaćuje iznos koji slovi kao nominalna vrednost

Konkretno, to znači da će jedan zapis čija je vrednost 200.000 dinara, građanin platiti 184.000 dinara, dakle sumu umanjenu za zaradu koja je u ovom konkretnom slučaju osam odsto.

Orisni@ nije on to dobro sracunao, ne razume se u matematiku....

Ne znam koliko se zORAn (ne) razume u matematiku, ali broker i/ili novinar koji je pisao ovo gore se svakako ne razume. Ako ulozis 184.000din i kroz godinu dana dobijes 200.000din, onda to nije 8% nego je vise. A i prva recenica je prilicno nerazumljiva sama po sebi, te da nema (pogresnog) primera ne bi bilo jasno sta znaci "uz diskont". Sve u svemu, los kvalitet pisanja, koji je verovatno jedan od uzroka lose finansijske obrazovanosti u Srbiji.

I sad kad vidis kako ovi zapisi i obveznice rade, da li i dalje mislis da je bolje za ljude da stede kroz osiguravajuce kuce na 3% ili manje godisnje, ili je bolje da stede kroz zapise i obveznice na vise od 3%?

ZAPISI TREZORA - Dinari
NOMINALA	10.000,00	RSD
DISKONT	8,0000	%
ROK	364	dana
GODINA	360	dana
KOLIČINA	20	RSD
CENA	9.251,64		3M je 91 dan
			6M je 182 dana
VREDNOST	185.032,80		12M je 364 dana
			18M je 546 dana

Za svakoga ko želi da uči dajem jednostavnu računicu. Dakle, 8% diskonta se računa na nominalu i stavi u odnos sa vremenskim periodom na koji važi trezorac. Diskont pokazuje koliku kamatnu stopu zahtevamo do dospeća i uporediv je sa kamatama koje dobijamo u banci na isti period.
Za sve informacije slobodno kontaktirajte Iliriku:-)

a                                           номинална вредност 
Дисконтована цена  = -----------------------------------
                                                                  број дана 
                                1+(дисконтна стопа x -------------- )
                                                                       360 

[You must be registered and logged in to see this link.]

Guverner NB Kine: Kupovaćemo srpske obveznice

Guverner Narodne banke Kine Zhou Xiaochuan rekao je da je cilj njegove posete Srbiji razgovor o načinima kreditnog podsticanja privrede.

Upitan da li bi Kina mogla da bude potencijalni kupac i državnih dužničkih papira Srbije, kada se pojave na međunarodnom finansijskom tržištu, guverner Narodne banke Kine je odgovorio potvrdno, dodajući da je i kupovina hartija od vrednosti deo razmišljanja o jačanju saradnje.

Čini mi se da će i Kinezi ovde otvoriti ili kupiti neku banku...

Srbija će u narednih nekoliko meseci međunarodnom finansijskom tržištu ponuditi državne dužničke papire u iznosu od 750 miliona dolara, saznaje „Politika”. Ovo zaduživanje je inače planirano Zakonom o budžetu, a kako sada stvari stoje naći će se i u rebalansu državne kase koji ovih dana užurbano kroji Ministarstvo finansija. Nakon što predlog mera štednje bude gotov, Uprava za javni dug će, prema našim saznanjima, početi pripreme za peti izlazak Srbije na međunarodno finansijsko tržište.

Reč je o dužničkim papirima sa rokom otplate od 10 godina, a kamate na ove pozajmice za zemlje sa rejtingom sličnim našim trenutno se kreću od pet do 5,5 odsto. Iako naša zemlja, nakon što je nedavno stiglo milijardu dolara iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, ima dovoljno novca da pokrije minus u kasi, upućeni u ovu oblast smatraju da treba iskoristiti aktuelni trenutak na tržištu da se jeftinije zadužimo, kako bismo rešili jedan deo finansiranja deficita za sledeću godinu.

Srbija je do sada četiri puta svoje dužničke papire ponudila međunarodnim investitorima i svaki put se zadužila u dolarima. Premijeru na finansijskom tržištu imala je krajem septembra 2011. godine kada je emitovala dve milijarde dolara uz kamatu od 7,5 odsto i sa rokom otplate od deset godina. Sva zaduživanja nakon toga bila su povoljnija, jer su kamate na naše dolarske obveznice padale. Krajem novembra 2012. godine naša zemlja je svetskim investitorima ponudila petogodišnje dolarske obveznice u iznosu od 750 miliona dolara, uz interes od 5,45 odsto. Sledeća pozajmica bila je još povoljnija: sredinom februara 2013. sedmogodišnji dužnički papiri u iznosu od 1,5 milijarde dolara emitovani su sa kamatom od 5,15 odsto. Već krajem iste godine zaduživanje je poskupelo, pa je četvrta ponuda, u iznosu od milijardu dolara, sa kraćim rokom otplate (od pet godina), investitorima nuđena uz interes od 6,12 odsto.

Nenad Gujaničić iz Vajz brokera smatra da velika tražnja za dužničkim hartijama od vrednosti, makar bili u pitanju prilično zaduženi emitenti kao što je naša zemlja, u velikoj meri ide naruku vladi u ovom trenutku.

– Naše dolarske obveznice tokom septembra beleže prinose oko 4,7 do 4,8 odsto što je izuzetno povoljno posmatrano s aspekta perioda kada glavne svetske centralne banke nisu sprovodile politiku jeftinog novca. S druge strane, čak i ovoliko pojeftinjenje našeg duga ne znači da ćemo imati neto korist, jer naša ekonomija trenutno nije u stanju da ostvaruje barem ovolike stope ekonomskog rasta – ocenjuje Gujaničić.

Pozajmi novac državi i – zaradi
Iako su kamate državne hartije od vrednosti veće nego na oročenu štednju, malo je naših građana koji na aukcijama kupuju te papire.

Siniša Mirkov (58) celog života je, kao svaki dobar domaćin, imao ušteđevinu za „daj bože”, ali i za „ne daj bože”. Život je nepredvidljiv, kaže u obraćanju svojim novima. Svakog časa može nešto da iskrsne. Daj bože da to bude nešto dobro, kaže Mirkov. Razlog njegovog javljanja „Politici” jeste saznanje da i građani, uz kamatu, mogu državi da pozajme novac za finansiranje minusa u kasi zbog kog su se, veli, svi silno uznemirili. Penzioneri pogotovo.

– Imam nekih 1.500 evra koje držim u banci. Nemam mnogo vajde da ih oročavam po aktuelnim kamatama. Banke čak najavljuju da će biti još niže. Tokom nedelje štednje od 1,5 do 2,5 odsto. To i nije neka zarada na moju crkavicu. Ali čuo sam da su kamate na državne hartije od vrednosti veće nego na štednju. Uveravaju me poznanici da i građani mogu da kupe državne dužničke papire, pa sam mislio da uložim svoju ušteđevinu u te trezorske zapise. Međutim, nije mi poznato ni kome ni gde da se obratim kako bih učestvovao na aukciji. Bilo bi dobro kad bi država malo glasnije pozivala građane da na taj način investiramo novac i da – zaradimo – kaže naš sagovornik.

Čitalac pitao – mi potražili odgovor.

Brokeri koje smo zvali kažu da je procedura za učestvovanje na aukciji veoma jednostavna. Potrebno je samo da zainteresovani građani otvore račun u banci i da tamo polože novac. Zatim dolaze u brokersku kuću i potpisuju ugovor na osnovu koga će ovlašćeni zastupnici to učiniti za njih. Minimalni iznos za učestvovanje na aukciji iznosi 50.000 dinara. Na primer, Ministarstvo finansija je baš ovih dana raspisalo poziv za prodaju državnih zapisa u ukupnom iznosu od tri milijarde dinara. Aukcija je zakazana za 16. oktobar. Reč je o tromesečnim zapisima. To znači da će građani za tri meseca moći da od države da očekuju kamatu. Kolika će biti, zavisi od tržišta, to jest kolika bude bila tražnja tog dana za trezorskim zapisima. Od ukupnog prometa, brokeru će građanin – potencijalni investitor –biti dužan od 0,3 do jedan odsto za tu transakciju. Cene se razlikuju od brokera do brokera, a zavise od toga koliko para je građanin spreman da uloži. Oni sa više para plaćaju manju proviziju. Bankari svoje usluge obično naplaćuju od 0,2 do 0,4 odsto. Troškovi ove transakcije obično budu oko 0,5 odsto prometa. To znači da je neki građanin, ako uloži 100.000 dinara u hartije od vrednosti, bankarima i brokerima obično dužan oko hiljadu dinara. Prosečne godišnje kamate za trezorske zapise iznose oko sedam odsto. Zarada je oko sedam hiljada dinara i na nju se ne plaća porez. Kad isplati bankara ili brokera, potencijalnom kupcu čisto ostaje oko šest hiljada dinara.

– Bez obzira na to što su kamate veće nego na štednju, nažalost, mali broj građana se uključio u domaće tržište kapitala – kaže Nenad Gujaničić iz „Vajz brokera”. – Delimično što je nerazvijeno, a ima i toga da građani nisu informisani niti su dovoljno upućeni pa uglavnom štede putem najjednostavnijeg instrumenta, a to je štednja u bankama – kaže Gujaničić i podseća da naša ukupna štednja u bankama dostiže 8,5 milijardi evra.

Inače, treba proveriti i da li posrednici u toj trgovini, a to su banke i brokeri, imaju licencu za trgovanje na platformi Ministarstva finansija.

Kada je u pitanju sekundarno tržište, to jest preprodaja državnih dužničkih papira, svaka prodaja nakon ove prve u Srbiji nije moguća. – To sekundarno tržište još nije razvijeno i faktički postoji samo za krupne investitore koji se mogu dogovoriti između sebe i istrgovati svoje pakete dužničkih hartija. Građani pak i drugi sitni ulagači uglavnom su opredeljeni na čuvanje ovih hartija do njihovog dospeća – objašnjava Gujaničić.

Zarade zavise od valute i roka na koji glase. Tako dinarski zapisi na tri meseca donose godišnji prinos nešto malo manji od sedam odsto, dok su šestomesečni oko 7,2 procenta. S druge strane, dinarske hartije na rok od tri ili pet godina nose zaradu veću od 10 odsto.

Kada su u pitanju papiri nominovani u evrima, njihovi prinosi su nominalno dosta niži pre svega zbog nepostojanja rizika deviznog kursa. Tako godišnji zapisi nose prinos od oko tri procenta, dok je poslednja aukcija dvogodišnjih obveznica nosila dobit od četiri odsto.

Uprava za javni dug Srbije prodala je danas na aukciji 93,3% ponuđenih desetogodišnjih državnih obveznica ukupne vrednosti 9,3 milijarde dinara.

Te dužničke hartije prodate su po stopi prinosa od 12,99% godišnje, a na naplatu dospevaju 23. oktobra 2024. godine.

Potražnja za obveznicama iznosila je 12,7 milijardi dinara, što je 127,3% obima ponuđenje emisije od ukupno 10 milijarde dinara.

Naredna aukcija državnih hartija od vrednosti zakazana je za sutra kada će na prodaju biti ponuđene dvogodišnje obveznice ukupne vrednosti pet milijardi dinara.

Srbija izdaje nove evroobveznice do kraja 2014.

Ministar finansija Dušan Vujović najavio je danas da će država do kraja godine izdati nove evroobveznice, kako bi se obezbedio novac za redovno finasiranje obaveza budžeta u 2014. godini.

On je nije mogao da navede da li će ta emisija biti u novembru ili decembru, kao ni da li će to biti pre ili nakon razgovora sa MMF-om.

- To će zavisiti od procene optimalne strukture i cene duga. To neće biti novac za ovu godinu, već za finansiranje budžeta potrebno u 2015, a ukupna vrednost je 5,7 mlrd EUR - kazao je Vujović na konferenciji za novinare.

Vujović je istakao da će prodajom državnih hartija od vrednosti na domaćem tržištu biti prikupljeno 3 mlrd EUR, a ostatak na inostranom tržištu.

Opštinske obveznice unosnije od štednje
BEOGRAD - Aleksandar Bućić iz Stalne konferencije gradova i opština je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da će svi zainteresovani, bilo da su to građani Srbije ili drugih zemalja, fizička ili pravna lica, moći da upišu opštinske obaveze.

"Ovo je potpuno nova mogućnost štednje za građane. Za prvu emisiju obveznica važno je reći da će u 96 filijala Banke Inteza građani moći da upišu obveznice grada Šapca", rekao je Bućić.

Vrednost jedne obveznice je 10.000 dinara, a korist će imati i građani i opštine.

"Najvažnije je da je kamatna stopa značajno viša nego što je kamata na štednju. Primera radi, kamata koju sada možete da dobijete je ispod dva odsto, a obveznice Grada Šapca će biti šest", kaže Bućić.

Kao prednost ovakvog ulaganja, Bućić ističe i to što kod opštinskih obveznica nema poreza na prihode od kamate, kao što je to kod štednje.

"Ovo je prilika za one koji mogu da investiraju i ostvare mnogo veću zaradu. Obveznice ne mogu biti niže od 10.000 dinara, biće i na Beogradskoj berzi, tako da vrednost može da raste, a građani će moći i na taj način da profitiraju", kaže Bućić.

Mogućnost raspisivanja obveznica na raspolaganju je svim gradovima: Prvu emisiju sprovodi grad Šabac, a sledi Stara Pazova.

Upis obveznica Grada Šapca počinje 4. decembra, a građani će poziv i dodatne informacije moći da vide u dnevnim novinama, prostorijama opštine, banci koja će biti zadužena za opštinske obveznice, kao i na njihovim sajtovima.

"Građanima je namenjeno 20.000 obveznica, a 20.000 je namenjeno za pravna lica, što je ukupno 400 miliona dinara", rekao je Bućić i pozvao građane da razmisle o investiciji.

Sjajna vest za posrnulu likvidnost naseg trzista.

Ako bi se drzava konacno odlucila da plasira obveznice preko Belex-ove platforme na 4-4.5% ... uradi reprogram i tako barem malo relaksira budzet za galopirajuci trosak kamata javnog duga.

Siguran sam da bi taj potez uz takodje prizeljkivani  IPO Telekoma bio prekretnica u dugogodisnjem tavorenju BELEX-a.

Uprava za javni dug Srbije prodala je danas na ponovljenoj aukciji 59,9 odsto ponuđenih petogodišnjih državnih obveznica denominovanih u evrima ukupne vrednosti 35,5 miliona evra.

Te dužničke hartije prodate su po stopi prinosa od pet odsto godišnje, a na naplatu dospevaju 28. avgusta 2019. godine.

Potražnja za obveznicama iznosila je 35,5 miliona evra, a bila je ponuđena emisija od ukupno 59,9 miliona evra.

Муниципалне обвезнице
(у даљем тексту: обвезнице) I емисије Града Шапца
ће бити издате у року од два (2) дана од дана окончања јавне понуде, односно примарне продаје („Датум издавања“ или „Дан 0“), у дематеријализованом облику, на име и у деноминацији
у динарима – индексирано у евре. За обрачун вредности дуга, по овим обвезницама и обрачун појединачне номиналне вредности сваке обвезнице користиће се валутна клаузула, а износ утврђен у еврима прерачунати по званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан уписа власништва над предметним обвезницама у Централном регистру, депоу и клирингу хартија од вредности („ЦРХОВ“).
Обвезнице се издају у дематеријализованом облику, на име и у деноминацију у РСД – индексирано у ЕУР, са роком доспећа од седам (7) година, од чега две (2) године почек периода током коjих ће се исплаћивати камата и пет (5) година отплате главнице (методом линеарне амортизације) током којих ће се исплаћивати део главнице и камата на остатак дуга.
Отплата главнице вршиће се годишње и почиње од треће
године након дана уписа власништва над предметним обвезницама у Централном рег истру, депоу, клирингу хартија од вредности.
Камата ће се обрачунавати годишње, применом фиксне каматне стопе од 6%, од и укључујући датум уписа власништва над обвезницама у ЦРХОВ. Камата ће се исплаћивати годишње,
почевши од прве године и закључно са седмом годином, а главница ће се исплаћивати у једнаким деловима почевши од треће године и закључно са седмом годином.
Обвезнице ће бити издате са обележјем дужничких хартија од вредности у смислу Закона о тржишту капитала („Сл. Гласник РС“ бр. 31/2011), и то CFI кодом: DBFUAR и ISINбројем: RSGSMOD37844
.
Обвезнице ће бити издате у висини од 100% вредности обвезнице, односно по номиналној вредности од РСД 10.000,00 динара по једној обвезници.
Обвезнице ће на датум издавања, односно у року од два (2) дана од окончања примарне продаје бити уписане у Централни регистар, депо и клиринг хартија од вредности, Трг Николе
Пашића бр. 5, 11.000 Београд, Република Србија.
Град Шабац има намеру укључења обвезница на регулисано тржиште Београдске берзе АД, са седиштем у Омладинских бригада бр. 1, 11.070 Нови Београд, Република Србија („Београдска берза“ или „Берза“).
Намена емисије обвезница Града Шапца је прикупљањефинансијских средстава потебнихискључиво за финансирање реконструкције, санације, адаптације и доградње затвореногбазена у Шапцу, у улици Хајдук Вељкова, на катастарској парцели бр. 6918/16 К.О. Шабац, а ускладу са Законом о јавном дугу(„Сл. Гласник РС“ бр. 61/2005, 107/2009, 78/2011).

Na aukciji dvogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije, održanoj 16. decembra 2014. godine, ponuđen obim emisije iznosio je 10.000.000.000,00 dinara.

Ukupan obim tražnje iznosio je 3.247.110.000,00 dinara, odnosno 32,47 odsto obima emisije. Realizovano je 298.376 komada državnih obveznica ukupne nominalne vrednosti 2.983.760.000,00 dinara, što predstavlja 29,84 odsto obima emisije.

Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 9,00 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 18. decembra 2018. godine. Datumi dospeća kupona (8,00 odsto godišnje) su 18. decembar 2015. godine i 18. decembar 2016. godine.

Kakva je traznja bila za rsd danas na money marketu zbog veceg izdvanjanja u domacoj valuti za obaveznu rezervu, ovih 9% trenutno deluje nisko...veceras kada nbs objavi beoniu mnogima ce biti jasnije. A kretanje eurrsd sutra posebno iznenadjenje ☺

Danas sam pazario obveznice grada sapca.
Provizija banke 1% i provizija na uplatu 0.3%
Ako se uracuna provizija matematicki gledano u prvoj godini kamata 4,62%, od druge pa nadalje do sedme godine 6%

Denomirano u Eu pretpostavljam...po kom kursu, imas li tu nekih gubitaka i ima li jos u ponudi?

Jeste u evrima po srednjem kursu NBS na dan upisa, odnosno po danasnjem srednjem kursu.
S obzirom da sam povukao novac sa dinarske stednje, nisam imao gubitika na kusrnoj razlici eur-rsd
Danas (18.12.2014.) je bio poslednji dan za kupovinu.

MYSTIC021 ::

Kakva je traznja bila za rsd danas na money marketu zbog veceg izdvanjanja u domacoj valuti za obaveznu rezervu, ovih 9% trenutno deluje nisko...veceras kada nbs objavi beoniu mnogima ce biti jasnije. A kretanje eurrsd sutra posebno iznenadjenje ☺

Danas su prodavane trogodišnje državne eur-obveznice prinos je nešto veći od 4,4% godišnje.
Kupljeno

Uprava za javni dug Srbije prodala je sve ponuđene trogodišnje obveznice denominovane u evrima ukupne vrednosti 50 miliona evra.

Dužničke hartije prodate su po stopi prinosa od 4,47 osam odsto godišnje, a na naplatu dospevaju 25. decembra 2017. godine, saopštilo je Ministarstvo finansija, a prenosi Beta.

Potražnja za obveznicama ioznosila je 99,9 miliona evra.

Naredna aukcija državnih hartija od vrednosti zakazana je za 29. decembar kada će na prodaju biti ponuđeni pedesettrogodišnji zapisi denominovani u evrima ukupne vrednosti 50 miliona evra.