Obveznice Republike Srbije - novo na Belexu

Eto dobili smo mogucnost da kao pojedinci trgujemo i obveznicama Republike Srbije ukljucenim na Prime listing - obveznice. Ovo je nesto novo za mene a verujem da bi bilo interesantno i drugima. Bilo bi lepo ako neko od onih koji su vise upuceni u materiju objasni pojmove indikativna cena za prvo trgovanje, vrednost celog indeksnog poena, minimalni cenovni inkrement, vrednost minimalnog cenovnog inkrementa itd.
Za mene kao polovicno informisanog bilo bi korisno da neko na jednom primeru npr. kupovini 10 obveznica objasni koliko cu ih platiti u primarnom trgovanju, kako se cena formira u sekundarnom trgovanju, kada se isplacuje kamata itd.
p.s.Mislim da je ovo pozitivna stvar za Belex i da bi bilo dobro da se i potencijalnim malim investitorima (koji nisu ekonomisti po struci)objasni na koji nacin mogu da se ukljuce u trgovanje

Moje misljenje je da je poenta izlaska obveznica na berzu ima za krajni cilj to, da drzava pokusava da otkupi sopstvene dugove jeftinije nego sto ih je prodavala unazad par godina...
Pogotovo se to odnosi na dinarske i eu obveznice 3,5,7,i 10 god,pogledajte samo kolike su kamate davane tada,do sept-okt, 2014...
Kao i do sada,profitirace uglavnom fondovi svake vrste koji mogu da cekaju...

http://www.javnidug.gov.rs/lat/default.asp?P=20&Page=11

Teško da država tu može bitno da zaradi. I sam kažeš da fondovi imaju veremena da čekaju.

Ali ima i privatnih lica koja su kupovala obveznice i možda neko i proda, ali diskont sigurno neće biti veliki.

P. S. Ko je na vreme kupio napravio je dobar posao...
Na temi Akcije na vreme je skrenuta pažnja da je to dobar dil, ali mnogi forumaši su bili skeptični, sada im preostaje samo da hejtuju ili žale za izgubljenom prilikom.

@Aca kurbla ::

Moje misljenje je da je poenta izlaska obveznica na berzu ima za krajni cilj to, da drzava pokusava da otkupi sopstvene dugove jeftinije nego sto ih je prodavala unazad par godina...
Pogotovo se to odnosi na dinarske i eu obveznice 3,5,7,i 10 god,pogledajte samo kolike su kamate davane tada,do sept-okt, 2014...
Kao i do sada,profitirace uglavnom fondovi svake vrste koji mogu da cekaju...

http://www.javnidug.gov.rs/lat/default.asp?P=20&Page=11

Poenta je da listiranjem na berzi obveznice budu atraktivnije.

Ako ja mogu da pretvorim obveznice u keš u bilo kom trenutnku i da ne čekam rok dospeća onda mogu da ulažem u dugoročne obveznice čak i ako znam da će mi novac zatrebati pre roka dospeća.

Mozda ce biti atraktivnije,ali ce biti i jeftinije

Informacije radi..

Sekundarna trgovina državnim dužničkim hartijama od vrednosti se do sada obavljala na OTC tržištu, bez posebne platforme za trgovanje, kroz bilateralne ugovore investitora.


Dakle i do sad je trgovano,sada ce samo biti omoguceno svima da trguju,a ne vidim kako neko misli da ukesira dugorocne obveznice pre roka dospeca -na berzi, osim ako ih ne diskontuje.

Meni se cini da nama malima ovo nece biti interesantno.

@Aca kurbla ::

Dakle i do sad je trgovano,sada ce samo biti omoguceno svima da trguju,a ne vidim kako neko misli da ukesira dugorocne obveznice pre roka dospeca -na berzi, osim ako ih ne diskontuje.

Pa naravno, ne moze i jare i pare

@Aca kurbla ::

Mozda ce biti atraktivnije,ali ce biti i jeftinije

Dakle i do sad je trgovano,sada ce samo biti omoguceno svima da trguju,a ne vidim kako neko misli da ukesira dugorocne obveznice pre roka dospeca - na berzi, osim ako ih ne diskontuje.

A koliki to diskont očekuješ?

Bojim se da ćeš biti razočaran glede diskonta....

pa s obzirom na kamate koje su davane (recimo dinarske iz 2014 sedmogosnje po 11.8%,devizne po 5%)mesta za diskont ima itekako

Ponovicu jos jednom da ne vidim drugu svrhu izlaska na berzu, osim da se obveznice diskontuju sa ciljem da -ili drzava prodje jeftinije,ili da se fondovi napune koji do sad to nisu,jer ako saberemo svih 60 i kusur emisija obveznica,suma sumarum to su ogromni novci,kompletan javni dug izlazi na trziste,samo 0.5 % diskonta kamate na god pa je vec  mnogo

direktor Beogradske berze Siniša  Krneta je naveo da su od ukupnog broja 40 emisija obveznica nominovane u dinarima, a ostatak u evrima.

Dodao je da je pojedinačna vrednost obveznice u dinarima 10.000 dinara, a u evrima po 1.000 EUR.

- Investitori i građani mogu da kupuju i prodaju obveznice preko brokera i banaka koje su članovi Beogradske berze, a važno je i da berza daje alternative građanima za štednju - rekao je Krneta.

On je upozorio građane da pažljivo biraju brokere i da prinos koji ciljaju uporede sa kamatama na štednju.

Krneta je, ipak, rekao da su kamate na štednju sada niske i da su prihodi od hartija od vrednosti obično veći. On je dodao da ne očekuje da država otkupljuje svoje hartije od vrednosti.

Kamata ostvarena na osnovu dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavač Republika ne podleže obavezi plaćanja poreza na prihod i ne ulazi u poresku osnovicu.

Investitori i građani mogu da kupuju i prodaju obveznice preko brokera i banaka koje su članovi Beogradske berze, a važno je i da berza daje alternative građanima za štednju - rekao je Krneta.

Konačno smo dočekali da i građani mogu da trguju državnim hartijama na Beogradskoj berzi. Prve nedelje zarada na dinarskim papirima bila oko 4,5 odsto, a evru 2,5 odsto godišnje.

DRŽAVNE obveznice, koje spadaju u najsigurnije hartije od vrednosti, odnedavno su, na Beogradskoj berzi dostupne i građanima. Tokom prve nedelje, koliko se ove obveznice "vrte" na zvaničnom srpskom tržištu kapitala, njima je ostvaren promet od 3,2 miliona evra. Iako su listirane čak 64 emisije ovih državnih hartija, trgovalo se obveznicama samo dve serije. Međutim, na Berzi, koja već godinama vapi za novim "tržišnim materijalom" su - zadovoljni.

Postojanje trgovanja u prvim danima je bilo relativno neočekivano imajući u vidu da je investiciona javnost bila nepripremljena za ove složene hartije od vrednosti, te je promet od 3,2 milona evra ostvaren u prvih nedelju dana zaista pozitivan impuls u razvoju ovog segmenta tržišta - kaže za "Novosti" glavni analitičar Beogradske berze Miroljub Ristić.

Trgovanje je zabeleženo na dve serije obveznica, jednoj nominovanoj u dinarima, a drugoj u evrima, sa rokovima dospeća 2018, odnosno 2017. godine. One kupcima donose prinos od oko 4,5 odsto na dinarske, odnosno oko 2,5 odsto na obveznice nominovane u evrima. Prinos, inače, zavisi od cene po kojoj se hartija kupi.

Na takozvanom prajm listingu Berze uključene su 64 emisije državnih dugoročnih hartija od vrednosti, i to 40 dinarskih i 24 nominovane u evrima, sa rokom dospeća od jedne do 11 godina. Pojedinačna obveznica glasi na 10.000 dinara, a ona nominovana u evopskoj valuti - na 1.000 evra.

Građani, preko brokera, mogu da kupe i samo jednu obveznicu. Ali, moraju da računaju na izvesne troškove. Plaćaju se ukupno tri provizije: trošak berze je 0,1 odsto, isto toliko je provizija Centralnog registra hartija od vrednosti, a plaća se i usluga brokera. Ova poslednja provizija varira od količine uloženog novca, pa se za građane uglavnom kreće od 0,1 do jedan odsto. Ovo sve treba imati u vidu, ukoliko se neko odluči da svoju ušteđevinu plasira u državne papire.

Važna stavka je - znati koliku novčanu korist može da im donese određena obveznica. Tu su "u igri" tri stavke o kojima treba voditi računa: rok dospeća obveznice, to jest datum kada država isplaćuje vlasniku hartije ceo iznos na koji obveznica glasi uz pripadajuću kamatu; zatim sama kamatna stopa, a najvažiji je - prinos koji donosi.

Prinos, u stvari, predstavlja pravu zaradu ulagača u obveznice. On može biti i veći i manji od kamate, i zavisi od cene po kojoj se hartija kupi. Najjednostavnije objašnjeno - kada se emituje obveznica od 10.000 dinara, po kamatnoj stopi od, na primer, 10 odsto, a kupac uspe da je kupi po manjoj ceni od tih 10.000 nominale, onda će njegova zarada biti veća od 10 odsto koliko je iznosila kamata. I to upravo za iznos koji je "uštedeo" prilikom kupovine. To znači da je i prinos na tu obveznicu veći od kamate, i da je država, kao izdavac, zaradila - manje.

S obzirom na trenutnu situaciju na tržištu i aktuelne kamatne stope, ranije izdate obveznice sa znatno višim kamatnim stopama u odnosu na trenutne predstavljaju vrlo poželjan tržišni materijal i investitori koji ih imaju u svom posedu teško ih se odriču - objašnjava Miroljub Ristić, glavni analitičar Beogradske berze. - Za trenutne emisije dobijaju se dosta niže stope prinosa, tako da je primetan nedostatak ponude na ranije izdatim hartijama, sa visokim kamatnim stopama. Pretpostavka je da će sa uključenjem novih hartija doći do prevazlaženja nedostatka ponude.

Beograd se priprema za izdavanje municipalnih obveznica
https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=02&dd=21&nav_id=1508512

Ministar finansija u Vladi Srbije Siniša Mali je u Skupštini Srbije, obrazlažući Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala, rekao da će njime biti omogućeno da se poveća baza i struktura potencijalnih investitora koji će ulagati u domaće hartije od vrednosti, što je još jedna od aktivnosti Ministarstva finansija, usmerena ka razvoju tržišta kapitala.

On je objasnio da se predloženim izmenama postiže usaglašavanje odredbi Zakona o tržištu kapitala sa Zakonom o javnom dugu.

"Strani investitori i fondovi će moći na brz i efikasan način da ulažu u domaće hartije od vrednosti i u srpsko tržište kapitala", rekao je Mali i i istakao da povećanjem dostupnosti i atraktivnosti domaćih hartija od vrednosti stranim investitorima, smanjujemo troškove finansiranja i obezbedjujemo bolju diversifikaciju investitora koji ulažu u domaće hartije od vrednosti.

"To znači ako postoji veća tražnja, da će i kamata koju plaćamo biti manja i to je veliki uspeh za našu zemlju i još jedna potvrda naše finasijske stabilnosti i poverenja koje investitori imaju u naše hartije od vrednosti", rekao je ministar i podsetio da je Srbija otvorila Poglavlje 4, koje se odnosi na slobodno kretanje kapitala, što je, kako je ocenio, "još jedna potvrda svih napora koje je država napravila u cilju finansijske stabilnosti".

"Prošle godine smo imali dve veoma uspešne emisije evroobveznica i to po istorijski najnižim kamatnim stopama. Pri poslednjoj emisiji obveznica u novembru emitovali smo 550 miliona evra obveznica sa prinosom 1,25 odsto, a prethodno smo u junu emitovali obveznicu u iznosu od milijardu evra, na period od deset godina, sa stopom prinosa od 1,619 odsto i šest puta većom tražnjom", rekao je Mali.

On je rekao i da će sutra biti emitovana emisija državnih obveznica u evrima na rok od 20 godina, što se prvi put dešava jer su do sada emitovane na najviše 15 godina.

Mali je dodao i da su srpske obveznice prvi put uvrštene na listu za potencijalno uključivanje u JP Morganov indeks državnih obveznica zemalja u razvoju.

Stane, mislim da možemo da se oprostimo od srpskih obveznica jer će sa ovim izmenama pohrliti na BELEX i kuso i repato..... sve ono što je ulagalo u obveznice sa negativnim prinostima na zapadu. Pašće prinosi, tu nemam nikakvu dilemu.

Što se mene tiče, ja sam se od srpskih obveznica oprostio 2017 godine. Štedne obveznice su bile poslednje koje sam kupio.

Možda ovo i nije tako loše........ko zna....... sužava se prostor za ulaganja........ sve je manje alternativa pa će verovatno investitori (možda i inostrani) više  ulagati u akcije na BELEX-u. 

Tražnja duplo veća od ponude, izvršna stopa 3%.


http://www.javnidug.gov.rs/default.asp?P=58&MenuItem=5

Zašto su osiguravajuće kuće otkupile dve trećine srpskih obveznica
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3831865/zasto-su-osiguravajuce-kuce-otkupile-dve-trecine-srpskih-obveznica.html

Država je u petak  14.2.2020. otkupila prevremeno obveznice. Evo rezultata:

14.02.2020

На данашњој аукцији превременог откупа седмогодишњих динарских државних обвезница Републике Србије (купонска стопа 5,75%), које доспевају 21. јула 2023. године, откупљено је 500.000 комада државних обвезница укупне номиналне вредности 5.000.000.000,00 динара. Планирани износ откупа обвезница, од стране Републике Србије, износио је 5.000.000.000,00 динара, док је износ достављених понуда на одржаној аукцији износио 11.395.980.000,00 динара, односно 227,92% наведеног плана откупа.  Државне обвезнице откупљене су по извршној стопи приноса од 2,30 одсто, односно по цени од 11.453,66. Укупна тржишна вредност откупљених државних обвезница је 5.726.830.000,00 динара.

Da mi je znati:

1) Zašto su investitori pristali na prevremeni otkup jer su obveznice donosile solidne stope prinosa.

2) Šta li nameravaju sa novcem, tj. koju će akciju kupiti sutra?

3) Vidim da je interesovanje za prevremeni otkup bilo enormno. Možda ima još nešto interesantno za ulaganje osim akcija?

Pade mi nešto na pamet:

Možda imaju neki info u vezi Komercijalne banke ili su žurili da prikupe novac pa čekaju rasplet...... a i NIIS mi izgleda kao nešto o čemu bi valjalo razmisliti da se požuri jer korona virus bi se uskoro mogao povući....... Možda neka strana akcija?


Ne mogu da se otmem osećaju da se uskoro sprema nešto veliko jer kako drugačije objasniti ovoliko interesovanje za prevremeni otkup obveznica koje donose dobre prinose u situaciji kada su sve kamate pale na istorijski minimum.

Ide 12 godisnja dinarska emisija obveznica...

@Cucla ::

Ide 12 godisnja dinarska emisija obveznica...

U pravu ste.... Može biti i to.

Ako je u pitanju to, možda će neke akcije pasti u narednih nekoliko dana. Logično bi bilo da investitori iskoriste visoke cene nekih akcija i oslobode ih se baš pred najavljenu aukciju.

Naravno je ne znam šta je po sredi zato i pitam za mišljenje. Instiktivno osećam da se sprema nešto veliko zato što je mnogo investitora požurilo da što pre unovči obveznicu koja je davala solidan prinos.

Sigurno će se nešto desiti. Videćemo šta.

Sutra je aukcija 12-ogodišnjih dinarskih obveznica..... Ovo će biti najznačajnija aukcija ikada jer će pokazati poverenje u dinar koji je vidno uzdrman i to da li ima panike među investitorima ili ne.  Ako uspe po stopama iz prethodne aukcije onda nema zime ali  ako ne uspe ili kamatne stope porastu - biće čupavo na Belexu.

Dinar će  preživeti ovu krizu. Ovo će eliminisati paniku i smiriti berzu. 

http://www.javnidug.gov.rs/upload/Statistika%20i%20rezultati%20aukcija/2020/10.03.2020/Rezultat%20aukcije-srp-10.03.2020.pdf

Danas je bila aukcija dinarskih trogodišnjih obveznica. Ohraruje izvršna stopa prinosa od 2,1% i ogromno interesovanje investitora..... Ispumpana je solidna količina RSD iz sistema što bi trebalo da smanji pritaisak na devizni kurs. 

http://www.javnidug.gov.rs/default.asp?P=58&MenuItem=5

PS:

Zamolio bih nekog da mi objasni kiako da postavljam linkove.... Stalno se mučim i retko kad postavim link iz prve ili drugog pokušaja.