Fundamentalna analiza na Belexu

Po meni je najpodcenjenija IZPR cena 10.080, graham 237.093, šteta što već dugo nema ponude. Jedno vreme sam držao tražnju al sam shvatio da je uzalud jer niko neće da proda.
Najprecenjenija DJAGZ cena 2300, graham 359.

Gde iskopa IZPR?

Steve McQueen ::

Gde iskopa IZPR?

Nominalna vrednost hartije 13.000
Obračunska vrednost akcije 103.601,56
Datum isplate dividende 24.12.2010.
Neto iznos dividend po akciji za poslednji obračunski period 9.900

Privukla ga kao i mene dividenda

Ma cifre su ok, ali hartija praktično bez aktivnosti, bez ponude, sa 3-4 transakcije i pedesetak istrgovanih akcija za godinu dana... na to sam mislio. Nema tu ´leba.

Koliko se secam ima samo oko 50 akcionara. Pa ko ce normalan da proda hartiju po ceni 10080 din. koja donosi svake godine 9900 din dividende. Doduše bile su jesenas cini mi se 2 transakcije posle preseka za dividendu. Prodavac cak nije znao da digne cenu 40% koju bi sigurno dobio pošto je bilo u tražnji gomila tržišnih. I ja sam par puta stavio tržišni ali kad je trgovano tih 15 komada ko zainat nisam stavio nalog.

 
 
   

Diskontna stopa/	10%	11%	12%	13%	14%
Stopa rasta
1%	1.666,67	1.500,00	1.363,64	1.250,00	1.153,85
2%	1.875,00	1.666,67	1.500,00	1.363,64	1.250,00
3%	2.142,86	1.875,00	1.666,67	1.500,00	1.363,64
4%	2.500,00	2.142,86	1.875,00	1.666,67	1.500,00
5%	3.000,00	2.500,00	2.142,86	1.875,00	1.666,67
6%	3.750,00	3.000,00	2.500,00	2.142,86	1.875,00
7%	5.000,00	3.750,00	3.000,00	2.500,00	2.142,86
8%	7.500,00	5.000,00	3.750,00	3.000,00	2.500,00
9%	15.000,00	7.500,00	5.000,00	3.750,00	3.000,00

Pozdrav Ivan.
Vidim iz zabave se bavis analizom poslovanja, pa se upitah moze li pomoc oko analize nekih preduzeca...cilj mi je da polozim ispit...

molim te samo da razjasnis otkuda ti podaci o visokim bonusima menadzmenta

Prema odluci Skupštine, dobit ostvarena poslovanjem u 2013. godini u iznosu 402.442.207,62 dinara
raspodeljena je:
1. Za dividende akcionarima u bruto iznosu od 153.000.000,00 dinara.
Raspodela dobiti za dividende akcionarima vršiće se u bruto iznosu od 150,00 dinara po jednoj
akciji.
Dividenda se isplaćuje akcionarima iz Jedinstvene evidencije akcionara Metalca a.d. kod
Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti na dan 15.04.2014. godine.
Dinamiku i dan isplate dividende odrediće Izvršni odbor.

2. Na ime učešća u dobiti (za radničke i menadžerske premije) bruto iznos od 50.000.000,00
dinara zaposlenima Metalca.
O isplati premije i o visini premije odlučuje Predsednik Metalac Grupe, u skladu sa odredbama
Statuta. Isplata na ime učešća zaposlenih u dobiti izvršiće se u toku 2014. godine.

http://www.belex.rs/data/2014/04/00087817.pdf

dodatak:

5. Doneta je odluka o izboru sledećih članova Nadzornog odbora Metalca a.d.:

1. Dragoljub Vukadinović, predsednik kompanije i predsednik Upravnog odbora Metalca a.d.,
2. Prof. dr Dragan Đuričin, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu,
3. Prof. dr Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora Societe Generale banka Srbije u Beogradu,
4. Prof. dr Ljubinka Rajaković, redovni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu.
5. Dr Rajko Tepavac, član Izvršnog odbora kompanije Dunav osiguranje a.d. u Beogradu,
6. Mr Danko Đunić, predsednik Eki - investmenta u Beogradu,
7. Prof. dr. Goran Petković, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Ovo je najbolja fundamentalna analiza...

Cao Suzo, nadam se da je dobro prosao ispit. 
Zaboravio sam na ovaj post i sad slucajno svratim... :)

FatTnx FatCat :)

U želji da poveća broj magaraca koji je poslednjih godina u padu, Kina preti da potpuno poremeti tržište u pojedinim afričkim zemljama iz kojih uvozi na hiljade ovih životinja.

Želatin koji proizvodi magareća koža ključni je sastojak jednog od omiljenih kineskih tradicionalnih lekova. Poznat je kao „ejiao“, a koristi se za lečenje mnogih bolesti od prehlade pa do nesanice.

Ali kako se ova ekonomska sila okreće prema naprednoj industriji, koja je daleko od tradicionalne poljoprivrede, uzgajanje magaraca je u padu. Statistika pokazuje da je u poslednje dve godine broj grla pao sa 11 na 6 miliona.

Kina sada sve više traži izlaz u Africi kako bi popravila tu statistiku, i uvozi magarce iz zemalja širom kontinenta. Ali cvetanje te trgovine sprečava nekoliko stvari.

Niger je poslednja u nizu afričkih država koja je zabranila prodaju, nakon skoka izvoza Kini. Vladini zvaničnici su saopštili da je 80.000 životinja prodato ove godine, u poređenju sa 27.000 u 2015. godini, tako da su upozorili da će se magareća populacija „desetkovati“ ako se nastave ovakvi trendovi.

U avgustu, Burkina Faso je preduzela isti korak, nakon što je 45.000 magaraca zaklano za šest meseci, od ukupne populacije od 1,4 miliona. U oba slučaja, skočila je vrednost magaraca pa je došlo i do priliva deviza. Međutim, i to je imalo svoju cenu.

Osim što je manje magaraca, nova industrija izazvala je ekološke i ekonomske probleme. Širenje klanica izazvalo je reakciju. u selu Balo u Burkini Faso, lokalni farmeri su navodno napali i zatvorili klanicu u znak protesta zbog krvi i iznutrica koje su se izlivale u njihove zalihe vode.

Magareći bum privukao je i poljoprivrednike koji su se bavili drugim granama, što je rezultiralo inflacijom. „U Nigeru i Burkini Faso rastuća vrednost magareće kože i mesa stvorila je inflatorni uticaj na druge sektore“, rekao je doktor Emanuel Igbinoba.

„Cena ostalih životinja porasla je zbog magaraca, a ne zato što je postojala potražnja za tim životinjama, što je izazvalo neravnotežu u privredi“, kazao je.

Zemlje izvoznice nemaju odgovarajuće propise, kaže Erik Olander koji trenutno radi na tome da se ta praksa promeni.

„Kao i kod druge stoke, obim potražnje u Kini je često toliki da brzo iscrpi bilo koji izvor snabdevanja“, kaže on i dodaje da bi države koje trguju s Kinom morale da regulišu tu trgovinu tako da ne idu na štetu sopstvenom narodu.

„Kineski veliki apetit za magarcima stvara prilike za izvoznike, ako pomno planiraju“, kaže Igbinoba. Prema njegovim rečima, ukoliko bi se afričke države dobro organizovale, magarac može biti važan izvor prihoda.

Burkina je najavila planove regulacije prodaje magaraca, ali će se suočiti s konkurencijom kontinentalnih rivala. Velike privrede poput Kenije i Južne Afrike postepeno povećavaju svoje objekte kako bi mogli ispuniti kinesku potražnju, a procvetalo je i crno tržište.

Očekuje se da će se kineska potražnja porasti sa rastućom potrošačkom klasom koja je spremna da plati za luksuzne proizvode poput „eijaa“.