Dobre vesti !! (samo POZITIVNO)

Neto izvoz srpskog IT veći od „Fijat“ i „Železara” zajedno

Izvoz kompjuterskih usluga u prošloj godini dostigao je 678,3 miliona evra, a njihov trgovinski saldo od 317 miliona evra znatno je premašio ukupan učinak „Fijat Krajsler Srbije” i „Železare Smederevo”.

http://www.politika.rs/sr/clanak/356833/Neto-izvoz-srpskog-IT-veci-od-Fijat-i-Zelezara-zajedno

"najtraženiji: programer, JAVA programer, PHP programer, NET diveloper i softver inženjer"

"Rio Sava", ćerka-kompanija svetskog rudarskog giganta "Rio Tinto", u završnoj je fazi projekta istraživanja novog minerala jadarita u okolini Loznice. Trenutno rade tehničku, ekonomsku, ekološku i društvenu opravdanost projekta, a investitor je obavezan da do kraja 2017. Vladi dostavi potvrdu o rezervama. Od tog posla u lozničkom kraju imaju velika očekivanja.

"Rio Tinto" u selima Jadra – Brezjak, Slatina, Stupnica i Nedeljice – redak mineral istražuje već 12 godina. Otvoreno je stotinak bušotina. Meštani su zadovoljni jer kompanija unapred plaća zakup zemljišta, a po zatvaranju bušotina rekultiviše njive, tako da se, kažu, ne vidi gde se radilo.

Oko projekta Jadar "Rio Tinto" je u stalnoj sa komunikaciji sa predstavnicima grada Loznice, a svaka tri meseca svetski rudarski gigant organizuje i prezentacije gde lokalno stanovništvo može i direktno da razgovara sa investitorom.

Srbija je i dalje jedino nalazište na svetu novog minerala – jadarita. Procenjuje se da ono može da pokrije 10 odsto svetskih potreba za litijumom i borom, koji imaju široku primenu u elektro i raketnoj industriji i informacionim tehnologijama.

Inspekcijski organi do kraja aprila ove godine otkrili su 510 stanova u kojima posluju neregistrovane firme, saopštila je danas Nacionalna alijansa za ekonomski razvoj (NALED).

Kako se navodi, nakon kontrola podneto je 2.156 prijava za kažnjiva dela i 783 prekršajna naloga.

"Uz one koji za poslovanje koriste stambeni prostor, ukupno je otkriveno 4.744 nelegalnih firmi od čega 1.429 u prva četiri meseca 2016. godine", saopštio je NALED i dodao da je broj novoregistrovanih firmi posle kontrole povećan za 15,5 odsto.

Nadzor nad neregistrovanim firmama do prošle godine nije bio obaveza inspekcija što je, kako je ocenio NALED, štitilo biznise u sivoj zoni od kontrole i otvaralo put nelojalnoj konkurenciji i daljem prelasku u nelegalne tokove.

NALED je podsetio da je Zakonom o inspekcijskom nadzoru usvojenim prošle godine propisano da je provera nelegalnih subjekata obaveza svih inspekcija.

Puna primena tog zakona počela je 28. aprila ove godine.

Spomenik reformatoru srpskog književnog jezika Vuku Stefanoviću Karadžiću (1787-1864) otkriven je u Ljubljani. Skulptura delo srpskog vajara Petra Ubavkića (1852-1910) postavljena je ispred Pravoslavne crkve u centru Ljubljane.

Spomenik su otkrili gradonačelnik Beograda Siniša Mali i gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković.

Spomenik Vuku Karadžiću je poklon Grada Beograda i Vukove zadužbine Gradu Ljubljana, u znak sećanja na prijateljstvo Jerneja Kopitara i Vuka, koji su kroz međusobnu saradnju razvijali slovenački i srpski jezik početkom 19. veka.

Lista loših direktora izašla je pre nepuna dva meseca, a na njoj je, prema podacima Agencije za privredne registre, već popisano 570 firmi.

Od 570 firmi, većina je registrovana kao društvo sa ograničenom odgovornošću što znači da njihovi direktori ne odgovaraju za obaveze firme, već snose samo rizik poslovanja do visine unetog kapitala.

Na listi ima i onih koji su registrovani kao akcionarsko društvo, pa se tu našla i kompanija Eko Srbija a.d., koja je na ovaj neslavni popis dospela zbog poreskih prekršaja, kao što je navedeno i za većinu ostalih firmi s liste

Ta lista je postala dostupna na portalu APR od kada je u primeni Zakon o Centralnoj evidenciji privremenih ograničenja prava lica registrovanih u APR. Tim zakonom je uspostavljena Centralna evidencija izrečenih mera, a Zakon se primenjuje od 1. juna 2016.

Takozvana lista loših direktora obuhvata podatke o firmama, odnosno njihovim vlasnicima, direktorima i članovima nadzornih odbora čije je poslovanje sankcionisano zbog krivičnih, prekršajnih ili upravnih sankcija.

Takvim rukovodiocima, piše na sajtu APR, biće izrečene privremene mere, poput zabrane poslovanja, osnivanja novih firmi ili raspolaganje novcem.

Kako je naglašeno, pojedini podaci o privrednim društvima i preduzetnicima biće dostupni, dok drugi, poput onih iz kaznenih evidencija, neće biti javni zbog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

U Centralnoj evidenciji privremenih ograničenja pravnih lica biće dostupno ime vlasnika ili direktora, kao i osnov po kome je upisan.

Vreme registracije osnivanja firme i izdavanja PIB-a skraćeno je na maksimalnih 24 časa, zahvaljujući unapređenju jednošalterskog sistema registracije u okviru koga su Agencija za privredne registre (APR) i Poreska uprava objedinile svoje procedure, saopštio je APR.

Od uvođenja unapređenog jednošalterskog sistema registracije, za prvih pet meseci primene te novine dodeljeno je 21.499 PIB-ova. Najviše PIB-ova je dodeljeno u junu - 5.319, a za prve dve nedelje avgusta izdato je 1.527 PIB-ova.

Umesto odlaska pred šaltere Poreske uprave, dovoljno je da osnivači i preduzetnici ispravno popune Jedinstvenu registracionu prijavu osnivanja pravnih lica i drugih subjekata i registracije u jedinstveni registar poreskih obveznika koji su dostupnu na šalteru APR i na internet strani Agencije (www.apr.gov.rs).

Ispravnim popunjavanjem te prijave istovremeno se podnosi prijava za upis u registar APR-a i jedinstveni registar poreskih obveznika.

Zahvaljujući elektronskoj razmeni podataka prikupljenih na osnovu popunjene Jedinstvene registracione prijave osnivanja, ukinuta je i obaveza osnivača i preduzetnika da lično dostave prijavu za paušalno oporezivanje preduzetnika, odnosno prijavu za PDV obveznike u lokalnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave.

Prema evidenciji APR, trenutno je manje od dva odsto osnivača i preduzetnika koji nisu iskoristili nove pogodnosti koje im pruža jednošalterski sistem registracije osnivanja, odnosno nisu dostavili obavezne kontakt podatke koji su neophodni za sprovođenje procedura u Poreskoj upravi.

U junu su registrovali radnje oni koji su konkurisali za bespovratna sredstva kod NSZ pa je to uticalo da bude rekordan mesec.

Kako god, ne vidim da je to nešto loše?
Pa neka je država pomogla, hvala joj...

Brisel diže minimalac u Srbiji

Sve dok ne oživi socijalni dijalog Vlada Srbije neće moći da otvori poglavlje 19 u pregovorima sa EU koje se tiče socijalne politike i zapošljavanja, piše list "Danas". Drugim rečima, dok Vlada ne povisi mizernu minimalnu zaradu, nema razgovora sa Briselom.

Naime, Evropska unija je od Ministarstva rada, koje praktično rukovodi Socijalno- ekonomskim savetom, tražila akcioni plan za oživljavanje socijalnog dijaloga koji je u Srbiji godinama na niskom nivou.

Ovakav zahtev iz Brisela stigao je neposredno pred formiranje nove vlade, pa je premijer Aleksandar Vučić već na prvom sastanku tražio da se poveća cena rada, odnosno minimalac, o kome ni država ni poslodavci nisu uopšte razmišljali.

Za poslednje četiri godine minimalac je porastao za samo šest dinara, sa 115 (0,92 evra) na 121 dinara (0,97 evra) za satnicu, koliko trenutno iznosi. Sindikati sada traže minimum 130 dinara (1,04 evra). To znači da bi minimalna plata sa 21.000 dinara (169 evra) porasla na 22.000 dinara (177 evra).

Ako rast minimalca bude veći od inflacije, poslodavci će tražiti da država podigne neoporezivi deo zarade.

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, slaže se da bi minimalnu cenu rada trebalo povećati, ali ističe da nisu usaglašeni stavovi koliko ona treba da iznosi.
Situacija sa minimalnom zaradom pokazuje još nešto.

Ova vlada nije ovlašćena da bilo šta uradi ukoliko joj ne odobri MMF. Mi smo pod kapom MMF i da je rečeno da se smanji ili poveća plata, tako bi i bilo.

@Momir
To sam naveo kao cinjenicu , bez ikakve druge namere . 
Btw , i sam sam dobio novac , samo sto ne osecam bas toliku zahvalnost kada nam daju nas novac.

Ministar privrede Goran Knežević izjavio je da je pala i poslednja barijera za bescarinski izvoz Fijata u Evroazijski region, jer je kazahstanski ministar nacionalne ekonomije Kuandik Bišimbajev na današnjem sastanku obećao da će ta zemlja dati svoj glas za to na sledećem Savetu Evroazijske ekonomske unije.

Realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u drugom kvartalu 2016. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je dva odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

U drugom kvartalu ove godine BDP je ostao na istom nivou u odnosu na prethodni kvartal.

Realni rast BDP posmatrano po delatnostima u drugom kvartalu 2016. zabeležen je u sektoru građevinarstva (6,1 odsto), finansijskih delatnosti i delatnosti osiguranja (3,9 odsto), sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, saobraćaja i skladištenja i usluga smeštaja i ishrane (tri odsto).

Pad BDP zabeležen je u sektoru industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama od 0,6 odsto.

Treba nam rast od bar 5% - Vučiću zalegni!!!

Vučić je, odgovarajući na pitanja novinara u Milanovcu kod Žagubice, rekao da je sasvim sigurno da će se ići na povećanje plata u javnom sektoru, iako je očigledno da za neke sektore, poput vojske i policije, ne postoji odobravanje "nekih koji bi trebalo da nam pomažu".

- Ali povećaćemo i policajcima i vojnicima, učiteljima, nastavnicima, zdrastvenim radnicima, medicinskim sestrama, socijalnim radnicima, onima koji imaju najniža primanja u pravosuđu. Uz povećanje minimalnih zarada od oko osam odsto, plus ovo, to će biti značajno povećanje plata - rekao je Vučić.

On je dodao da očekuje i povećanje penzija, od čega će nešto biti dato jednokratno, a ostalo kroz uobičajeno povećavanje.

- I radnici i penzioneri mogu da se nadaju boljitku - zaključio je Vučić.

Poslednji izveštaj Svetske banke govori o pozitivnom privrednom rastu Srbije u 2016. godini, uz ocenu da je ekonomska aktivnost zemlje ubrzana podstaknuta investicijama i izvozom, što je poboljšalo ranija očekivanja Svetske banke u pogledu privrednog rasta Srbije u 2016.

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/ako-je-suditi-po-ovim-analizama-u-srbiji-se-dobro-zivi/rnbg1sv

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa kineskim ambasadorom u Beogradu Li Mančangom, koji mu je uručio pismo premijera Kine Li Kećanga u kome se navodi da će prilikom predstojećeg Samita Kina-CIEZ u Rigi biti potpisan komercijalni ugovor za izgradnju brze pruge Beograd-Budimpešta.

U pismu se navodi i da je kineski premijer duboko dirnut entuzijazmom i odlučnošću premijera Srbije za produbljivanje odnosa Srbije i Kine, saopštila je vladina kancelarija za saradnju sa medijima.

Kineski premijer Li Kećang piše da će nadležnim organima kineske strane dati nalog da ubrzaju sve procedure u vezi sa aktuelnim infrastrukturnim projektima, kao i da će prilikom predstojećeg Samita Kina-CIEZ u Rigi biti potpisan komercijalni ugovor za izgradnju brze pruge Beograd-Budimpešta.

Osim toga, u pismu kineskog premijera se navodi da će Vlada Narodne Republike Kine i dalje ohrabrivati kineska preduzeća da investiraju i posluju u našoj zemlji, posebno u potencijalne projekte o kojima je bilo reči tokom posete kineskog predsednika Srbiji Si đipinga, kao što su izgradnja ostalih deonica auto-puta na Koridoru 11, aerodrom Beograd, RTB Bor i HIP Petrohemija.

Premijer Li Kećang na kraju pisma izražava zadovoljstvo zbog skorog susreta sa premijerom Srbije tokom Samita u Rigi, navodi se u saopštenju.

Delegacija Saveta stranih investitora u Srbiji (FIC) pozvala je Evropsku komisiju na sastanku u Briselu da pruži snažnu podršku Srbiji kroz pristupne pregovore i finansijsku pomoć, kako bi podigla kapacitete institucija da ispune kriterijume koji se od nje traže, izjavila je izvršna direktorka FIC-a Ana Firtel.

Ona je agenciji Beta po povratku iz Brisela kazala da je za Srbiju veoma značajno što se pristupni pregovori sa EU sada baziraju na proceni efekata reformi na privredu i građane, a ne samo na tome da li su doneti zakoni koji su usklađeni sa evropskim.

"To je dobro jer država prolazi taj proces da bi napravila boljitak za privredu i građane", ocenile je Firtel.

Istakla je da se delegacija FIC-a u razgovoru sa predstavnicima institucija EU uverila da pokazuju veliki interes za Srbiju i nastaviće da joj pomažu u približavanju evropskim standardima.

Kako je navela, FIC stalno ukazuje sprskoj vladi da je važno da su zakoni kvalitetni i da u njihovu pripremu javnost bude uključena, kako bi se došlo do najboljih rešenja i pravila na tržištu.

"Često nije problem u zakonu već u njegovom sprovođenju. Država treba da podigne administrativne kapacitete za sprovođenje zakona i da se obuče ljudi koji će ih sprovoditi", rekla je Firtel.

Ukazala je da je postignut veliki napredak u oblasti radnog zakonodavstva, pojednostavljivanju procesa dobijanja građevinskih dozvola i u inpekcijskom sistemu, ali da FIC očekuje napredak i u nastavku strukturnih reformi, harmonizaciji propisa sa EU koja bi uključivala promenu zakona o stečaju, iznajmljivanju radne snage, naknadama na republičkom i lokalnom nivou.

"Najveća pomoć će biti potrebna Poreskoj upravi i inspekcijama kako bi se obezbedilo da se nadzor tržišta sprovodi na efikasniji način, suzbila siva ekonomija i bili jednaki uslovi na tržištu za sve", kazala je izvršna direktorka FIC-a.

Podsetila je da 75 odsto članaca FIC-a dolazi iz zemalja EU i da su one najbolji ambasadori Srbije u privlačenju investitora jer je njihov interes da u Srbiji posluje što više uspešnih kompanija.

"Članice FIC-a imaju iskustva u poslovanju u EU i mogu konkrentim predlozima da pomognu Vladi Srbije kako da što bezbolnije prođe kroz integracije i napravi povoljan privredni ambijent", rekla je Firtel.

Po njenim rečima, FIC je zadovoljan dijalogom sa Vladom Srbije koji se odnosi na uslove poslovanja.

"Konkretni rezultati reformi se vide, postignuta je makroekonomska i finansijska stabilnost, a postoje oblasti koje mogu da se unaprede. Za privredu je podstrek što Srbija postiže ekonomski rast, za sada blagi ali ipak rast i veći od procenjenog. Reforme treba da se nastave i neke naše članice procenju da bi Srbija mogla da ima i dvocifreni rast ako bi te reforme bile efikasne i hrabre", rekla je Firtel.

Kako je istakla, članice FIC-a su spremne da i dalje daju konkretne predloge i savete kako da Srbija što uspešnije prođe kroz pristupne pregovore jer dobro poznaju pravila poslovanja u EU.

Ona smatra da će Srbiji biti najteže da ispuni uslove koji se odnose na zaštitu životne sredine jer za to treba najviše napora i novca, pošto su standardi EU visoki, a Srbija je još daleko od tih standarda.

"Neće biti teško sa aspekta usvajanja zakona jer su zakoni u velikoj meri usklađeni sa evropskim, ali će biti teško obezbediti da se ti zakoni sprovedu i da domaća privreda bude sposobna da na taj standard odgovori", rekla je Firtel.

Srbija se na najnovijoj Duing biznis listi Svetske banke, popela sa 54. na 47. mesto.

Regionalni menadžer Međunarodne finansijske korporacije (IFC) za Zapadni Balkan Tomas Lubek rekao je da je Srbija je među 10 zemalja sa najvećim napretkom u ovogodišnjem Izveštaju o uslovima poslovanja i time može da se ponosi, a sledeće ključne oblasti u kojima su potrebne reforme su smanjenje rokova za uvođenje struje i poboljšanje poreskih procedura.

"Srbija je zahvaljujući obavljenom poslu jedna od 10 zemalja sa najviše reformi i to ne u bivšoj Jugoslaviji, ne u Evropi, nego na celom svetu. Stoga čestitke Srbiji i srpskoj vladi za sve napore u ovoj oblasti, to je zaista vredno ponosa", izjavio je Lubek za EurAktiv i Betu.

Ispred Srbije na Duing biznis listi ostaje većina zemalja iz EU, uključujući i one iz regiona – Hrvatsku (43. mesto), Bugarsku (39. mesto), Rumuniju (36) i Makedoniju (10), a iza Srbije su od tržišta regiona Crna Gora (51), Albaniija (58), Kosovo (60) koje je dato kao zasebno tržište i BiH (81).

Zorana je najavila da ce se drzava pozabaviti ZASTITOM MALIH AKCIONARA u toku naredne godine. Nije rekla sta konretno nameravaju, a'l ajd da se nadamo nekim lepim vestima...

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/2502524/mihajlovic-plasman-na-duing-listi-veliki-uspeh-za-srbiju.html

P.S. U tekstu toga nema, jer je to je rekla u Dnevniku (video snimak).

Novim zаkonom o stаnovаnju i održаvаnju zgrаdа nijednom držаvnom funkcioneru neće biti dаtа mogućnost, niti prаvo dа, pod bilo kojim uslovimа otkupi stаn u držаvnoj svojini koji je dobio u zаkup, saopšteno je danas iz Ministarstva grаđevinаrstvа, sаobrаćаjа i infrаstrukture.

U saopštenju se dodaje da će po nаlogu potpredsednice Vlаde Srbije i ministаrke grаđevinаrstvа, sаobrаćаjа i infrаstrukture Zorаne Mihаjlović, iz Predlogа zаkonа o stаnovаnju i održаvаnju zgrаdа biti uklonjeni člаnovi 153, 154 i deo člаnа 152. koji se odnose nа pitаnje prаvа otkupа stаnovа u jаvnoj svojini.

SRBIJA je i dalje privlačno mesto za ulaganje, tako da se i u ovoj godini, prema procenama Narodne banke Srbije, očekuje priliv stranih direktnih investicija od oko 1,8 milijardi evra, kao i prošle godine. To je 5,4 odsto bruto domaćeg proizvoda, po čemu je Srbija bila i ostala jedan od lidera u regionu. U prvih devet meseci ove godine neto priliv stranih direktnih investicija iznosio je 1,3 milijarde evra.

Najviše je ulaganja u infrastrukturne projekte i energetiku, prehrambenu i proizvodnju odeće i obuće.

- Veća dobit kompanija u 2015. i 2016. godini rezultat je pre svega njihovog uspešnijeg poslovanja - ističu u NBS. - Iako se to odražava na isplate dividendi, strani investitori pretežno se opredeljuju da ostvarenu dobit zadrže u našoj zemlji i ponovo ulažu u postojeće i nove projekte. Tako je za devet meseci ove godine po osnovu ostvarene dobiti neto isplaćeno 384 miliona evra, dok je reinvestirano 438 miliona evra. Na odluku stranih investitora da nastave da ulažu u Srbiju, između ostalog, utiče i unapređenje poslovnog i investicionog ambijenta, kao i bolje makroekonomske performanse i izgledi naše ekonomije.

Prema istraživanju koje je sprovela revizorsko-konsultantska kompanija "Ernst i Jang", Srbija je jedna od pet najatraktivnijih država za strane direktne investicije u evropskoj industriji, i druga je po stopi rasta broja novih radnih mesta stvorenih iz takvog ulaganja. Rezultati ovogodišnjeg istraživanja o atraktivnosti Evrope kao odredišta za direktne strane investicije pokazali su da je Srbija u 2015. godini imala rast od 108 odsto u broju stvorenih radnih mesta - sa 5.104 u 2014. godini na 10.631 u 2015. godini. Ovakvi rezultati su postavili Srbiju na drugo mesto na listi top 10 zemalja po kriterijumu stvaranja novih radnih mesta od aktivnosti stranih direktnih investicija.

Ekonomisti godinama ukazuju na to da je za stabilan i dugoročan rast srpske ekonomije domaćoj privredi neophodan ustaljen godišnji priliv direktnih stranih investicija od najmanje 1,6 milijardi evra. U poslednjih godinu-dve, u Srbiji se događaju promene nabolje. Jedan od ubedljivih pokazatelja da srpska ekonomija oživljava jeste i podatak NBS da se ukupan iznos stranih dirketnih investicija lane približio iznosu od dve milijarde evra.

Sa neto prilivom stranih direktnih investicija od prosečna 183 evra po stanovniku u periodu od 2001. do 2013. godine, Srbija je bila na 11. mestu od 13 posmatranih zemalja centralnoistočne Evrope. U pretkriznom periodu 2007. i 2008. godine u Srbiji su neto strane direktne investicije u proseku činile šest odsto BDP, tako da je po ovom pokazatelju bila na četvrtom mestu, a u periodu 2009-2011. prosečna vrednost priliva SDI iznosila je 4,5 odsto BDP. Sada smo na nivou od 5,4 odsto BDP sa tendencijom rasta.

Đinpinga oduševilo srpsko vino, kontejner otplovio

Prvi od šesnaest kontejnera sa vinima Fruškogorskih vinograda - Fruškaćem belim, roze i crvenim - krenuo je prekookeanskim brodom od Banoštora ka dalekoj Kini.

Kako navode iz Fruškogorskih vinograda, tom važnom izvoznom poslu doprinela je činjenica da je predsednik Kine, Si Đinping, prilikom nedavne posete Srbiji bio oduševljen Fruškaćem, što je pokrenulo pregovore i ugovaranje izvoza vina u Kinu.

Fruškać je za veoma kratko vreme stekao popularnost u severoistočnom delu Kine, pre svega u Šangaju, regiji koja ima vrlo zahtevnu vinsku klijentelu.

Deklaracija vina je prilagođena kineskom tržištu i, osim originalnog naziva ćiriličnog ispisa Fruškać, vina su brendirana novim nazivom - Duša Balkana, ispisanim na kineskom pismu.

Ovim je kompanija Fruškogorski vinogradi želela da iskoristi prostor za promociju naše zemlje, ali i celog regiona.

Fruškać se u Fruškogorskim vinogradima proizvodi od 2016. godine i to beli, crveni i roze. Vinogradi Fruškogorskih vinograda prostiru se na preko 80 hektara i nalaze se u blizini sela Banoštor na obroncima Nacionalnog parka "Fruška gora", uz samu obalu Dunava. Godišnji obim proizvodnje je oko 300.000 litara, a trenutna proizvodnja zasniva se na dva posebna brenda Quet i Fruškać, navodi se u saopštenju.

Od državnih i javnih preduzeća koja posluju u plusu, državnu kasu očekuje značajan priliv na ime dela dobiti iz 2016. godine od 15,5 milijardi dinara.

Državna i javna preduzeća nastaviće da pune budžet Srbije. Naravno, reč je o onima koji godinu završavaju sa profitom.

Prema prvim podacima, dela svoje dobiti iz prošle godine odreći će se Elektroprivreda Srbije, Telekom, Aerodrom Nikola Tesla, Pošta Srbije, Elektromreža, Transnafta i Dipos.

Budžet od dobiti državnih firmi očekuje da će mu ukupno „leći“ 15,5 milijardi dinara. Zakonom o budžetu javna preduzeća su u obavezi da uplate najmanje polovinu profita.

Prema prvim procenama, EPS je lane uspeo da zaradi oko 17 milijardi dinara, što znači da će u državnu kasu vratiti najmanje 8,5 milijardi. Pošta Srbije je lane ostvarila profit od 3,47 milijardi dinara.

Elektromreža Srbije je prošlu godinu završila sa profitom upola manjim od onog iz 2015. godine – sa 1,4 milijarde dinara dobiti.

Aerodrom Nikola Tesla još nije obelodanio podatke o godišnjoj dobiti, ali je poznato da je u prvih devet meseci 2016. godine ova kompanija postigla rast profita od 13 odsto u odnosu na isti period 2015.

Telekom Srbija je lane u srpski budžet uplatio rekordan iznos od 8,9 milijardi dinara. Naime, Telekom je u 2015. godini ostvario profit od 16,3 milijarde dinara (oko 132,4 miliona evra), pa je državi, kao vlasniku 58,1 odsto akcija uplaćen srazmeran iznos.

Među prošlogodišnjim profiterima je i Srbijagas. On je 2016. završio sa dobitkom od 2,17 milijardi dinara. Po odluci Vlade, međutim, oni deo dobiti ne moraju da vraćaju osnivaču. Dozvoljeno im je da je iskoriste za pokriće dugova.

Pančevačka Transnafta je lane više nego udvostručila svoju dobit. Godinu su završili sa plusom od oko 300 miliona dinara, a 2015. – sa 125 miliona dinara. Preduzeće zaduženo za izdavanje državnih nekretnina Dipos lane je ostvarilo dobit od 125 miliona dinara.

Premijer Aleksandar Vučić najavio je da će američka kompanija Ametek u Srbiji otvoriti novu fabriku u kojoj će zaposliti 500 radnika.

„Bez subvencija i podsticaja, ta američka kompanija otvoriće u narednim danima fabriku na 10.000 kvadrata“, rekao je Vučić novinarima, posle razgovora sa zamenikom pomoćnika državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Brajanom Hojtom Jiom.

On je izrazio očekivanje da će biti još mnogo takvih američkih investicija i dodao su američki investitori došli u Srbiju zbog dobrog poslovnog ambijenta.

Kompanija Amatek posluje u Subotici, gde ima otvoren pogon za proizvodnju malih motora.

Jugoimport potpisao ugovor sa Indijcima - 2,7 milijardi evra

Tanjug | 21. 06. 2017 - 00:44h
Indijska kompanija Anil Ambani Group saopštila je juče da je sklopila desetogodišnje strateško partnerstvo sa srpskim Jugoimport-SDPR, čija se vrednost procenjuje na 2,7 milijardi evra.

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/jugoimport-potpisao-ugovor-sa-indijcima-27-milijardi-evra/rjx5xfe

Kakav avion žele Amerikanci od Utve
Američka kompanija "Stavati Aerospejs” i srpski "Jugoimport SDPR” potpisali su sporazum o proizvodnji jednomotornog aviona u fabrici "Utva AI” u Pančevu.

Po planovima Amerikanaca, taj tip aviona namenjen je komercijalnom svetskom tržištu, a potpisivanjem ugovora predviđa se i modernizacija i proširenje kapaciteta fabrike u Pančevu.

Najbitniji elementi potpisanog sporazuma su zajednički marketing, modifikacija, sertifikacija i proizvodnja letelica, a jedan od glavnih ciljeva, saopštili su Amerikanci, biće i zajednički razvoj i proizvodnja novih aviona, pogonskih grupa i sistema i stvaranje komponenata za letelice u Pančevu. Kompanija iz Amerike trebalo bi da uđe s "Utvom” u zajednički razvoj sistema za stajne trapove, pneumatike, izbacivanje sedišta, rakete, projektile, kočnice, oklopna vozila.

Inače, "Jugoimport SDPR”, državno preduzeće koje se bavi prometom naoružanja, vojne opreme i transferom tehnologija, krajem februara ove godine postao je vlasnik 96 odsto kompanije "Utva”. Prilikom preuzimanja pančevačke fabrike aviona, "Jugoimport” se obavezao na to da će u nju investirati 500 miliona dinara u završetak hale i nabavku potrebnih mašina.

Nakon potpisivanja ugovora s američkom kompanijom "Stavati” o proizvodnji jednomotornog aviona u fabrici, Kostić za "Dnevnik” ističe da je sve to ipak još uvek na dugom štapu jer pre početka realizacije potpisanog sporazuma treba još mnogo toga uraditi u samoj "Utvi”.

"Utva je jedina fabrika odbramene industrije koja nakon NATO bombardovanja 1999. godine nije obnovljena, tako da je dve trećine objekata i dalje neupotrebljivo“, kaže Kostić.

Dodaje da ne bi bio poseban problem da se izgrade i podignu novi, ali postoji problem s dobijanjem dozvole, bez koje ne može da se krene, a nju čekaju više od dva meseca. Bez obnove porušenih delova kompanije, dogovoreni poslovi se ne mogu realizovati i toga je svesno i rukovodstvo "Jugoimporta”.

CITAT ::

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras u Dubrovniku da je Srbija za prvih šest meseci ove godine ostvarila najveći suficit od 1945. godine do danas, i to kako je naveo, "bez ijedne privatizacije".

Vučić je za Radio-televiziju Srbije (RTS) kazao da će na kraju juna suficit minimalno iznositi 32,5 milijardi dinara.

"Deficit je trebalo da bude oko 600-650 miliona evra. To su odlični rezultati. Rast u maju je izvanredan, krenulo je i sa rudarstvom, preradjivačka industrija je na nivou od 9,2 odsto u maju, u junu čujem da je još bolji rezultat. To je ono što je najvažnije, što jača našu odbranu i životni standard gradjana", kazao je Vučić.

Predsednik Srbije učestvovao je danas na Samitu Procesa za saradnju u jugoistočnoj Evropi (SEECP) u Dubrovniku.

E, PA VUČIĆU, AKO DO KRAJA 2017. NE BUDE VIŠE PARA U NAŠIM NOVČANICIMA, NEĆEŠ SE DOBRO PROVESTI!!!

TRST - Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je večeras da nemačka kancelarka Angela Merkel tokom njihovog bilateralnog sastanka nije govorila o vremenskim okvirima za prijem Srbije u EU, ali da pohvalila napredak naše zemlje i sve ono što je uradio Aleksandar Vučić.
U izjavi za RTS iz Trsta na pitanje da li je Merkelova na sastanku rekla nešto konkretno kada bi Srbija mogla da uđe u EU, na čemu insistira predsednik Aleksandar Vučić, Brnabić je odgovorila: "Nije pričala o vremenskim okvirima, ali je pričala da je Srbija puno uradila u poslednje tri godine, da je predsednik Vučić uradio puno i u ekonomskim reformama i da se sada na Srbiju gleda potpuno drugačije nego kao što se gledalo pre nekih četiri ili pet godina."

Cena bakra luduje, povecana traznja u Kini cenu tera u nebesa.
A i u proizvodnji elektro automobla igra veliku ulogu.

Valjda ce i rudnik Bor uspeti da zaradi ove godine, a ne da samo pravi minus...

Alibaba bi stvarno bila dobra stvar - zbog zaposlenja, a valjda bi kanula i neka parica u budzet.

AMERIKA: HVALA VLADI SRBIJE NA GOSTOPRIMSTVU Sutra u Beogradu delikatni pregovori vrhunskih diplomata PUTINA I TRAMPA!

http://www.blic.rs/vesti/svet/amerika-hvala-vladi-srbije-na-gostoprimstvu-sutra-u-beogradu-delikatni-pregovori/vk48wrw

Ako se ovo ostvari...

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2017&mm=10&dd=10&nav_id=1312475

"Pored 'Pupina' 40 kineskih divova, biće i 1.000"

Za rudom u Srbiji traga 35 stranih kompanija, a u narednih godinu dana biće otvorena tri rudnika uglja, olova i cinka u okolini Krupnja, Pirota i Bosilegrada, piše „Politika“.

Srbiju u narednih nekoliko godina očekuje pravi rudarski bum, jer je došlo do ekspanzije geoloških istraživanja, a naša zemlja već sada ima više od 220 eksploatacionih i oko 130 istraživačkih polja, na kojima se obavljaju geološka ispitivanja.

„I to nije sve jer se u skorije vreme očekuje i otvaranje pet do sedam novih rudnika. Tri rudnika uglja, olova i cinka biće otvorena u narednih godinu dana u okolini Krupnja, Pirota i Bosilegrada“, navodi beogradski list.

Među 35 kompanija koje tragaju za srpskom rudom, „Politika“ navodi američki „Friport“, kanadski „Reservoar minerals“, britansko-australijski „Rio Tinto“ i engleski „Mineko limitid“.

U istraživanje rudnog blaga, napominje beogradski list, uključena je i kanadska rudarska kompanija „Mundoro“, a Kanađani su zainteresovani i za strateško partnerstvo sa RTB „Bor“, gde već istražuju na nekoliko lokacija dok im je partner u tom poslu japanska nacionalna kompanija za naftu, gas i metale – JOGMEC.

Multinacionalnim korporacijama koje ulažu u eksploataciju rude u Srbiji, pridružila se i kanadska kompanija „Nevsun“, koja je okončala istražne radove u okolini Bora, u rejonu Čukaru peki i „nedvosmisleno potvrdila“ da je to najbogatije nalazište bakra na svetu.

Veliko interesovanje, pokazale su i kanadska kompanija RGMI i „Dandi Kapital markets“.

Upitan šta znači „bum“ u rudarskom sektoru, ministar energetike Aleksandar Antić kaže za „Politiku“ da je ovo što se u poslednje vreme dešava posledica nekoliko činilaca, pre svih, to što Srbija raspolaže ozbiljnih geološkim potencijalima, koji su interesantni rudarskim kompanijama.

„Sve one spremne su da ulažu znatna sredstva u istraživanja. S druge strane, Srbija je usled reformi fiskalne stabilizacije postala interesantno mesto za investicije koje se mere stotinama miliona evra“, objašnjava Antić.

Osim toga, dodaje, novi zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima ocenjen je kao jedan od najboljih u Evropi jer pruža velike garancije investitorima i predvidiva pravila igre od početka istraživanja do eventualnog otvaranja rudnika.

Prema navodima beogradskog lista, nova nalazišta bakra i zlata Čukaru peki kod Bora i Savinac kod Boljevca potvrđuju rentabilnost proizvodnje jer dosadašnja istraživanja pokazuju da u toni rude ima od 20 do 30, pa čak i po 50 grama zlata.

Takođe, navodi da je lozničko ležište nove rude jadarit, bogate veoma traženim llitijumom i borom, jedinstveno u svetu.

„Procenjuje se da ima rezerve od 130 miliona tona litijuma i više od 10 miliona tona borata. Trenutno na 130 istraženih polja sa raznim rudama i mineralima traga 35 mahom stranih kompanija. Dva kapitala posla su u završnoj fazi istraživanja – Jadar kod Loznice i nova nalazišta bakra i zlata na jugoistoku zemlje“, napominje beogradski list.

Dodaje da je projekat „Jadar“ u fazi studijske razrade početka proizvodnje, a da je zadatak novoformirane zajedničke radne grupe Vlade Srbije i svetskog giganta „Rio Tinto“ da ubrza taj posao i izdavanje dozvola jer je plan da rudnik jadarita proradi najkasnije 2023. godine.

Predviđa se i da će se rudarska ekspanzija osetiti i kroz učešće u rastu BDP zemlje, koji bi sa sadašnjih 1,5 odsto trebalo da poraste na tri odsto.