Dobre vesti !! (samo POZITIVNO)

Beograd -- Generalni direktor Simensa za Srbiju Udo Ajhlinger najavio je da će tramvaje iz pogona u Kragujevcu Simens do kraja jeseni isporučiti jednom nemačkom gradu.

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=06&dd=04&nav_id=1691518

U Ivanjici je počela da radi nemačka kompanija "Konig metal", koja se bavi proizvodnjom delova za velike automobilske kuće, poput Audija i Poršea.

Fajnenšel tajms donosi u današnjem izdanju priču o tehnološkoj sceni u Srbiji, ističući zaokruženost domaćeg digitalnog ekosistema i dostupnost kvalitetnog IT kadra u našoj zemlji, uz konstataciju da Srbija pruža IT investitorima više od drugih tehnoloških cenatara, navodi u saopštenju Inicijativa "Digitalna Srbija".

Dopisnica za jugoistočnu Evropu i poznavalac prilika u regionu, novinarka Fajnenšel tajmsa Valeri Hopkins u tekstu prepoznaje da u Srbiji postoji značajan talenat i mnoge uspešne tehnološke kompanije.

Pritom, ističe strance i povratnike iz inostranstva kao pojedince koji pozitivno utiču na rast u ovom sektoru, ali ukazuje i na prepreke na putu daljeg razvoja.

https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3989575/fajnensel-tajms-srbija-investitori-it-centara.html

Američka organizacija "Startap džinom" objavila je novo izdanje svog redovnog godišnjeg izveštaja koje donosi procenu da startap tržište Beograda i Novog Sada vredi oko 502 miliona dolara, uz podatak da je Srbija pozicionirana u top pet zemalja po broju blokčejn developera u svetu.

Uključivanje Srbije u ovo najrelevantnije godišnje istraživanje o startapima na svetu pokrenuli su Inicijativa "Digitalna Srbija" i Kabinet ministra za inovacije i tehnološki razvoj, dok su u samom prikupljanju podataka učestvovali ključni igrači iz domaće startap zajednice.

EDIT: deo postova prebačen u podforum Politika.
Mod D.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici izjavio je povodom predstavljanja konkursa "Oni su heroji", koji su organizovali ta delegacija i Er Srbija, da je u našoj zemlji naučio šta tačno znači solidarnost i da se ona najbolje vidi kroz poslovicu "Na muci se poznaju junaci".

On je zahvalio svim herojima za sve što su učinili za građane Srbije, ali i za sve one koji to nisu, ali žive u Srbiji.

"Ta solidarnost je deo vašeg herojstva, kao i rizik koji ste preuzeli da biste nam pomogli", kazao je Fabrici.

On je rekao i da su svi učesnici takmičenja zaslužuju veliku nagradu i naveo da su heroji lekari i novinari, "ali i sasvim obični ljudi".

"Pšenice i brašna izvezli smo za 70.000 tona više u aprilu i maju nego ijedne godine pre toga", naveo je ministar gostujući u jutarnjem programu televizije Prva i dodao da se najviše poljoprivrednih proizvoda izvozi u okruženje, zatim u Italiju, Zapadnu Evropu, Skandinavske zemlje, Nemačku, Belgiju.

Imovina političkih funkcionera, privrednika, ali i "običnih" građana biće na skeneru od marta sledeće godine.
Svako ko ne bude mogao da dokaže njeno poreklo, odnosno da su nekretnine, novac i vozila koja poseduje stečeni na zakonit način, suočiće se sa drakonskim kaznama i ogromnim porezima.
Prema Zakonu o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, koji je usvojen u februaru a na snagu stupio 11. marta, za "lov" na nelegalnu imovinu biće zadužen poseban sektor Poreske uprave, a u toj instituciji listu je rečeno da je taj tim već formiran.
Početkom septembra trebalo bi da budu usvojeni i svi podzakonski akti koji će detaljnije regulisati primenu ovog zakona.

Uprkos krizi izazvanoj korona virusom, broj otvorenih privrednih subjekata u Srbiji, u odnosu na ugašene veći za 6.313 (18.124 naspram 11.811) i prva polovina 2020. godine završena je sa ukupno 389.644 aktivnih privrednih društava i preduzetnika, pokazuje polugodišnji izveštaj o stanju privrede.

Комисија за заштиту конкуренције је покренула поступак испитивања повреде конкуренције по службеној дужности и извршила ненајављене увиђаје у привредним друштвима Roaming Electronics d.o.o., Техноманија д.о.о. и Comtrade Distribution d.o.o., ради испитивања постојања рестриктивних споразума из члана 10. Закона о заштити конкуренције, којима се ограничава конкуренција на тржиштима малопродаје и велепродаје потрошачке електронике у Републици Србији.

Комисија је на основу података Еуростат за 2019. годину, констатовала да су цене потрошачке електронике у Републици Србији биле за 13% више у односу на просечне цене у ЕУ. Тако су на пример, у Републици Србији цене за поједине категорије производа, биле више за 33% – 39% у односу на цене у Мађарској, у којој је порез на додатну вредност 27%, док је у републици Србији 20%. При томе су цене потрошачке електронике у Мађарској биле за 2,5% ниже у односу на просек ЕУ.

Због наведеног, као и значаја овог тржишта за потрошаче, Комисија је анализирала услове конкуренције на тржишту трговине на велико и мало потрошачком електроником у Републици Србији. Том приликом је, увидом у јавне податке о ценама, утврђено да се у малопродајним објектима, као и на интернет странама малопродаваца нуди потрошачка електроника под идентичним, или готово идентичним ценама.

Комисија основано претпоставља да постоје усаглашене обавезе (договор) којима се одређују цене и услови трговине у даљој продаји, што је рестриктивни споразум који представља повреду конкуренције из члана 10. Закона.

Позивају се сва лица која располажу подацима, исправама или другим релевантним информацијама које могу допринети утврђивању чињеничког стања у овом поступку да исте доставе на адресу Комисије за заштиту конкуренције, Савска 25/IV, Београд.

Rijaliti programi na TV u Srbiji ce se emitovati u buducnosti samo od 23 sata pa na dalje !!

Ovo ne vazi za kablovske emitere.

Japanci ulažu 1,9 milijardi dolara u fabriku u Srbiji?
Tokio -- Japanska grupacija Nidek korporejšen (Nidec) uložiće 200 milijardi jena (1,9 milijardi dolara) u izgradnju fabrike motora za električna vozila u Srbiji.

Nidek je u završnoj fazi razgovora sa srpskim vlastima o planovima za izgradnju fabrike i istraživačkog centra u Srbiji, budući da kompanija nastoji da proširi svoje uporište u Evropi, čije tržište električnih vozila konkuriše kineskom, piše tokijski poslovni dnevnik Nikei.

Pogon u Srbiji postaće jedan od najvećih proizvodnih centara japanske kompanije u Evropi, koji će dostići godišnju proizvodnju između 200.000 i 300.000 jedinica do 2023. godine, dodaje se tekstu koji prenosi portal Seenews.

Dalje se podseća da je iz kabineta predsednika Srbije Aleksandra Vučića u septembru saopšteno da Nidek razmatra investiciju u izgradnju fabrike u Novom Sadu, koja bi mogla da počne rad 2021. godine.

Predsednik japanske kompanije Jun Seki je u septembru bio u poseti Srbiji i tom prilikom je razgovarao o mogućem ulaganju sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Delegacija kompanije Nidek, koju je predvodio Seki, posetila je tada i oblast Sever 4 u novosadskoj industrijskoj zoni kako bi istražila potencijalnu lokaciju za projekat.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević je izjavio tada da je Grad spreman da bude ozbiljan partner japanskom investitoru i da veruje da su delegaciju Nideka ubedili da država Srbija i Novi Sad daju najbolje uslove za njihovu investiciju, i da imamo komparativne prednosti u odnosu na neke druge lokacije u Evropi.

"Oni su najavili da će početkom sledeće godine doneti konačnu odluku, ali predsednik Vučić ih je zamolio da to bude do kraja godine", saopštio je Vučević nakon razgovora sa čelnicima Nideka u septembru.

Nidek je vodeća japanska kompanija u oblasti proizvodnje električnih motora i ima najveći udeo na globalnom tržištu za male vretenaste motore koji napajaju hard-disk pogone.

Od 2017. godine, kompanija ima 296 podružnica koje se nalaze, pored Japana, širom Azije, Evrope i Amerike.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović razgovarala je sa Đan Simingom, generalnim direktorom kompanije "Serbia Ziđin koper", većinskim vlasnikom RTB-a Bor, koji je istakao da ta kompanija planira da investira u Srbiju 1,26 milijardi dolara, dok ukupne planirane investicije te i kompanije "Ziđin majning" iznose preko tri milijarde dolara.
Mihajlovićeva je istakla da je reč o jednoj od najvažnijih investicija u zemlji, navodi se u saopštenju.

Cene bakra su u utorak skočile na najvišu kotu od marta 2013.
Analitičari kompanije "Goldman Saks" procenjuju da bi cene bakra mogle uskoro "stati na crtu" dosadašnjim rekordnim nivoima, jer tržište ovog metala, kako kažu, u potpunosti prožima optimizam. Ova vest dobra je i za srpsku industriju.

Cene bakra su u utorak skočile na najvišu kotu od marta 2013, dostigavši 7.719 dolara po metričkoj toni nakon podataka o snažnijoj proizvodnoj aktivnosti u Kini i Južnoj Koreji od očekivane.

Crveni metal je kasnije smanjio dobitke, a na zatvaranju na Londonskoj berzi metala cena tromesečnih fjučersa bakra je zaključena na nivou od 7.626 dolara po metričkoj toni.

Beograd -- Ruski trgovinski lanac Svetofor, u evropskim zemljama poznat pod brendom MERE, započeo je ekspanziju na srpskom tržištu.

Kako prenosi portal Retail Serbia, ruska pridružnica u Srbiji kupila je prve lokacije širom zemlje na kojima planira da i zvanično započne svoje poslovanje.

Kako je sredinom avgusta najavljeno iz filijale ruske kompanije u Beogradu, na srpskom tržištu planirano je otvaranje najmanje 100 marketa prosečne površine od oko hiljadu kvadrata.

Navedeno je da planiraju da rade direktno s proizvođačima, sa strogom kontrolom kvaliteta i niskom trgovačko maržom, a istakli su i da će njihove cene biti 20 odsto niže od prosečih.

Citat\" ::

Navedeno je da planiraju da rade direktno s proizvođačima, sa strogom kontrolom kvaliteta i niskom trgovačko maržom, a istakli su i da će njihove cene biti 20 odsto niže od prosečih.

Daj Boze da tako i bude. Svojevremeno je isla prica da kad |Lidl dodje u Srbiju da ce zbog pojacane konkurencije cene drasticno da padnu. Medjutim desilo se suprotno, i bukvalno su svi digli marze kako bi nadomestili pad prometa sto zbog smanjenja udela na trzistu, sto zbog ove situacije sa koronom. 
Ali ako budu isli sa 20% nizim cenama, to ce sve naterati ili da spuste marze ili da zatvaraju maloprodajne objekte.

Agencija Standard i Purs u današnjem izveštaju potvrdila je ocenu kreditnog rejtinga Srbije na nivou BB+ i zadržala stabilne izglede za njegovo dalje povećanje, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Srbija se našla na Top 10 listi holandskog Ministarstva poljoprivrede po napretku u deset ključnih tačaka ostvarenom u agrarnom sektoru u 2020.

Ova godina je, osim što će ostati upamćena po najgoroj globalnoj krizi izazvanoj pandemijom koronavirusa, donela i neke pozitivne promene.

Agro sektor Srbije je odoleo korona oluji, pri čemu su višegodišnji programi saradnje, inovativne inicijative, usmeravanje regulative, regionalna saradnja, razvoj e-trgovine, kao i održivost proizvodnje, ostali su na pravom putu i napredovali.

Jedan od najjačih i najkonkurentnijih agrosektora u Srbiji je uzgoj voća konstatuju holandski agri stručnjaci već u prvoj rečenici analize, koja je objavljena na zvaničnom sajtu Ministarstva poljoprivrede.

“Kriza je imala neto pozitivan efekat na prodaju poljoprivrednih proizvoda. Dok su srpski poljoprivredni proizvođači povećali prinose za 10,3 posto u 2020. godini, uzgajivači voća i povrća su povećali prodaju za čak 20 procenata, usled promene potrošačkih navika u doba pandemije", navodi se u tekstu.

Pored trenda rasta proizvodnje, Holanđani podsećaju da se u Srbi uveliko završava projekat Horti centar Adria zamišljen kao logističko-obrazovni centar, a koji realizuju Balkan Grinhaus i KG Grinhaus BV&KG Sistems.

Ovo neće biti samo izložbeni salon najnovijih tehnologija i opreme, već i mesto gde će poljoprivrednici iz Srbije i zemalja u okruženju moći da se upoznaju sa sofisticiranim stakleničkim tehnologijama i upotrebom energetski efikasnih i održivih rešenja u poljoprivredi, napominje se u analizi.

Dalje se navodi da Holandija želi da zaključi ugovore o saradnji sa srpskim proizvođačima voća, ali i sa obrazovnim ustanovama u voćatrskom sektoru u Srbiji.

Posebno se apostrofira inicijativa Vlade Srbije, odnosno Ministarstva poljoprivrede u okviru CEFTA sporazuma za uvođenje Sistema jedinstvenog fitosanitarnog sertifikata, kao dostignuće u otklanjanju barijeta i u unapređivanju trgovinske razmene poljoprivrednih proizvoda u regionu.

Kao četvrti važan uspeh Srbije Holanđani ističu uspostavljanje šest zelenih koridora Zapadnog Balkana, koji su postali operativni već u roku od mesec dana od izbijanja korona virusa. Napominju da je to bila prva zajednička aktivnost carinskih službi CEFTA sporazuma, koja je pokazala da su Srbija i region Zapadnog Balkana brže reagovali na kriznu situaciju od ostatka Evrope.

Pored toga, holandski agro stručnjaci ukazuju i na porast elektronske trgovine koji je zabeležen u svim zemljama širom sveta, pa i u Srbiji. Konstatuju brzi zaokret potrošača ka kupovini putem interneta, što je po njima jedna od neočekivano pozitivnih promena u srpskoj agroekonomiji ove godine.

“U aprilu 2020. godine, na prvom vrhuncu pandemije u Srbiji, kupovina putem interneta u onlaljn prodavnicama poljoprivrednika zabeležila skok od preko 400 posto za manje od godinu dana", naglašava se u analizi.

Digitalizacija poljoprivrede u Srbiji, nastavlja se dalje, brzo uzima maha. Poljoprivreda je konzervativan sektor i obično treba vremena da se uvedu inovacije u svakodnevnu praksu. Međutim, globalna pandemija naterala je srpske poljoprivrednike da traže nove tehnologije. Ovo su podržali Ministarstvo poljoprivrede i državna poljoprivredna savetodavna služba.

Srpski poljoprivrednici se sada nalaze u okruženju u kojem se ekonomija može zaustaviti i restartovati u momentu za šta će najvažniji biti otpornost, novi poslovni modeli i trajno prilagođavanje.

Naročita pažnja je u analizi posvećena Berlinskom procesu, kao inicijativi čiji je cilj jačanje regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu i pomoć integraciji ekonomija našeg regiona u Evropsku uniju. Ocenjuje se da će ova inicijativa suziti jaz između regiona i EU, da će biti katalizator za dublju regionalnu ekonomsku integraciju i odskočna daska ka jedinstvenom tržištu EU.

Srbija je najveći proizvođač poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda na Zapadnom Balkanu. U regionu CEFTA, Srbija obezbeđuje najmanje polovinu regionalne proizvodnje različitih poljoprivrednih proizvoda.

Najjači podsektor je proizvodnja voća, ali srpske plantaže takođe učestvuju sa više od jedne polovine u regionalnoj proizvodnji kukuruza, ječma, šećerne repe i soje, primećuju u Holandiji.

“Srbija je drugi najvecći proizvođač soje u Evropi, odmah posle Italije, sa potencijalom da dostigne lidersku poziciju. U 2019. godini, Srbija je imala udeo od jedne četvrtine u ukupnoj proizvodnji soje u EU. U 2020, ovaj udeo će verovatno biti veći.

Procenjujući proizvodnju soje sa nivoa evro-regiona, AP Vojvodina je na prvom mestu među više od 300 evropskih regiona.

U tekstu se dodaje da je procenjena ukupna površina useva pod pšenicom u Srbiji 2020. oko 600 hiljada hektara, pet posto više nego prethodne godine, uglavnom zbog visokih cena pšenice tokom 2019/20.

Proizvodnja kukuruza za 2020/21 procenjuje se na 8,0 miliona metričkih tona, gotovo 10 procenata više u odnosu na prethodnu godinu. Izvoz kukuruza u Srbiji od 3,2 miliona tona u 2019/20. bio je rekordan, samo su neke činjenica navedenih u tekstu holandskog Ministarsva poljoprivrede.

Rudnik bakra Bor, ocekuje prihod iz 2020 od oko 676 miliona dolara.
Proizvedeno je u 2020. vise od 54.000 tona bakra, odnosno 5% vise od plana i
1,67 tona zlata sto je 57% vise od plana.

FatCat ::

Rudnik bakra Bor, ocekuje prihod iz 2020 od oko 676 miliona dolara.
Proizvedeno je u 2020. vise od 54.000 tona bakra, odnosno 5% vise od plana i
1,67 tona zlata sto je 57% vise od plana.

Pa ti vidi koliko se tu kralo zlata.

pepermint ::

FatCat ::

Rudnik bakra Bor, ocekuje prihod iz 2020 od oko 676 miliona dolara.
Proizvedeno je u 2020. vise od 54.000 tona bakra, odnosno 5% vise od plana i
1,67 tona zlata sto je 57% vise od plana.

Pa ti vidi koliko se tu kralo zlata.

Da se kralo samo zlato, bakar se krao na hiljade tona....i završavao kao sekundarna sirovina. Uprava na celu sa onim nesretnikom Spasevskim žmurila i za to uzimala debeo %. Kinezi zaveli red i gle cuda otkud sada toliko zlato i bakar!!! Kada bi se ozbiljno precešljala imovina rukovodstva i kojekakvih šefova, mislim da bi svi ostali u cudu, a ovi bi svi završili u zatvoru sa oduzetom imovinom.

Zlato se kralo i dalje prodavalo...
A bakar se krao i poput pepertumobila, ukarades, prodas kao otpad, pa ga opet kupis kao da ga pretopis, pa ga opet ukrades, isti taj bakar, i prodas kao otpad, pa ga kupis itd....
Idealno!

Kipar okreće novi list: Stavljaju tačku na sve što ih je dovelo na loš glas

Kipar koji je godinama slovio za poresku oazu za mnoge kompanije, narednih meseci planira da stavi tačku na sve što je ovu zemlju dovelo na loš glas.

To bi značilo i udarac na privrednike koju su koristili njene poreske povlastice.

Kiparske vlasti, naime, planiraju da naprave registar u kome će biti vlasnici svih kompanija registrovanih u ovoj zemlji, a s ciljem da rasvetli netransparentne i složene korporativne strukture iza kompanija-paravana.

Pojedinosti o hiljadama firmi registrovanih na tom mediteranskom ostrvu počeće da se prikupljaju od 16. marta.

Kipar je godinama slovio za omiljenu ofšor destinaciju mnogih privrednika iz Srbije. Posebno je važio za pogodnu poresku zonu pre desetak i više godina kada je privatizacija, ali i preuzimanje i osnivanje novih kompanija, još uveliko bilo u toku. Imali su tada na Kipru firme i mnogi veliki privrednici, a nije bila retkost da se tamo "odmetnu" i preduzetničke radnje. Prošle godine sa Kiprom je radilo 700 privrednika iz Srbije.

A na Kipru se, recimo, pre desetak godina, pri prodaji firme nije plaćao porez na kapitalnu dobit od 20 odsto. Takođe, ako knjiži profit u of-šor zoni, vlasnik tamo može da isplati i dividendu i ponovo izbegne oporezivanje od 20 odsto.

https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2021&mm=03&dd=07&nav_id=1821757

AGENCIJA za ocenu kreditnog rejtinga Fitch u svom izveštaju koji je objavljen 19. marta 2021. godine, potvrdila je ocenu kreditnog rejtinga Republike Srbije na nivou od BB+ i zadržala stabilne izglede za njegovo dalje povećanje.

Srpski Nordeus prodat je američkoj kompaniji Take-Two Interactive Software. Deo posla je u akcijama, deo u kešu, prenosi portal Businesswire.

Kako piše pomenuti portal, a pozivajući se na informacije iz firme Take Two, njihova akvizicija iznosi više stotina miliona evra.

Osnivački tim Nordeusa nastaviće da vodi kompaniju.

Novčani deo se finansira iz gotovine Take-Two.

https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4399583/nordeus-prodaja-branko-milutinovic-srbije.html

Brokerska kuća: Kompanije će ove godine isplatiti neznatno veću dividendu nego 2021. godine!

Kompanije u Srbiji, čijim se akcijama trguje na Beogradskoj berzi i Telekom, isplatiće ove godine dividende u bruto iznosu od 12,7 milijardi dinara što je neznatno više u odnosu na 2020. godinu, saopštila je brokerska kuća Momentum.

Najveći doprinos isplati doprinele su, kako se navodi, pre svega firme pod kontrolom države dok su negativni efekti pandemije uticali na veliki pad dividende Naftne industrije Srbije koja je podelila simbolične dividende.

„Iako prezadužen Telekom Srbja je posle isplate međudividende krajem prošle godine, ove godine odobrio i redovnu isplatu dividende i podelio 50 odsto veći iznos od prošlogodišnje dobiti“, naveo je Momentum.

„Dunav osiguranje“ koje je pod državnom kontrolom podelio je akcionarima skoro celokupnu prošlogodišnju dobit, a akcionari Komercijalne banke koju je država prodala ostali su bez dividende.

Odličnu dividendu, kako se navodi ove godine dobili su akcionri Jedinstva iz Sevojna kao i vlasnici prioritetnih akcija Filipa Morisa. Po prvi put od kada je kotiran na Beogradskoj berzi Metalac iz Gornjeg Milanovca je smanjio dividendu.

Energoprojekat je, uprkos solidnoj profitabilnosti, ostavio akcionare bez dividende, a akcionari aerodroma „Nikola Tesla“ zbog gubitaka, takođe su ostali bez dividende.

Kao najbezbednije države sveta američki magazin „Global Fajnens“ je prepoznao Island, Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar, Singapur, Finska, Mongolija, Norveška, Danska, Kanada i Novi Zeland, objavio je RTS.

Od ukupno 134 rangirane države, Srbija je zauzela 34. mesto, što je najbolji rezultat među državama regiona. Slovenija se našla na 47, Hrvatska 74, Crna Gora 121, a Bosna i Hercegovina tek 130. mestu.

Srbija je značajno popravila plasman, pošto je na prethodnoj listi, objavljenoj 23. januara 2019. godine, zauzela 58. mesto.

Bezbednost svake države računata je na osnovu tri faktora – lična sigurnost stanovnika, prisustvo ratnih sukoba i opasnost od prirodnih nepogoda, uključujući u značajnoj meri i faktore rizika koje je sa sobom donela pandemija koronavirusa.

Sa isplatom penzija dešava se ono što nije decenijama – mesečna isplata finansira se iz uplate doprinosa zaposlenih. Od početka godine naplata doprinosa je veća za 36 odsto, a nadležni to objašnjavaju povećanjem zaposlenosti.

Sedamdesetih godina kada je četvoro radilo, a jedan primao penziju, iz tadašnjih SIZ-ova je prelivalo, pa se od doprinosa gradila Gazela i Centar "Sava". U osamdesetim bilo je taman za penzije. Početkom devedesetih ta organizacija prerasta u Fond PIO, koji se stalno dotira iz državnog budžeta.

"Ono što je jako dobra vest za našu zemlju jeste da je prvi put u istoriji od kad postoji od 1992. godine Fond PIO samostalno isplatio penzije za tekući mesec", kaže Relja Ognjenović, zamenik direktora Fonda PIO.

Od 58 milijardi dinara, koliko je potrebno za mesečnu isplatu penzija, u junu je pokrivena isplata za 1.400.000 penzionera koji su nekad bili zaposleni, dok je država sa 11,5 odsto dotirala isplatu poljoprivrednim i penzionerima koji su ranije samostalno obavljali delatnost. Ukupna dotacija 2012. godine za sve penzije bila je preko 48 odsto, 2016. se smanjila na 35 procenata, a prošle godine na 20 odsto.

"To je direktan pokazatelj ekonomskog osnaživanja države, povećanja stope zaposlenosti, smanjivanja sive ekonomije i nadamo se da će se ovo nastaviti i u narednom periodu", navodi Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad, boračka i socijalna pitanja.

Ocenila nas EU: Srbija dvostruko brže od članica
Srbija je ostvarila značajan rast od skoro 30 odsto u poslednje tri godine u oblasti inovacija.

Taj podatak objavljen je u poslednjem izveštaju Evropske komisije o oceni inovacija (European Innovation Scoreboard).

Prema ovom izveštaju, u kojem se ocenjuju različite komponente inovacija na osnovu zvaničnih podataka, kao što su oblasti ljudskog kapitala, digitalizacija, inovativne privrede i drugi, rast Srbije je duplo brži od rasta država članica EU, saopšteno je na sajtu Vlade Srbije.

Ocena izveštaja Evropske komisije jeste da je Srbija u svim oblastima zabeležila zapažen rast, pogotovo u prethodne tri godine. Srbija je sada na nivou 66,2 odsto proseka EU (2018. godine bila je na 58 odsto), dok je u određenim oblastima daleko ispred proseka EU. U oblasti kreiranja inovacija u malim i srednjim preduzećima Srbija je 65,8 odsto iznad proseka EU, a u oblasti zapošljavanja u inovativnim kompanijama 46 odsto iznad proseka EU u oblasti.

Prema izveštaju Evropske komisije Srbija je regionalni lider na ovoj listi, i ubedljivo je ispred i pojedinih država članica EU (ispred Rumunije, Bugarske, Letonije, kao i Poljske i Slovačke).

Ovaj uspeh rezultat je povećanih ulaganja države u inovacije, nauku i obrazovanje, kao i privatnog sektora koji je prepoznao budućnost privrede u oblasti inovacija. Broj zaposlenih u IT industriji je dupliran za manje od četiri godine na više od 40 hiljada u 2021. godini. U Srbiji sve veći broj kompanija razvija svoje inovativne proizvode, što i dokazuju prodaje domaćih IT kompanija za iznose od više stotina miliona evra.

Preporuka izveštaja je da će dodatna ulaganja, pogotovo kroz finansijsku podršku razvoja startapova, ulaganja u fondove rizičkog kapitala, i razvoja obrazovanja koje će omogućiti veći broj talentovanih kadrova, omogućiti dalji rast Srbije na ovoj listi.

Padaju li nameti kada kompanije iskorače na tržište kapitala
Kada su prihodi u budžetu veći a fiskalni deficit i javni dug manji u odnosu na prethodni rebalans budžeta, Vlada je procenila da je pravi trenutak da se privredi i građanima ponude nove prilike za finansiranje. Upravo je to ideja usvojene Strategije za razvoj tržišta kapitala u Srbiji do 2026. godine a koja je dogovorena i sa MMF-om u aprilu.

Prema jednoj anketi, broj firmi koje za investicije koriste sopstvena sredstva povećao se na 84 procenta.

Zahvaljujući Strategiji za razvoj tržišta kapitala, firme bi ubuduće do novca mogle da dolaze na Beogradskoj berzi, a za one koji imaju višak para, bilo da su kompanije ili građani, otvorile bi se brojne mogućnosti za ulaganje.

Strategija je međutim samo prvi korak a pred Ministarstvom finansija je veliki posao stvaranja jasnog i jednostavnog puta do alternativnih izvora finansiranja.

"Nakon kreiranja tih preduslova verujemo da našim kompanijama što za izlazak na tržište duga, što na tržište kapitala neće biti potrebno za koji god instrument da se odluče, neće biti potrebno više od tri meseca", kaže Ognjen Popović, pomoćnik ministra.

Strategija predviđa i povezivanje sa ključnim igračima na međunarodnom tržištu kapitala. Posle "Morgan Stenli indeksa" i srpskih obveznica u indeksu "Dži Pi Morgana", uključeni smo u međunarodni centralni registar hartija od vrednosti Klirstrim, a za agenta je izabrana Rajfajzen grupa.

"Sve ovo treba da podrži likvidnost hartija, da podrži njihovo trgovanje, da podrži investicije u državne papire i to je ono što je što od velikog značaja kako za likvidnost tako naravno i za finansiranje Republike Srbije", rekao je Zoran Petrović, predsednik izvršnog odbora Rajfajzen banke.

"Uključivanje naših obveznica u indeks vodeće investicione banke u svetu je potvrda kreditnog rejtinga. U operativnom smislu članstvo u međunarodnoj organizaciji koja olakšava soldiranje odnosno kliring dodatno doprinosi interesovanju odnosno lakoći izvršenja samih transakcija", kaže prof. Mališa Đukić.

U Ministarstvu otkrivaju da će kompanije koje iskorače na tržište kapitala brzo osetiti korist podizanjem poslovanja na viši nivo i jačanjem konkurentnosti, a država će te napore podržati smanjivanjem nameta.

"Tražimo prava rešenja kako da podstaknemo i kako čak za neke firme koje budu uspešne ne samo da podstaknemo već i da im pomognemo da pokrijemo deo njihovih troškova kad se uspešno pojave na tržištu", kaže Ognjen Popović.

Strategija predviđa i usklađivanje zakonskih okvira sa evropskim standardima, digitalizaciju berze i centralnog ragistra.

Sada su se oni setili da berza može biti korisna za državu i firme...a do sada su dozvolili da se prakticno uništi BB. Posle svih dešavanja na BB teško ce biti nešto od ovoga.

Francuska, Nemačka, Italija, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD i Evropska unija pozdravljaju referendum o ustavnim promenama u Srbiji 16. januara kao ključni korak u jačanju nezavisnosti pravosuđa i unapređenju transparentnosti i efikasnosti institucija vladavine prava u zemlji, navodi se u zajedničkom saopštenju.

Verujemo da su ove reforme korak napred ka usklađivanju Srbije sa standardima Evropske unije koje će podržati proces pristupanja Srbije EU, ističu članice Kvinte.

Ohrabrujemo sve građane Srbije da učestvuju u referendumu i verujemo da je važno da građani s pravom glasa imaju mogućnost da glasaju na izborima i referendumima.

"Potvrđeno nam je – otvaraju tržište"
Juče nam je potvrđeno da Saudijska Arabija otvara svoje tržište za poljoprivredne proizvode iz Srbije, kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Prema njegovim rečima, u pitanju su goveđe meso, jagnjeće meso, mleko i mlečni proizvodi.

"Potpisali smo i sporazum sa Indonezijom, oni otvaraju prvo za jabuku, za kukuruz, pa idemo dalje na nova tržišta", rekao je Nedimović za RTS.

Srbija je zadržala status delimično slobodne države i označena je kao zemlja koja je u poslednjih 10 godina zabeležila najveći pad u oblasti političkih prava i građanskih sloboda, navedeno je u novoobjavljenom izveštaju "Sloboda u svetu 2022 – Globalno širenje autoritarne vlasti" američke nevladine organizacije Fridom haus.

U tu grupu, između ostalih, spadaju i Turska, Mađarska, Avganistan, Poljska i Sjedinjene Američke Države (SAD), prenosi Glas Amerike.

Drugu godinu zaredom Fridom haus Srbiju i SAD svrstava među države u kojima je tokom poslednje decenije zabeleženo „značajno nazadovanje“.

Momirović: Luka Antverpen zainteresovana za izgradnju Luke Beograd

Jedna od najvažnijih investicija za sledeću godinu, ukupne vrednosti skoro pola milijarde evra, je Luka Beograd, čija grdnja mora da započne sledeće godine, čime će ona postati najveća regionalna luka", rekao je danas ministar gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović.

On je danas uzvratio gostoprimstvo predstavnicima Luke Antverpen, vožnjom brodom u Beogradu.

"Zadovoljstvo nam je da smo imali priliku da napravimo radni ručak sa predstavnicima Luke Antverpen, najveće luke po površini, ali i druge najveće luke po pretovaru robe u Evropi", rekao je Momirović.

Dodao je da "nismo ni svesni koliko je naša ekonomija i naša država napredovala kada je postala predmet interesovanja jednog ovako važnog lučkog operatera, ne samo za zapadnu Evropu već i za ceo svet".

Srbija, kako je rekao, sa svim investicijama koje sprovodi i sa velikim brojem fabrika koje su se otvorile u prethodnim godinama postala predmet interesovanja najvećih ekonomskih subjekata u Evropi.

Investicioni talas u vodnom sektoru, prema njegovim rečima, obuhvata ulaganja u luke u Bogojevu, Prahovu i Sremskoj Mitrovici, pored već započetih radova u Luci Novi Sad.

Generalni menadžer BESIX, predsednik EIC (European International Contractors) i potpredsednik CICA (Confederation of International Contractors Associations) Filip Desoj zahvalio je u ime delegacije Luke Antverpen na gostoprimstvu i još jednom podvukao zainteresovanost ove kompanije da učestvuje u realizaciji projekta izgradnje nove luke u Beogradu.

U februaru ove godine na poziv uprave Luke Antverpen Momirović je obišao istoimenu luku, najveću po površini u Evropi, koja zapošljava 150.000 ljudi i predstavlja motor ekonomskog razvoja ne samo Belgije, već i cele Evropske unije.

Izvoz ulja, po izmenjenoj Odluci, omogućava se samo privrednim subjektima koji su registrovani za delatnost proizvodnje ulja, imajući u vidu da žetva suncokreta počinje sredinom avgusta, pa je neophodno da se rasterete skladišni kapaciteti, saopštila je Vlada.