Fundamentalna analiza na Belexu

Sledi lista 5 podcenjenih i 5 precenjenih deonica sa MKT kada poredimo trenutne cene u odnosu na fer cenu izracunatu Grahamovim brojem. Grahamov broj dobio je ime po formuli razvijenom od strane legendarnog investitora Benjamina Grahama.To je maksimalna cena koju investitor treba platiti za deonicu, a ona je izvedena na osnovu samo dva podatka: zarade po deonici i tekuce knjigovodstvene cene po deonici.

Evo formule:

Grahamov broj = fer vrednost deonice = koren ((22,5) x (Zarada po deonici) x (knjigovodstvena vrednost po deonici)).

5 najpodcenjenih

1. Agrobanka a.d. (AGBN), bankarski sektor, trzisna kapitalizacija 6.470.888.244 rsd, EPS je 1741.12 rsd, BVPS je 22817 rsd. Graham broj =koren (22,5 x 1741.12 rsd x je 22817 rsd) = 29897 rsd. Cena u trenutku pisanja 9003 rsd (implicirani upside potencijal 69.89%).

2. Alfa plam a.d. (ALFA), proizvodnja grejnih aparata, trzisna kapitalizacija 1.763.503.456 rsd, EPS je 2178.31 rsd, BVPS je 19311.63 rsd. Graham broj =koren (22,5 x 2178.31 rsd x 19311.63 rsd) =30765 rsd. Cena u trenutku pisanja 10088 rsd (implicirani upside potencijal 67.21%).

3. Veterinarski zavod Subotica a.d. (VZAS), proizvodnja veterinarske medicine i stocne hrane, trzisna kapitalizacija 1.310.913.680 rsd, EPS je 84.01 rsd, BVPS je 1097.5 rsd. Graham broj =koren (22,5 x je 84.01 rsd x 1097.5 rsd) = 1440 rsd. Cena u trenutku pisanja 580 rsd (implicirani upside potencijal 59.73%).

4. Vital a.d. Vrbas (VITL), proizvodnja i prodaja biljnih ulja i masti, trzisna kapitalizacija 649.346.450 rsd, EPS je 39.95 rsd, BVPS je 4476.8 rsd. Graham broj =koren (22,5 x je 39.95 rsd x 4476.8 rsd) = 2006 rsd. Cena u trenutku pisanja 850 rsd (implicirani upside potencijal 57.63%).

5. Tigar a.d. Pirot (TIGR), proizvodnja gumenih proizvoda, trzisna kapitalizacija 1.213.232.760 rsd, EPS je 66.15 rsd, BVPS je 1636 rsd. Graham broj =koren (22,5 x je 66.15 rsd x 1636 rsd) = 1560 rsd. Cena u trenutku pisanja 706 rsd (implicirani upside potencijal 54.76%).

5 najprecenjenih

1.Bambi Banat a.d. (BMBI), prehrambeni sektor, trzisna kapitalizacija 7.466.530.500 rsd, EPS je 524.45 rsd, BVPS je 8358.97 rsd. Graham broj =koren (22,5 x je 524.45 rsd x 8358.97 rsd) = 9931 rsd. Cena u trenutku pisanja 19500 rsd (implicirani upside potencijal -96.34%).

2. Razvojna banka Vojvodine a.d. (MTBN), bankarski sektor, trzisna kapitalizacija 3.342.913.410 rsd, EPS je 23.33 rsd, BVPS je 6167.09 rsd. Graham broj =koren (22,5 x je 23.33 rsd x 6167.09 rsd) = 1799 rsd. Cena u trenutku pisanja 3090 rsd (implicirani upside potencijal -71.74%).

3.Progres a.d. (PRGS), Spoljnotrgovinski i unutrasnji promet i finansijsko posredovanje i investicioni radovi, trzisna kapitalizacija 496.133.000 rsd, EPS je 0.16 rsd, BVPS je 931.08 rsd. Graham broj =koren (22,5 x je 0.16 rsd x 931.08 rsd) = 58 rsd. Cena u trenutku pisanja 92 rsd (implicirani upside potencijal -58.91%).

4. Imlek a.d. (IMLK), prehrambena industrija, trzisna kapitalizacija 9.778.543.869 rsd, EPS je 95.21 rsd, BVPS je 1024.47 rsd. Graham broj =koren (22,5 x je 95.21 rsd x 1024.47 rsd) = 1481 rsd. Cena u trenutku pisanja 2173 rsd (implicirani upside potencijal -46.68 %).

5. Energoprojekt holding a.d. (ENHL), projektovanje, inzenjering i gradjevinske aktivnosti, , trzisna kapitalizacija 9.609.827.150 rsd, EPS je 49.57 rsd, BVPS je 662.69 rsd. Graham broj =koren (22,5 x je 49.57 rsd x 662.69 rsd) = 859 rsd. Cena u trenutku pisanja 1015 rsd (implicirani upside potencijal -18.06 %).


Napomena: Nemam poziciju u spomenutim akcijama i nemam nameru uci u poziciju u sledecih 5 dana. U analizu nisu ukljucene deonice sa negativnim EPS. Podaci preuzeti sa belex.rs

hvala cincinnatus!

odlično objašnjeno i vrlo korisno

naravno, ova formula je samo jedan od pokazatelja, nikako jedini, pogotovu ne u Srbiji pri poceni neke akcije

Odlicna tema sa tvojom analizom.

Zasto nemas nameru za sledecih 5 dana?

Pohvale i od mene.

Samo imam jednu nejasnoću. Kako računaš implicirani potencijal. Ne slaže mi se ni ako računaš kao Graham fer / knjigovodstvena, ni kao Graham / trenutna ??

Rogy ::

Samo imam jednu nejasnoću. Kako računaš implicirani potencijal. Ne slaže mi se ni ako računaš kao Graham fer / knjigovodstvena, ni kao Graham / trenutna ??

(Graham-trenutna)/Graham*100.

Hvala za pohvale, za sutra cu se baviti malo momentumima, konkretno deonicama cije su cene trenutno iznad i ispod MA (100), malo i za ljubitelje tehnicke analize.

OK, hvala.
Pa da doprinesem. Našao sam da su ove sa kontinuiranog najpodcenjenije:

1. NPRD (GP NAPRED AD BEOGRAD - 07020503); cena 4,400; EPS 3390; BVPS 10,232; Graham 27936.5; Implicitni potencijal 84.25%

2. LSTA (SAOBR. PRED. LASTA AD - 07019734); cena 503; EPS 259; BVPS 1,302; Graham 2754.5; Implicitni potencijal 81.74%

3.AIKBPB (AIK BANKA A.D.NIŠ - 06876366); cena 1,400; EPS 581; BVPS 4,074; Graham 7297.8; Implicitni potencijal 80.82%

4.SMPO (SIMPO HOLDING KOMPANIJA VRANJE - 07105681); cena 478; EPS 29; BVPS 5,786; Graham 1943.0; Implicitni potencijal 75.40%

5. AGBN (PB AGROBANKA AD BEOGRAD - 07564856); cena 9003; EPS 1741; BVPS 22,817; Graham 29896.5; Implicitni potencijal 69.89%


Da nisam negde zabrljao u domaćem ?

Nisi zabrljao, izostavio sam podatak da sam analizirao samo deonice sa vise od 500 trgovanja u periodu od 01/01-31/12, hvala za update. Mea Culpa.

A za najprecenjenije sa kontinuiranog, neračunajući NIIS za koga još nemam validne podatke je ubedljivo:

INFM (INFORMATIKA A.D. - 07024592);cena 2,900; EPS 11.4; BVPS 5,423; Graham 1179.4; Implicitni potencijal -145.89%

Onda tek ide BMBI i ostali. Da li se slažeš?

cincinnatus

sve pohvale!

Ali nigde ne vidim analizu za AIKB??
Nekako deluje da je i ta akcija (po TA) malo precenjena?
Hajde, ako ti nije teško baci i tu analizu...

Sneki@ napravio je to već Rogy

Rogy ::

Miljenica foruma AIKB je sa Graham brojem 7297.8, pa sa trenutnom cenom od 4035 dinara i EPS 581, a BVPS 4074 ima Implicitni upside potencijal 44.7%


Ukoliko ima zainteresovanih za MPC, pustite mi na PM, ili ovde simbole za koje da odradimo tabelu za sutra.

Pogledaj temu "Strategije na berzi" u Edukaciji

Buduci da je i sam Graham bio dugorocni investitor, tj da je projektovao cenu deonice na period od 15 godina i da investitore koji se oslanjaju na fundamente ne interesuje trenutna likvidnost, uslov likvidnosti treba iskljuciti, predmet analize mogu biti sve deonice sa belexa sa pozitivnim EPS. Zahvaljujem na konstruktivnim sugestijama, takodje ako je neko u posedu ovih pokazatelja :Return on Assets (ROA), Return on Invested Capital (ROI) and Return on Equity (ROE) kompanija u petogodisnjem periodu uradio bih uporedno poredjenje kompanija po sektorima.

Preporucujem knjigu od Benjamina Grahama ''Inteligentni investitor''.

...

AIK banka a.d. (AIKB), bankarski sektor, trzisna kapitalizacija 33.675.722.640 rsd, EPS je 581.42 rsd, BVPS je 4073.94 rsd. Graham broj =koren (22,5 x 581.42 rsd x je 4073.94rsd) = 7300 rsd. Cena u trenutku pisanja 4035 rsd (implicirani upside potencijal 44.73%)

za one koji vole audio book:Benjamin Graham The Intelligent Investor
https://www.youtube.com/watch?v=02_kWrNOAQk&p=8BA32226150E7BEB&index=1&feature=BF

Tamanend ::

za one koji vole audio book:Benjamin Graham The Intelligent Investor
https://www.youtube.com/watch?v=02_kWrNOAQk&p=8BA32226150E7BEB&index=1&feature=BF

Veliko hvala, sigurno ću pogledati. Samo je malo glomazna, ovo je 1 of 24.

Jooooooj lepo mi je tata govorio uci Engleski
Imali na Srpskom ova knjiga ili bar na Hrvackom?
I svaka cast za temu!!!

Pa ako ima zainteresovanih možemo je podeliti na ravne časti pa zajedno prevesti.
Bar 6 dobrovoljaca koji znaju English i imaju volju da doprinesu forumu?

Razbibriga za dokonu/zbunjenu raju.
Opijat pomoću kojeg se od šume ne vidi drvo.

Kod naših, a naročito stranih banaka, objavljeni KKV je fikcija, zbog gomile kontaminiranih plasmana. Evo nešto o uspešnima što Grale ne može da uzme u obzir:
- TIGR već godinama priča kako će biti uspešni za par godina, a to nikako da se desi
- ALFA i VITL imaju jako problematične većinkske vlasnike
- VZAS se pegla kako se Viktoriji prohte (preko količine kredita i zaloga)
S druge strane, sa liste najprecenjenijih, IMLK i BMBI će se prodaju za koji mesec na većoj ceni od aktuelne, to svakome može bude jasno ako prati promene na CRHoV

@ Vajabajo niko i ne kaže da se samo na osnovu Grahama donosi odluka o investiranju.

To je samo jednostavno izračunljiv objektivni pokazatelj budućeg dugoročnog kretanja cene hartije i služi za otkrivanje interesantnih kompanija. Nakon toga ide detaljniji rad na istraživanju transparentnosti ponašanja menadžmenta, CHROV - strukturu, većinski vlasnik, povezana i eventualno povezana lica, prisutnost (stranih) fondova, skorije promene; ff, kotiranost na bezi i forumima, dividende, likvidnost, perspektivnost sektora i delatnosti, izvozni proizvodni program, rast profita i aktive, gubici ranijih godina i način pokrivanja, potencijalno skriven EPS, BVPS, blokade računa, značajne promene u bilansima, izguglati vesti o emitentu i većinskom, političke veze...

Hartije koje si naveo, jesu problematične, ali sigurno nisu najgore na BB. Pustimo da vreme pokaže ponašanje ovako indentifikovanih hartija i primenljivost na našoj berzi.

Lako je kritikovati, ali smo ostali uskraćeni za alternativu - koji način odabira ekstrema je bolji od ovog!?

Ris ::

Jooooooj lepo mi je tata govorio uci Engleski
Imali na Srpskom ova knjiga ili bar na Hrvackom?
I svaka cast za temu!!!

ja sam knjigu kupio na sajmu knjiga pre 2-3god
na Srpskom u izdanju MASMEDIA S Beograd(stampana u Politika AD)

Ris ::

Jooooooj lepo mi je tata govorio uci Engleski
Imali na Srpskom ova knjiga ili bar na Hrvackom?
I svaka cast za temu!!!

ja sam knjigu kupio na sajmu knjiga pre 2-3god
na Srpskom u izdanju MASMEDIA S Beograd(stampana u Politika AD)

Nikolaj3 hvala na konačnom javljanju i lepom infu. Nego kada si već kupio dve knjige, predlažem da se javiš Risu, sigurno će uzeti višak .

A možda i Politika krene u prodaju po popustu: jedna akcija PLTK za jednu knigu.

Rogy ::

Hartije koje si naveo, jesu problematične, ali sigurno nisu najgore na BB. Pustimo da vreme pokaže ponašanje ovako indentifikovanih hartija i primenljivost na našoj berzi.

Lako je kritikovati, ali smo ostali uskraćeni za alternativu - koji način odabira ekstrema je bolji od ovog!?

Za prvi deo - amin.

Ne gledati firme bez većinskog gde menadžment uživa nauštrb firme, zaposlenih, akcionara (poput TIGR).
Za ovo drugo - sveću u ruke i tražiti po Srbiji korektnog većinskog vlasnika (taj je istovremeno i nenormalan jer može da krade a neće).
Ili nakon neke vesti/infoa uporediti fundamente s cenom, proceniti rizik pa kako bude.
Naročito se čuvati kompanija sa značajnim finansijskim rashodima.
Sve ostalo je varijanta glava/pismo.

Prinos na aktivu (ROA)

Prinos na aktivu = neto dobit / ukupna aktiva

Prinos na aktivu (return on assets) je indikator uspesnosti koristenja imovine u stvaranju dobiti. Dok pokazatelj obrta imovine izrazava prihod od prodaje po jednoj novcanoj jedinici imovine, stopa povrata imovine se odnosi na dobit koju preduzece generise iz jedne novcane jedinice imovine. Ovaj pokazatelj takodje govori kolika je intenzivnost imovine preduzeca. Vrednost stope povrata imovine uveliko varira zavisno od industrije ili delatnosti kojom se preduzece bavi. Sledi analiza bankarskog sektora, tj. banaka koje u kontinuitetu od 5 godina prikazuju dobit:

1.Jubmes banka a.d. Beograd (JMBN), trzisna kapitalizacija 3.797.779.017 rsd, ROA u poslednjih 5 godina 9.31, ROA (2010) = 2.27, prosecni ROA u periodu od 5 godina u poredjenju sa sektorom +346.12%.

2. AIK banka a.d. Nis (AIKB), trzisna kapitalizacija 33.850.986.624 rsd, ROA u poslednjih 5 godina 6.01, ROA (2010) = 3.95, prosecni ROA u periodu od 5 godina u poredjenju sa sektorom +188.01%.

3. Univerzal banka a.d. Beograd (UNBN), trzisna kapitalizacija 2.839.107.443 rsd, ROA u poslednje 4 godine 2.57, ROA (2010) = N/A , prosecni ROA u periodu od 4 godine u poredjenju sa sektorom +23.17%.

4. Cacanska Banka a.d. Cacak (CCNB), trzisna kapitalizacija 2.402.208.000 rsd, ROA u poslednje 4 godine 1.75, ROA (2010) = N/A , prosecni ROA u periodu od 4 godine u poredjenju sa sektorom -16.18%.

5. Komercijalna banka a.d. Beograd (KMBN), trzisna kapitalizacija 28.617.050.798 rsd, ROA u poslednjih 5 godina 1.15, ROA (2010) = 0.57 , prosecni ROA u periodu od 5 godina u poredjenju sa sektorom -45.05%.


Napomena: Sadrzaj analize ne sme se tumaciti kao preporuka za kupovinu ili prodaju. Analize su samo informativnog karaktera. Autor se ogradjuju od bilo kakvog eventualnog gubitka nastalog trgovanjem na osnovu ove analize, sadrzaj analize iskljucivo je misljenje autora. Autor ne odgovara za tacnost podataka. Podaci preuzeti sa belex.rs.

Forumaš Boby mi je tražio Graham broj za CRFS, GMON, GFOM i EPVI:

*podcenjene:

1. GFOM (GOŠA-FABRIKA OPREME I MAŠINA - 07264348); cena 330; EPS 35.22; BVPS 1,092.57; Graham 930.5; Implicitni upside potencijal 64.5%

2. CRFS (CRVENKA FAB.ŠEĆERA A.D. - 08004617); cena 4,600; EPS 804.45; BVPS 6,239.61; Graham 10,627.2; Implicitni upside potencijal 56.7%

3. GMON (GOŠA MONTAŽA AD - 07264399); cena 4,439; EPS 1,025,69; BVPS 2,679.85; Graham 7,864.2; Implicitni upside potencijal 43.6%

* precenjena:

1. EPVI (Energoprojekt Visokogradnja a.d. , Beograd - 07073151); cena 230; EPS 1.48; BVPS 563.52; Graham 137.0; Implicitni upside potencijal -67.9%

Treba imati u vidu već izrečene napomene o poželjnom načinu odabira hartije za ulaganje kao i činjenicu da su korišćeni pokazatelji od rezultata poslovanja iz 2009. godine!
Sve ove akcije su na MPC što usled slabe likvidnosti često otežava, ili onemogućava napuštanje zauzete pozicije u željenom trenutku po prihvatljivoj ceni.

Ostale zanimljive hartije za ulaganje sa MPC vidi ovde.

cincinnatus ::

(Graham-trenutna)/Graham*100.

Razmisljam da li je kao meru potencijala bolje iskazati u odnosu na trenutnu cenu

100* (Graham- trenutna)/trenutna.

Beta koeficijent predstavlja najpoznatiju meru sistemskog rizika i on predstavlja relativnu meru osetljivosti prinosa aktive na promene u prinosu trzisnog portfolia tj. meri relativno odstupanje cene HOV u odnosu na neki referentni trzisni prosek.

Kada je beta koeficijent manji od 1 znaci da je njegov prinos manje volatilan od prinosa ukupnog trzista i sa tim i manje rizican. Ukoliko je beta koeficijent portfolia veci od 1, to znaci da je portfolio agresivniji i vise rizican. Kao referentna mera u ovom slucaju uzet je belexline.

Sledi lista po 5 deonica sa najvecim beta koeficijentom, 5 koje su najblize jedinicnoj meri i 5 sa najmanjim beta koeficijentom:

1. Globos osiguranje a.d. Beograd (GLOS), beta=1.603,
2. Jubmes banka a.d. Beograd (JMBN), beta=1.524,
3. Credy banka a.d. Kragujevac (CYBN), beta=1.504,
4. Agrobanka a.d. Beograd (AGBN), beta=1.457,
5. Energoprojekt holding a.d. (ENHL),beta=1.382.


1. Komercijalna banka a.d. Beograd (KMBN), beta=1.003,
2. Simpo a.d. Vranje (SMPO), beta=1.004,
3. Veterinarski zavod Subotica a.d. (VZAS), beta=0.989,
4. Vino župa a.d. Aleksandrovac (VINZ), beta=0.987,
5. Soja protein a.d. Bečej (SJPT), beta=1.025


1. Napred GP a.d. N. Beograd (NPRD), beta=0.363,
2. Lasta a.d. Beograd (LSTA), beta=0.410,
3. Voda Vrnjci a.d. Vrnjačka Banja (VDAV), beta=0.494,
4. Komercijalna banka a.d. Beograd (KMBNPB), beta=0.499
5. Politika a.d. Beograd (PLTK), beta=0.517.



Volatilnost je merilo nepredvidive promene neke varijable u nekom vremenskom periodu. Pojednostavljeno govoreci, volatilnost nekog finansijskog instrumenta nam govori o velicini promena njegove cene u nekom proteklom periodu, a najcesce se racuna kao standardna devijacija promene cene u tom periodu.

Volatilnost je jedan od indikatora rizika: sto je volatilnost instrumenta veca, to je veca i njegova rizicnost. Sledi lista 5 deonica sa najvecom i najmanjom volatilnoscu u periodu od 90 dana:

1. Progres a.d. Beograd (PRGS), 90-Day Volatility=70.274,
2. BIP u restrukturiranju a.d. (BIPB), 90-Day Volatility=66.848,
3. Simpo a.d. Vranje (SMPO), 90-Day Volatility=66.349,
4. Vino župa a.d. Aleksandrovac (VINZ), 90-Day Volatility=63.464,
5. Globos osiguranje a.d. Beograd (GLOS), 90-Day Volatility=63.042.


1. NIS a.d. Novi Sad (NIIS), 90-Day Volatility=5.232,
2. Soja protein a.d. Bečej (SJPT), 90-Day Volatility=18.424,
3. Energoprojekt holding a.d. (ENHL), 90-Day Volatility=20.162,
4. Voda Vrnjci a.d. Vrnjačka Banja (VDAV), 90-Day Volatility=23.628,
5. Agrobanka a.d. Beograd (AGBN), 90-Day Volatility=24.278.


Napomena: Sadrzaj analize ne sme se tumaciti kao preporuka za kupovinu ili prodaju. Analize su samo informativnog karaktera. Autor se ogradjuju od bilo kakvog eventualnog gubitka nastalog trgovanjem na osnovu ove analize, sadrzaj analize iskljucivo je misljenje autora. Autor ne odgovara za tacnost podataka. Podaci preuzeti sa bloomberg.com.

Hvala, kao i uvek, poučno i korisno.



Molim te samo neka pojašnjenja:

1. Ako je volatilnost merilo nepredvidive promene neke varijable u nekom vremenskom periodu, mislim da nije pošteno da hartije sa drastičnim razlikama u prometu i u broju dana trgovanja da stavljamo u isti koš analize.
Smatram da je za očekivati da likvidna hartija ima i više prilika za nepredvidivo ponašanje, za razliku od hartije koja zbog nedostatka svežeg inveticionog kapitala tavori na istorijskom minimumu godinu dana.Možda bi bilo dobro ovim analizama dobijene vrednosti ponderisati koeficijentom koji će odražavati "količinski" faktor. Ili pre primene ovih analiza formirati približno homogene grupe hartija.

2. Nisam siguran da sam u potpunosti shvatio razliku ova dva pokazatelja rizika. Prvi (beta) možemo nazvati rizik uvažavanja prinosa vrednosti hartije (možda je tržište nezainteresovano za povećanje knjigovodstvene vrednosti?), a drugi (volatilnost) rizik promene cene (da li je postojana, ili oscilira)?

3. Da li možeš da pejstvuješ (ili na PM) konkretnu adresu alatke, jer bih da se igram sa hartijama u mom portfoliju.

Hvala.

Racun oduzima mnogo vremena, korisnicki alati su skupi, tako da je lakse i jeftinije skinuti sa bloomberga podatke, imas od autora sa naseg govornog podrucja o beti napisano ovde http://www.ubs-asb.com/Portals/0/Casopis/2010/1_2/B01-02-2010-Alihodzic.pdf, metode racunanja, definicije, objasnjenja...a ako te interesuje optimizacija portfolia u odnosu na trzisni rizik baci se na proucavanje Markowitz-ovog modela optimizacije portfolia.

Hvala. Pomaže nam Graham, Bafet, sad i Michael Bloomberg ($18.1 B, Forbs 30th).
Mora da im se pridružimo . Hvala im.

Cime dodjosmo do podatka da nece biti, kako pojedini tvrde, da AGBN prati promene indexa, vec da je znatno osetljivija na promene vrednosti indexa, banalizovano ako index dobije na vrednosti 10%, AGBN ce odreagovati rastom od 14.57% i obratno.

cincinnatus ::

Sledi lista po 5 deonica sa najvecim beta koeficijentom, 5 koje su najblize jedinicnoj meri i 5 sa najmanjim beta koeficijentom:

1. Globos osiguranje a.d. Beograd (GLOS), beta=1.603,
2. Jubmes banka a.d. Beograd (JMBN), beta=1.524,
3. Credy banka a.d. Kragujevac (CYBN), beta=1.504,
4. Agrobanka a.d. Beograd (AGBN), beta=1.457,
5. Energoprojekt holding a.d. (ENHL),beta=1.382.


1. Komercijalna banka a.d. Beograd (KMBN), beta=1.003,
2. Simpo a.d. Vranje (SMPO), beta=1.004,
3. Veterinarski zavod Subotica a.d. (VZAS), beta=0.989,
4. Vino župa a.d. Aleksandrovac (VINZ), beta=0.987,
5. Soja protein a.d. Bečej (SJPT), beta=1.025


1. Napred GP a.d. N. Beograd (NPRD), beta=0.363,
2. Lasta a.d. Beograd (LSTA), beta=0.410,
3. Voda Vrnjci a.d. Vrnjačka Banja (VDAV), beta=0.494,
4. Komercijalna banka a.d. Beograd (KMBNPB), beta=0.499
5. Politika a.d. Beograd (PLTK), beta=0.517.




Volatilnost je jedan od indikatora rizika: sto je volatilnost instrumenta veca, to je veca i njegova rizicnost. Sledi lista 5 deonica sa najvecom i najmanjom volatilnoscu u periodu od 90 dana:

1. [b]Progres a.d. Beograd (PRGS), 90-Day Volatility=70.274,
2. BIP u restrukturiranju a.d. (BIPB), 90-Day Volatility=66.848,
3. Simpo a.d. Vranje (SMPO), 90-Day Volatility=66.349,
4. Vino župa a.d. Aleksandrovac (VINZ), 90-Day Volatility=63.464,
5. Globos osiguranje a.d. Beograd (GLOS), 90-Day Volatility=63.042.


1. NIS a.d. Novi Sad (NIIS), 90-Day Volatility=5.232,
2. Soja protein a.d. Bečej (SJPT), 90-Day Volatility=18.424,
3. Energoprojekt holding a.d. (ENHL), 90-Day Volatility=20.162,
4. Voda Vrnjci a.d. Vrnjačka Banja (VDAV), 90-Day Volatility=23.628,
5. Agrobanka a.d. Beograd (AGBN), 90-Day Volatility=24.278.

Bravo, da se i o pravim temama pocne diskutovati.

Posto sam se i sam mucio sa racunanjem, interesuju me sledeće opšte stvari,
vise pristup nego tehnika racunanja.
Prvo nisam finansijski stručnjak, pa ako neko pitanje nije na "nivou" nemojte zameriti.
Vezano za Betu, koliko sam ukapiroa to je kljucni element CAPM modela
i izražava sistemski rizik, akcije ili portfolia. Utvrđuje se na bazi istorijskih podataka,
i koji period se uzima u razmatranje. Nasao sam da vrednost zavisi od perioda razmatranja
odnosno od duzine, kao i od toga da li se razmatraju dnevni ili nedljni ili cak mesecni prinosi.

Koji istorijski period je uzet za proracun bete, i da li se uzimaju dnevni , nedeljni ili mesecni prinosi.

I drgo pitanje posto se u CAPM modelu koristi risk free stopa koja je se po pravilu uzima
za drzavne obveznice. Na sajtu NBS sam nasao kamatne stope za drzavne zapise i za hartije od vrednosti, mada nije rekao koje su to hartije, i samo za mesec avgust 2010 ima podataka
da je za dugorocne državne obveznice prinos 8,89 % na godišnjem nivou.
Pitanje je koju risk free stopu uzeti za nas u 2009 i 2010 godini.

Nazalost pored svih napora nisam uspeo da nadjem free risk za Srbiju , nasao sam negde da je za Hrvatsku 5%, a za Ukrainu 4.59%, mozda posluzi kao reper,a sto se tice bete, veci vremenski uzorak ce dati bolje rezultate i bolju korelaciju.

cincinnatus ::

Nazalost pored svih napora nisam uspeo da nadjem free risk za Srbiju , nasao sam negde da je za Hrvatsku 5%, a za Ukrainu 4.59%, mozda posluzi kao reper,a sto se tice bete, veci vremenski uzorak ce dati bolje rezultate i bolju korelaciju.

Mozda se moze uzeti stopa za drzavne zapise, ne znam sta bi drugo moglo,
i verovatno bi na to isao i rizik drzave.
A ako mi analiziramo moze i bez njega.

Koliko sam ja razumeo, citajuci oko problematike,
beta je dobar indikator ocene sistemskog rizika,
ali CAPM model ne daje dobre rezultate za ocenu vrednosti kapitala
jedne akcije, a ostaje podeljeno misljenje za portfolio,
jer je beta portfolia mnogo stabilnija od bete jedne akcije
( logicno zbog diversifikacije tj uprosecavanja ).
Inace beta portfolija je jednaka zbiru proizvoda
ucesca i bete akcije koji su u portfoliju.