DEXIV: Analize & Predvidjanja

Fast ::

@Dexiv, lepo si to uradio, ali si uradio za sebe. Obavestio si ljude, ko poslušao poslušao, ko nije prošao je kao je prošao, ali to ne znači da po tim ljudima treba posipati pepeo. Može i tebe neko da "zakiti" za ENHL. Verujem da je većini jasno šta se dešava na našoj berzi i da je trenutno ulaganje na inostranim mnogo primamljivije. I da je berza u predsmrtnom ropcu, to nema nikakve veze sa poslovanjem AGBN. Ne određuje trend i stanje berze profitabilnost neke banke ili firme (osim u slučaju prevelike izloženosti, što kod nas uglavnom nije slučaj). Malo više empatije prema ljudima koji su upravo saznali da su ostali bez novca

Faste, nikome se ne rugam i nikome ne želim zlo. Kako to misliš, da me "zakiti" sa ENHL-om? Pa ja nisam na ENHL-u imao gubitak, ne znam o čemu pričaš? Prodao sam po 910, praktično u poslednji dan pre velikog pada. Nešto si pobrkao.

Pokušavam da kažem da sam uporno ovde pisao da je berza u ogromnoj opasnosti jer "kompanije" ovde vodi gomila ljudi sa sumnjivim dosijeima (eufemizam), a sa druge strane je dolazila paljba - ma, biće bolje, ma ti ćeš proći kao na ENHL-u (hahaha)... I eto.

@ Dexiv, nisi ti jedini koji je pisao o verovatnom negativnom trendu, tako da nema potrebe da se stavljaš u poziciju "sam protiv svih". Ako se sećam, od prošlog septembra si držao priču "sad će samo što nije počeo krah", a Dow je od tada sa 9000 dogurao do 13000. To je za mene dosta veliki promašaj, jer da si uložio u FAZ za taj period kalirao bi 80-85% para.

Slažem se sa tobom da ima dosta dileja i lopuža na rukovodećim mestima u našim firmama, uključujući i AGBN, ali se ne slažem sa tvojim prognozama rasta odnosno dubine moguće recesije. Možda je tebi kao fizičaru moguće da se ekonomija sa "kreditinim dogadjajem" kontrakuje za 7 meseci celih 7 %, ali meni kao ekonomisti to nije moguće. Da ti ne objašnjavam zašto i kako, jer za neke stvari u ekonomiji ne postoje prečice. Kovertirano, vidićemo.

Podržavam te da nastaviš da pišeš, ali nemoj da odjednom praviš konfliktnu situaciju. Verovatno ti to nije ni cilj, ali tako izgleda sa strane. Nadam se da kapiraš da svi greše u procenama, neko manje, neko više

Fast ::

@ Dexiv, nisi ti jedini koji je pisao o verovatnom negativnom trendu, tako da nema potrebe da se stavljaš u poziciju "sam protiv svih". Ako se sećam, od prošlog septembra si držao priču "sad će samo što nije počeo krah", a Dow je od tada sa 9000 dogurao do 13000. To je za mene dosta veliki promašaj, jer da si uložio u FAZ za taj period kalirao bi 80-85% para.

Slažem se sa tobom da ima dosta dileja i lopuža na rukovodećim mestima u našim firmama, uključujući i AGBN, ali se ne slažem sa tvojim prognozama rasta odnosno dubine moguće recesije. Možda je tebi kao fizičaru moguće da se ekonomija sa "kreditinim dogadjajem" kontrakuje za 7 meseci celih 7 %, ali meni kao ekonomisti to nije moguće. Da ti ne objašnjavam zašto i kako, jer za neke stvari u ekonomiji ne postoje prečice. Kovertirano, vidićemo.

Podržavam te da nastaviš da pišeš, ali nemoj da odjednom praviš konfliktnu situaciju. Verovatno ti to nije ni cilj, ali tako izgleda sa strane. Nadam se da kapiraš da svi greše u procenama, neko manje, neko više

Izvini, ja sam ovde prošlog septembra bio banovan, tako da ništa nisam pisao od tada do sada, i prosto ne možeš znati za moje trejdove u tom periodu. Drugo, što se tiče dubine recesije, evo odmah demantija: recesija je u SAD bila počela u decembru 2007. godine, a u avgustu 2008. godine (dakle, 8 meseci po otpočinjanju recesije, neposredno pre kolapsa Lehmana, po priznanju samog NBER-a) je GDP za drugi kvartal 2008. godine bio podignut na 3%, u dubini recesije! Koliko se američka privreda kontrahovala za godinu i po dana? Pa, preko 9%. Toliko o tome da je nemoguće.

Dakle, nemoj da mi objašnjavaš, molim te. Pol Krugman pokušava da objasni sam sebi par kontradiktornosti u kolumnama NY Times-a, uključujući i onu da je lično kumovao hipotekarnoj krizi iz 2008. godine, dok je u superluksuznom apartmanu pored reke Hudson milovao svoju Nobelovu statuetu, dok su retail investitori bili priklani kao nikad.

Ne razumem zašto kreditni događaj stavljaš pod znake navodnika? Ili tebi globalno širenje kreditnih spread-ova koje je dovelo do početka deflatornog pulsa nije bitno? Lehman je bio taj kreditni događaj koji je uzrokovao ponor GDP u SAD i evropskim zemljama.

Nego izgleda da ovde ne želite diskusiju, već tapšanje po ramenu. I malog medu za laku noć. Život je surov, posebno berzanski, pun virova, i dobitaka i gubitaka.

PS U avgustu sam pisao o velikom padu berze, a on se bio završio 4.oktobra; i Dow je imao lokalno dno na 10450, ne na 9000.

@Dexiv, jednom sam ti napisao da me ne interesuje šta trguješ. Slučaj sa FAZ-om sa postavio hipotetički. Neću da ti objašnjavam, jer sam ti rekao da za ozbiljno bavljanje ekonomijom ne postoje prečice u vidu kurseva, čitanja nobelovaca i slično. Proveri podatke i proračune i sve ok.

Ovo je tema o AGBN i nadam se da si skontao šta sam hteo da ti kažem na tu temu. Moram da idem

Fast ::

@Dexiv, jednom sam ti napisao da me ne interesuje šta trguješ. Slučaj sa FAZ-om sa postavio hipotetički. Neću da ti objašnjavam, jer sam ti rekao da za ozbiljno bavljanje ekonomijom ne postoje prečice u vidu kurseva, čitanja nobelovaca i slično. Proveri podatke i proračune i sve ok.

Ovo je tema o AGBN i nadam se da si skontao šta sam hteo da ti kažem na tu temu. Moram da idem

Srećan put. Nezainteresovanost je obostrana (slučaj sa FAZ-om si postavio jer sam ga ja jednom spomenuo, i on ne može biti investment, nego samo trading vehicle, ali ni ja tebi neću da objašnjavam). Na podatke koji se mogu proveriti i koji demantuju tvoje tvrdnje naravno nemaš komentara, nisam ni očekivao da imaš. Old Wall Street ima jednu poslovicu: "Postrojte sve ekonomiste na svetu, i nećete dobiti kredibilan odgovor ni na jedno pitanje."

Tema o Agrobanci, izvinjavam se za flash out.

Dexiv ::

...FAZ ne može biti investment, nego samo trading vehicle...

Dexiv ::

"Postrojte sve ekonomiste na svetu, i nećete dobiti kredibilan odgovor ni na jedno pitanje."

Zato imamo vas fizicare da nam potanko objasnite funkcionisanje ekonomije

Kako ovoj zemlji moze da bude bolje, kad su fizicari eksperti za ekonomiju, lekari za gradjevinu, pravnici za poljoprivredu, veterinari za menadžment, dunđeri za bankarstvo ...

Jeste Dexiv, u pravu si sve što kažeš. Nadam se da je sad ok.

MYSTIC021 ::

P.S.-Predlazem Admin/u da preimenuje ovu temu u NACIONALIZACIJA AGROBANKE!

Slažem se. Eto, zbog dužničke krize u EU imate i dva primera (FAST će vam, kao ekonomista, objasniti šta se dogodilo, kako su formirane loše banke - "bad banks") - franko-belgijska Dexia i pre svega par dana španska Bankia.

Molim Admina da diskusiju koja se razvila a ne pripada temi AGBN premesti u odeljak o analizama.

U međuvremenu, direktan demanti Fast-ovih briljantnih ekonomskih tvrdnji da recesija za 7 meseci ne može dostići 7%: chart SAD recesije iz 2008.

Može li neko navesti primer slične nacionalizacije jedne banke, a da nije bila socijalistička revolucija. Ovi primeri Dexie i Bankie ne važe, prosto zato što se radilo o otkupu loših potraživanja i zauzvrat povećanja učešća države u kapitalu. Znači, vrednost akcija privatnih investitora nije pala na 0 - NULU! Po ovome kako su ovi naši odradili, ispada da stara AGBN neće vredeti ništa, kapital 0, gubitak iznad visine kapitala 11 mlrd! Ispravite me ako grešim.
Dexiv, zamolio bih te u ime ostalih članova foruma da prepucavanje sa @Fastom nastavite na drugom mestu

geogsi ::

Može li neko navesti primer slične nacionalizacije jedne banke, a da nije bila socijalistička revolucija. Ovi primeri Dexie i Bankie ne važe, prosto zato što se radilo o otkupu loših potraživanja i zauzvrat povećanja učešća države u kapitalu. Znači, vrednost akcija privatnih investitora nije pala na 0 - NULU! Po ovome kako su ovi naši odradili, ispada da stara AGBN neće vredeti ništa, kapital 0, gubitak iznad visine kapitala 11 mlrd! Ispravite me ako grešim.
Dexiv, zamolio bih te u ime ostalih članova foruma da prepucavanje sa @Fastom nastavite na drugom mestu

Prihvaćeno, nadam se da će Admin izmestiti postove, izvinjavam se.

Da, ali su i Dexia i Bankia takođe bile nacionalizovane, a vrednosti njihovih akcija su se urušile. E sad, jedna stvar me interesuje: da li će u ponedeljak biti tikera AGBN na kajronu BB? Na sajtu naravno nema nikakvog obaveštenja.

@Dexiv

Je l tebi treba neko s kim ćeš da se raspravljaš? Ja stvarno nisam raspoložen. Apsurdno je da služam od fizičara šta znači pojam investicija i nemoj ni ti da objašnjavaš jer kad se nešto ponovi bezbroj puta ljudi to prihvate kao istinu.

Čitaj pažljivo šta si pisao i šta sam ja napisao. Rekao sam ti već, proveri proračune i nema potrebe da izbacuje grafike koji nemaju veze sa temom AGBN i da zemenjuješ teze.

Fast ::

@Dexiv

Je l tebi treba neko s kim ćeš da se raspravljaš? Ja stvarno nisam raspoložen. Apsurdno je da služam od fizičara šta znači pojam investicija i nemoj ni ti da objašnjavaš jer kad se nešto ponovi bezbroj puta ljudi to prihvate kao istinu.

Čitaj pažljivo šta si pisao i šta sam ja napisao. Rekao sam ti već, proveri proračune i nema potrebe da izbacuje grafike koji nemaju veze sa temom AGBN i da zemenjuješ teze.

Faste, sad ti odgovaram i nikad više: prvo, intelektualno si jako nekorektan. Tvrdio si da "nema prečica" i da GDP ne može da padne 7% za 7 meseci - pa eto ti primera 9% za 10 meseci! Kakve proračune hoćeš, to je zvaničan chart Nacionalnog US Biroa. Ne, ne treba mi niko s kim ću da se raspravljam, posebno ne takvi umovi koji nisu u stanju da prihvate činjenicu da jeste moguće ono što su tvrdili da nije. To je intelektualno nepoštenje. Over&Out.

FAST, jutros u 1.17: "Možda je tebi kao fizičaru moguće da se ekonomija sa "kreditinim dogadjajem" kontrakuje za 7 meseci celih 7 %, ali meni kao ekonomisti to nije moguće. Da ti ne objašnjavam zašto i kako, jer za neke stvari u ekonomiji ne postoje prečice."

Nemesis ::

Ja predlazem da se ova tema, usled novonastalih okolnosti prebaci u arhivu i da se otvori nova tema za Novu Agrobanku...

I šta s njom? Pa ona neće biti listirana na berzi. Neće ni stara, ali bar ostavite temu da se o ovome piše.

Dexiv ::

Nažalost, jedino ima smisla da se AGBN delistira s berze, jer je prosto ugašena kao banka, odlukom NBS. Tu bi se moglo videti kakve ingerencije ima NBS da akcionare prosto liši vlasništva - to isto vlasništvo garantuje Ustav, i ne može se pogaziti bilo kojim zakonom. Dakle, AGBN je mogla da objavi stečaj, i da se onda vidi šta postoji u stečajnoj masi i kako se kojim redom namiruju, a ne ovako, preko noći.

Akcionari AGBN su i dalje akcionari AGBN nad kojom se sprovodi postupak likvidacije. Niko im to pravo neće i ne može oduzeti, ali im vlasništvo u ovoj situaciji neće ništa ni doneti.

Sve je i uradjeno kako je uradjeno da se ne bi proglasio stečaj zbog domino efekta, nego je napravljena iluzija kontinuiteta poslovanja. To je suština ove priče

Kada firma udje u stečaj, nema šta da se gleda ko se kojim redom namiruje. To se zna i određeno je zakonom.

@Dexiv

Nema potrebe za vređanjem. Lepo ti kažem, pogledaj šta sam pisao, možda su ti promakli neki "", koji imaju svoje značenje. Dosta si naučio o berzi, ali berza nije ekonomija, iako je njen indikator. Ublaži retoriku, iznosi stvavove, otupi oštricu govora ... Neka tvoja zapažanja su jako interesantna i korisna. Vidiš da si se čak i složio sa mnom za AGBN

Fast ::

Dexiv ::

Nažalost, jedino ima smisla da se AGBN delistira s berze, jer je prosto ugašena kao banka, odlukom NBS. Tu bi se moglo videti kakve ingerencije ima NBS da akcionare prosto liši vlasništva - to isto vlasništvo garantuje Ustav, i ne može se pogaziti bilo kojim zakonom. Dakle, AGBN je mogla da objavi stečaj, i da se onda vidi šta postoji u stečajnoj masi i kako se kojim redom namiruju, a ne ovako, preko noći.

Akcionari AGBN su i dalje akcionari AGBN nad kojom se sprovodi postupak likvidacije. Niko im to pravo neće i ne može oduzeti, ali im vlasništvo u ovoj situaciji neće ništa ni doneti.

Sve je i uradjeno kako je uradjeno da se ne bi proglasio stečaj zbog domino efekta, nego je napravljena iluzija kontinuiteta poslovanja. To je suština ove priče

Kada firma udje u stečaj, nema šta da se gleda ko se kojim redom namiruje. To se zna i određeno je zakonom.

@Dexiv

Nema potrebe za vređanjem. Lepo ti kažem, pogledaj šta sam pisao, možda su ti promakli neki "". Dosta si naučio o berzi, ali berza nije ekonomija, iako je njen indikator. Ublaži retoriku, iznosi stvavove, otupi oštricu govora ... Neka tvoja zapažanja su jako interesantna i korisna. Vidiš da si se čak i složio sa mnom za AGBN

Faste, ja znam da ekonomija nije berza, nema potrebe da me učiš. Svakog dana plasiram naloge na najvećoj berzi na svetu, tako da sam to morao da naučim. Ali isto tako, ako nešto tvrdim i za to pružim dokaze, onda prihvati da je to tako zaista bilo, nemoj da tvrdiš da nije moguće, ako je dokazano da jeste moguće. Nisi to stavio pod bilo kakve navodnike. Nema potrebe za vređanjem, ja se izvinjavam ako sam u žustrini diskusije ja malo žustriji, to nije potreba da uvredim sagovornika. Da, slažem se sa svim što si napisao o AGBN, a da sad više ne spamujemo temu o AGBN.

Dexiv
Old member



Broj poruka: 1188
Points: 2256
Datum upisa: 27.11.2008


Naslov: Re: Agrobanka - AGBN (6. DEO) Danas u 9:25 am
Fast ::


@ Dexiv, "kreditni događaj" je bio pod "", proveri, prihvatam izvinjenje, idemo dalje ...


Izvini, moram kratko, za kreditni događaj (credit event): Već sam napisao da ne shvatam zašto to stavljaš pod navodnike, jer je u pitanju jedan od najtežih šokova koji može da pretrpi sama ekonomija, i upravo je takav događaj (Lehman Brothers) oterao američku ekonomiju u recesiju od 9% 2008. godine, inače bi ona bila mnogo plića. Trenutno imamo najavu sličnog šoka, jer kreditna tržišta svojim ponašanjem (kolaps Junk debt, Sovereign Debt i Emerging Markets Debt u odnosu na nominalni US Trezor) indikuju takav događaj. Kreditni spread-ovi su se naglo proširili i ostaju takvi već pune dve nedelje. To je vrlo zabrinjavajuće, jer ako se dogodi ono što najavljuju kreditna tržišta, nek nam je Bog svima u pomoći. Ako hoćeš da nastavimo, imamo temu "Analize i predviđanja", ja molim modove da i ovaj deo diskusije prebace tamo. Izvinjavam se svima za diskusiju koja ne pripada temi AGBN, neću više o tome diskutovati na ovom mestu.

geogsi ::

Može li neko navesti primer slične nacionalizacije jedne banke, a da nije bila socijalistička revolucija.

Pa u Turskoj na primer, kasne 1999/u toku 2000 i pocetkom 2001.

Ima ovde objasnjeno sta se desilo:

http://www.bddk.org.tr/WebSitesi/english/Reports/Reports.aspx

Nije bas 1/1 poredjenje, ali isti bazni principi propasti: spekulacija, pljacka, los menadzment, korupcija, moralno hazarderstvo, itd.

@ Dexiv, kreditni dogadjaj je posledica, a ne uzrok, a uzroci su strukturne prirode i bili su godinama, slucajno ili namerno, nagomilavani i gurani pod tepih. Lehman je bio samo okidač, koji je napravio efekat spina, za uspostavljanje novog "ravnotežnog" nivoa privredne aktivnosti. U postojećoj situaciji to nije moguće ili će morati da smisle novu foru ukoliko žele jaču depresiju. O pravim uzrocima može podosta da se razglaba i o tome nekom drugom prilikom kad budem imao vise vremena

Fast ::

@ Dexiv, kreditni dogadjaj je posledica, a ne uzrok, a uzroci su strukturne prirode i bili su godinama, slucajno ili namerno, nagomilavani i gurani pod tepih. Lehman je bio samo okidač, koji je napravio efekat spina, za uspostavljanje novog "ravnotežnog" nivoa privredne aktivnosti. U postojećoj situaciji to nije moguće ili će morati da smisle novu foru ukoliko žele jaču depresiju. O pravim uzrocima može podosta da se razglaba i o tome nekom drugom prilikom kad budem imao vise vremena

Da, slažem se da je kreditni događaj posledica, ali ne posledica recesije - on okida jaču recesiju, ali svakako jeste posledica strukturnih problema, i o njima možemo diskutovati kad god budeš imao vremena. Dok se kreditni događaj ne pojavi, ekonomija je "tiha". Kad se pojavi, reakcija je burna.

Zašto misliš da u postojećoj situciji novi kreditni događaj nije moguć? Voleo bih neku argumentaciju. Ja mislim da jeste, i da trenutno postoje bar dva moguća izvora, ali ću sačekati tvoju interpretaciju.

Naravno, prva i osnovna pretpostavka je da u slobodnim tržišnim ekonomijama postoje biznis ciklusi, i da recesija nije neka vrsta neuspeha, nego prosto deo tih ciklusa. Dobru knjigu o tome su napisali trenutno vodeći autoriteti u toj oblasti, Lakshman Achuthan i Anirvan Banerji, osnivači Instituta ECRI.

Ukratko, zato sto bi to vrlo brzo dovelo do toga da sve valute postanu bezvredne, a pošao sam od pretpostavke da to nije cilj

Fast ::

Ukratko, zato sto bi to vrlo brzo dovelo do toga da sve valute postanu bezvredne, a pošao sam od pretpostavke da to nije cilj

Kreditni događaj? Trenutak, on je deflatorni događaj, ide ruku pod ruku sa deflatornim pulsom; neke valute bi veoma profitirale, kao npr. američki dolar, zbog bega u likvidnost i sigurnost. Kreditni događaj se javlja autohtono, kao da pribegavaš teoriji zavere, ja ne polazim od toga, već od žalosne mogućnosti da postoji gomila strukturnih problema koji nisu otklonjeni (kako i sam pravilno primećuješ), i da je baš zato Lehman Part II vrlo moguć, čak u najavi. Jedno od osnovnih pitanja je da li centralne banke širom sveta mogu ovo da spreče štampanjem velike količine novca i monetarnim labavljenjem - odgovor je očito negativan, jer je samo u SAD za poslednjih 220 godina bilo 47 recesija, a FED je tu više od 100 godina, i nije bio u stanju da spreči nijednu recesiju akomodacijom monetarne politike.

Dolar je magla od valute zbog strukturnih problema koja se odrzava kroz indeksakciju kljucnih sirovina i poverenje investitora, koje je jednom vec ozbiljno naruseno. Na kratko bi dolar profitirao od krize evra, ali bi ubrzo bio u istom vrlogu, a kako je glavna rezervna valuta za mnoge valute, sve bi se srusilo prilicno brzo. Deflacija i inflacija nemaju veze sa ovim. Lehman je bio incident

Ne mogu se složiti da je dolar magla od valute, ali se slažem da je, kao rezervna svetska valuta, jedini u slučaju bega u likvidnost, te ako bi on krahirao, ceo valutni sistem bi otišao k vragu.

Lehman jeste bio incident, ali posledica gomile strukturalnih problema; u trenutku kolapsa mu je leveridž bio 30:1, što je trenutni leveridž većine evropskih banaka. Ukidanjem Glass-Steagall zakona 1997. godine koji je predviđao da postoje dve vrste banaka - komercijalne i investicione, te da je depozit štediša u komercijalnim bankama garantovan u potpunosti garancijama Federalne Agencije za zaštitu depozita (FDIC) a da se investicione banke izlažu riziku i da su za taj rizik same odgovorne, stvorile su se mogućnosti za evoluciju Lehman-a; da nije bio on, bio bi neko drugi; Na kraju, šta su uradile velike američke investicione banke kao Goldman Sachs i Morgan Stanley? U jeku krize su se preregistrovale iz klase investicionih u klasu komercijalnih banaka da bi mogle da koriste sredstva iz TARP-a! Pametno, zar ne? Prvo su se besomučno kladili na tržištu finansijskih derivata sa ogromnim leveridžom, a zatim su, umesto da prihvate gubitke, izvršili preregistraciju da bi dobili bailout plaćen novcem američkih poreskih obveznika. Pošto ni posle traumatičnog iskustva iz 2008. godine zakon Glass-Steagall nije vraćen, situacija se ponovila: najveća američka investiciona banka JP Morgan je, otvorivši short poziciju poluge IG9-10 na kreditnom tržištu od 250 milijardi dolara (?!? - njen market cap je 140 milijardi dolara, a to joj je samo jedna od leverižovanih pozicija) pretrpela gubitak (za sada) od najmanje 7 milijardi dolara, a pošto niko nije lud da tu poziciju preuzme, JP Morgan sedi u njoj i moli Boga, FED i svoje prijatelje u Senatu da nešto preduzmu. Čim je JP Morgan javno priznao gubitak, kreditni spread-ovi su počeli naglo da se šire, kao da kreditna tržišta očekuju neki globalni (daleko bilo!) margin call; i sad tako svi sedimo na buretu baruta, s globalnim ekonomskim usporavanjem, bankama koje su leveridžovane iznad ivice ludila i niko ne zna šta se u prašumi krije (a pazi, JP Morgan je najveća američka banka, koja jedina nije 2008. godine koristila sredstva iz TARP-a), Evropom koja se raspada u agoniji pune tri godine. Incidenti (tipa "black swans" - Naseem Taleeb) se događaju i češće nego što mislimo, ali su ovo predeterminisani incidenti, jer su posledica nečega što već postoji kao mogući uzrok i vidljivo je, dakle nije čist "black swan".

Pokušaću da investitorima ponudim kvalitetnu tehničku analizu stranih tržišta, pre svega berze u Njujorku.

Lepa ideja. Samo napred

Fast ::

Lepa ideja. Samo napred

Hvala, Faste :) Sutra ću već postovati neke analize skupa sa chart-ovima, pa se nadam da će se forumaši priključiti sa sugestijama i pitanjima.

Dobro jutro! Za početak, evo dva chart-a, jedan Belexa 15, drugi indeksa NASDAQ Composite koji okuplja uglavnom tehnološke akcije na Njujorškoj berzi ("tech heavy"). Vidite jednu sličnost - oba su, doduše u različitim vremenskim intervalima, prošla kroz dve faze:

1) Iracionalnu euforiju (paraboličan rast) uz formaciju balona,

2) panično prodavanje, uz pucanje balona. Oba pucanja su bila povezana sa subsekventnim recesijama. Napomena: U pitanju su mesečni chart-ovi, tako da jedan candlestick (sveća) na chartu odgovara jednom mesecu.



PS Za veće slike samo kliknete na slike u komentaru. Više TA kasnije!

Dejane, hvala što si se vratio na forum!

Kakvo je tvoje mišljenje o trenutnom jačanju eura u odnosu na dinar? Dokle to može da ide i šta raditi u ovom trenutku: kupovati, ili prodavati eure? Ili, jednostavno, hold?

ILoveRoses ::

Dejane, hvala što si se vratio na forum!

Kakvo je tvoje mišljenje o trenutnom jačanju eura u odnosu na dinar? Dokle to može da ide i šta raditi u ovom trenutku: kupovati, ili prodavati eure? Ili, jednostavno, hold?

Hvala na dobrodošlici!

Tvoje pitanje zahteva detaljniju argumentaciju, i ja ću pokušati da je ovde iznesem. Prvo, mislim da bi svi trebalo da budemo svesni da ništa (ali baš ništa) ne zavisi od nas samih, nego pre svega od globalnih ekonomskih kretanja koja su trenutno vrlo nepovoljna. Da objasnim:

1) Evropska unija je, po poslednjim podacima, uletela u recesiju od oko 2% na godišnjem nivou, jer vrlo precizni Purchasing Manager Indexi (kao leading indikatori) pokazuju da se recesija produbljuje. I manufacturing i non-manufacturing (service) sektori se kontrahuju sve jače i jače. Na tu celu nevolju dolazi dužnička kriza u Evrozoni koja je prvo počela u Grčkoj, da bi se zatim prelila na Portugal, Španiju i Italiju, a sve više preti i kreditnom rejtingu Francuske. Politički odgovor lidera EU je bio... nepostojeći, Evropska Centralna Banka (ECB) je pokušala da stvar ublaži sa dve runde trogodišnjih tzv. LTRO (Long-term refinancing) operacija sa ukupno oko 1000 milijardi evra u pokušaju da natera evropske banke da za jeftino dobijeni novac kupuju obveznice zemalja u problemu, međutim to se nije dogodilo. Evo zašto: Pre LTRO operacije, EZ banke su preko noći u ECB deponovale oko 400 milijardi evra, a posle toga preko 800 milijardi evra! Dakle, u toku je credit crunch, kao pred početak krize 2008, jer niko nikome više ne veruje, i jedino se novac koji se parkira u ECB smatra sigurnim. Drugo, krize u Grčkoj i Španiji su ušle u full crisis mode, i postoji ozbiljna pretnja od stampeda na banke (koji se u Grčkoj več dešava, jer je za poslednjih godinu i po dana iz grčkih banaka povučeno preko 70 milijardi evra štednje), a na to EU prosto nema odgovor.

2) HSBC PMI za Kinu pokazuje da se i kineski manufacturing sektor kontrahuje već punih sedam meseci, isto kao i 2008. Ovo već izaziva ozbiljnu zabrinutost, jer je Kina motor svetskog rasta, i njeno teško prizemljenje ("hard landing") bi oteralo ceo globus u tešku i dugotrajnu recesiju.

3) SAD su dostigle plato rasta GDP, tzv. "stall speed", i verovatno su već u recesiji, samo će to zvanično biti saopšteno tek posle predsedničkih izbora u novembru (u pitanju su tehnički razlozi zbog kojih NBER sa takvim zakašnjenjem potvrđuje početak recesije).

Dakle, osnovno je da se početkom aprila pojavio vidljivi delatorni puls koji kuca sve jače, i pre svega je vidljiv na kreditnim tržištima. Srbija je u 1Q 2012. ušla u kontrakciju od 1.5% (samo da napomenem, recesija se ne definiše zvanično kao kontrakcija u dva uzastopna kvartala, to je samo pomoćna definicija, već kao uporan, dubok i perzistentan pad u poslovima, prodaji, prihodima i potrošnji). Osnovno pitanje je, dakle, kako će se ovo odraziti na dinar? U trenutku kada postoji deflatorni puls koji obuzima ceo globus, zemlja kao što je Srbija se nalazi u prilično teškom položaju: sredstva MMF-a će prevashodno ići ka bailotu Evrozone i drugih većih teško pogođenih zemalja, a ako Srbija računa na sredstva iz fondova EU, to će ići još teže, jer ih ne mogu dobiti ni same zemlje Evrozone zbog sad već teških političkih neslaganja među severnim i južnim zemljama ove grupacije. Trenutno je u toku beg u likvidnost, i snažno jačanje američkog dolara. Ja sam lično još u julu prošle godine sve evre zamenio u dolare (to inače tako i mora zbog toga što trgujem na NYSE), a ako recesija udari u punoj meri očekujte snažno slabljenje dinara u odnosu (pre svega) na dolar i britansku funtu, a tek zatim u odnosu na evro. NBS baš i nema mnogo mogućnosti da brani dinar sa deviznim rezervama. Dakle, moje mišljenje je da će do kraja godine biti jasno vidljiva i potvrđena globalna recesija, da će deflatorni puls obuzeti ceo globus kao 2008, da će započeti snažan pad cena nekretnina, i da će dinar gubiti na vrednosti u odnosu prema vodećim svetskim valutama.

Dužan sam da se ovde osvrnem i na eventualno pitanje da li centralne banke mogu štampanjem novca da spreče novu recesiju? Odgovor je negativan, za poslednjih 220 godina je bilo 47 recesija samo u SAD, a FED je tu preko 100 godina. Ja očekujem da će oni početi da štampaju novac, ali da će gravitacija deflatornog pulsa (dakle, beg u likvidnost) biti jači od posledica printing press-a na eventualno slabljenje američkog dolara usled štampe. Očekujte ogromnu volatilnost na finansijskim tržištima i velike fluktuacije, divlje bear market rally-je, ali će kraj kreditne krize biti označen prinosom na 10-godišnje obveznice američkog Trezora od oko 1%.

Ja lično kupujem američki dolar i TIPS obveznice američkog trezora (Inflation-protected), kao i Centralni fond Kanade (CEF) koji poseduje gold and silver bullions pod jakim nadzorom. Uvek imajte pri sebi dovoljno keša.

Uh, hvala ti na sjajnom sveobuhvatnom odgovoru, iako se moje pitanje pretežno odnosilo na odnos EUR/RSD, pošto je to skromni okvir mojih interesovanja :). USD mi je potpuno nedokučiv u svom odnosu prema dinaru.

Bilo kako bilo, svedoci smo bitnog pada dinara poslednjih sedmica. Guverner tvrdi da je u pitanju psihološki pad, i da će pritisci na dinar oslabiti kad nova vlada krene u temeljne reforme. Obzirom da se mandatar nazire, zaključujem da bi se nova vlada mogla formirati jako brzo, i da bi to moglo dovesti do toga da dinar (opet psihološki) obrne smer i krene naglo da jača, kako je i pao. Tu se otvara prostor za neku kao špekulacijicu. Otud i dilema šta raditi u ovom trenutku (ako bi investitorski horizont bio do dva meseca): prodavati euro/kupovati dinare; prodavati dinare/kupovati eure?

Ako sam te dobro shvatio - trebalo bi izlaziti iz dinara, i ne ulaziti u njega čak ni kratkoročno/špekulativno. A, umesto eura, kupovati dolare.

Tvrdnja guvernera da bi nova vlada mogla da smiri uznemirenje na Forexu u pogledu odnosa dinara prema vodećim svetskim valutama je prosto smešna. Mi ćemo u najboljem slučaju imati neprijateljsku kohabitaciju nacionalistički nastrojenog predsednika i pro-socijalističke vlade, tu će biti mnogo trzavica i neslaganja, a treba imati u vidu da je Mađarska pre sedam dana saopštila da joj preti težak credit crunch. Subsidijari grčkih banaka imaju oko 30% učešća na srpskom bankarskom tržištu, isto toliko subsidijari italijanskih banaka. I sam Šoškić u intervjuu za B92 (pogledaj temu AGBN, ostavio sam tamo link) priznaje da, bez obzira što su domaće banke nezavisna pravna lica, problem sa matičnim bankama može dovesti do problema sa subsidijarima, a one su najveći trgovci u smislu utvrđivanja intraday kursa dinara.

Moguće je da će da dođe do kratkotrajnog short squeeze-a valutnog para EURUSD, ali ne verujem da to ima ikakve snage da vrati dinar prema koti 100. Dakle, očekujem dalje slabljenje dinara na srednji i duži rok.

Da, ja bih se lično uzdržao od kupovine dinara, jer ne vidim impetus za njegovo održivo jačanje.

Evo i teksta kako se Švajcarska Centralna Banka priprema za raspad Evrozone (ozbiljan je tekst, Guverner ŠCB Thomas Jordan je u radu 1994. godine predvideo krizu zone evra): http://www.swissinfo.ch/eng/business/SNB_reviews_measures_in_case_of_eurozone_break-up.html?cid=32779742

A evo kako to radi bankarski gigant Lloyd's: http://t.co/kpZmGipS

Standby za stvarno zastrašujući chart...