Ulaganje u obveznice i trezorske zapise

Tacno tako.Ko je usao na vreme,prosao je vrlo dobro.

Trade Now ::

Ali ako se ne raspitas direktno onda si potrosio moje vreme uzalud, a isto vazi i za tebe.

Haaha!! Dobar odgovor   Hvala VIP / respect za jos jedan brz odgovor..

Aca kurbla ::

GorZora@

Posto sam i sam razmisljao da u jednom momentu kupujem te HOV samostalno,ja sam zakljucio da se ne isplati jer su tu bankarske provizije,tj.usluge max za manje iznose a isplati se kod vecih uloga tipa par mil.dinara i vise...vec znas da imam i drugu opciju ulaganja koja zapravo se svodi na isto to...
Osim toga kod samostalne kupovine HOV tako na sitno...ti licno popunjavas formular sa OCEKIVANOM kamatom,pa postoji i realna mogucnost da tvoja ponuda ili bude odbacena,ili ponudis svoj kapital ispod ocekivane kamate pa bude prihvacena..Hocu da kazem da moras dobro poznavati stanje na trzistu HOV u SRB i biti dobro informisan!

Aco hvala jos jednom za ućesće i pomoć u novoj temi gde postavljam pitanje i u kojoj pokusavam da poput gusana u magli izadjem iz nje i nekako pomognem onom mom mučeniku. Informisan sam o stanju HOV kao nekad Kostunica!

Momir ::

GorZora, pročitaj celu temu i sve će ti biti jasno....

Momire hvala i tebi. definitivno misljenja su podeljenja oko ove vrste ulaganja i moraću debelo aktivirati svoje sive ćelije oko odluke,  svoje (ne)znanje i (ne)iskustvo ali prvo Hop pa onda skačem. Ili bese obrnuto
...
  tj. prvo da dodjem do opipljivijih para pa ću onda lako nekog od vas u kafanu pa da onda dobijem odgovor (i dobar savet) iz prve ruke nego da setam ove moje prosirene vene od banke do brokera i nazad.


Hvala svima ili sto nekad znase da reče Slobo M.
'Volim i ja vas'

Beogradska berza: Obveznice dominirale prometom!

Obveznice su odnele gro današnjeg prometa. Obveznica RSO16132 denominovana u evrima, koja dospeva na naplatu 3. februara naredne godine zabeležila je promet od 4,1 milion EUR uz prinos od 0,35%, dok je dinarska obveznica RSO15127, koja dospeva 14. decembra ove godine, zabeležila promet od 316,1 milion RSD. Prinos ove hartije bio je 2,88%.

Srbija emituje obveznice u vrednosti 200 miliona evra

Vlada Srbije donela je odluke prema kojima će Srbija radi finansiranja budžetskog deficita i refinansiranja dospelih obaveza po osnovu javnog duga do kraja godine na tržištu emitovati obveznice u vrednosti od 200 miliona evra.

U četiri odluke o emisijama po 50 miliona evra, koje su objavljene u Službenom glasniku, stoji da će hartije biti emitovane 20. i 21. novembra, kao i 5. i 21. decembra.
Trogodišnje obveznice koje će biti emitovane 20. novembra, kao i 21. decembra biće ponuđene uz godišnju nominalnu kamatnu stopu od 1,5 odsto.

Dan kasnije biće emitovane petogodišnje obveznice uz kuponsku stopu od 2,25 odsto godišnje.Vlada je odlučila da 5. decembra ponudi emisiju državnih zapisa.

Osim deviznih hartija, Vlada je donela odluku i o emisiji dvogodišnjih dinarskih obveznica ukupne vrednosti 25 milijardi dinara, uz kamatu od 3,5 odsto godišnje

U ovom trenutku ponuda deviza je jača zbog pojačanog "apetita" profesionalnih investitora za kupovinom domaćih hartija od vrednosti. Prinos na ove hartije je i dalje vrlo atraktivan strancima. Imajući u vidu da se monetarna politika u evrozoni neće uskoro dramatično menjati, to daje razloge za zaključak da će se ovaj trend, uz moguće blage oscilacije, zadržati u narednom periodu.

Posustalo trgovanje na Berzi, obveznice planule

Dinarska državna obveznica serije RSO17166, s rokom dospeća u oktobru 2019. godine, ostvarila je promet od 437,4 miliona dinara.

Državna obveznica serije RSO17155, denominovana u evrima, zabeležila je promet od 838,9 miliona dinara uz godišnju kamatnu stopu (kupon) od 1,0 odsto, a rok dospeća ove hartije je maj 2019. godine.


Duplo veća kamata od oročene dev. štadnje!!!

Beograd -- Građani Srbije imaće i ove godine priliku da eventualni višak novca ulože u najsigurniji i najisplativiju štednju - državne štedne dinarske i evro-obveznice.

Kako kažu u Ministarstvu finansija, u drugoj polovini 2018. planira se još jedna emisija štednih obveznica, novog instrumenta štednje koji je država prvi put građanima ponudila krajem prošle godine. Kamata, odnosno kapitalna dobit na štedne obveznice izuzeta je od obaveze plaćanja poreza.

Ukupan obim emisije dinarskih štednih obveznica iznosio je prošle godine 12 milijardi dinara, a evro štednih obveznica 80 miliona evra.

Ukupno je realizovano 195,7 miliona dinarskih štednih obveznica, odnosno 17,4 miliona evro štednih obveznica.

U Ministarstvu finansija podsećaju da su 27. decembra 2017. emitovane dinarske štedne obveznice ročnosti dve, tri, pet i 10 godina, sa kuponskim stopama četiri odsto, 4,50 odsto, 5,25 odsto i 6,25 odsto, dok su štedne obveznice denominovane u evrima iste ročnosti imale kuponske stope od 1,0 odsto, 1,75 odsto, 2,5 odsto i 4,0 odsto.

Nominalna vrednost dinarskih štednih obveznica iznosila je 2.000 dinara, a evro obveznica 100 evra, dok je maksimaln broj kupovine štednih obveznica po investitoru bio 5.000 komada po jednoj dinarskoj emisiji, odnosno 500 komada po jednoj evro emisiji.

U Narodnoj banci Srbije navode da štedne obveznice predstavljaju jednu novu investicionu alternativu koju je država ponudila građanima, odnosno stanovništvu.

Generalni direktor Sektora za monetarne operacije NBS Nikola Dragašević objašnjava da štedne obveznice imaju karakteristike i štednje i državnih hartija od vrednosti, te da se njima nastojalo da se državne hartije od vrednosti približe stanovništvu, odnosno da i štediše sa manjim ulozima mogu da ulože u državne hartije od vrednosti i da iz toga imaju nekoliko prednosti.

Strani investitori su u ukupnom prometu na tržištu akcija učestvovali s udelom od 35,54 odsto, pri čemu u kupovini sa 22,55 procenata, a u prodaji sa 48,54 odsto.
Dve serije obveznica Republike Srbije, denominovane u evrima, zabeležile su ukupan promet od oko 25,1 milion dinara (212,1 hiljada evra). Udeo stranih investitora u prometu obveznica iznosio je 25,46 procenata.

Obveznica serije RSO16137, denominovana u evrima, s rokom dospeća u maju 2026., istrgovana je za približno 12,8 miliona dinara (108 hiljada evra), a serija RSO18170, koja dospeva u januaru 2023. godine, ostvarila je promet od 12,3 miliona dinara (104,1 hiljada evra).

Brokeri razgrabili državne obveznice!

Beograd -- Investitori na Beogradskoj berzi su ignorisali korporativne akcije, usmerivši aktivnost na kupovinu obveznica Republike Srbije.

Dve serije dinarskih državnih obveznica su zajedno zabeležile promet u vrednosti 1,89 milijardi dinara.

Serija RSO17154, koja dospeva na naplatu u maju 2019. godine, istrgovana je za 1,13 milijardi dinara, a serija RSO19182, s rokom dospeća u januaru 2022. godine, ostvarila je promet iznad 0,7 miliona dinara.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da su ostvarene milionske uštede od prodaje preostalog dela ranije emitovanih obveznica na Londonskoj berzi, te da će se uz pomoć takvih akcija na međunarodnom finansijskom tržištu skuplji krediti zameniti jeftinijim.

On je u saopštenju ocenio da je to odraz odgovornosti Vlade prema gradjanima Srbije i da ušteda na kamatama na deset godina iznosi 530 miliona evra.

"Republika Srbija je juče ostvarila veliku pobedu na međunarodnom finansijskom tržištu, gde smo emitovali desetogodišnju obveznicu u iznosu od 550 miliona evra, i ostvarili kamatnu stopu, odnosno prinos, od 1,25 odsto. Reč je o velikoj pobedi i istorijskom trenutku jer smo ostvarili nikad nižu kamatnu stopu prilikom njihove prodaje, a to je važna vest jer se skuplji krediti zamenjuju jeftinijim, a javni dug se ne povećava", rekao je Mali.

Kalendar aukcija dinarskih obveznica za 2020 godinu..... Biće zanimljivo 18.2.2020....

[You must be registered and logged in to see this link.]

Država emituje i evro obveznicu na 20 godina.... Koliko ja znam prvi put u istoriji........Biće zanimljivo 29.1.2020.....

[You must be registered and logged in to see this link.]

Država Srbija emitovaće sledeće godine obveznice ukupne vrednosti 2,4 milijarde evra radi finansiranja budžetskog deficita i refinansiranja dospelih obaveza po osnovu javnog duga.

Vlada Srbije donela je sedam odluka o emitovanu hartija od vrednosti na različite iznose u dinarima i evrima, koje su objavljene u poslednjem Službenom glasniku. Vrednost prve emisije je 100 milijardi dinara, obveznice će biti emitovane 28. januara 2020. godine, a datum dospeća je 30. jul 2025.

Prema drugoj odluci, 29. januara sledeće godine emitovaće se hartije vrednosti 150 miliona evra, koje dospevaju 31. januara 2040. godine. Još jedna emisija vrednosti 100 miliona evra biće puštena 12. februara 2020, a datum dospeća je 14. februar 2022.

Obveznice vrednosti 100 milijardi dinara biće emitovane 18. februara 2020, sa datumom dospeća 20. avgust 2032. godine.

Država će i 26. februara sledeće godine emitovati hartije od vrednosti, ponovo u iznosu od 100 miliona evra, a datum dospeća je 28. februar 2032.

Dugoročne državne hartije od vrednosti, takođe u iznosu od 100 miliona evra, biće emitovane 28. marta 2020. a datum dospeća je 20. mart 2025. godine. Poslednja emisija vredna je 30 milijardi dinara, emitovaće se 1. aprila 2020. a datum dospeća je 3. april 2023.

Ukupna vrednost svih ovih emisija je 450 miliona evra i 230 milijardi dinara. Izraženo u evrima, to su 2,4 milijarde evra.

[You must be registered and logged in to see this link.]

philips1 ::

Ukupna vrednost svih ovih emisija je 450 miliona evra i 230 milijardi dinara. Izraženo u evrima, to su 2,4 milijarde evra.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Vidimo da će u budućnosti dominirati emisije dinarskih HOV.

Forsiranom emisijom dinarskih obveznica država će isisati dobru količinu novca iz opticaja tako da najavljeni investicioni plan neće biti inflatoran. U slučaju deflacije država može ponuditi prevremeni otkup dinarskih obveznica i tako ponovo upumpati novac u sistem. Ako sve protekne onako kako treba - u slučaju da inflacija ostane niska mogu se očekivati drastičnija povećanja plata i penzija u narednom periodu do 2025 godine.....

Treba imati  na umu da ovaj plan nije idealan.  Opasnost vreba bukvalno iza ugla..... U slučaju nove ekonomske krize i sloma finansijskog sistema na zapadu krenuće naglo povlačenje deviznih sredstava iz Srbije. Inflacija će sigurno naglo skočiti. Dinar će strahovito pasti. Država neće moće da uradi prevremeni otkup dinarskih HOV sa niskim prinosima jer bi tada razbuktala inflaciju te će ih onvestitori u panici prodavati na sekundarnom tržištu uz strahovite diskonte. Pašće poverenje u dinar i država neže moći da smiri inflaciju isisavanjem novca iz sistema novim emisijama dinarskih HOV. Inostrane kreditne linije će ostati zatvorene zbog krize i čitava naša ekonomija  će se može sunovratiti u bezdan neodrživih obećanja A.V.

Evo prokomentarisao sam malo ove vesti..... Voleo bih da i drugi forumaši koji su jaki iz oblasti ekonomije malo više komentarišu događaje. Nije mi jasno zašto su se ljudi ovoliko pasivizirali.

"SMEŠNA" OBVEZNICA MEĐU NAJBOLJIM ULAGANJIMA Investitori su najpre odmahivali rukom, a sada imaju "kiseo osmeh"
[You must be registered and logged in to see this link.]

pepermint ::

[You must be registered and logged in to see this link.]

Kada inflacija krene ili dođe do drastičnijeg porasta kamatnih stopa imaocima ove obveznice (penzionim fondovima i osiguravajućim društvima) će ostati vruć krompir u ruci. Ove hartije će postati nelikvidne, moći će se prodavati samo uz drastične diskonte mada je i to upitno a država neće moći da radi prevremeni otkup zbog  inflacije........ Mislim da će vreme pokazati da je ovo bio promašaj. 

Što se tiče Srbije...... Mislim da je gospodin Katić predložio 2012 godine ispravniju strategiju zasnovanu na usmerenoj primarnoj emisiji i laganoj depresijaciji RSD...... Da smo tada pošli tim putem danas bi imali dinarske obveznice sa pristojnim prinosima koje bi bile otpornije na buduće  šokove i eventualnu krizu.

U kakvom stanju se nalazi tržište obveznica pokazuje i emisija obveznica američke Sitigrupe. Oni su izdali 340 miliona dolara vredne obveznice sa rokom dospeća od čak 40 godina i to bez ikakve kamate i sa prinosom od nula odsto. Drugim rečima, neko je besplatno dao novac na 40 godina ovoj bankarskoj grupaciji.

Inače Srbija se pojavila na tržištu evroobveznica prošle godine nakon duže pauze. Prvo je u junu emitovala milijardu evra desetogodišnjih obveznica sa prinosom 1,619 odsto, a zatim u novembru još 550 miliona sa prinosom od svega 1,25 odsto. Ovim novcem će biti otplaćena serija desetogodišnjih dolarskih obveznica sa dospećem u februaru ove godine sa kamatnom stopom od 4,87 odsto.

Država je već prikupila ponude za otkup ovih obveznica tokom novembra u iznosu od 590 miliona dolara od ukupno preostalih 800 miliona dolara ove emisije.

U analizi Erste banke navodi se da je država već prikupila veći deo od 1,5 milijarde dolara koliko je potrebno za za isplatu investitora te da je ostalo samo 210 miliona dolara da se konstrukcija potpuno zatvori. U međuvremenu je obavljena emisija dugoročnih hartija u evrima od 150 miliona evra, a 12. februara planira se emisija još 100 miliona evra dvogodišnjih obveznica.

U kakvom stanju se nalazi tržište obveznica pokazuje i emisija obveznica američke Sitigrupe. Oni su izdali 340 miliona dolara vredne obveznice sa rokom dospeća od čak 40 godina i to bez ikakve kamate i sa prinosom od nula odsto. Drugim rečima, neko je besplatno dao novac na 40 godina ovoj bankarskoj grupaciji.

Drugim rečima neko (FED ) je dao -bacio pare u bunar.
Pitanje je zašto?

Da li je neko bacio novac u bunar.............. videćemo!!! Postoji logika za kupovinu obveznica sa nultim ili negativnim prinosom....... Izneću 3 glavna razloga zbog kojih ih investitori kupuju:

1) Ako bi kamate nastavile da padaju u godinama koje dolaze (što se ne može isključiti), ove obveznice bi se skuplje mogle prodati na sekundarnom tržištu tj. donele bi pozitivan prinos.

2) Berzanski softveri prave portfolio investitorima i sada investitor ne sme da izbaci iz portfolija obveznicu bez obzira što donosi nulti ili negativni prinos kako ne bi poremetio portfolio.... tu radi logika da kompjuter ne greši te je bolje ništa ne dirati nego samovoljno izbacivati nešto iz portfolija.

3) Moguće je da neko računa sa kolapsom svetske ekonomije te rezonuje ovako "Bolje je imati potraživanje prema državi (SAD, Nemačka, Švajcarska) nego novac u banci ili gotov novac kod kuće. Ako dođe do kolapsa novac će se obezvrediti ali će potraživanje ostati i naplatiće se kad-tad.....

itd.... ima još mnogo razloga koji bi se mogli navoditi........

Samo da dodam da i meni situacija sa ovim obveznicama izgleda bolesno, da me neko ne shvati pogrešno. Ni ja ne bih smeo da se kladim na obveznice sa niskim prinosima.

Sasa965 ::

Drugim rečima neko (FED ) je dao -bacio pare u bunar.
Pitanje je zašto?

Izvesno da FED nije ovo kupovao već kompanije, priv. lica itd....
A i suma od 340 mil $ nije ništa posebno.

Srbija će emitovati državne zapise u iznosu od 35 milijardi dinara radi finansiranja budžetskog deficita, refinansiranja dospelih obaveza po osnovu javnog duga i za obezbeđivanje sredstava za finansijsku podršku i sprovođenje ekonomskih mera za ublažavanje ekomskih efekata pandemije.

Ovo je navedeno u odluci Vlade Srbije koju je objavio Službeni glasnik.

Nominalna vrednost državnog zapisa je 10.000 dinara, a datum njihovog emitovanja je 14. april dok je za datum saldiranja određen 16. april.

Ovi zapisi glasiće na ime, a njihov datum dospeća biće 22. april 2021. godine, navodi se u odluci Vlade Srbije.

Ministarstvo finansija Hrvatske saopštilo je danas da je izdalo na međunarodnom tržištu kapitala 11-godišnju obveznicu vrednu dve milijarde evra, uz kuponsku kamatnu stopu od 1,5 posto, te da je ostvaren prinos od 1,64 posto.

“Ministarstvo finansija Hrvatske je 10. juna uspešno izdalo evroobveznicu na međunarodnom tržištu kapitala u ukupnom nominalnom iznosu od dve milijarde evra, s dospećem 2031. godine. Godišnja kuponska kamatna stopa iznosi 1,5 posto posto, a ostvareni prinos 1,643 posto”, navodi se u saopštenju, prenosi portal Seebiz.

Zajednički agenti izdanja bili su, kako se dodaje, Banka IMI/Privredna banka Zagreb, Barkliz, Dojče banka i J.P. Morgan.

Interesovanje investicione zajednice je, ističu iz ministarstva, bilo izuzetno, budući da je bilo više od 400 potencijalnih investitora, čemu su dodatno doprineli investitori koji ulažu isključivo u hartije od vrednosti inveticionog kreditnog rejtinga.

Takođe, navode da je sa spekta upisa interesovanja uočena jako dobra geografska diverzifikacija najkvalitetnijih investitora, između ostalog iz Ujedinjenog Kraljevstva, SAD-a, Nemačke, Italije, Austrije, Francuske, zemalja Beneluksa, CEE zemalja, i dr.

Time je, kako se napominje u saopštenju, ostvarena snažna potražnja od 8,45 milijardi evra, što je oko 4,2 puta više u odnosu na nominalni iznos emisije.

Uprava za javni dug: Prodate desetogodišnje obveznice vredne 10 milijardi dinara

Realizovano je 1.000.000 komada državnih obveznica, nominalne vrednosti 10.000.000.000 dinara.

Državne obveznice prodate su po stopi prinosa od 2,50 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 8. februara 2028. godine.

Isplata kupona vršiće se godišnje i to svakog 8. februara do datuma dospeća.

Obveznice su prodate u skladu sa Odlukom o emisiji dugoročnih državnih hartija od vrednosti od 14. januara 2021. godine.

Ove državne obveznice, prodate u iznosu od 10 milijardi dinara, konsoliduju se i predstavljaju jedinstvenu emisiju sa obveznicama inicijalno emitovanim 6. februara 2018. godine.

To jest izvršena je dodatna prodaja obveznica sa istim karakteristikama koje se odnose na valutu, kuponsku stopu i datum dospeća.

Ukupan obim emisije ove obveznice, nakon konsolidacije, iznosi 111.556.440.000 dinara.

NBS: Srpske obveznice ulaze na J.P. Morgan indekse
12.02.2021.

Američka multinacionalna banka J. P. Morgan odlučila je da od 30. juna 2021. godine uključi dinarske obveznice Republike Srbije u svoj globalni indeks obveznica "J.P. Morgan GBI-EM index", saopštila je Narodna banka Srbije (NBS). U NBS ocenjuju da će to doprineti privlačenju novih investitora, jer ova odluka predstavlja i "potvrdu likvidnosti jedne ekonomije".

Nakon toga, dinarske obveznice bi trebale da budu uključene i u indeks GBI-EM Global Diversified.

Napominje se da je on jedan od repernih (benchmark) indeksa obveznica koje su emitovane u lokalnim valutama zemalja u razvoju i da njega najčešće prate strani međunarodni investitori.

Obveznice će biti uključene i u GBI-Aggregate (GBI-AGG) i GBI-AGG Diversified indekse, koji obuhvataju državne obveznice u domaćoj valuti kako razvijenih, tako i zemalja u razvoju.

"Кada smo 2015. započeli aktivnosti na uključenju srpskih dinarskih obveznica u J.P. Morgan indeks obveznica malo ko je verovao da će se to zaista i desiti", izjavila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

J.P. Morgan, kako navodi NBS, u svom izveštaju posebno ističe napredak na polju likvidnosti tržišta dinarskih obveznica, zbog čega su investitori postali poslednjih godina "zainteresovani za trgovanje domaćim hartijama od vrednosti".

Navodi se i da su međunarodni investitori saglasni da se likvidnost na tržištu srpskih dinarskih obveznica oporavila i vratila na nivoe pre pandemijske krize.

U izveštaju J.P. Morgan  navodi se i da je Srbija u prethodnih godina uložila značajne napore ka razvijanju repernih (benchmark) emisija dinarskih obveznica.

Kako se objašnjava, to doprinosi povećanju obima pojedinačnih dinarskih instrumenata i pozitivno je uticalo na povećanje likvidnosti na domaćem finansijskom tržištu.

U navedene indekse biće uključene tri reperne emisije dinarskih obveznica, originalne ročnosti 7, 10 i 12,5 godina, a koje dospevaju na naplatu 2026, 2028. i 2032. godine.

Srbija je 10. februara prodala desetogodišnje državne obveznice, a obim te aukcije iznosio je 10 milijardi dinara.

One će dospeti na naplatu 8. februara 2028. godine

Republika Srbija je danas na međunarodnom finansijskom tržištu realizovala dve emisije evroobveznica u evrima (dual-tranche). Prvi put u svojoj istoriji Srbija je emitovala „zelenu“ evroobveznicu u iznosu od 1,0 mlrd. evra, ročnosti sedam godina (7G), čime pokazuje da je ekološki odgovorna zemlja, saopšteno je iz NBS.

„Ova evroobveznica emitovana je po najnižoj kuponskoj stopi ikada od 1,00% i stopi prinosa od 1,26%, uz tražnju investitora koja je tokom aukcije premašila 3 mlrd. evra. Istovremeno je emitovana i petnaestogodišnja (15G) konvencionalna evroobveznica u evrima u iznosu od 750 miliona evra, po kuponskoj stopi od 2,05% i stopi prinosa od 2,3%, što je evroobveznica najduže ročnosti koju je Republika Srbija do sada emitovala (za kojom je tražnja investitora premašila nivo od 2,5 mlrd. evra)“, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da je današnjom emisijom zelene obveznice, Republika Srbija postala jedna od malobrojnih evropskih zemalja i jedina evropska država van EU koja je emitovala zeleni instrument.

„Delegacije Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija su tokom protekla tri dana obavile niz uspešnih razgovora sa mnogobrojnim međunarodnim investitorima i finansijskim institucijama, zahvaljujući čemu je na današnjoj aukciji interesovanje za srpskim evroobveznicama pokazalo preko 200 eminentnih ulagača iz celog sveta“, piše u saopštenju.

Пре неколико дана Управа за јавни дуг понудила је на продају двогодишње обвезнице, у вредности од 60 милијарди динара, по годишњој камати од 2,75 одсто. Продата је само шестина, односно инвеститори су „дали” држави десет милијарди динара, што значи да је проценат реализације само 16,54 одсто, пише на сајту управе.

Емисија петогодишњих обвезница почетком децембра прошле године била је још неуспешнија. На продају су били понуђени папири вредни 150 милијарди динара, с каматом од 2,5 одсто, а проценат реализације био је 0,08 одсто. Инвеститори су држави дали само нешто више од 43 милиона динара. Аукција динарских дужничких папира са сличним параметрима била је и у октобру, а проценат реализације износио је 8,11.

Крајем новембра држава је емитовала и папире у еврима на домаћем тржишту. Реч је о дванаестогодишњим обвезницама, у вредности од 100 милиона евра, при камати од 1,6 одсто годишње, док је проценат реализације био 23,23 одсто.

Шта овако низак проценат продаје обвезница показује? Да су камате ниске и да је улагање у њих, при годишњој камати од 7,9 одсто, неисплативо. И да инвеститори не верују да ће камате остати тако мале и да чекају да их држава повећа.

Истини за вољу држави се претходних месеци није журило да на овај начин прибави новац, јер је на рачунима имала две милијарде евра, како је саопштио министар финансија након хаварије у обреновачкој термоелектрани.

Danas je potpisan dokument kojim se definišu uslovi saradnje radi uključivanja državnih hartija od vrednosti Republike Srbije u sistem Juroklira.

Dokument su potpisali ministar finansija Siniša Mali, direktorka Centralnog registra hartija od vrednosti Ana Jovanović, direktor globalnog tržišta kapitala Juroclir Sudip Čaterdži i direktor operativnih poslova Juroklira Stefan Bernard.

Pristupanje sistemu Juroklir je od velikog značaja za Republiku Srbiju zbog potrebe širenja baze investitora i povećanja dostupnosti državnih hartija od vrednosti krajnjim investitorima, najvećim svetskim profesionalnim institucionalnim fondovima, saopštilo je Ministarstvo finansija.

U potpisanom dokumentu "Uslovi o saradnji" definišu se ciljevi i vremenski okvir za povezivanje sa sistemom "Euroclear Bank", u kome će učestvovati Ministarstvo finansija, Centralni registar hartija od vrednosti, a indirektno i Narodna banka Srbije. Dokument definiše rokove u kojima je neophodno ispuniti uslove i zadatke u cilju obezbeđivanja povezivanja sa Juroklirom, kao i rokove za donošenje adekvatnih podzakonskih akta.

Ministar finansija Siniša Mali je rekao da je ovo veliki dan za Vladu Srbije, jer smo potpisivanjem ovog dokumenta učinili poslednji korak ka tome da Srbija postane deo porodice Juroklira, koji je najveća klirinška kuća na svetu, koja okuplja veliki broj najvećih i najvažnijih investitora. Prema njegovim rečima, povezivanje sa Euroclearom će olakšati ulaganje novih investitora u državne hartije od vrednosti emitovane u domaćoj valuti.

Obveznice Crne Gore dostigle su istorijski najniži nivo.

Samo u ovoj godini obveznice su izgubile gotovo četvrtinu vrednosti.

Cena obveznice je, naime, direktno povezana sa rizikom i kamatom. Ukoliko raste rizik, cena obveznice pada, a kamata raste i obratno. To znači da kada raste neizvesnost da će se emitovane obveznice naplatiti, cena pada, a to omogućava veću kamatu kupcu, ako obveznicu naplati, jer se rizik naplate povećao.

Ono što je sigurno problem za državu koja po rečima aktuelnog ministra finansija Aleksandra Damjanovića mora da se zaduži ove godine 270 miliona evra, a sledeće čak i 600, jeste da će se u ovakvoj situaciji jako teško zadužiti po povoljnim uslovima.

Za Crnu Goru je, sa ovom cenom obveznica i lošim kreditnim rejtingom, novac jako skup na svetskom tržištu.

Problemi u najavi
[You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this link.]

Zašto ne kreiraju ovako nešto za građane 

Najveći poverioci Srbije su kupci evroobveznica kojima naša zemlja, prema poslednjim dostupnim podacima Uprave za javni dug, duguje ukupno 8,9 milijardi evra. Ko su kupci srpskih hartija od vrednosti?

Evroobveznice
Kod kupovine hartija od vrednosti koje emituje neka država, treba razlikovati prvu (primarnu) kupovinu od onih koje uslede nakon nje, na takozvanom – sekundarnom tržištu.

Nenad Gujaničić, glavni broker društva Momentum Securities, objašnjava da primarne emisije evroobveznica obično sprovodi sindikat investicionih banaka.

„A, osim njih, kupci u primarnoj emisiji su njihovi krupni klijenti – institucionalni investitori (uglavnom investicioni fondovi)“, pojašnjava Gujaničić.

Sekundarno tržište se odvija uglavnom putem OTC-a (vanberzanskog tržišta), premda se, kako dodaje – deo prometa ostvaruje i na pojedinim evropskim berzama.

„Sekundarno tržište je namenjeno takođe krupnijim investitorima s obzirom da je minimalna vrednost kupovine za većinu emisija 100.000 evra (dolara). Struktura vlasništva se ne objavljuje javno, a svakako je mnogo diversifikovanija nego nakon primarne prodaje. U poslednje vreme sve više naših građana kupuje evroobveznice s obzirom da donose mnogo veći prinos od kamata na depozite u bankama“.

Investitori na domaćem tržištu
Na domaćem tržištu kupci dužničkih hartija su mahom domaće banke i njihovi klijenti, što se opet svodi na to da su krajnji vlasnici, prema rečima Nenada Gujaničića – mahom inostrane banke i međunarodni institucionalni investitori.

„Od domaćih ulagača, značajniji učesnici su domaći institucionalni investitori – penzioni fondovi, osiguranja, investicioni fondovi… – dok su domaća fizička i pravna lica marginalni po prometu. Kod ovih hartija je sekundarno tržište prilično slabo, postoji i putem OTC-a i preko Beogradske berze, ali se veliki deo ovih hartija drži do njihovog dospeća.