Delta Holding (Mišković)

Odzvonilo je tom ljigavom Beku!
Obavio je to Miško na vrema, jedino ne zma šta je sa 14% vlasništva države u C-marketu?

Nema Beko nikakve veze s Maxijem!

Šta je bilo, bilo je... biće još ali ne u toj meri!
Jedne štetočine smo se rešili, kako tako!
Ne bi me čudilo da se Miško iseli iz Srbije!
I neka!
Ali bar nekoga će da potkače...
:bla:

Gde je taj "revolucionarni" LDP - što ne krene na Beka? Djunića? Vlahovića? Dinkića?

Ljudi jako je sumorna prognoza a u vezi sa prelaskom Miskovica u agrar....
Navodno ce sahraniti pola (ako ne i vise) malih poljoprivrednika, a sudeci po tome kako se ponasao u Maxiju i njegov odnos sa dobavljacima, crno nam se svima pise....
Sto se tice ovih Belgijanaca, oni su zapravo kupili trziste, tj. Maxijev monopolski polozaj....

Da, kupili su trziste i to ne samo u Srbiji.

Po meni, ovo je divna vest. Dinar ce ojacati, likvidnost ce porasti.... Ovo nam je bas trebalo. Mnoge banke ce naplatiti potrazivanja od malih proizvodjaca i novi ciklus pocinje.
Mislim da ce u proizvodni hrane biti mesta za sve.

U gladnoj Evropi, kada se prestižu 30godišnji rekordi cene hrane ne vidim sumornu prognozu za proizvođače hrane. Bili veliki ili mali.
Miškoviću želim da ide da doprinese spasu Grčke, dosta je nas spašavao.

Sad ce Miško sa punom buksom da zaredja i da pokupuje sva poljoprivredna preduzeca po Vojvodini koja još nisu privatizovana odnosno cija je privatizacija poništena. Bome moglo bi se tu nakupovati hiljada,i hiljada hektara i to po diskontnoj ceni.

.

C MARKET
Vlasnicka struktura.

Mišković kupuje svu slobodnu zemlju po Vojvodini !
Miroslav Mišković, vlasnik Holdinga Delta, dogovorio se s Vladom da za novac od prodaje Delta Maksija kupi sva poljoprivredna dobra u Vojvodini čija je privatizacija propala, piše "Nacionalni građanski list".

Izvor za koji list kaže da je dobro obavešten, Mišković je taj aranžman dogovorio pre nego što je obelodanjen ugovor o prodaji Delta Maksija belgijskom Delezu. Vlada je od Miškovića tražila da 632 miliona evra ne iznosi iz zemlje, nego da ih uloži u Srbiju.

Mišković je prilikom potpisivanja ugovora sa Belgijancima potvrdio da će jedno od glavnih interesovanja Delte biti ulaganje u poljoprivredu.

Mišković je tada rekao da "prodaja Delta Maksija predstavlja veliku finansijsku podršku Delta Holdingu za dalji razvoj agrara i sektora nekretnina".

List navodi da je Mile Jerković kupio, pa izgubio većinu poljoprivrednih kombinata, a neke je kupio Darko Šarić, osumnjičeni za šverc kokaina iz Južne Amerike.

Na spisku koji je objavio "Nacionalni građanski list" je petnaestak poljoprivrednih preduzeća čija je privatizacija poništena.

Poljoprivredna preduzeća čija je privatizacija poništena

Agrobačka PPK, Bač = 5.573
Mladi borac, Sonta = 1.584 ha
Rasadnik, Kikinda = ?
Aleksa Šantić, Aleksa Šantić = 1.417 ha
Bačka, Sivac = 4.800 ha
Graničar DPP, Gakovo = 6.477 ha
Jadran, Nova Gajdobra = 790 ha
Doža Đerđ, Bačka Topola = 1.750 ha
Mala Bosna, Mala Bosna = 660 ha
7. jul, Sirig = 1.343 ha
Rudnik, Kovin = 19 ha
Vršački Vinogradi = ?
Poljoprivreda, Senta = 541, 5 ha
Jedinstvo, Gajdobra = 358 ha

Izvor

Eto kao što rekoh pre 5 dana! " Poljoprivreda je Srpska nafta " - Mišković, a možda je to i dobro, jer Miško je svakako dobar gazda a ne ko onaj mufljuz i lopov Jerković.

Gore biti nece sigurno,nisam previse odusevljen MISKOM,ali bice bolje sigurno,ideja nije losa

Spriječiti Miškovića da kupuje zemlju, jer će je prodati strancima

Naučni savetnik novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Miroslav Malešević smatra da država mora po svaku cenu spriječiti Miroslava Miškovića da novcem zarađenim od prodaje “Delta maksi grupe” kupuje obradivu zemlju u Srbiji, odnosno Vojvodini, jer će je prodati strancima.

“Nadam se da će neko razuman u državi spriječiti Miškovića da za jeftine pare pokupuje budzašto obradivu zemlju po Srbiji i Vojvodini, jer je očigledno da je ne namjerava obrađivati, nego je poslije izvjesnog vremena za skupe pare prodati strancima”, izjavio je Malešević za današnji broj novosadskog “Nacionalnog građanskog”.

On je dodao da, čak i u slučaju da se desi da EU zatraži od Srbije da prodaje svoju zemlju strancima, to ni po koju cijenu ne treba dozvoliti.

“Potpuna je ludost to sada činiti, jer će se tajkuni poput Miškovića i drugih, koji su po Srbiji i Vojvodini jeftino kupovali obradivu zemlju, sad enormno obogatiti, a država će ostati bez najdragocjenijeg i jedinog resursa, koji trenutno ima. Srbija nikako ne smije postati rob nekolicine monopolista”, naveo je Malešević.Izvor

Miroslav ne zna da se Miroslav već dogovorio sa Cvetkovićem i pre prodaje Maksija, a u pravu je - kako se pomenuti Miroslav ponašao sa Delta bankom, pa sa Maksijem, za očekivati je da se tako ophodi i prema zemlji koju dobije na poklon.Nažalost, ni ne sumnjam da će Miroslavov glas ostati nejak i usamljen.

Ne verujem da ce Misko prodati zemlju u poljoprivredi su ogromne pare i ovde ce drzati monopol, sad ce proizvoditi hranu i moze da ucenjuje kako pozeli, jedini izlaz i spas malih poljoprivrednika je udruzivanje znaci obnavljanje i ozivljavanje zadruga, samo tako mogu da pariraju velikim...

Ne zaboravimo i kinezi su poceli da jedu hleb, zito se ceni kao zlato...

Pokušaj legalizacije kriminalom preuzetog „C marketa“ kroz prodaju Kompaniji „Delhaiz“, tvrde pravni zastupnici Slobodana Radulovića
Sutra u Media centru, 22/3/2011, 14:00, II sprat, Mala sala

Najava prodaje „Delta Maxija“, belgijskoj Kompaniji „Delhaiz“, a povodom čega je Slobodan Radulović, dugogodišnji direktor „C marketa“, uputio pismo sa dokumentacijom svim nadležnim odeljenjima u Komisiji Evropske Unije zaduženim za monopol, korupciju, kriminal, kao i svim nadležnim pojedincima
zaduženim za prijem Srbije u EU.

U dokumentaciji prosleđenoj na više od stotinu adresa evropskih zvaničnika detaljno se pokazuje da je pokušaj prodaje „Delta Maxija“ jednoj evropskoj kompaniji, praktično pokušaj legalizacije opljačkane imovine drugih vlasnika, kojom je kroz korupciju i kriminal najviših državnih funkcionera u ruke jednom čoveku predat monopol na prodaju hrane u celoj Srbiji, koji on danas pokušava da proda jednoj stranoj kompaniji i na taj način prodaje celokupno tržište Srbije u snabdevanju hranom, tvrde pravni zastupnici Slobodana Radulovića.

Kopiju dopisa, kao i druge detalje oko ove najkoruptivnije afere iz doba Vlade Vojislava Koštunice kako tvrde pravni zastupnici, Slobodan Radulović je prosledio i Predsedniku države Borisu Tadiću, kao i najodgovornijim institucijama države Srbije. Detalji ovih pisama, sa novim činjenicama koje se odnose na kompletno svedočenje oko pljačke „C marketa“, kao i konkretne uloge Miroslava Miškovića, Milana Beka,Vojislava Koštunice, Predraga Bubala, Dragana Jočića, Dejana Mihajlova, Dušana Mihajlovića, Dragog Mićovića, kao i pojedinih novinara saopštiće pravni zastupnici na konferenciji za medije.

Vikiliks: Mišković na leđima naroda stvorio bogatstvo

Kompanija Delta Holding Miroslava Miškovića nastala je na korupciji i "na leđima" srpskog naroda, koji je patio za vreme sankcija i hiperinflacije, navodi se u dokumentu za koji Vikiliks tvrdi da je Ambasada SAD uputila iz Beograda u Vašington 2007. godine.

U dokumentu, za koji Vikiliks navodi da je napisao "američki ambasador", piše da "postoje solidni dokazi" da je Mišković učestvovao u "nečuvenoj političkoj korupciji".

"On je dominirao u bankarstvu, sektoru osiguranja i prodaji potrošačkih roba, nakon što je stekao ogromno bogatstvo, kao učesnik u korupciji za vreme Miloševićeve vlasti tokom devedesetih godina", prenosi Vikiliks.

Prema tom dokumentu, bivši direktor Carine Mihalj Kertes je omogućio Miškoviću specijalan tretman za kompaniju Delta, koja je imala grejs period od 45 dana za plaćanje troškova carine, što je imalo velikog značaja u vreme hiperinflacije.

Takođe, Delti je omogućeno da svoju robu isprazne direktno u Beogradu, a ne na graničnom prelazu, i da je skladište u carinskim depoima i kasnije prodaju kad im odgovara.

Prema neimenovanim službeniku Carine, koji je citiran u dokumentu američke ambasade, neki put se dešavalo da Delta uopšte ni ne plati carinu.

Vikiliks navodi i da ambasada SAD poseduje kopiju pisma iz 1996. godine, u kome se navodi da Kertes omogućava poseban tretman za kompaniju Delta.

"Smatramo da prema Miškoviću, u najmanju ruku, treba da se ponašamo slično i da ne treba da mu se omogući da uđe u SAD posle njegove pljačke Srbije", ocenio je ambasador SAD, a prenosi Vikiliks.

Niko od zvaničnika iz Uprave carina Srbije nije želeo danas da komentariše navode Vikiliksa, ističe agencija Rojters koja ih je kontaktirala.

U kompaniji Delta im je rečeno da Mišković nikada ne daje intervjue medijima, a šefica odeljenja za medije te kompanije Jelena Krstović samo je rekla da je Delta "uvek radila u skladu sa zakonima Srbije".
...
Izvor

Objašnjenje kao i Dulićevo: Uvek sam radio u skladu sa zakonima Srbije (čitaj: zakonima koje sam sam pravio, a ne moralnim, patriotskim i ljudskim)

Analitičari smatraju da bi trebalo povesti istragu zbog navoda Vikiliksa o poslovanju Delte, ali su sigurni da se to neće dogoditi

Stopama Miškovića sada i drugi idu

Objava Vikiliksa da je američka ambasada u Beogradu 2007. godine poslala depešu u Vašington, predlažući da se Miroslavu Miškoviću, vlasniku Delta holdinga zabrani ulazak u tu zemlju, zbog toga što je bogatstvo stekao „na plećima građana Srbije, koji su posrtali tokom hiperinflacije“, nije iznenadila stručnu javnost. U dopisu, koji je agencija Rojters ekskluzivno objavila, navodi se da je Mišković uživao povlašćen položaj, koji mu je omogućio da carinu plaća sa 45 dana zakašnjenja, što u uslovima hiperinflacije znači da je praktično nije ni plaćao.

U Delti ni juče nisu hteli da odgovaraju na navode Vikiliksa, odnosno američke ambasade, rekavši samo da nemaju nikakav komentar. Stručnjaci ističu da bi u ovakvoj situaciji država trebalo da reaguje i pokrene istragu, ali da do toga skoro sigurno neće doći, te da sama informacija o zloupotrebama Delte i drugih tajkunskih firmi u doba prvobitne akumulacije kapitala, nije ništa novo za bilo koga u Srbiji.

Konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija kaže za Danas da u navodima Vikiliksa nema ničega spornog, u tom smislu da je poznato da se tokon devedesetih godina niko nije mogao obogatiti bez takvih zloupotreba beneficija.

- Ja se nadam da to nije bila neka tajna depeša jer su je slobodno mogli poslati i razglednicom. Kada imate ogromnu inflaciju i takve povlastice, sigurno je da će te se obogatiti - naglašava Bušatlija.

Međutim, Bušatlija podseća da pitanje zapravo nije toliko za Deltu koliko za organe gonjenja, koji bi trebalo da odgovore da li su i koliko su znali o navodima iz te depeše i koji bi „i bez medijskog pritiska trebalo da sada sami pokrenu istragu o tim navodima“.

Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, takođe naglašava da ništa od svega navedenog u depeši američke ambasade nije bilo nepoznato u Srbiji i da se zna da je preraspodela kapitala kroz primarnu emisiju bila omogućena svima koji su bili bliski režimu.

- Ali, Mišković nije mogao da se obogati samo od toga. Koliko god se to ljudima ne dopadalo, on ima sposobnosti u raznim oblastima i zato je toliko novca i zaradio. Na kraju, njegova kompanija je procvetala posle 2000. godine, a ne pre toga. Siguran sam da bi kapital svakako završio kod njega na kraju, čak i da nije bilo toga. Danas se vraćati u 1993. godinu donelo bi nam više štete nego koristi. To je bilo i prošlo. Mi sada treba da se okrenemo tome da stvorimo uslove za uklanjanje prepreka otvorenoj konkurenciji i da eliminišemo privilegije, koje i dalje postoje u Srbiji - smatra Stevanović, koji je, kako kaže, ubeđen da se mnogim kompanijama i dalje toleriše mnogo toga što nikako ne bi smelo.

S druge strane, Stjepan Gredelj, član Saveta za borbu protiv korupcije, smatra da je stav „ko je ukrao, ukrao je“, „odvratan“ i „otužan“. Gredelja takođe ne iznenađuju vesti o povlašćenom položaju Miškovića u plaćanju carine, ali kaže da iako „smo svi mi to generalno znali, u Savetu nismo imali nikakve konkretne podatke“.

- On je bio režimski čovek i zna se kako je došao do novca. Mi uopšte ne sumnjamo u navode Vikiliksa. Međutim, tačno je da je Mišković najveći deo bogatstva stekao posle 2000. godine, ali je on zapravo samo akumulirao novac na osnovu tog kapitala koji je stekao u devedesetim. Onaj poznati prvi milion maraka, to je to - kaže Gredelj za Danas, Autor: A. Milošević

Izvor

Miškovićev ili ne, Delreal da plati

Republičko javno pravobranilaštvo žalilo se na odluku da kompanija Delreal 1 bude oslobođena plaćanja konverzije prava korišćenja u pravo svojine.

Žalba je podneta Ministarstvu finansija na rešenje Sekretarijata za imovinske odnose Beograda da formu Delreal oslobodi plaćanja konverzije prava korišćenja u pravo svojine na oko 16 hektara zemljišta uz auto-put između Tempa i Kvantaške pijace.

Savet za borbu protiv korupcije je pre dva dana saopštio da je budžet oštećen za 50 miliona evra jer je konverzija 16 hektara zemljišta u bloku 53 na Novom Beogradu u vlasništvu firme Delreal 1 izvršena bez ikakve naknade.

U pravobranilaštvu smatraju da ova kompanija treba da plati naknadu i da procena vrednosti zemljišta nije pravilno utvrđena, kaže Dubravka Obrenović, zamenica republičkog javnog pravobranioca.

Prema pisanju lista Danas i tvrdnjama Saveta za borbu protiv korupcije, firma Delreal bila je u vlasništvu Miroslava Miškovića. Redakcija Insajdera B92, međutim, nije dobila odgovor od Delte na pitanje da li je ta kompanija na bilo koji način u vlasničkim odnosima sa firmom Delreal. Prema podacima iz registra vlasnik Delreala 1 je jedna holandska firma, a korisnik je ovog zemljišta od 2005. Te godine ona je pravo korišćenja nasledila od firme Delta M Miroslava Miškovića.

“Pošto je Poreska uprava samo prepisala nalaz veštaka tražili smo da Ministarstvo finansija utvrdi da li je gradski sekretarijat za imovinsko pravne poslove pravilno postupio utvrdivši da pomenuta kompanija bez nadoknade treba da stekne vlasništvo na zemljištu. Ministarstvo treba da naloži da se ponovi postupak”, objasnila je Obrenovićeva.

Ministarstvu finansija, kako nam je rečeno, do juče nije stigla žalba republičkog javnog pravobranioca.

Do problema je došlo zato što je konsultantska kuća King strdž, koju je angažovala Delreal 1, vrednost zemljišta procenila na oko osam miliona evra, što je sedam do osam puta niže od vrednosti koja bi bila postignuta prema parametrima Poreske uprave.

Budući da je prema nalazu veštaka ova kompanija gradskim vlastima na ime troškova pribavljanja prava korišćenja, koji iznose oko devet miliona evra, uplatila više novca nego što zemljište vredi – ispostavilo se da konverziju neće morati da plati.

Zakon o planiranju i izgradnji ne obavezuje Poresku upravu da ocenjuje procene veštaka, kako kaže Zoran Vasić, zamenik direktora, već da im dostave rešenja o utvrđenim vrednostima zemljišta na sličnim lokacijama u poslednjih godinu dana. Za procenu vrednosti zemljišta, tvrdi on, odgovara isključivo veštak.

King sterdž: Procena po propisima

S druge strane, direktor King Sterdža za Srbiju Srđan Vujićić demantuje tvrdnje Saveta za borbu protiv korupcije da su podcenili vrednost zemljišta firme Delreal.

“Nemam ništa protiv da Savet za borbu protiv korupcije dostavi našoj centrali u Londonu svoj izveštaj o načinu na koji vidi da je beogradska kancelarija King sterdža uradila procenu vrednosti zemljišta Delreala u Bloku 53 na Novom Beogradu”, kaže Vujićić.

“Ali, o tom izveštaju Saveta kao i tvrdnji novinara da je veštačenje urađeno u korist Miškovića ili bilo koga drugog, mogao bih da govorim tek kada bi neko ko komentariše našu profesionalnu i nezavisnu kuću, u svojoj karijeri posedovao makar jednu urađenu procenu nepokretnosti po prihvaćenim standardima”, navodi on.

U Poreskoj upravi kažu da se, prema Uredbi, za utvrđivanje prometne vrednosti građevinskog zemljišta u postupku konverzije, kao osnovica koriste podaci dobijeni „u postupku utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava za promet istog ili sličnog građevinskog zemljišta na tržištu, u okviru iste ili slične urbanističke zone, u poslednjih godinu dana“. Nema, međutim, objašnjenja zbog čega ta metodologija nije korišćena i u ovom slučaju. Nismo uspeli da saznamo ni zbog čega je gradska vlast uopšte razmatrala konverziju zemljišta za Delreal, kada je pravo korišćenja, koje je osnov za tu proceduru, firmi davno isteklo, jer ništa od objekata na tom prostoru nije izgrađeno.

Kako ističe, tvrdnja da tih 16 hektara vredi više od 50 miliona evra bila bi realna samo ukoliko bi postojao investitor sa ponudom pomenute ili približne cifre.

Direktor King sterdža za Srbiju je i dodao da je procena zbog koje su dospeli u javnost urađena na osnovu Crvene knjige standarda Kraljevske nekretninaške komore iz Londona.

Prema rečima Nebojše Nešovanovića iz iste kuće, koji je radio tu procenu vrednosti, ona je u potpunosti usaglašena sa uputstvom iz uredbe o konverziji prava korišćenja u svojinu nad građevinskim zemljištem.

“Uz svu dokumentaciju koju je Savet za borbu protiv korupcije priložio, nedostaje samo potvrda Direkcije za građevinsko zemljište da je Delreal platio nadoknadu za uređenje, koje se ne smatra relevantnim izdatkom u ovoj proceduri i naknadu za pribavljanje zemljišta, što je, po Uredbi, trošak koji se klijentu priznaje prilikom konverzije”, anvodi on.

Kako kaže Nešovanović, u konkretnom slučaju, Delreal je platio Direkciji iznos koji je, posle revalorizacije dostigao oko 900 miliona dinara ili devet miliona evra.

“Zabunu je, možda, izazvala činjenica da je firma u međuvremenu promenila vlasnika, ali Uredbom je precizirano da se priznaju izdaci samo poslednjeg vlasnika, a on je prilikom kupovine firme uplatio gotovo identičan iznos, za oko deset odsto manje, i to bi moralo da se prizna”, objasnio je za Nešovanović i dodao da papir koji je izostavljen u javnoj prezentaciji slučaja dokazuje da je država naplatila to zemljište.

Savet kategorično tvrdi da Delreal nije imala nikakve troškove pribavljanja prava korišćenja zemljišta. To što je ona nekoliko puta menjala vlasnika, kupoprodajna cena preduzeća nema nikakve veze sa zemljištem, jer je ova firma samo njegov korisnik, ali ne i vlasnik.

Delta juče nije htela da komentariše ovaj slučaj.

Reagovanje grada

Povodom objavljene informacije da je Gradska uprava grada svojim rešenjem dozvolila da privatno preduzeće DelReal 1 iz Beograda svoje upisano pravo korišćenja konvertuje u svojinu bez naknade, Grad Beograd saopštava da je Sekretarijat za imovinsko pravne poslove, građevinsku i urbanističku inspekciju gradske uprave doneo je 28.02.2011. godine rešenje kojim se preduzeću DelReal 1 iz Beograda utvrđuje pravo na konverziju prava korišćenja u pravo svojine bez obaveze plaćanja naknade.

Obrazlažući ovakvu odluku, Sekretarijat se pozvao na odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i na Uredbu o načinu i postupku ostvarivanja prava na konverziju prava korišćenja na građevinskom zemljištu u pravo svojine, kao obavezujuće republičke propise koji regulišu predmetnu situaciju.

Ovi republički propisi omogućavaju stranci, u ovom slučaju preduzeću „DelReal 1”, da od Poreske uprave opštine na čijoj se teritoriji zemljište nalazi, pokrene postupak za utvrđivanje tržišne vrednosti građevinskog zemljišta, kao i troškova pribavljanja prava korišćenja na tom zemljištu, s tim što se troškovi plaćeni na ime uređivanja zemljišta ne mogu uračunavati u troškove pribavljanja, kaže se u veoma opširnom saopštenju gradske uprave.

Izvor


Ponovo opravdanja - rađeno po propisima. Koja stoka - pa ko je doneo te propise, i čiji interes oni štite? Nacionalni ili pojedinih moćnika?

Zaključak: ne juriti Beka, Miškovića, prvenstveno Đunića, i druge već politički šljam koji je godinama na vlasti, od predsednika do poslednjeg poslanika i službenika agencije koji je dozvoilio i omogućio ovakvo više nego bahato ponašanje pojedinaca

Edit: Jedno veliko bravo za Republičko javno pravobranilaštvo, nikad nije kasno da se probude, i da konačno krenu malo energičnije u sukob sa tajkunima. Samo da nije sve ovo pro forme, pokazaće rezultat.

Ilirika preuzima Deltine investicijske fondove

- Društvo za upravljanje investicijskim fondovima Delta investments obavijestilo je članove dva investicijska fonda, Delta plus i Delta dynamic, da će ubuduće njima upravljati Ilirika DZU.
Komisija za vrijednosne papire Srbije je odobrila prijenos prava upravljanja tim fondovima koji će biti obavljen 30. lipnja.

http://rs.seebiz.eu/ilirika-preuzima-deltine-investicijske-fondove/ar-1325/

Delez mora da čeka još tri meseca

Komisija za zaštitu konkurencije nije stigla za mesec dana da ispita da li Belgijanci kupovinom 100 odsto "Delta Maksija" narušavaju konkurenciju.

Komisija za zaštitu konkurencije objavila je da je produžila postupak ispitivanja po službenoj dužnosti da li belgijska "Delez grupa" kupovinom 100 odsto "Delta Maksija" narušava konkurenciju u Srbiji.

Komisija je navela "da prijava o koncentraciji ne sadrži dovoljno relevantnih podataka na osnovu kojih može adekatno da proceni stvarnu jačinu učesnika u koncentraciji, njihove konkurente i učešće istih na tržištu kao i moguće strukturne promene, posebno, nakon ulaska takvog učesnika svetskog formata kao što je 'Delez grupa'".

Bivša predsednica Komisije za zaštitu konkurencije Dijana Marković Bajalović kaže za Tanjug da ovo praktično znači da Komisija nije uspela da po skraćenom postupku od mesec dana ispita navedenu konentraciju i da će zbog toga taj postupak biti produžen za tri meseca.

"Po Zakonu o zaštiti konkurencije ako Komisija ne može da odluči u tom skraćenom postupku od mesec dana, a kada su u pitanju tako složene koncentracije sigurno da ne može, onda ona mora da donese zaključak da nastavlja tzv. ispitni postupak i u naredna tri meseca bi trebalo da donese rešenje", kaže Marković Bajalović.

Ona je objasnila da će sada Komisija pokušati sama da prikupi relevantne podatke, pre svega od samih učesnika na tržištu.

"Statistika nema podatke koji su joj potrebni", navela je Marković Bajalović i precizirala da je reč o podacima o prihodu, kvadraturi, broju, rasporedu trgovinskih objekata...

Na pitanje, da li je moguće da Komisija pre isteka ta tri meseca donese rešenje, Marković Bajalović je istakla da je to malo verovatno imajući u vidu obim posla koji treba obaviti.

Komisija je, inače, u svom zaključku o nastavljanju postupka podsetila da se koncentracija zasniva na Ugovoru o transakciji koji je zaključen 2. marta 2011. godine i ima za predmet sticanje direktne kontrole nad "Delta Maksijem", ali i nad drugim društvima kao što su: "C market", "Primer C", TP Srbija iz Kragujevca, "Zvezdara a.d" iz Beograda, "Bel investment Property" iz Beograda, "TP Stadel" iz Kragujevca.

Kako se navodi dostavljeni su podaci Republičkog zavoda za statistiku o trgovini na malo "Delta Maksija" za drugi kvartal 2010. godine po kojima je taj lanac pre sprovođenja koncentracije u Beogradu u drugom kvartalu 2010. godine imao udeo od 37,2 odsto učešća a u Srbiji u istom periodu 22,4 odsto.

Dostavljena je i lista najvažnijih konkurenata i procenu njihovih tržišnih udela, među kojima su "Merkator S" doo Novi Sad sa 22 odsto, "Idea doo" iz Beograda sa 15 odsto, "Višnjica dućani" (bez navođenja udela), "Metro Keš end Keri" sa 11 odsto, CDE S (Intereks) sa četiri odsto.

Svi konkurentni imaju 52 odsto udela u Srbiji, dok za učešće u Beogradu nisu dati odgovarajući podaci.

Kao konkurenti ostalim trgovinskim preduzećima koja su u vlasništvu "Delta Maksija" navedeni su još i "Tuš trejd", "DIS", "Univerexport", "Familija market" i tradicionalne prodavnice na malo, bez navođenja njihovih tržišnih udela na relevantnom tržištu, sa obrazloženjem da nisu poznati.

Međunarodni lanac maloprodajnih objekata iz Belgije, kompanija "Delez Grupa", postigla je sporazum o kupovini 100 odsto Delta Maksi Grupe.

Na osnovu ovog sporazuma, koji je potpisan 3. marta "Delez grupa" će kupiti 100 odsto kapitala "Delta Maksi Grupe", po zatvaranju transakcije za ukupno 932,5 miliona evra, uključujući dugovanja od oko 300 miliona evra.

Šta je prodato?

Kupujući Maksi lanac, Delez će dobiti i udeo koji on ima u firmama poput Primer C, C market, Pekabeta, Zvezdara, TP Srbija i TP Stadel. Tako će u Primeru C postati vlasnik 14,68 odsto akcija, dok će većinski paket zadržati Miškovićeva bazična firma Hemsade trading limited sa Kipra. U Pekabeti će Belgijanci postati većinski vlasnici, sa 69,44 odsto kapitala, dok Akcionarski fond još uvek poseduje 14,56 odsto akcija, Tvidel ima 4,08 a Citadel sekjuriti 1,13.
U C market će ući preko udela u Primer C, koja u C marketu ima 75,14 odsto vlasništva, dok je društveni kapital u toj firmi 23,23 odsto, a kao jedan od akcionara još uvek se vodi i Slobodan Radulović, sa 0,71 odsto udela, ali i sa sudskom zabranom raspolaganja. Znači da u C marketu Delezu pripada 14,68 odsto od 75,14 odsto ili tačno 11,03 odsto. Imajući u vidu zabranu pripajanja C marketa Maksiju.

Sneki ::

Imajući u vidu zabranu pripajanja C marketa Maksiju.

Koja šarene laža. Pa i slepci vide da je C market pripojen Maksiju. Ista obeležja prodavnica, iste cene, ista organizacija, uniforma radnika, isti katalozi... Samo na računima pro forme i dalje stoji "C market". I time Miško kao nije bio monopolista.

Neverovatno koliko su neki ljudi ubeđeni da je narod glup i slep.
Naravno takvo njiihovo ponašanje je podržano od strane "demokratske" vlasti u višegodišnjom periodu. Za sada im to ide vrlo uspešno.

Bilo bi stvarno inenađenje da sada odjednom Delez nema monopol u Srbiji.

„Delez“ za mesec dana uplaćuje novac za „Maksi“

Suzana Bojadić | 14. 07. 2011. - 00:02h |

BEOGRAD - Komisija za zaštitu konkurencije juče je donela rešenje kojim se „Delezu“ odobrava kupovina “Delta Maksija”. Kako „Blic“ saznaje, za najviše mesec dana na račun firmi Miroslava Miškovića biće uplaćeno 932,5 miliona evra za koliko je “Delta Maksi” prodat belgijskom “Delezu”. Na ime poreza na prenos apsolutnih prava “Delta” će u budžetsku kasu najverovatnije uplatiti oko 11 miliona evra, a hoće li biti poreza na kapitalnu dobit, zavisi od finansijskih izveštaja koje će “Maksi” tek dostaviti Poreskoj upravi.


http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/265752/Delez-za-mesec-dana-uplacuje-novac-za-Maksi

Mišković smanjio plate radnicima u Maxiju !!
U većini velikih prodavnica Maxija plate smanjene u proseku za 3000 din. što
nije malo ako se zna da su plate u proseku 300 evra.
Mišković očito pokušava da u poslednjih par meseci svoje vladavina zaradi na bedi radnika!
Dobavljaći obustavili isporuku Delta Maxiju u očekivanju novog vlasnika s kojim žele da sklope nove ugovore - nadaju se da će im bar deo duga Mišković i novi vlasnici isplatiti...
BEDA & SRAMOTA !

Biće i kod nas jednom bolje.

Mišković možda i ne plati porez

Beograd -- Postoji pravni način da Miroslav Mišković, nakon uplate 932 miliona evra od Deleza, porez plati u Srbiji, ali mogućnost da ne bude osnova da se porez naplati.
...
Ukoliko Miroslav Mišković zaista želi da taj novac ostavi u Srbiji, postoji način da on to po sadašnjem zakonu izvede. Jer, postoji odredba koja propisuje da porez može da se plati i prema mestu gde preovlađuje osnovna delatnost. Ako odluči da to uradi u Srbiji to znači da je reč o vrlo malom iznosu", kaže jedan od poreskih stručnjaka.
...
...je vrlo moguće da Mišković bude i u kapitalnom gubitku. Jer, porez na kapitalnu dobit zapravo predstavlja razliku između uloženog i zarađenog. Vrlo je moguće da Miškovićeva ulaganja mogu da dostignu 800 miliona dolara i da „Delta” neće morati ni dinar da uplati u državnu kasu.
...

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=07&dd=15&nav_id=525528

Aco Đukanović kupio „Galenikinu“ vilu

BEOGRAD, Aleksandar Pravdić, direktor „Galenike“ od 2004. do 2008, prodao je vilu ove fabrike u Kotoru za 2,05 miliona evra, koja je istog dana preprodata Aci Đukanoviću za 2,7 miliona evra. Kako navodi crnogorska nevladina organizacija MANS, “‘Galenika’ je svoje nekretnine možda prodala i ispod cijene”. Pravdić za “Blic” kaže „da je cijena bila korektna”.
MANS piše da je vilu “Galenike” 2007. godine prvo kupila of-šor kompanija “Coast produkt” koju je predstavljala Ruskinja Sofija Polonska, a koja je potom nekretninu prodala bratu Mila Đukanovića. Firma “Coast produkt” je u Srbiji registrovana kao mali akcionar “Umke”, „Avala Ade” i “Jafe”, preduzeća koja su prema saznanjima “Blica” pod kontrolom kompanije “Kapa Star limitid” koja se dugo vezivala za ime Miroslava Miškovića.

- Ako neko nije uzeo proviziju za jeftinu prodaju, proizlazi da je profitirala samo Polonska. Tada su kuće u Crnoj Gori bile dobro plaćane, pa ispada da je „Galenika“ vilu možda prodala i ispod cijene – navode u MANS-u.
Ferijalni savez Skoplja je vilu i plac od 2.246 kvadrata 1992. prodao beogradskom „Medifarmu“. Ona je šest godina kasnije, na ime dugova, zemljište i vilu, prepustila “Galenici”. Aleksandar Pravdić, bivši direktor “Galenike”, kaže da se ne sjeća dobro detalja.

- Bila su dva tendera, na prvom mislim da je bilo četiri-pet ponuđača i da najviša cijena nije prelazila 1,7 miliona evra. UO nije bio zadovoljan, raspisao je drugi tender na kome je cijena bila oko dva miliona evra. Mislili smo da je to korektna cijena. Zgrada je bila u lošem stanju, a „Galenika“ nije bila turistička agencija i vila joj nije trebala – kaže Pravdić i dodaje nije znao da je vila istog dana preprodata Đukanoviću za veću cijenu i da je „Coast produkt” akcionar u kompanijama koje su povezivali sa Miškovićem.

Izvor

31% za jedan dan na tolki iznos. Malo li je? A jadan bivši diša, em se neseća em bio neobavešten.
DOKLE bez reakcije?

Iz podataka, koje je NIN-u dostavila Agencija za privredne registre (APR) vidi se da je Delta Maksi u nekoliko koraka tokom jula imao promene na kapitalu i promene registrovanih osnivača.

Tako je 19. jula registrovana prva promena, kada je brisan Hemslejd trejd limited sa Kipra kao stopostotni vlasnik najvećeg trgovinskog lanca u Srbiji i umesto njega su upisane dve firme sa Kipra, Renijum holdings limited sa udelom od 17,8 odsto i Astatine holding limited sa 82,2 odsto vlasništva u Delta Maksiju.

No, samo dan kasnije izvršena je nova promena, kojom je udeo Astatine holdinga od 82,2 odsto prenet na privredno društvo Delta kapital d.o.o. Beograd, čiji je matični broj 20767863. Nedelju dana kasnije 100 odsto kapitala, dakle i akcije Delta kapitala iz Beograda i Renijum holdingsa sa Kipra preuzeo je Lion ritejl holdings iz Luksemburga, ćerka firma belgijskog Deleza.

“To sada znači da Delta mora da plati porez na kapitalnu dobit u Srbiji na 82 odsto udela u Maksiju koliko je imala novoosnovana firma Delta kapital. Pošto je drugi suvlasnik Delta Maksija sa 17,8 odsto udela, Renijum holding iz Limasola, na taj deo se neće platiti porez u Srbiji već na Kipru. Taj deo kapitala je ostao pod kontrolom drugog osnivača na Kipru dok se ne okonča spor oko suvlasništva sa bivšim članom menadžmenta“, objašnjava za NIN upućeni poreski ekspert, koji je želeo da ostane anoniman.

Ovakve vlasničke izmene u julu je najavila i Jelena Krstović, potpredsednica Delta holdinga, koja je navela da je ta kompanija angažovala poreske savetnike iz renomirane konsultantske kuće koji treba da pronađu adekvatna rešenja za plaćanje poreza u Srbiji. Ona je istakla i da se zbog toga trenutno na Kipru vode dva sudska postupka, koji treba, kako je rekla, uspešno da se završe.

Delti ”na ledu” 100 miliona evra

Od oko 500 miliona evra, koliko je belgijski Delez uplatio Delti za kupovinu Maksija, izvori NIN-a tvrde da 100 miliona evra nije otišlo na račun Delta kapitala, već na poseban račun u jednoj banci, koja je praktično agent i brine o ovom novcu. Tih 100 miliona evra, kako NIN saznaje, Delta neće moći da povuče u naredne tri godine. Taj novac će služiti kao rezerva ili osiguranje od nepredviđenih troškova i obaveza koje kupac nije mogao da predvidi u trenutku potpisivanja ugovora. Ovakvo obezbeđenje ponekad se unosi u kupoprodajni ugovor kada kupac nema dovoljno poverenja i očekuje mogućnost neplaniranih troškova, koji će se, ako se pojave, pokriti iz ovog iznosa. Tek nakon tri godine, ako Delez ne bude imao nepredviđenih troškova, novac sa ovog računa pripašće prodavcu, odnosno Delti.

"Delta" će svake godine 10 odsto profita poklanjati za razvoj nauke i obrazovanja...





Koga imamo ovde na gomili?

Maske polako padaju...
Glavnog urednika Vremena, čiji list Miško odavno finansijski održava u životu,
razni krpelji, hijene i naša
RUŠKU NACIONALE,
koja bi dupe prodala za pare sve jašući na harizmi svog mrtvog muža !!

@ Sneki - kakav bi ti predsednik bila ! ! ! SNEKI ZA PREDSEDNIKA ! ! !

Mišković oslobođen poreza

Beograd - Miroslav Mišković neće državi Srbiji platiti porez na transakciju kojom je svoje udele u privrednom društvu Delta maksi prodao belgijskoj Delez grupi. Kako je na pitanje Danasa odgovorila Poreska uprava Republike Srbije, Mišković je ovog poreza oslobođen po osnovu Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koji je Republika Srbija zaključila sa Republikom Kipar 1986.

www.danas.rs/danasrs/ekonomija/miskovic_oslobodjen_poreza_.4.html?news_id=226729

Cisto da ne budemo u zabludi. Miskovic nije oslobodjen poreza, nego nije duzan da ga plati. Zasto bi platio za nesto sto nije duzan.

Jurite ga za nesto drugo, za zemljiste naprimer gde je bilo milion zloupotreba drzavne imovine, za monopol, za korupciju, ali nemojte za nesto sto nije ni kriv ni duzan.

Ovde se očigledno radi o sprezi političara i kapitala.
Kako neko može da boravi u Srbiji i više od 10 meseci u godini i da u njoj zaradjuje za život, a da porez plaća gde poželi?
To je ovde glavno pitanje. Ko to omogućava tajkunima?

Političari su krivi što ta oblast (kao i offshoere kompanije) uopšte nije regulisana.
U zemljama EU na primer u Nemačkoj, svako ko plaća porez van Nemačke MORA da provede najmanje 6 meseci u toku godine VAN Nemačke !! Slično je i u drugim EU državama.l

Toliko žurimo u EU da je Skupština donela preko 700 zakona (koji se uglavnom ne primenjuju jer nema podzakonskih akata) a nije se našlo vremena da se donesu zakoni koji su NAMA u SRBIJI stvarno potrebni?

Toliko su zapustili sve u Srbiji (nezaposlenost preko 40% !!!) da bi dobili tu jbnu kandidaturu, da su Srbiju doveli do ivice katastrofe.
Sve u nadi da će nas još jednom prevariti na izborima s tom bajkom o EU i da će EU nadoknaditi njihovu nesposobnost.
Zgadili su mi se i oni, a preko njih i ta EU za koju sam nekada bila ali me više ne zanima!
Jasno je da treba prvo srediti stvari u državi, pa ako nas prime, prime - a ne sve ostalo zapostaviti i stalno se hvaliti kako smo "napredovali" na putu u EU!!?? Od tog njihovog "napredovanja" ja nemam baš ništa, nasuprot: SVE MI JE GORE !!

Ionako nas tamo neće primiti pre 2022.

Citat :

S etičke strane je sramotno. S druge strane i svaki ugovor o zabrani dvostrukog oporezivanja, ima klauzule ograničenja, koje omogućuju držanim organima da utvrđuje koje je stvarno sedište kompanije po principu mesta stvarnog obavljanja delatnosti, te se onda za takvo utvrđeno mesto obavljanja delatnosti i vezuje njegovo sedište, bez obzira gde se ono po papirima vodi. No, očigledno to nije nekom u interesu.
Međutim mene ovo ne čudi, imao sam uvid u jedan spisak, spisak 300 najvećih dužnika za poreze i doprinose, na prvom mestu je US stil Srbija, na drugom GSP Beograd, u vrhu je i MUP R. Srbije. Dalje muvanje PU i Alpine, seljakanje iz Centra za velike poreske obveznike na Filijale A kategorije, pa vraćanje u CVPO, a sve da bi se izbeglo kažnjavanje čuvene Alpine, to je da čovek pukne od muke. Eto tako kod nas funkcioniše sistem, ako nisi tajkunsko ili strano preduzeće okači katanac na vrata, jer će ti kožu odrati.

Citat :

BEOGRAD - Preostali društveni kapital "C marketa" (oko 23 odsto) biće prodat na tenderu a ne na aukciji, potvrđeno je u Agenciji za privatizaciju.

Tačan datum objave tendera još uvek nije utvrđen, proceduralne pripreme su u toku, a Agencija će naknadno objaviti tender i rokove.

Agencija je već ranije obavestila javnost da je zainteresovana da proda kapital, ali ne ispod cene po kojoj je vlasnik "Delta Maksija" Miroslav MIšković prodao svoj deo.

Takođe, podvučeno je i da aukcija nije baš najbolje rešenje, jer bi po tim pravilima ako se niko drugi ne prijavi "Delez" to kupio po početnoj ceni, koja je utvrđena na 20 odsto od procenjene vrednosti.

ADEM HAMZA - čovek od poverenja Miškovića!

Zanimljiva je uloga Adema Hamze, koji je prema dokumentima sa Belizea bio direktor tamošnjeg “Right Start Technology” (koji je “Vanityju” pozajmila 6,315 miliona evra 2007. - Miškovićeve firme) od juna 2001, a istovremeno bio izvršni direktor “Delta International” kompanije iz Moskve.

U maju prošle godine, Hamza je bio član upravnog odbora “Univerzal banke”, ali kao predstavnik “Delta Đenerali” osiguranja.
Na to mesto je izabran umesto Radmile Bajević, menadžerke “Delta investmentsa”.

I danas je Adem Hamza u upravnom odboru “Univerzal banke”, ali ovog puta kao“nezavisni član”.
Po Zakonu o bankama, nezavisni član se bira da bi štitio prava malih akcionara.
U “Univerzal banci” nema velikih akcionara.

Adem Hamza je i danas član upravnog odbora u jednoj ruskoj fabrici celuloze koja je bila u vlasništvu “Delta International”, a bio je i izvršni direktor “Delta International Moskva” i nije poznato da li još uvek radi u toj kompaniji.

Kompanija “Right Start Technology”, čiji vlasnik je nepoznat, imala je kao vlasnik beogradske firme “Latium” 4,9 odsto akcija u “Univerzal banci” u vreme kada su akcionari bili i “Delta đenerali osiguranje”, “Delvel Pro” i “Fexiko”.

“Fexiko” i “Latium” više nisu navedeni kao akcionari u izveštajima “Univerzal banke” i iz dostupne dokumentacije nije jasno kada su to prestali da budu.

Tadašnji advokat “Neocleousa”, advokatske kancelarije sa Kipra koja je zajednička za više kompanija vezanih za “Univerzal banku”, Oleg Ezov, bio je i glavni advokat “Vanity International Corporation”.
Podaci iz poslovnog registra pokazuju da je kompanija dve nedelje po osnivanju unajmila Ezova kao savetnika i počela da kupuje vredne nekretnine u Srbiji.
Prema podacima suda u Belizeu, akcije Vanityja su u jednom trenutku bile u potpunosti stavljene pod kontrolu advokata Ezova.

U međuvremenu se među vlasnicima “Univerzal banke” pojavio još jedan entitet sa adrese advokatske kancelarije “Neocleous” – “Twidel Holdings Ltd”.
Još uvek je jedan od vlasnika i firma sa Britanskih Devičanskih Ostrva, kojia je "pozajmila" novac bivšim vlasnicima banke.

Za sada ne možemo da znamo ko je vlasnik “Vanity International Corporation”. Znamo, međutim, da “Vanity” troši ogromne sume novca kupujući nekretnite u Srbiji i Bosni i Hercegovini, i da je preko “ćerke firme” imao udeo, takođe ispod pet posto, u “Univerzal banci”.
U svim kupovinama nekretnina koje je “Vanity” preko “ćerki firmi” obavio u Srbiji, pri stupanju u posed kao zastupnici u ugovorima figuriraju direktori preduzeća “Delta holdinga”, pa je čak i jedno od Miškovićevih preduzeća garantovalo svojom nekretninom za posao “Vanityja”.

Operišući putem komplikovane mreže off-shore kompanija, “Vanity” je takođe došla u vlasničku situaciju u “Univerzal banci”.

Sneki ::

...
Operišući putem komplikovane mreže off-shore kompanija, “Vanity” je takođe došla u vlasničku situaciju u “Univerzal banci”.

Stoglava Hidra!

http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/Delta-uplatila-porez-od-263-milijarde-dinara-za-Maksi.lt.html

Delta uplatila porez od 2,63 milijarde dinara za Maksi

BEOGRAD – Kompanija Delta holding uplatila je u budžet Republike Srbije porez na kapitalnu dobit u vrednosti od 2,63 milijarde dinara, saopštila je u Beogradu kompanija Delta Holding.

Porez je uplaćen na osnovu prošlogodišnje prodaje lanca Maksi u Srbiji belgijskoj kompaniji Delez za 932,5 miliona evra.

„Kompanija Delta Holding izmirila je poreske obaveze po osnovu prodaje kompanije Delta Maksi u skladu sa važećim zakonskim propisima Republike Srbije. Po ovom osnovu, kompanija Delta Kapital, na koju je prenet udeo u privrednom društvu Delta Maksi, uplatila je juče u budžet Republike Srbije porez na kapitalnu dobit u iznosu od 2,63 milijarde dinara”, izjavila je potpredsednica za korporativne komunikacije Delta Holdinga Jelena Krstović.