Dobre vesti !! (samo POZITIVNO)

Siemens kupuje kompaniju Milanović Inženjering - Preuzimanje proizvođača opreme za šinska vozila početkom 2018.


Siemens planira preuzimanje srpskog proizvođača delova karoserije za šinska vozila, kompaniju Milanović Inženjering. Kompanija sa sedištem u Kragujevcu specijalizovala se poslednjih godina za proizvodnju aluminijumskih komponenata za železničku industriju, navedno je u saopštenju kompanije Siemens.

Kako se dodaje, visina transakcije ostaje poslovna tajna, a zaključenje posla očekuje se početkom 2018. uz prethodno usaglašavanje u pogledu zakonske regulative o zaštiti konkurencije.

- Preuzimanjem kompanije Milanović Inženjering, Siemens ojačava svoju svetsku mrežu proizvodnje u oblasti železničke industrije, kao i poziciju lokalne kompanije na ovom tržištu. Ovom akvizicijom stekli smo optimalnu poziciju za buduće projekte na konkurentnom globalnom železničkom tržištu. Siemens se oslanja na znanje koje smo pronašli u Kragujevcu. Posle četrnaest godina uspešnog poslovanja u Siemensovoj fabrici Large Drive u Subotici, ponosni smo što ćemo imati drugu fabriku u Srbiji - izjavio je Udo Ajhlinger, generalni direktor kompanije Siemens Srbija.

- Uveren sam da će zahvaljujući poslovnoj saradnji sa Siemensom i savremenim proizvodnim kapacitetima kojima raspolaže, ova fabrika u narednom periodu postati važan centar za proizvodnju komponenti za šinska vozila. Pozitivna radna klima u porodičnoj firmi je posebna korporativna karakteristika Milanović Inženjeringa i upravo to je razlog što je ova firma vremenom postala prepoznatljiva u svetu šinskih vozila po kvalitetu proizvoda i cenovnoj konkurentnosti. Dolazak Siemensa predstavlja povratak industrije u Kragujevac, a meni daje mogućnost da radim na daljem razvoju, dovođenju novih partnera i transferu tehnologije u naš region - rekao je Bratislav Milanović, vlasnik Milanović Inženjeringa.

Kompanija Milanović Inženjering je osnovana 2001. a 2016. zabeležila je obrt od 15,3 mil EUR i trenutno upošljava oko 430 radnika, navedeno je u saopštenju kompanije Siemens.

BEOGRAD - Polovinom godine mogao bi da bude objavljen tender za izbor strateškog partnera u RTB Bor, kaže ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić i dodaje da će državi ostati zaštiti paket, koji ne mora nužno da bude većinski.
Antić je naveo da bi kompanija koja bude spremna da dokapitalizuje RTB Bor sa 300-330 mil USD za investicije bila vrlo atraktivan potencijalni strateški partner.
Interesovanje za strateško partnerstvo sa RTB Bor do sada su pokazale kompanije iz Kine, Rusije i Kanade.
Antić je objasnio da će se zadržati zaštitni paket u smislu garancija u vezi sa načinom eksploatacije, ekologijom i ostalim važnim segmentima.
Prema njegovim rečima, to može da bude i većinski paket, ali ne nužno pošto takav zaštitni mehanizam može da se definiše i na drugi način.

Fabrika iz Jagodine izvezla dva aviona u SAD

Fabrika aviona "Aero East Europe", koja je iz Kraljeva preseljena u Jagodinu, izvezla je dva laka aviona u Sjedinjene Američke Države.

Reč je o avionima marke "Sila", proizvedenim za američkog kupca u Čikagu.

Direktor i vlasnik kompanije Milorad Matić rekao je da je izvoz tih aviona na američko tržište jedan od najvećih uspeha u njegovom životu.

"Prvi put u istoriji srpskog vazduhoplovstva jedan srpski proizvod ide na američko tržište. Avioni će biti upisani u redovni civilni registar vazduhoplovstva i koristiće se u školama za obuku letačkog osoblja", rekao je Matić novinarima.

Matić je dodao da će avioni biti izloženi na najvećem svetskom sajmu od 10. do 15. aprila u Lejklandu na Floridi.

"Sve smo ovo uradili zahvaljujući razumevanju i podršci predsednika Skupštine opštine Jagodina Dragana Markovića Palme koji je na prvom razgovoru shvatio značaj i pružio mi svu podršku i pomoć. Za nekoliko dana potpisaćemo ugovor za početak izgradnje fabrike na aerodromu Barutana u Jagodini", rekao je Matić.

U Čikago će ta dva aviona stići 24. marta.

Avion "Sila" 600 ima 1.300 kubika, 100 konjskih snaga i postiže brzinu od 220 km na sat. Potrošnja mu je od 12 do 18 litara bezolovnog benzina na sat, u zavisnosti od načina i visine letenja. Od Jagodine do Beograda avion stiže za 35 minuta.

Predsednik Skupštine grada Jagodine Dragan Marković Palma je ranije izjavio da će Jagodina dobiti fabriku aviona, koja će najpre raditi u iznajmljenom prostoru a zatim će se izgraditi novi objekat, kao i aerodrom za avione do 80 putnika što će imati važnu ulogu kako zbog turizma tako i privrede jer u Jagodini radi više stranih kompanija, najviše italijanskih.

BEOGRAD - Jedna vodeća kineska firma "studira" PKB i uskoro će poslati posebnu stručnu ekipu u Beograd tim povodom, rekao je pre nekoliko dana ambasador Kine Li Mančang i dodao da je Kina zainteresovana za privatizaciju polovine od 120 državnih preduzeća u Srbiji, među kojima su i RTB Bor i PKB.
Kako navodi list Politika, Kinezi su se i ranije nezvanično pominjali kao zainteresovani za privatizaciju najvećeg srpskog poljoprivrednog kombinata, ali je ovo prvi put da je tu mogućnost u izjavi naveo visoki kineski zvaničnik.

Cicija ::

BEOGRAD - Jedna vodeća kineska firma "studira" PKB i uskoro će poslati posebnu stručnu ekipu u Beograd tim povodom, rekao je pre nekoliko dana ambasador Kine Li Mančang i dodao da je Kina zainteresovana za privatizaciju polovine od 120 državnih preduzeća u Srbiji, među kojima su i RTB Bor i PKB.
Kako navodi list Politika, Kinezi su se i ranije nezvanično pominjali kao zainteresovani za privatizaciju najvećeg srpskog poljoprivrednog kombinata, ali je ovo prvi put da je tu mogućnost u izjavi naveo visoki kineski zvaničnik.

Sta mislite da li tu kod kineza moze da prodje i DRMA ?
Sta je sa njima ?  Da li neko prati tu firmu u stecaju ?

Fiskalni savet: Javni dug posle 10 godina u padu
"Prvi put od 2005. godine ostvariće se fiskalni suficit, a javni dug će, posle deset godina, ponovo imati osetan pad", rekli su predstavnici Fiskalnog saveta.

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2018&mm=04&dd=27&nav_id=1386602

Holanđani shvatili: Ovo je novi srpski brend, mi ćemo ga slati u EU!

Holandska kompanija ABB Grovers otvoriće u Orašcu otkupni centar za borovnice koji će imati kapacitet 50 tona dnevno, izjavio je generalni direktor Fred Douven.

Na taj način, prema rečima Douvena, srpske borovnice pronaći će "sigurno mesto na evropskom tržištu".

Kako objašnjava, Srbija je veoma pogodna za uzgoj borovnice, jer ima idealnu nadmorsku visinu i druge klimatske uslove, a poručuje da bi borovnice mogle postati specifičan srpski brend.

"Kvalitet srpskih borovnica je izuzetno visok. Posebna njihova prednost jeste što sazrevaju početkom juna, kada je na evropskom tržištu svojevrstan vakum, jer su Španci završili sa berbom, a Poljaci nisu još počeli", kaže Douven.

Međutim, napominje, srpski proizvođači moraju da zadovolje standarde koje evropsko tržište očekuje.

"Mi smo tu da ih posavetujemo i da sarađujemo sa njima, kako bi što više napredovali. Naše potrebe za borovnicom su velike, tako da otvaranjem otkupnog centra, gotovo je izvesno da će sve srpske borovnice naći plasman na evropskom tržištu", ističe Douven za Agro pres.

FAZ: Beograd na putu da postane startup centar Evrope

FRANKFURT - Nemački dnevni list "Frankfurter Allgemeine Zeitung" (F.A.Z.) nazvao je Beograd budućim evropskim startup centrom.
Izdvajajući dva svetska uspeha potekla iz Srbije, kompanije Nordeus i Seven Bridges, u članku se naglašava da Srbija više nije samo destinacija u kojoj se mogu naći iskusni programeri i inženjeri, već i čitava poslovna odeljenja okrenuta globalnom tržištu.  

List navodi organizaciju Startit, koja već skoro deset godina razvija domaću startup zajednicu, kao faktor u dosadašnjem razvoju Srbije.  U članku se navodi i rastući broj mladih iz ovog sektora koji se vraćaju u svoju zemlju, za razliku od velikog problema odliva mozgova u zemlji. Kao primer povratnika spominje se Slavko Fodor, koji je dao otkaz u Facebooku i vratio se u svoju zemlju da pokrene, potencijalno, novu veliku sportsku igru koja dolazi iz Srbije.  

Kao naredni korak ka samoorganizovanom napretku srpske IT scene, u tekstu se navodi i Inicijativa Digitalna Srbija.

"Mladi ljudi u Beogradu su ka napretku krenuli ispred svojih političara. Oni ne žele i ne mogu čekati da njihova zemlja uđe u EU ili da bilo ko nešto uradi za njih. Dobro obrazovani među njima počeli su da menjaju stvari i da pokreću svoj biznis", piše nemački list.  

U članku se navodi i velika razlika između zarada unutar IT sektora u odnosu na prosečne plate na nivou Beograda, te se tu vidi i dalji motiv koji podstiče sve više ljudi da se uključe u ovu oblast.

Kao jasan pokazatelj da to polako postaje i strateški pravac za celu zemlju, ukazuje i to što osnovci u Srbiji od nedavno počinju da uče programiranje od petog razreda osnovne škole.  

"Beograd je mlad i hip grad. Nepogrešiv utisak je da mladi ljudi vode razvoj zemlje, otvaraju restorane i barove koji su opremljeni internetom i gde svaka druga osoba sedi na svom laptopu. Svako ko pogleda okolo može jasno da oseti da je grad, u čijem pejzažu još uvek ima ratom razorenih građevina, u pokretu. I to nedvosmisleno pokretu ka Zapadu", zaključuje se u tekstu.

Srbija po broju stranih direktnih investicija u top 15 zemalja u Evropi

https://www.blic.rs/vesti/ekonomija/srbija-po-broju-stranih-direktnih-investicija-u-top-15-zemalja-u-evropi/h52hr66

nadam se da SDI nisu prethodno "opran", "izvučen" novac ili sredstva iz "uspešnih" privatizacija sa promenom vlasništva na ovaj ili onaj način a da su vlasnici kapitala preko panamskih papira ili drugih još nama smrtnicima nepoznatih mahinacija.

Apple i Google skoro da ne placaju porez i pare su im negde off/shore, EU jednostavno ne zeli ili nece da ih oporezuje...

A ne verujem ni da su bas sve pare koje se uloze u EU ciste i da nisu sa off/shore destinacija.

BTW: Foksvagen ima vise od 130 off/shore firmi, podatak iz nemackih novina itd...

Devizni priliv RTB „Bor” od prodaje robe u inostranstvu dostigao je 106,7 miliona dolara u periodu januar–maj ove godine, što je za 30 odsto više nego u istom periodu prošle godine, piše Politika.

Devizni priliv ostvaren je od prodaje bakra, srebra, platine, paladijuma, selena, sumporne kiseline i plavog kamena, dok je vrednost izvoza u maju iznosila 16,4 miliona dolara, navodi se u saopštenju rudarsko-topionIčarskog basena „Bor“. Od početka godine, RTB „Bor” je na stranom tržištu prodao nepunih 12.000 tona bakra, što mu je, zajedno sa prodajom ostalih proizvoda, obezbedilo 30 odsto veći izvoz nego u istom periodu prošle godine.

Tu količinu bakra su od RTB „Bor“ kupili Turci, Hrvati, Nemci i Bugari. Englezi su otkupili tonu i po srebra, 25,2 kilograma paladijuma i kilogram i po platine, a u Poljsku je ukupno otpremljeno 13,5 tona selena i 475 tona plavog kamena. S druge strane, domaćim prerađivačima – „Valjaonici bakra“ i „Ist pointu” iz Sevojna, kao i borskom „Pometonu“ – RTB „Bor” je od početka ove godine isporučio 3.685 tona bakra vrednosti 25,6 miliona dolara.

Taj bakar je u obliku žice, trupaca, limova, traka, praha i trupaca, takođe završio u inostranstvu. Prihod RTB „Bor“ od prodaje bakra u maju iznosio je 15,78 miliona dolara, a kompanija je zaradila i dodatnih 600.000 dolara od prodaje 1,8 tona selena, 12 kilograma paladijuma, 45 tona plavog kamena i 2,1 tone sumporne kiseline. Sve to je RTB „Bor“ obezbedilo ukupan izvoz u maju vredan 1 6,4 miliona dolara, a ovi proizvodi prodavani su u Poljskoj, Italiji, Rumuniji, Nemačkoj, Hrvatskoj i Turskoj.

Izvor: Politika

Privreda Srbije je u prošloj godini ostvarila pozitivan rezultat od 437 milijardi dinara što je 2,3 puta bolje nego u 2016 toj godini, saopštava Agencija za privredne registre.
Skoro tri petine privrednih društava, njih oko 60.000 je poslovalo pozitivno, a ohrabrujuće je da preduzeća po prvi put mogu da redovno servisaraju kamate na pozajmljeni kapital.
Smanjuju se stari dugovi, rastu zarade i broj novozaposlenih. Problem je što i dalje nemaju dovoljno sopstvenog kapitala, pa se ili zadužuju ili ne plaćaju dobavljačima.
"U 2017. godini smo imali da je privreda naplaćivala prihode za 69 dana, ali je izmirivala obaveze za 118 dana. Država je donela zakon o izmirivanju obaveza, ali je moral ostao na savesti preduzeća", kaže Ružica Stamenković iz Agencije za privredne registre.
Država je donela i Zakon o privrednim društvima u okviru pregovora o Poglavlju 6 sa Evropskom unijom. Njime se priznaje elektronski potpis i ukida pečat. Izjednačavaju se prava akcionarskih i društava sa ograničenom odgovornošću.
Dušan Vučković iz Ministarstva privrede kaže da je potrebno izvršiti procenu pravnih poslova ukoliko njihova vrednost iznosi deset ili više od deset odsto imovine društva i da se detalji tog posla objavljuju na internet strani društva ili internet strani APR-a.
U APR-u kažu da je dobrom rezultatu privrede doprinelo i efikasno korišćenje kredita, posebno kod velikih preduzeća.

Otvoren Narodni Muzej Srbije posle 15 godina.
Upravo sam prošao pored muzeja, u redu za ulazak u muzej strpljivo čeka bar 500 ljudi (besplatan ulaz cele noći) uz prisustvo policije, sve mirno...

Kakva je ovo sramota, tj ŠAMAR (opet) za DS koji to nisu speli da urade za 10 godina!!

Znam: biće kritike, promocija vlasti, nevalja postavka itd...
Ali muzej je sada renoviran i ponovo je dostupan!

Sve čestitke!

Za RTB Bor će za desetak dana biti raspisan tender kojim se traži strateški partner!

Na čelu tri moćne kompanije iz Rusije, Kine i Turske, zainteresovane za RTB Bor, nalaze se prijatelji trojice predsednika, Vladimira Putina, Si Đinpinga i Redžepa Tajipa Erdogana, navodi Srpski telegraf.

Više nego ozbiljno interesovanje za RTB Bor potvrdila je ruska firma "Rašn koper kompani" na čijem je čelu Igor Altuškin koji je blizak prijatelj predsednika Rusije Vladimira Putina. Za njim je to učinio i vlasnik kineske kompanije "Cijin" Čen Đinge, a u trku u poslednjem momentu ulazi i poznati turski milijarder Mehmet Čengiz sa svojom kompanijom "Čengiz holding".

Dok Kinezi i Turci nisu još precizirali svoje ponude, Altuškin, čovek impresivne poslovne biografije, najavio je ogromna ulaganja, čak 560 miliona evra, ukoliko uđe u partnerstvo i obećao da neće biti otpuštanja ni jednog jedinog radnika. Altuškin, inače, nije imao ni 22 godine kada je osnovao kompaniju za sakupljanje i preradu metalnog otpada. Sada, 25 godina kasnije, na čelu je trećeg najvećeg ruskog proizvođača bakra.

S druge strane, neće se predati ni Kinezi, koji su nekoliko puta dolazili u Bor, a dodatnu neizvesnost ovoj trci uneo je Čengiz.

- Mi smo ovde ne samo zbog dobrih odnosa između naših zemalja već i zbog izuzetnih odnosa naših predsednika - poručio je Čengiz nedavno tokom posete Boru gde je bio zajedno s braćom i saradnicima.

Direktor RTB Bor Blagoje Spaskovski potvrđuje veliko interesovanje svetski poznatih imena i saznanja da će presuditi isključivo kvalitet ponude.

- Tender će biti raspisan u narednih desetak dana, a očekujemo da se na njega jave te tri velike kompanije. Sa sigurnošću mogu da kažem da je već sada jasno da će tender biti izuzetno uspešan i da će biti jako nadmetanje među ponuđačima. Najbolji će pobediti, a onda sledi dalji razvoj RTB Bor koji će biti vrhunska visokoproduktivna kompanija sa 80.000 tona bakra godišnje u prvoj fazi, u prve tri godine, odnosno 150.000 tona u drugoj fazi, u periodu od četvrte do šeste godine - naveo je Spaskovski.

Podsetimo, hrvatski inovator i osnivač kompanije "Rimac automobili" objavio je prvi da jedna velika nemačka automobilska kompanija dolazi u Srbiju još početkom godine.

On je tada napisao da je bio na skupu Uprave jedne velike nemačke automobilske kompanije koja ima prihode gotovo na nivou bruto domaćeg proizvoda Hrvatske, ali nije precizirao o kojoj kompaniji je reč.

Ubrzo je vest da u Srbiju stiže nemački auto-gigant postala jedna od glavnih u regionu. I pitanje ko je tačno "srećni dobitnik", odnosno koji grad su odabrali? Kasnije se na osnovu fotografije i dela logoa spekulisalo koja bi to kompanija mogla da bude, ali nije se saznalo mnogo.

Ove nedelje konačno je postavljen i kamen temeljac za fabriku za koju je najavljeno da bi trebalo da zaposli ukupno 1.000 radnika. Nemačka firma ZF dolazi u Pančevo sa investicijom od 160 miliona evra, a u Pančevu ZF otvara fabriku električnih i hibridnih pogona.

Na ovu vest Rimac je na svom Fejsbuk profilu potvrdio da je mislio na tu fabriku: "Ma onaj Rimac izmišlja, kakva tvornica u Srbiji, sta on zna..."

Eto, nesto lepo i od njih, mislim ako hocemo da budemo pozitivni...

U Srbiji se predviđa znatno jačanje privrednog rasta, navodi se u najnovijem izveštaju Generalnog direktorata Evropske komisije za ekonomska i finansijska pitanja.

Očekuje se da će se ekonomska ekspanzija u Srbiji nastaviti u narednim godinama, što je najviše bazirano na privatnoj i javnoj potrošnji, koje su u oporavku.

Iako bi rastuća potražnja mogla dovesti do povećanja cena, predviđa se da će inflacija ostati blizu cilja centralne banke, a očekuje se da će strane direktne investicije ostati velike i da će u potpunosti pokriti trenutni deficit na računu, piše u analizi.

https://www.danas.rs/ekonomija/eu-predvidja-se-jacanje-privrednog-rasta-u-srbiji/

Švedska rudarska kompanija "Lundin" ponudila je kanadskom "Nevsunu", u čijem se vlasništvu nalaze istražna prava za "Čukaru peki" kod Bora, jedno od najbogatijih nalazišta bakra i zlata na svetu, 1,4 milijardi dolara za kupovinu tog projekta, navodi list.

Međutim, menadžment "Nevsuna" je svojim akcionarima preporučio da ne prihvataju tu ponudu.

Pre ove ponude, "Lundin" je, zajedno sa kanadskom kompanijom "Euro sun", ponudio 1,5 milijardi dolara za kupovinu istražnih prava projekta "Čukaru peki" i rudnika cinka "Biša" u Eritreji, ali je i ta ponuda bila odbijena.

Sada su Šveđani samo za istražna prava kod Bora "Nevsunu" ponudili 1,4 milijardi dolara.

"Nakon nekoliko pokušaja da se sa menadžmentom "Nevsuna" dogovorimo oko kupovine projekta "Čukaru peki", koji nisu urodili plodom, rešili smo da damo direktnu ponudu akcionarima ove kanadske kompanije. Smatramo da je naša ponuda fer i očekujemo pozitivan odgovor akcionara "Nevsuna", rekao je Pol Koniber, predsednik "Lundina".

Međutim, Piter Kukjelski, predsednik "Nevsuna", pozvao je akcionare te kompanije da ne prihvate ponudu "Lundina".

"Nismo dobili nikakvu zvaničnu ponudu "Lundina". Pored toga, istraživanjima je ustanovljeno da se u gornjoj i donjoj zoni ležišta "Čukaru peki" ima oko 15 miliona tona bakra i oko 370 tona zlata. Projekat smo razvili, tako da ponuda "Lundina" ne odgovara stvarnoj vrednosti akcija naše kompanije", rekao je Kukjelski.

On je dodao da će, ako "Lundin" do 27. jula, kako su objavili, dostavi zvaničnu ponudu za kupovinu akcija "Nevsuna", o tome odlučivati posebni komitet nezavisnih direktora, koji bi, u tom slučaju, imali 105 dana da odgovore na tu ponudu.

Vrednost ležišta "Čukaru peki" procenjena je na oko 100 milijardi dolara, a kompanija "Nevsun" je nedavno dobila dozvolu Vlade Srbije da počne sa izgradnjom istražnog niskopa, što se smatra prvim korakom ka otvaranju rudnika.

"Lundin" ima rudnike bakra, nikla i cinka u Čileu, SAD, Švedskoj i Portugaliji.

Pojasnjenje

Mediji su objavili kako švedska kompanija "Landin” već "kopa zlato” na ovom borskom nalazištu, jer je dostavila ponudu za preuzimanje firme "Nevsun” u iznosu od 1,4 milijarde dolara.

Niti je "Landin” švedska kompanija, niti "Nevsun” u Boru ima dozvolu države Srbije da eksploatiše rudu, niti je ponuda za preuzimanje izneta u američkim dolarima. Istina je da je kanadska kompanija "Nevsun” dobila dozvolu za istražna prava i da na ovom ležištu za sada može da obavlja samo istraživanja, ne i da iskopava rudu.
"Landin” je, uz to, kanadska firma, a ne švedska kompanija, a ponuda za preuzimanje od 1,45 milijardi izražena je u kanadskim dolarima. U američkim dolarima ona iznosi 1,1 milijardu, piše Politika.

TENDERSKU dokumentaciju, kao ulaznicu za strateško partnerstvo sa Rudarsko-topioničarskim basenom (RTB) "Bor", otkupilo je sedam kompanija. Među njima su domaća firma "Red metal", vlasnika Milana Popovića, kineski "Zi jin", makedonski rudnik bakra "Bučim", turski "Dženiz" i ruski "U-gold" - saznaju ""Novosti"".

Mislim da to Kinezi dobijaju!

Big Mile ::

Mislim da to Kinezi dobijaju!

Njima je u strateskom interesu da dobiju rudnik zbog zelezare. Oni su razvili tehnologiju da mogu od otpada koji se dobija u procesu dobijanja bakra (Helikopirit) da pretvore u sirovinu za dobijanje celika i onda imaju i bakar i sirovinu za zelezaru. Plus ostaje im sumporna kiselina koja je isto trazena roba.

U TRKU za RTB "Bor" ušla su tri ponuđača. U ponedeljak u podne istekao je rok za konačno podnošenje ponuda i u Ministarstvo privrede su dotad stigle koverte kompanija iz Kanade, Kine i Rusije.
Nadležni još ne otkrivaju koliko je ko od zaineteresovanih spreman da da za udeo u borskim rudnicima.
Posao rangiranja je poveren Komisiji obrazovanoj odlukom Vlade Srbije i u ponedeljak su zasedali nekoliko sati.

“Tri ponude su stigle, dve su validne, ruska i kineska”, rekao je Vučić.

POSAO ZA 1500 LjUDI: Potpisan sporazum o izgradnji kineske fabrike u Zrenjaninu

porazum su potpisali ministar privrede Goran Knežević i izvršni direktor kineske kompanije Ven Vang.

Za izgradnju pogona u Zrenjaninu, Grad je obezbedio 136 hektara zemljišta, a posao u fabričkim halama će dobiti 1.500 radnika. 

Kako je Tanjug ranije najavio, kineska kompanija za proizvodnju automobilskih guma "Šandong Linglong" planira investicioni projekat u Srbiji vredan 994,4 miliona dolara (870,4 miliona evra).

Pročitajte još: Milijardu evra za fabriku guma

Na zvaničnom sajtu Šangajske berze, Srbija je označena kao investicioni cilj "Šandong Linglonga" u inostranstvu.

Ta kompanija u dokumentu podnetom Šangajskoj berzi navela je da planira da izgradi fabriku guma u Slobodnoj trgovinskoj zoni Zrenjanina.

U dokumentu se kaže da je planirano da izgradnja fabrike zvanično započne u aprilu 2019. i da se odvija u tri faze, pri čemu bi zadnja faza bila okončana u martu 2025. godine.

Navodi se da kineska kompanija planira da u toj fabrici u Srbiji godišnje proizvodi 13,62 miliona komada radijalnih guma visokih performansi.

Pročitajte još: Kineska kompanija za proizvodnju guma planira investicioni projekat u Zrenjaninu vredan milijardu dolara

"Šandong Linglong" odlučio je da fabriku izgradi u Srbiji zbog nižih troškova investicije, gradnje, radne snage i energije u odnosu na druge zemlje u Evropi.

Navodi se da projekat tek treba da odobri kineska državna Komisija za nacionalni razvoj i reformu, kao i Ministarstvo trgovine Kine i Državna administracija za razmenu s inostranstvom.

Brend kineske kompanije "Linglong tajer" je zvanični globalni partner u sektoru automobilskih guma italijanskog fudbalskog kluba Juventus.

Izgleda da ce HIP-Petrohemija morati da povecava kapacitete, makar postrojenja u Elemiru. :)
http://www.hip-petrohemija.com/tehnologija/proizvodna-linija/fsk.25.html

Javna preduzeća su prošle godine imala ukupan neto dobitak u iznosu od 23,7 milijardi dinara, na čelu sa "Srbijagasom" čiji je profit više od polovine ovog iznosa, saznaje "Blic biznis" u Ministarstvu privrede.

Tako je od 37 javnih preduzeća čiji je osnivač Srbija, pozitivan finansijski rezultat za 2017. godinu ostvarilo 31 javno preduzeće, dok je negativan neto rezultat, odnosno minus u kasi imalo šest javnih preduzeća.

Na listi najuspešnijih javnih preduzeća prošle godine ubedljivo prvo mesto pripalo je JP "Srbijagas" koji je imao 16,7 milijardi dinara dobiti, sledi EPS sa gotovo tri puta manjim iznosom profita, 6,4 milijardi dinara, zatim JP "Jugoimport SDPR" koji je imao 3,1 milijardu dinara neto dobiti, JP EMS sa tri milijarde i JP "Pošte Srbije" koja je ostvarila 2,2 milijarde dinara profita.


Podsetimo da su javna preduzeća pre četiri godine bila u debelom minusu, sa zbirnim neto gubitkom od 65,3 milijardi dinara. Prednjačio je pomenuti "Srbijagas" koji je bio rekorder sa neto gubitkom od 51,4 milijarde dinara u 2014.

Već naredne 2015. godine javna preduzeća su uspela da isplivaju na zelenu granu i ostvare skroman dobitak u iznosu od oko 2,5 milijarde dinara. Na kraju 2016. godine profit javnih preduzeća iznosio je 4,4 milijarde dinara, da bi u 2017. dostigao 23,7 milijardi dinara.

Big Mile ::

Mislim da to Kinezi dobijaju!

Bravo Mile,  bio si u pravu po ko zna koji put. 

https://www.blic.rs/biznis/vesti/i-zvanicno-kinezi-preuzimaju-rtb-bor/wrc67zs

Ovo je najbolja vest za celu 2018

Kinezi preuzimaju RTB Bor, za 63% udela ponudili 1,46 mlrd dolara!

Ministar energetike Aleksandar Antić objasnio je da je ova kineska kompanija dostavila najbolju ponudu, ponudivši obavezujući biznis-plan u iznosu od milijarde i 260 miliona dolara, od čega je 350 miliona obavezujućih za dokapitalizaciju.

Ova kompanija se obavezala i na očuvanje 5.000 radnih mesta, kao i na to da će obezbediti 200 miliona dolara za rešavanje istorijskih dugova.

"Mora se priznati da je država po tom pitanju već dosta uradila u okviru unapred pripremljenog plana reorganizacije, kada je otpisala potraživanja od 900 miliona evra, što znači da su svi poreski obveznici platili ta dugovanja, nagomilane dugove iz prošlosti i zadržala samo tih 200 miliona evra koje treba da pokrije novi investitor".

Obavezna dokapitalizacija od 350 miliona dolara, od kojih na zatvaranju ugovora mora da se uplati minimum 100 miliona

Bojim se da "opozicija" sad može samo da pljune pod prozor AV ili da izvrši kolektivno samoubistvo.... zbog nesposobnosti.

kineska kompanija Ziđin koja je pre neki dan praktično (mada još ne i formalno-pravno) kupila 63 odsto Rudarsko-topioničarskog basena Bor, najverovatnije (mada posao još nije okončan) – kupila i kanadsku rudarsku kompaniju Nevsun, vlasnika istraživačkih prava na nalazišta u regionu Čukaru Peki u okolini Bora.

Tako je kineskoj kompaniji, kada se radi o ovom drugom slučaju, uspelo ono što pre samo mesec dana nije pošlo za rukom kanadskoj kompaniji Landin čiju je ponudu, tešku milijardu i sto miliona dolara, bord direktora Nevsuna odbio. Kao što je u već pisano na ovom mestu, predsednik Nevsuna Piter Kukjelski je tada rekao da je „projekat Čukaru Peki stekao reputaciju jednog od najboljih svetskih nalazišta bakra i zlata“, te da „ponuda Landina ne odgovara stvarnoj vrednosti akcija kompanije“.

Sada je, pak, isto telo procenilo da je kineska ponuda, veća za 300 miliona dolara, dobra i preporučilo je svojim akcionarima da je prihvate. Oni imaju rok od dva meseca da se o tome izjasne. Nije isključeno, dakle, da se u međuvremenu pojavi i još neka ponuda.

To je zato sto oni sad drze RTB Bor i ako im se prohte, mogu da odbiju da preradjuju njihovu rudu, pa bi je oni morali tako ne preradjenu izvoziti negde drugde sto bi im pojelo dobit.
Sah-mat.