Delta Holding (Mišković)

ALHEMICAR 07 ::

Neka mi autor ove teme ne zameri, ali pravi naziv ove teme po meni bi bio "DELTA-SRBIJA".

Elem, vec i vrane znaju da je Misko sa svojom volumentom "drzava u drzavi". Taj covek nas je sve lepo usrecio, pocev od svojih, vec pomenutih najamnih robova, pa preko svojih dobavljaca ( tu se postavlja pitanje: A gde su pare!!!), sada i do najobicnijeg smrtnika koji nikakve veze nema sa njegovim "poslovanjima" i to zahvaljujuci veoma mogucim potezima vlade, a sve pod izgovorom da se sacuvaju radna mesta i da se obestete dobavljaci.
I sve je to lepo i bajno, ali opet se postavlja pitanje hoce li neko da snosi konsekvence za svoje brljotine i dokle ce to da ide narodu po grbaci?
Covek nas je sve lepo "uvezao" i doveo u pat poziciju i nikome nista. On ce i dalje da se smeska u prisustvu visokih zvanica na razno-raznim prijemima i "otvaranjima" koje-kakvih soping molova, a narod neka se psiho-fizicki spremi za "prvi dan otvaranja" i razne "akcije" i popuste, kako bi za svoj tesko zaradjen novac pokupio neku mrvicu i sav srecan otiso kuci (mislim, ko ima kucu ili stan). A ako i ne ugrabite nista "povoljno", ne sekirajte se, tu su kreditne kartice razno-raznih banaka, koje vam pruzaju sansu za popravni, do duse uz "nesto" nepovoljnije bankarske uslove.
Dokle bre vise!?

Ko da sebe slušam kad čitam ovaj tekst, na našu žalost ovo pitanje na kraju dokle više će ti ostati neodgovoreno
jer jako malo ljudi razmišlja kao ti, ustvari jako malo ljudi u ovoj zemlji uopšte razmišlja (uključuje male sive ćelije) Belex Club malo vadi prosek :) :) :),
tako da će tiskanja ispred mega, sega, giga molova za šaku televizora i DVD-jeva koji će ti trajati godinu dve, do otvaranja nekog novog
šoping centra biti uvek čuveno Dajte narodu hleba i igara :twisted: :twisted: :twisted:

Citat:
Tajkuni su kratkoročne kredite pretvorili u dugoročne investicije. Danas nemaju obrtni kapital i ne mogu da jeftino kupljene nekretnine i firme preprodaju jer nema to više ko da kupi.
Veletrgovci tajkuni dobavljačima ne plaćaju i do 210 dana. Siromašni proizvođači su finansirali tajkune. Tajkuni nisu plaćali nikome. Nastala je opšta nelikvidnost. Niko više nikome ništa ne plaća.

Ne treba plašiti javnost da će radnici njihovih kompanija ostati bez posla.To se neće desiti. Radnici će nastaviti da rade. Promeniće se samo vlasništvo. Predlažem da 15 odsto akcija tih kompanija dobiju sami zaposleni, dok bi 15 odsto akcija dobili građani Srbije koji su, kupujući u tim supermarketima, podigli njihovu vrednost. Većinski paket akcija treba prodati strateškim partnerima ili razmotriti mogućnost da se organizuje inicijalna javna ponuda.

Izgleda mi da Miškovića samo pohlepa sprecava da lepo sa 20% svoje firme izadje na berzu
i prikupi dovoljno para!!??
Možda bi Dinkić mogao to da mu predloži??
:study:

Teletrader ::

Citat:
Tajkuni su kratkoročne kredite pretvorili u dugoročne investicije. Danas nemaju obrtni kapital i ne mogu da jeftino kupljene nekretnine i firme preprodaju jer nema to više ko da kupi.
Veletrgovci tajkuni dobavljačima ne plaćaju i do 210 dana. Siromašni proizvođači su finansirali tajkune. Tajkuni nisu plaćali nikome. Nastala je opšta nelikvidnost. Niko više nikome ništa ne plaća.

Ne treba plašiti javnost da će radnici njihovih kompanija ostati bez posla.To se neće desiti. Radnici će nastaviti da rade. Promeniće se samo vlasništvo. Predlažem da 15 odsto akcija tih kompanija dobiju sami zaposleni, dok bi 15 odsto akcija dobili građani Srbije koji su, kupujući u tim supermarketima, podigli njihovu vrednost. Većinski paket akcija treba prodati strateškim partnerima ili razmotriti mogućnost da se organizuje inicijalna javna ponuda.

Izgleda mi da Miškovića samo pohlepa sprecava da lepo sa 20% svoje firme izadje na berzu
i prikupi dovoljno para!!??
Možda bi Dinkić mogao to da mu predloži??
:study:

Problem je samo u tome sto ni na berzi vise nema ko da kupi!!!

Zivela Noc Muzeja!!!

Genijalna ekonomija

Ja sam totalno zbunjen i izgubljen. Jednostavno, ne mogu razumjeti sve te silne price o implikacijama globalne krize na nas svakodnevni zivot ,
silne price o implikacijama globalne krize na nas svakodnevni zivot ,
pogotovu na nivou lokalne ekonomije.Sta vise, ja sam iznerviran i totalno sokiran kojekakvim pokusajima nase vlade da se , kao stimulira lokalna ekonomija, te da se daju poticaji, da se kao "ubrizga" zdrav novac umjesto "fiktivnog" itd.itd. Sve je to, izvinite na izrazu, obicno *ranje.

Da vam objasnim:

Zivim u malom primorskom gradicu. Svi smo u dugovima do grla. Turisticka sezona ravna nuli- nikoga nema, niko ne dolazi, niko se ne najavljuje da ce doci. Za Uskrs, iznenada kod Mate u pansionu, dodje neki Amerikanac. Trazi apartman. Ima slobodnih! Amerikanac ostavi 100$ na
recepciji, uze kljuc i ode da obidje apartman. Mate zgrabi lovu i otrca do mesara da mu vrati dug za nabavljeno meso. Mesar uze pare i ode da plati dug svom dobavljacu. Ovaj je brze bolje otrcao do farme da plati prase seljaku za koje je dugovao jos od Bozica. Seljak uze pare i otrca do lokalne "mlade" koja mu je duze vrijeme davala na kredit i zaprijetila da ce poceti uracunavati i zatezne kamate.

"Mlada" dotrca u Matin pansion da plati dugovanja za sobu jos od prosle godine. Mate uze pare, a Amerikanac sidje u tom momentu i rece da mu ne odgovara apartman. Mate mu vrati njegovih 100$ i Amerikanac ode. Svi u nasem mjestu su zakljucili da, iako, nije bilo neke velike zarade od tog Amerikanca, bar su uspjeli vratiti dug i da nema razloga za brigu.
Zasto nasa vlada ne uradi isto? Zasto nas prepadaju tom globalnom krizom?

:hihihi:

Limited, ti si moj IDOL !! :sampion:

P.S. Al, ako ovo vidi Dinkić ... odosmo svi u PM !!

:smesan si:

Sneki ::

:hihihi:

Limited, ti si moj IDOL !! :sampion:

P.S. Al, ako ovo vidi Dinkić ... odosmo svi u PM !!

:smesan si:

Ne, nego on treba da ide tamo. A nama Kalis ne gine.

Saopštenje za javnost Saveta za borbu protiv korupcije povodom Luke "Beograd"

NOVE PRETNJE SAVETU ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE VLADE REPUBLIKE SRBIJE

Pritisci i pretnje Savetu za borbu protiv korupcije, sa brojnim najavljenim i podnetim krivičnim prijavama protiv predsednice Saveta, su deo permanentnog pokušaja zastrašivanja Saveta, koji se nažalost, sada prenosi i na medije.

Savet će, bez obzira na pretnje, i dalje stavljati na sajt dokumentaciju i predstavke vezane ne samo za Luku «Beograd» već i za ostale fenomene sistemske korupcije.

Suočeni smo sa otvorenim pritiskom i pretnjama koje od novih vlasnika Luke «Beograd» traju već dugo (još od Izveštaja o nezakonitom preuzimanju akcija C market oktobra 2007.god., jer se radi o istim vlasnicima). Smatrali smo da je neophodno da prvo obavestimo premijera, gospodina M. Cvetkovića i da ga zamolimo da o ovim pitanjima, kao i ostalim problemima, nastalim nakon nezakonitog preuzimanja akcija Luke, što pre razgovaramo. Zbog toga smo 22.maja 2009.god. uputili dopis premijeru. U prilogu smo dostavili «zahtev» koji smo dobili od zastupnika Luke «Beograd». Nažalost, odgovor od premijera još uvek nismo dobili.

Naime, Savet za borbu protiv korupcije je 20.maja 2009.god. od preduzeća Luka «Beograd» dobio zahtev za uklanjanje dokumentacije sa sajta Saveta. Pored brojnih netačnih navoda o radu Saveta za borbu protiv korupcije, zahtev sadrži i otvorenu pretnju u kojoj se navodi da ukoliko se u roku od tri dana sa web-prezentacije Saveta ne uklone javni dokumenti – dopisi predsedniku Vlade Republike Srbije i predsedniku Republike Srbije, sa pratećim dokumentima - biće podnete krivične prijave.

Ovim obraćanjem javnosti, Savet želi da ukaže na neophodnost borbe protiv korupcije i da podrži sve medije koji profesionalno rade svoj posao, jer bez javnosti i slobode medija borba protiv korupcije ne bi bila moguća. Činjenica da nadležne državne institucije ne postupaju u skladu sa zakonom, da određeni državni organi javno staju na stranu privatnog interesa a na štetu državnog tj. opšteg interesa, ne sme da pokoleba građane u borbi protiv korupcije, niti da uplaši medije.

Činjenice koje iznosimo potvrđuju stav predsednika države da tek treba razvrgnuti spregu između politike, kriminala, krupnog kapitala i državnih institucija. Fenomen Luke «Beograd» je najdrastičniji primer kako ova sprega deluje na štetu građana, odnosno opšteg interesa. Država, odnosno građani, su decenijama ulagali u izgradnju sadašnje luke (priobalje, utvrđena obala, akvatorij su objekti u javnoj svojini) da bi Beograd imao uslova za razvoj rečnog saobraćaja i bio važna luka na Dunavu. Ukoliko grad ostane bez luke i građani budu prinuđeni da ponovo narednih decenija izdvajaju novac za izgradnju nove luke, znaćemo da ova sprega nije razvrgnuta već da i dalje živimo u državi zarobljenoj korupcijom.


PREDSEDNIK
Verica Barać
http://www.antikorupcija-savet.sr.gov.yu/admin/download/files/Dopis%20premijeru%2022.05..pdf?id=2597

http://www.antikorupcija-savet.sr.gov.yu/admin/download/files/Brif%201.pdf?id=2599

http://www.antikorupcija-savet.sr.gov.yu/view.jsp?articleId=611

Savetu za borbu protiv korupcije, kao drzavnoj sluzbi, neko preti! U normalnoj drzavi bi u tom slucaju, gospodi iz "Luke Beograd" upala policija, finansijska i trzisna inspekcija, zaplenila kompjutere kao izvore informacija, pismenu gradju i sl. Sve bi to bilo prosledjeno javnom tuzilastvu itd... Oprostite, zaboravih da Srbija nije normalna drzava...

“Imali smo sastanke i sa premijerom, i sa najvećim trgovinskim lancima, i sa najvećim kompanijama iz prehrambene industrije… Postignut je dogovor da se dugovanja prema dobavljačima do kraja juna svedu na nulu. Ta dugovanja trenutno iznose 80 miliona evra”, naveo je Dinkić.

Friz ::

“Imali smo sastanke i sa premijerom, i sa najvećim trgovinskim lancima, i sa najvećim kompanijama iz prehrambene industrije… Postignut je dogovor da se dugovanja prema dobavljačima do kraja juna svedu na nulu. Ta dugovanja trenutno iznose 80 miliona evra”, naveo je Dinkić.

"Imali smo sastanke..." Jel on to misli na sebe i "Miska" ??? :bounce: :oops:

ALHEMICAR 07 ::

"Imali smo sastanke..." Jel on to misli na sebe i "Miska" ??? :bounce: :oops:

He, he ne on misli na sebe i svojeg "prijatelja" u :kugla: sa kojim svaki dan sastanci. :ding ding:

Očigledno je da je Srbija bankrot država, pa prema tome treba proglasiti stečaj i ići na aukciju, pa da nas kupi neka ozbiljnija država, otpusti sve radnike, političare, (mada bi bilo bolje da ih strpa u zatvor), i počnemo da poslujemo kao sav normalan svet !

@Limited011,
Kamo lepe srece, ali nece niko da kupi trulu robu...
Ne bih ovo ni ja kupila da sam na njihovom mestu.
Zemlju i 'ajde nekako, al' narod...uh :shock:

mima ::

@Limited011,
Kamo lepe srece, ali nece niko da kupi trulu robu...
Ne bih ovo ni ja kupila da sam na njihovom mestu.
Zemlju i 'ajde nekako, al' narod...uh :shock:

Po nasim zakonima:
1. Ako kupi narod, nije kupio i zemlju.
2. Ako kupi zemlju, za dve godine moze da izbrise narod.
3. Ako kupi i narod i zemlju, N....O je!

Slobodan Milosavljević: Trgovci će izmiriti obaveze najkasnije u julu

Izgleda da su mu dali pare, pardon: ONI SU MU DALI NAŠE PARE !!!

Kako ono beše:
1. Ako trošiš SVOJE pare na SEBE, bićeš razuman, gledaćeš na odnos cena-kvalitet.
2. AKo trošiš SVOJE pare na nekog drugog, neće ti baš biti bitan kvalitet i gledaćeš da prištediš.
3. Ako trošiš TUDJE pare na SEBE :D bićeš široke ruke.
4. Ako trošiš TUDJE pare na nekog drugog, ništa ti neće biti bitno, eventualno da se malo "ogrebeš".

Eto, ovo pod 4. to rade političari (vlade), troše naše pare na nekog ili nešto!
Zato bi TREBALO da ih MI kontrolišemo.
Izgleda da niko od ovih iz vlade ne sme ni da pisne ! MNOGO MU DUGUJU, i vratiće dug NAŠIM parama!!
:titanic:

@Kobe,
i "ON" i "ONI" trose nase pare. To je vec opste poznata stvar. Problem je mentalne prirode. Svi sve znaju i cute, a oni nemaju granicu. Samo se gundja po kuloarima a i javno se trabunja o tome, ali niko nista ne preduzima da se to zlo zaustavi.
Onog Slobe (bog da mu dusu prosti) se nekako i resismo, a njih nikako. Tako su se dobro umrezili da im nista ne mozemo. Samo neka visa (da ne kazem spoljna) sila nas moze "spasiti". U tome je nasa tragedija. :lud: :drrr:

http://www.b92.net//biz/vesti/srbija.php?yyyy=2009&mm=06&dd=11&nav_id=365436

Delta planira 3,2 mlrd. € prihoda

atomski mrav ::

http://www.b92.net//biz/vesti/srbija.php?yyyy=2009&mm=06&dd=11&nav_id=365436

Delta planira 3,2 mlrd. € prihoda

E pa, super. Taman da vrate dugove dobavljacima, a mozda i ostane nesto sto bi islo na povecanje plata mnogobrojnim radnicima. :eu:

ALHEMICAR 07 ::

atomski mrav ::

http://www.b92.net//biz/vesti/srbija.php?yyyy=2009&mm=06&dd=11&nav_id=365436

Delta planira 3,2 mlrd. € prihoda

E pa, super. Taman da vrate dugove dobavljacima, a mozda i ostane nesto sto bi islo na povecanje plata mnogobrojnim radnicima. :eu:

He, he, pa da je on placao kome treba i davao normalne bar plate radnicima :bangbang: ne bi planirao ovolike milijarde prihoda

Monopolisti nam uzmu trećinu plate!!

Koliko nas koštaju monopoli, najbolje se vidi kad se pogledaju cene telefonskog razgovora sa SAD iz vremena kada je na tržištu postojao jedan igrač. Dok je Telekom Srbije imao monopol, minut razgovora sa SAD koštao je 40 dinara, a čim je telefoniranje putem interneta legalizovano, Telekom je cenu minuta razgovora s Amerikom oborio na četiri dinara, kaže za „Blic nedelje“ Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište
http://www.fmc.org.yu/?lang=sr

Najveći monopoli u Srbiji
- uvoz sirove nafte
- proizvodnja i distribucija struje
- avionski saobraćaj
- poštanski saobraćaj
- komunalne usluge
- proizvodnja mleka
- trgovinski lanci
- bankarski karteli

Odluke Komisije za zaštitu konkurencije
- AD „Imlek“ ima dominantan položaj u otkupu sirovog mleka u Srbiji
- AD „Imlek“ zloupotrebio dominantan položaj nametanjem nepravednih i nejednakih uslova poslovanja
- Kablovski operater SBB zloupotrebio dominantan položaj na tržištu distribucije TV programa
- Proizvođači lekova i veledrogerije sklopili zabranjene sporazume koji imaju za cilj sprečavanje konkurencije u veleprodaji lekova
- Beogradska autobuska stanica (BAS) zloupotrebila dominantan položaj naplaćujući višu cenu žeton-karte
- Odbija se zahtev za izdavanje odobrenja za sprovođenje koncentracije između firme „Primer C“ i „C marketa“
*Neke od odluka donetih u periodu 2007-2009.

MOSKVA , Tokom iznenadne posete jednom supermarketu u Moskvi, ruski premijer Vladimir Putin, poručio je zabezeknutim poslovođama da pod hitno snize cene svojih proizvoda.

Poseta samoposluzi je poslednja u nizu iznenađenja koje je ruski premijer priredio u poslednje vrijeme kako bi pokazao javnosti da Vlada drži pod kontrolom finansijsku krizu. Putin je u četvrtak naveče prekinuo razgovor o maloprodajnom prometu i poveo učesnike skupa u obližnji supermarket koji pripada trgovinskom lancu “Perekrestok”, jednom od najvećih u Rusiji. Šetajući pored rafova u društvu poslovođa, menadžera kompanije i proizvođača prehrambenih proizvoda, Putin je upitao zašto su cene proizvoda često mnogo veće od proizvođačkih.

“Zašto kobasice kod vas koštaju 240 rubalja (7,5 dolara), da li je to normalno”, upitao je ruski premijer.
“Ali, ovo su veoma kvalitetne kobasice”, odgovorio mu je jedan od direktora “Perekrestoka”.
“Previše skupo. Pogledajte ove kobasice, vaša marža je 52 odsto” , uzvratio mu je Putin.

Ruski premijer je potom razgledao proizvode od svinjskog mesa gde je ukazao da je supermarket gotovo udvostručio cene u poređenju s cenom proizvodnje.

“Da li je ovo normalno? Ovo je veoma skupo”, kazao je Putin.
“Sutra ćemo sniziti cene”, obećao mu je jedan od predstavnika supermarketa.

Vrativši se u kancelariju, Putin je rekao da mora da postoji bolja ravnoteža između proizvođača, maloprodaje i potrošača jer se jedino tako može postići društvena ispravnost.

Miroslav Mišković

Rođen je u Kruševcu 1945. godine. Nakon što jediplomirao ekonomiju na Beogradskom univerzitetu, zaposlio se u deviznom sektoru „Jugobanke“ u rodnom gradu. Odatle nakratko prelazi u „Trajal“, a potom u „Župu“ Kruševac, hemijsku industriju, gde je imenovan za generalnog direktora

Po najnovijim ocenama varšavskog lista „Vprost” Miroslav Mišković je biznismen „težak” 1,5 milijardi evra. Poseduje, direktno ili indirektno, lanac trgovina „Maksi”, „Ce market”, „Tempo”, „Pekabetu”, kao i fabrike „Sunce” i „Juhor”... O tome kako je prvi čovek „Delta holdinga” od Srbije bezmalo napravio „Deltalend” može samo da se nagađa jer on na to pitanje medijima ne odgovara. Za sve je ipak bila iznenađenje vest da je na ovogodišnjoj listi, iako mu je imetak sa 1,4 porastao na 1,5 milijardi dolara, pao za osam mesta u odnosu na prošlogodišnju – zauzima 38. poziciju.

Na osnovu njegovih, javnosti dostupnih, biografskih podataka samo se može nagađati o razlozima zbog kojih je negde početkom prošle decenije odlučio da napusti srpsku vladu, kao i o tome da li je sredinom devedesetih finansirao JUL, kako se pričalo, a kasnije i DOS i pokojnog premijera Zorana Đinđića. Tajanstvena ostaje i otmica iz 2001. godine, kada su Miškovića kidnapovali tadašnji članovi „zemunskog klana” i za otkup tražili oko 3,5 miliona evra.

Ljudi bliski Miškoviću, pri tom, tvrde da ovaj biznismen privatno nije uopšte ćutljiv, nego vrlo glagoljiv čovek, ali ne i za novine, pa ni za „Politiku” ovog puta. Za njega kažu da „dok radi, ne priča”. Tako se svojevremeno nije hvalisao otvaranjem predstavništava po Srbiji i statusom ekskluzivnog uvoznika i zastupnika automobila – „Fijata”, „Lanče”, „Alfa Romea” i „Honde”, a najnovije BMW-a, pa kozmetičkog koncerna „Nivee”, proizvođača aparata za domaćinstvo „Mulineksa” i raznih sportskih i modnih kuća poput „Najkija”, „Spida”, „Eskade” i „Meksa” i „Zare”.

Na spisku firmi čiji je Mišković vlasnik su i „Podunavlje”, „Bazar”, semenarska kuća „Seme”, poljoprivredna dobra „Napredak” i „Jedinstvo”, poslovni prostor „Investbanke” na Terazijama... U tišini Mišković je postao i jedan od najvećih srpskih veleposednika – kupio je ili zakupio više od 20.000 hektara zemlje.

Miroslav Mišković je rođen u Kruševcu 1945. godine. Nakon što je diplomirao ekonomiju na Beogradskom univerzitetu, zaposlio se u deviznom sektoru „Jugobanke” u rodnom gradu. Odatle nakratko prelazi u „Trajal”, a potom u „Župu” Kruševac, hemijsku industriju, gde je imenovan za generalnog direktora.

Već sredinom osamdesetih, kao uspešnog rukovodioca „Župe”, preporučuju ga Slobodanu Miloševiću za mesto republičkog premijera. Mišković postaje potpredsednik vlade. Čini se, vrlo brzo uviđa da se neće baš usrećiti na mestu na kome stalno mora da „sanja” šta sve može biti po volji glavnom gazdi, pa kako se već tada njegova radikalna ideja o privatizaciji umnogome razlikovala od ostalih, odustaje od trke za ulazak u novu vladu. Odlučuje da iznajmi sobu u hotelu „Slavija” i osniva uvozno-izvozno preduzeće „Delta M”.

Odlične veze koje je tokom rada u „Župi” uspostavio sa Slovenijom pomogle su mu da razvije svoj eksport-import na kome je i zaradio, kako kaže, prvi milion maraka. Jednom prilikom je sam priznao da je ovaj novac više zaradio „na tuđu glupost, nego na sopstvenu pamet”.

Ovih dana završava veliki posao sa hrvatskim „Agrokorom”.

Iako se za većinu tajkuna smatra da su velike pare zgrnuli u vreme Miloševića, za Miškovića se slobodno može reći da mu posao ništa manje nije cvetao ni sa dolaskom demokrata na vlast, posle 2000. godine, kada se „Delta holding” praktično probija u sam vrh srpske privrede. Zbog nekadašnjih veza sa Slobodanom Miloševićem našao se čak i na listi onih koji nisu mogli da dobiju američku vizu, niti vizu EU, ali je ubrzo skinut sa te liste.

Londonski „Sandi tajms” je početkom maja ove godine objavio da je Mišković svom sinu, studentu u Kensingtonu, kupio vilu vrednu 25 miliona funti. To je tada bila najskuplja nekretnina u Velikoj Britaniji, preskupa čak i za jednog Eltona Džona i Mika Džegera.

„Delta holding” danas ima oko 16.000 zaposlenih i obrt veći od milijardu evra i predstavlja najveću i najuspešniju srpsku privatnu korporaciju.

Dodatak: neki tvrde da je 1/4 SVEGA u Srbiju u Miškovićevom vlasništvu!!!

Мишковић за позајмице даје у залог и фирме и стадо

24.05.2009. Лист Борба

Интеза банка је пре две године одобрила позајмицу од 51,7 милиона евра, последња рата доспева 31.децембра 2017. године, а залог су потраживања по основу полиса осигурања "Делта ситија" од свих врста ризика, па и од тероризма

Најбогатији Србин, власник "Делта групе" Мирослав Мишковић, чије кредитно задужење сада задаје главобољу и држави, јер је тешко више стотина милиона евра, највише се преиграо са инвестицијама пре две године. Судећи према залогама које су 2006. године масовно давале, како би од банака добиле паре, Мишковићеве фирме су углавном бујале захваљујући позајмицама, а мање профиту.

Кредити које су те године скоро све чланице Делта групе повлачиле од банака су само делом доспели, а поједини ће се отплаћивати чак до 2017.године.

Међу кредиторима се истичу Хипо-Алпе Адија банка, Интеза банка, Привредна банка Београд и Рајфајзен банка.

За кредит од три милиона евра на који је стављена залога у јулу 2006. године код Хипо банке који доспева у децембру 2011. као дужници се воде "Делта М" и "ЦЕЕ инвест холдинг" из Беча, при чему је "ЦЕЕ инвест" заложио 75 одсто удела у Предузећу за консалтинг у области некретнина у Блоку 67, док "Делта М" гарантује остатком од 25 одсто капитала у истом предузећу.

У октобру исте године залог за позајмицу код исте банке од 1,16 милиона евра "Делта М" и "ЦЕЕ инвест холдинг" такође залажу уделе у "Предузећу за консалтинг у области некретнина Блок 67" у истој сразмери 25 према 75 одсто.Тај кредит је доспео у фебруару 2007. године. Некретнина или удели се иначе, појашњења ради, могу појавити као залог у више трансакција у зависности од тога колико им вредност премашује потраживање.

У октобру 2006. године Хипо банка је одобрила 6,5 милиона евра, залогодавци су исте фирме, а дужник је опет "Предузеће за консалтинг у области некретнина Блок 67". Та позајмица доспева у августу ове године, а максимални износ којим је обезбеђено то потраживање је 8,1 милион евра.

Ова банка је одобрила још неколико кредита у девизном, али и у динарском износу. Једна позајмица у вредности од 831 милион динара доспева у септембру ове године.

NASTAVAK PREDJAŠNJEG POSTA !!

Интеза банка је на основу уписаног залога у децембру 2006. године одобрила позајмицу од 51,7 милиона евра, залогодавац је "Делта сити", а максималан износ којим је обезбеђена позајмица је 74,5 милиона евра. Последња рата овог кредита доспева 31.децембра 2017. године. Залог је право потраживања залогодавца по основу четири полисе осигурања објеката у изградњи од свих врста ризика, па чак и од тероризма.

"Делта макси" је, крајем децембра прошле године, код Привредне банке Београд узео краткорочну позајмицу на шест месеци од 94,5 милиона евра, а у случају да банка раскине уговор дуг се тог тренутка сматра доспелим. Као дужник овог кредита води се фирма "Латиум д.о.о. Београд".

Без кредитне подршке није пословао ни "Делта брокер", па се за кредит ове брокерске куће од прошле године у износу од скоро 500 милиона динара као дужник води фирма "Латиум".

Стадо као гаранција

Рајфајзен банка је крајем 2007. године одобрила "Делта аграру" позајмицу од седам милиона евра која је обезбеђена сумом од готово милион више, односно 7,9 милиона евра. Та позајмица доспева у септембру ове године, као дужник се у Агенцији за привредне регистре, уместо прво пријављеног "Делта рил естејта" води "Делта пропертис Београд". Гаранција да ће се кредит вратити је, како се наводи, основно стадо свиња:нерастови, крмаче, нерастови у тесту и прасад на сиси који се налазе на фарми, а укупна фактурисана вредност животиња је 1,4 милиона евра.

Delta Maxi Grupa kupila cijeli Piccadilly
Objavljeno u kategoriji:Trgovina dana 07.09.2009

BEOGRAD, Vodeća srpska kompanija u oblasti maloprodaje Delta Maxi otkupila je preostali dio kapitala od 15 odsto i tako postala 100 odsto vlasnik bugarske kompanije Piccadilly.

„Delta Maxi Grupa je dodatnom investicijom potvrdila dugoročan angažman prema kompaniji Piccadilly i nastupu na bugarskom tržištu. I u doba krize mi na ovaj način utičemo na razvoj trgovine u Bugarskoj. U narednom periodu očekuje nas dalja investicija u razvoj objekata i poboljšanje kvaliteta usluge, kako bi učvrstili poziciju Piccadilly-ja kao najboljeg mjesta za kupovinu u Bugarskoj“ izjavio je Dragan Filipović, generalni direktor Delta Maxi Grupe.

„Ova investicija nam daje mogućnost da fokusiramo konkurentske prednosti Piccadilly-ja u vidu razvoja novih brendova i daljeg ekspanzivnog širenja na bugarskom tržištu. Naša strategija je usmjerena prema maksimizaciji zadovoljstva potrošača i modernizaciji maloprodajnog sektora u Bugarskoj. Iako smo zadovoljni trenutnim rezultatima poslovanja kompanije Piccadilly-ja vrlo aktivno radimo na ambicijoznom planu da postanemo lider na ovom konkurentskom tržištu“ izjavio je Aleksandar Čamparević, direktor Piccadilly-ja.

Delta Maxi Grupa, članica Delta Holdinga, kupila je 2007. godine 85 odsto kapitala kompanije Piccadilly. Ugovorom je bila predviđena kupovina ostalog djela od 15 odsto trgovinskog lanca u naredne dvije godine. Dosadašnja investicija Delta Maxija u Piccadilly-ju iznosi više od 70 miliona evra, a planira se ulaganje dodatnih 150 miliona evra.
Promet Piccadilly-ja porastao je za 36 odsto u prvih šest mjeseci 2009. godine u odnosu na isti period 2008. godine, dok je broj potrošača porastao za 43 odsto.

O Piccadilly - ju:

Piccadilly je bugarski maloprodajni lanac sa 15-godišnjom tradicijom. Svi supermarketi su izgrađeni prema svjetskim tendovima u opremanju i tehnologiji posluživanja. Trenutno Piccadilly zauzima 15 odsto bugarskog maloprodajnog tržista (supermarketa i hipermarketa). Lanac ima 20 supermarketa sa prosječnom površinom od oko 4.000 kvadratnih metara koji se nalaze u deset gradova: Sofiji, Burgasu, Varni, Velikom Trnovu, Loveču, Staroj Zagori, Vidinu, Samokovu, Plovdivu i Jambolu, dok se tri objekta tipa corner shop pod brandom Piccadilly Express nalaze u Sofiji. Strategija razvoja lanca obuhvata izgradnju 20 novih supermarketa (od 2.000 do 4.000 kvadratnih metara) u gradovima sa više od 40 – 50.000 stanovnika, 50 radnji tipa corner shop (300 – 400 kvadratnih metara) pod nazivom Piccadilly Express, kao i hipermarkete “Piccadilly Ekstra” sa prodajnim prostorom od oko 12.000 kvadratnih metara. Prednosti koje Piccadilly nudi svojim kupcima su komforni ambijent, bogat asortiman, odlična usluga, dodatne pogodnosti, sopstveni program lojalnosti, stalno investiranje i ulaganje u savremene tehnologije.

Ne bi me zacudilo da Misko pusti Merkator u vlasnicku strukturu, pa da lakse udje na njihovo trziste. Ovako, samostalno ce mu tesko to poci za rukom. Mislim da ce Misko da prodaje i prodaje u narednom periodu.

Zatvor za direktora
T. M, 16.10.2009 20:03:30 Ocena: 5.00 (Glasova: 6) Komentara: 0

POŽAREVAC - Krivično veće Okružnog suda u Požarevcu osudilo je na godinu dana zatvora Dragoljuba Mitića, bivšeg direktora Požarevačke banke, zbog zloupotrebe službenog položaja, počinjenog pre šest godina.
Mitić je osuđen jer je krajem 1993. godine kiparskoj firmi "Hemslade trade limited" iz Nikozije, dao 100.000 nemačkih maraka, bez odgovarajućeg knjiženja i poslovne dokumentacije. Pošto prvostepena presuda, čije je sastavljanje u toku, bude uručena optuženom, u slučaju njegove žalbe odlučivaće Vrhovni sud Srbije.

U trogodišnjem sudskom procesu, kojem je prethodila četvorogodišnja istraga, bivši direktor Požarevačke banke, likvidirane 2001. godine, oslobođen je odgovornosti po drugom delu optužnice, koja ga je teretila za zloupotrebu ovlašćenja, zbog davanja pozajmice od 10 miliona i 10.000 nemačkih maraka tadašnjoj Karić banci. Pozajmica je data u više navrata tokom 1992. i 1993. godine. Međutim, tokom sudskog postupka Mitić je oslobođen odgovornosti, jer je veštačenjem utvrđeno da je novac pozajmljen Karić banci proknjižen u poslovnim knjigama i kasnije vraćen.

Usled nedostatka jednog dela dokumentacije Požarevačke banke, kao dokaz o ovoj vraćenoj pozajmici uzet je i izveštaj revizorske kontrole, koja je konstatovala njeno pozitivno poslovanje. Zbog toga se smatralo da je pozajmica vraćena jer bi, u protivnom, kontrola utvrdila postojanje "minusa".

Osim zbog davanja pozajmice Karić banci, Mitić je oslobođen i odgovornosti za davanje 181 jednomesečnog dinarskog kredita, koji su, zbog visoke inflacije tokom 1992. i 1993. godine, prilikom vraćanja bili obezvređeni. Veštačenjem je utvrđeno da su dinarski krediti, koje je dobilo pet preduzeća iz Beograda i Ivanjice, odobravani na zakonit način i da su na vreme vraćeni, uz ugovornu kamatu.

Predsednik Medvedev se oduševio vinom i tufahijama!

Šta se jelo u Predsedništvu

Predjelo
- Rolovana ćureća šunka sa prelivom od patlidžana i ajvara na vitaminskoj salati
- Gratinirane palačinke od heljde sa mladim sirom i sosom od mirođije
Glavno jelo
- File smuđa sa barenim povrćem
- File minjon sa grilovanim povrćem i sosom od borovnice
- Zelena salata
Desert
- Tufahije
Vina
- belo: „Šardone", „Radovanović"
- crveno: „Aurelijus", „Kovačević"


Za trpezom su bili i vlasnik „Delte" Miroslav Mišković, „Ist pointa" Zoran Drakulić, direktor „Hemofarma" Miodrag Babić, direktor „Sintelona" Nikola Pavičić, kao i članovi ruske privredne delegacije, među kojima se izdvajao Aleksej Miler iz „Gasproma".


.

Ima jedan grafit. Kratak ali jebitačan. Mislim da sam ga već jednom pomenuo, ali ne mogu da odolim jer gađa suštinu.

KOSOVO JE SRBIJA
SVE OSTALO JE DELTA

Ima i ona:

Mišković je Delta,
Ali ponaša se kao da je Alfa i Omega.

:D

"Delta maksi": Partnerstvo u planu
22. oktobar 2009. | 13:54 | Izvor: B92, Tanjug
Beograd -- „Delta maksi grupa“ planira da u narednih pet godina počne saradnju sa partnerima koji mogu da omoguće brži razvoj mreže, kaže direktor Dragan Filipović.


On je rekao da „Delta maksi” ima ambicije da u "petogodišnjem planu potencijalno ima nekog strateškog partnera, koji može da nam omogući brži razvoj mreže", ali, kako je istakao, ne postoji obaveza sklapanja partnerstva.

Filipović je dodao da sa predstavnicima američkog investicionog fonda Blekston, koji su nedavno posetili Beograd, "nije bilo reči o prodaji Maksija tom fondu".

Podsetimo, tokom prošle nedelje je objavljeno da je jedan od najvećih svetskih fondova, američki Blekston, spreman da u Srbiji investira deo od sto milijardi dolara investicionih planova. Tada je objavljeno da je jedan od glavnih ciljeva Blekstona u Srbiji upravi "Delta maksi", a i iz Delte je potvdđeno da je bilo razgovora. ali ne i da se pričalo o prodaji tog trgovačkog lanca.

"Delta maksi" povećao promet za 15%

Maksi je u ovoj godini otvorio 25 novih prodavnica, 17 u Srbiji o osam u regionu, u kojima je zaposleno 885 radnika, a do kraja godine planira da otvori još pet u Srbiji i pet u regionu, gde će zaposliti još 1.300 ljudi. Filipović je dodao da će do kraja godine biti otovrene još tri prodavnice tipa "tempo ekspres", koje imaju nešto niže cene, čime će se njihov broj popeti na 11.



Grupa "Delta maksi" je ostvarila za devet meseci ove godine promet od 57 milijardi dinara, što je 15 odsto više nego u istom lanjskom periodu. Generalni direktor te kompanije Dragan Filipović je rekao da je u četiri zemlje regiona - BiH, Crnoj Gori, Bugarskoj i Makedoniji - ostvaren promet od 254,3 miliona evra, ili 17 odsto više. U 334 prodajna objektata Maksija povećan je broj potrošača za devet odsto i dostigao je 121,2 miliona, od čega 97,3 miliona u Srbiji.

Najveći rast prometa zabeležen je kod mesa i mesnih prerađevina - 15 odsto - zatim kod konditorskih proizvoda za 12, i hleba i peciva 11 odsto, dok je promet osnovnih životnih namirnica bio veći osam, a mleka šest odsto. Istovremeno, zabeležen je pad prodaje tekstila - za osam - i eletronske robe 20 odsto i taj trend traje od marta, kazao je Filipović.

On je rekao da je kompanija investirala 9,5 miliona evra u snižavanje cena za 6.800 proizvoda, a do kraja godine planira da uloži još 5,5 miliona evra.

Trgovinske robne marke omogućuju niže cene


Direktor „Delta maksi Srbija” Rajko Mandić kaže da je ta kompanija razvila privatnu robnu marku čije su cene od 15 do 40 odsto niže od brendiranih proizvoda.

"Niža maloprodajna cena se postiže tako što se izbacuju troškovi marketinga, snižavanju se troškovi pakovanja, a iz cene se isključuju i fiksni troškovi koje proizvođač inače ima u svojoj fabrici", istakao je Mandić. On je precizirao da ta kompanija ima oko 1.700 proizvoda privatne robne marke, čijom kupovinom potrošači mogu uštedeti do 20 odsto kućnog budžeta.

"Delta maksi" ima svoje proizvode iz oblasti prehrane, tekstila i obuće, dečijih artikala, hrane za kućne ljubimce i kućne hemije. Oni se prodaju kroz nekoliko trgovačkih marki- "premija", "favola", "maksi", "alba", "kasabela", "pikolino" i "fri lajn". U ukupnom prometu te robne marke učestvuju sa 14,83 odsto, a srednjoročnim planom predvidjeno je da dostignu 25 odsto, kazao je Mandić, napominjući da u razvijenim zemljama učešće trgovačkih marki iznosi oko 35 odsto.

Ofšor kompanije na udaru zakona
S obzirom na to da je jednom od najistaknutijih privrednika u Srbiji Miroslavu Miškoviću, formalno-pravnom osnivaču i vlasniku „Delta maksija“ i „Delta holdinga“, kompanija sa Kipra „Hemslejd trejding limitid” registrovana u Nikoziji, a ne Miroslav Mišković kao fizičko lice, može se zaključiti da stvaranjem pravne arhitekture i uz pritisak međunarodne zajednice, postoje nastojanja da se ograniči njegov ozbiljan uticaj na političke i ekonomske tokove u zemlji ...

http://akter.co.rs/pdf.html/

Komisija trenutno razmatra ponude, a odluka o proizvođaču od koga će Srbija nabaviti vakcine protiv gripa A H1N1očekuje se tokom dana. Dokumentaciju su podnele farmaceutske kuće "Bakster", "Novartis" i Institut "Torlak" koji je ponudio vakcinu kineskog prozivođača.

U toku otvaranja ponuda predstavnici "Torlaka" saopštili su da nisu dobili poziv za dostavljanje ponuda, a predstavnik “Jugohemije”, koja zastupa “Novartis”, usprotivio se odluci da se javno pročita Torlakova ponuda.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=11&dd=09&nav_category=12&nav_id=391399