Borba za svoju državu - primeri iz sveta !!

Srbija bi, kao Hrvatska, mogla da prodaje državne obveznice gradjanima kako bi prikupila novac koji joj nedostaje za budžet i to po nižoj kamatnoj stopi, nego što je na medjunarodnom tržištu kapitala kada bi htela i kada bi otklonila neke manje prepreke, rekao je danas analitičar brokerske kuće Momentum Securities Nenad Gujaničić.

"Država Srbija, ako hoće, može da proda obveznice gradjanima jer nema prepereka, osim što bi morala da napravi kampanju i edukuje ih da novac sa štednje ulože u obveznice. Država bi se zbog toga malo zamerila bankama koje imaju dominantnu poziciju na finansijskom tržištu", rekao je Gujaničić za Betu.

Od toga bi, kako je rekao, koristi imala i država i gradjani jer su kamate na tržištu obveznica na kome trguju, uglavnom profesionalni investitori, od prošle godine naglo porasle, a banke koje su superiornije u odnosu na njene klijente sporije ih povećavaju.

Hrvatska je 22. februara ponudila njenim gradjanima prve hrvatske narodne obveznice po minimalnom ulogu od 500 evra i do sada ih je kupilo njih oko 43.000 i prikupljena je jedna milijarda evra. Time je Hrvatska želela da privuče deo štednje od oko 35 milijardi evra koju gradjani imaju u bankama, po relativno niskim kamatnim stopama, ispod 0,5 odsto godišnje i plati im kamatu 3,25 odsto godišnje, a obveznice dospevaju 2025.

Gujaničić je rekao da banke u Srbiji daju kamatu klijentima na štednju u evrima na tri godine, tri odsto, a prinos na obveznice sa tim ili nešto dužim rokom je duplo veći.

"Zbog te razlike u kamatama ima prostora da država Srbija izda neke vrednosne papire na tri godine i ponudi gradjanima, uz prinos od četiri odsto, umesto da ih proda na medjunarodnom tržištu kapitala uz kamatu od šest-sedam odsto", rekao je Gujaničić.

Док у Србији — али и у многим мање развијеним ЕУ чланицама из Источне Европе — страни инвеститори бивају представљани скоро као митски спаситељи домаћих економија, мађарски премијер Виктор Орбан активно ради на истискивању немачких инвеститора из своје земље зарад стратешког јачања домаћих предузећа у одабраним секторима.

Да Орбан и те како зна шта ради указао је чувени француски економиста Тома Пикети још 2018. године, када је у тексту објављеном на порталу дневника "Монд" аргументовао да чланство у ЕУ — и све стране инвестиције које уз то долазе — заправо нису биле благотворне за бивше комунистичке земље као што се то представља.

"Након слома комунизма, западни инвеститори (посебно Немци) постепено су постали власници значајног дела капитала бивших источноевропских земаља", пише Пикети, наводећи да је четвртина фиксног капитала (укључујући стамбене просторе), односно половина фирми у источноевропским земљама у страном власништву.

"Економска колонизација источноевропских земаља јесте реалан проблем", наводи аутор и закључује да би те земље требало агресивније да опорезују стране инвеститоре.

"Након слома комунизма, западни инвеститори (посебно Немци) постепено су постали власници значајног дела капитала бивших источноевропских земаља", пише Пикети, наводећи да је четвртина фиксног капитала (укључујући стамбене просторе), односно половина фирми у источноевропским земљама у страном власништву.

Поврх тога, Пикети је истакао да је нето профит који страни инвеститори извлаче из тих земаља значајно већи у поређењу са новцем који су оне примиле из ЕУ.

Пикети: Страни инвеститори смањују БДП источноевропских земаља.