Obveznice Republike Srbije - novo na Belexu

Eto dobili smo mogucnost da kao pojedinci trgujemo i obveznicama Republike Srbije ukljucenim na Prime listing - obveznice. Ovo je nesto novo za mene a verujem da bi bilo interesantno i drugima. Bilo bi lepo ako neko od onih koji su vise upuceni u materiju objasni pojmove indikativna cena za prvo trgovanje, vrednost celog indeksnog poena, minimalni cenovni inkrement, vrednost minimalnog cenovnog inkrementa itd.
Za mene kao polovicno informisanog bilo bi korisno da neko na jednom primeru npr. kupovini 10 obveznica objasni koliko cu ih platiti u primarnom trgovanju, kako se cena formira u sekundarnom trgovanju, kada se isplacuje kamata itd.
p.s.Mislim da je ovo pozitivna stvar za Belex i da bi bilo dobro da se i potencijalnim malim investitorima (koji nisu ekonomisti po struci)objasni na koji nacin mogu da se ukljuce u trgovanje

Moje misljenje je da je poenta izlaska obveznica na berzu ima za krajni cilj to, da drzava pokusava da otkupi sopstvene dugove jeftinije nego sto ih je prodavala unazad par godina...
Pogotovo se to odnosi na dinarske i eu obveznice 3,5,7,i 10 god,pogledajte samo kolike su kamate davane tada,do sept-okt, 2014...
Kao i do sada,profitirace uglavnom fondovi svake vrste koji mogu da cekaju...

http://www.javnidug.gov.rs/lat/default.asp?P=20&Page=11

Teško da država tu može bitno da zaradi. I sam kažeš da fondovi imaju veremena da čekaju.

Ali ima i privatnih lica koja su kupovala obveznice i možda neko i proda, ali diskont sigurno neće biti veliki.

P. S. Ko je na vreme kupio napravio je dobar posao...
Na temi Akcije na vreme je skrenuta pažnja da je to dobar dil, ali mnogi forumaši su bili skeptični, sada im preostaje samo da hejtuju ili žale za izgubljenom prilikom.

@Aca kurbla ::

Moje misljenje je da je poenta izlaska obveznica na berzu ima za krajni cilj to, da drzava pokusava da otkupi sopstvene dugove jeftinije nego sto ih je prodavala unazad par godina...
Pogotovo se to odnosi na dinarske i eu obveznice 3,5,7,i 10 god,pogledajte samo kolike su kamate davane tada,do sept-okt, 2014...
Kao i do sada,profitirace uglavnom fondovi svake vrste koji mogu da cekaju...

http://www.javnidug.gov.rs/lat/default.asp?P=20&Page=11

Poenta je da listiranjem na berzi obveznice budu atraktivnije.

Ako ja mogu da pretvorim obveznice u keš u bilo kom trenutnku i da ne čekam rok dospeća onda mogu da ulažem u dugoročne obveznice čak i ako znam da će mi novac zatrebati pre roka dospeća.

Mozda ce biti atraktivnije,ali ce biti i jeftinije

Informacije radi..

Sekundarna trgovina državnim dužničkim hartijama od vrednosti se do sada obavljala na OTC tržištu, bez posebne platforme za trgovanje, kroz bilateralne ugovore investitora.


Dakle i do sad je trgovano,sada ce samo biti omoguceno svima da trguju,a ne vidim kako neko misli da ukesira dugorocne obveznice pre roka dospeca -na berzi, osim ako ih ne diskontuje.

Meni se cini da nama malima ovo nece biti interesantno.

@Aca kurbla ::

Dakle i do sad je trgovano,sada ce samo biti omoguceno svima da trguju,a ne vidim kako neko misli da ukesira dugorocne obveznice pre roka dospeca -na berzi, osim ako ih ne diskontuje.

Pa naravno, ne moze i jare i pare

@Aca kurbla ::

Mozda ce biti atraktivnije,ali ce biti i jeftinije

Dakle i do sad je trgovano,sada ce samo biti omoguceno svima da trguju,a ne vidim kako neko misli da ukesira dugorocne obveznice pre roka dospeca - na berzi, osim ako ih ne diskontuje.

A koliki to diskont očekuješ?

Bojim se da ćeš biti razočaran glede diskonta....

pa s obzirom na kamate koje su davane (recimo dinarske iz 2014 sedmogosnje po 11.8%,devizne po 5%)mesta za diskont ima itekako

Ponovicu jos jednom da ne vidim drugu svrhu izlaska na berzu, osim da se obveznice diskontuju sa ciljem da -ili drzava prodje jeftinije,ili da se fondovi napune koji do sad to nisu,jer ako saberemo svih 60 i kusur emisija obveznica,suma sumarum to su ogromni novci,kompletan javni dug izlazi na trziste,samo 0.5 % diskonta kamate na god pa je vec  mnogo

direktor Beogradske berze Siniša  Krneta je naveo da su od ukupnog broja 40 emisija obveznica nominovane u dinarima, a ostatak u evrima.

Dodao je da je pojedinačna vrednost obveznice u dinarima 10.000 dinara, a u evrima po 1.000 EUR.

- Investitori i građani mogu da kupuju i prodaju obveznice preko brokera i banaka koje su članovi Beogradske berze, a važno je i da berza daje alternative građanima za štednju - rekao je Krneta.

On je upozorio građane da pažljivo biraju brokere i da prinos koji ciljaju uporede sa kamatama na štednju.

Krneta je, ipak, rekao da su kamate na štednju sada niske i da su prihodi od hartija od vrednosti obično veći. On je dodao da ne očekuje da država otkupljuje svoje hartije od vrednosti.

Kamata ostvarena na osnovu dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavač Republika ne podleže obavezi plaćanja poreza na prihod i ne ulazi u poresku osnovicu.

Investitori i građani mogu da kupuju i prodaju obveznice preko brokera i banaka koje su članovi Beogradske berze, a važno je i da berza daje alternative građanima za štednju - rekao je Krneta.

Konačno smo dočekali da i građani mogu da trguju državnim hartijama na Beogradskoj berzi. Prve nedelje zarada na dinarskim papirima bila oko 4,5 odsto, a evru 2,5 odsto godišnje.

DRŽAVNE obveznice, koje spadaju u najsigurnije hartije od vrednosti, odnedavno su, na Beogradskoj berzi dostupne i građanima. Tokom prve nedelje, koliko se ove obveznice "vrte" na zvaničnom srpskom tržištu kapitala, njima je ostvaren promet od 3,2 miliona evra. Iako su listirane čak 64 emisije ovih državnih hartija, trgovalo se obveznicama samo dve serije. Međutim, na Berzi, koja već godinama vapi za novim "tržišnim materijalom" su - zadovoljni.

Postojanje trgovanja u prvim danima je bilo relativno neočekivano imajući u vidu da je investiciona javnost bila nepripremljena za ove složene hartije od vrednosti, te je promet od 3,2 milona evra ostvaren u prvih nedelju dana zaista pozitivan impuls u razvoju ovog segmenta tržišta - kaže za "Novosti" glavni analitičar Beogradske berze Miroljub Ristić.

Trgovanje je zabeleženo na dve serije obveznica, jednoj nominovanoj u dinarima, a drugoj u evrima, sa rokovima dospeća 2018, odnosno 2017. godine. One kupcima donose prinos od oko 4,5 odsto na dinarske, odnosno oko 2,5 odsto na obveznice nominovane u evrima. Prinos, inače, zavisi od cene po kojoj se hartija kupi.

Na takozvanom prajm listingu Berze uključene su 64 emisije državnih dugoročnih hartija od vrednosti, i to 40 dinarskih i 24 nominovane u evrima, sa rokom dospeća od jedne do 11 godina. Pojedinačna obveznica glasi na 10.000 dinara, a ona nominovana u evopskoj valuti - na 1.000 evra.

Građani, preko brokera, mogu da kupe i samo jednu obveznicu. Ali, moraju da računaju na izvesne troškove. Plaćaju se ukupno tri provizije: trošak berze je 0,1 odsto, isto toliko je provizija Centralnog registra hartija od vrednosti, a plaća se i usluga brokera. Ova poslednja provizija varira od količine uloženog novca, pa se za građane uglavnom kreće od 0,1 do jedan odsto. Ovo sve treba imati u vidu, ukoliko se neko odluči da svoju ušteđevinu plasira u državne papire.

Važna stavka je - znati koliku novčanu korist može da im donese određena obveznica. Tu su "u igri" tri stavke o kojima treba voditi računa: rok dospeća obveznice, to jest datum kada država isplaćuje vlasniku hartije ceo iznos na koji obveznica glasi uz pripadajuću kamatu; zatim sama kamatna stopa, a najvažiji je - prinos koji donosi.

Prinos, u stvari, predstavlja pravu zaradu ulagača u obveznice. On može biti i veći i manji od kamate, i zavisi od cene po kojoj se hartija kupi. Najjednostavnije objašnjeno - kada se emituje obveznica od 10.000 dinara, po kamatnoj stopi od, na primer, 10 odsto, a kupac uspe da je kupi po manjoj ceni od tih 10.000 nominale, onda će njegova zarada biti veća od 10 odsto koliko je iznosila kamata. I to upravo za iznos koji je "uštedeo" prilikom kupovine. To znači da je i prinos na tu obveznicu veći od kamate, i da je država, kao izdavac, zaradila - manje.

S obzirom na trenutnu situaciju na tržištu i aktuelne kamatne stope, ranije izdate obveznice sa znatno višim kamatnim stopama u odnosu na trenutne predstavljaju vrlo poželjan tržišni materijal i investitori koji ih imaju u svom posedu teško ih se odriču - objašnjava Miroljub Ristić, glavni analitičar Beogradske berze. - Za trenutne emisije dobijaju se dosta niže stope prinosa, tako da je primetan nedostatak ponude na ranije izdatim hartijama, sa visokim kamatnim stopama. Pretpostavka je da će sa uključenjem novih hartija doći do prevazlaženja nedostatka ponude.

Beograd se priprema za izdavanje municipalnih obveznica
https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=02&dd=21&nav_id=1508512