Mali akcionari EPCG najavili tužbu zbog privatizacije

PODGORICA, Udruženje manjinskih akcionara Elektroprivrede Crne Gore najavilo tužbu za nadoknadu štete od 40 miliona evra, nezadovoljno odlukom Tenderske komisije o djelimičnoj privatizaciji EPCG.
Italijanska kompanija A2A prvorangirana je na tenderu za djelimičnu privatizaciju i dokapitalizaciju 18,3 odsto akcija EPCG, a Tenderska komisija je odbacila ponudu grčkog konzorcijuma Golden Energy One Holdings i Public Power Corporation, koja je ponudila 11,1 evra po akciji, 2,7 evra više od A2A.

“Ponuda grčkog konzorcijuma”nije u skladu sa uslovima, preporukama i zahtjevima tendera”, navela je u obrazloženju Tenderska komisija.

Predsjednik Udruženja manjinskih akcionara Vasilije Miličković smatra da, poslije uvida u pismo koje je Komisiji uputio grčki konzorcijum, a u kom se navodi da je njihova ponuda bezuslovna, nije bilo nijednog razloga za odbijanje ponude. On tvrdi da šteta koja je pričinjena EPCG i državi odbacivanjem ponude iznosi više od 61,3 miliona evra.

Mali akcionar tuži većinskog vlasnika Balkane

BANJALUKA, Draženko Gloginjić, koji posjeduje 20,34 odsto akcija Turističnog centra (TC) “Balkana” iz Mrkonjić Grada, tužiće većinskog vlasnika tog preduzeća banjalučkog biznismena Jovana Vidovića, kojeg optužuje da je obezvrijedio njegovu i imovinu ostalih malih akcionara u mrkonjićkom preduzeću.

Gloginjić se na tužbu odlučio nakon što je Skupština akcioanara “Balkane” proteklog vikenda donijela odluku o zamjeni imovine tog preduzeća za poslovni prostor u Banjaluci koji je u vlasništvu Vidovićeve povezane firme. Odluka je donesena glasovima Vidovića i njegovog partnera Slobodana Puzića, koji drže 50,39 odsto, odnosno 8,11 procenata akcija “Balkane”. Tvrdeći da je za poslovni prostor u Banjaluci zamijenjena najvrednija imovina “Balkane” i da su na taj način obezbijeđeni njihovi udjeli u mrkonjićkom preduzeću, protiv trampe glasao je Gloginjić, dok su se pisanim putem njenom donošenju usprotivili i Fond PIO RS i “Polara invest fonda” iz Banjaluke, čiji predstavnici nisu prisustvovali sjednici Skupštine akcionara.
Gloginjić kaže da je pokušao ubijediti Vidovića da je njegova odluka štetna za TC “Balkana” i njegove akcionare, ali da je on ustrajao u svojoj namjeri. Budući da je i prije sjednice Skupštine akcionara najavio podizanje tužbe protiv Vidovića ukoliko odluka o zamjeni imovine bude usvojena, nakon subotnjeg ishoda glasanja Gloginjić je angažovao advokata kako bi pokrenuo sudski postupak.
“Tražićemo od suda da donese privremenu mjeru obustve sprovođenja odluke Skupštine akcionara TC ‘Balkana’ do donošenja rješenja po tužbenom zahtjevu”, kazala je advokat Ljiljana Stajić.
Gloginjić kaže da je Vidović najvredniji dio imovine TC “Balkana” zamijenio za bezvrijedan poslovni prostor u banjalučkom naselju Starčevica i time ugrozio sve akcionare TC “Balkana”.
“Vidović je na sjednici Skupštine akcionara uporno insistirao da je većinski vlasnik preduzeća i da može donijeti bilo kakvu odluku, ali to ne može biti opravdanje za nanošenje štete ostalim akcionarima, koji sada ostaju bez ičega”, ističe Gloginjić.
Vidović tvrdi da je prodaja imovine neophodna, jer preduzeće ne može izmiriti dugovanja prema dobavljačima, Poreskoj upravi i Fondu PIO RS i dodaje da takva odluka nije protiv zakona.

AMERIKANKA Elinor Ostrom (76) je pokazala da udruženje korisnika može efikasno da upravlja zajedničkom imovinom, što joj je ove godine donelo Nobelovu nagradu za ekonomiju.
Ostromova, koja priznanje za rad o “upravljanju privredom” deli sa sunarodnikom Oliverom Vilijamsonom (77), postala je prva žena dobitnica Nobelove nagrade za ekonomiju. Ona je peta žena - ovogodišnja dobitnica te nagrade, što je rekord do sada.


- Elinor Ostrom je dovela u pitanje uvreženo mišljenje da se zajedničkom imovinom loše upravlja i da je potrebno da se ona privatizuje ili da upravljanje regulišu centralne vlasti - navodi se u obrazloženju.
Odbor je primetio da je “na osnovu brojnih slučajeva ribnih fondova, pašnjaka, šuma, jezera i basena podvodnih voda, Ostromova zaključila da je u većini slučajeva rezultat (upravljanja) bolji nego što predviđaju standardnim teorijama”.

Nagradu za ekonomiju dodeljuje i finansira Centralna banka Švedske od 1969. godine, a zvanični naziv je “Nagrada Švedske centralne banke za ekonomsku nauku u čast Alfreda Nobela”. Dobitnici dele nagradu od 970.000 evra.

BANJALUKA, Savez udruženja malih akcionara RS pozvao je juče Vladu RS da zajedničkim djelovanjem preuzmu upravljanje u privatizovanim preduzećima koja urušavaju špekulanti.
Nebojša Jugović, predsjednik tog saveza, koji okuplja male akcionare 17 preduzeća, izjavio je da su u procesu privatizacije, koju je ocijenio neuspjelom, mnoge firme preuzele osobe kojima nije bilo do njihovog razvoja, već do preuzimanja vrijedne imovine i građevinskog zemljišta, kojima su raspolagale.
“Špekulantima, za razliku od malih akcionara, nije u interesu unapređenje proizvodnje u preduzećima niti rast cijena njihovih akcija zbog čega odvraćaju ozbiljne investitore”, kazao je Nebojša Jugović.

Iskustvo je pokazalo da u postprivatizacionom periodu protivzakonite pojave i zloupotrebe prava većinskih i manjinskih akcionara nisu posledica samo neznanja već i svesnog nepoštovanja propisa

Iskustva u primeni regulative korporativnog upravljanja i privatizacije ukazuju na potrebu unapređenja nekoliko propisa: Zakona o privrednim društvima, Zakona o hartijama od vrednosti, Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, Zakona o investicionim fondovima, a posebno na regulativu u oblasti sankcionisanja.

Privatizacija i paralelno nastajanje tržišta kapitala doveli su do vidljivijih indikatora razvoja tog tržišta (ukupan promet hartijama od vrednosti, broj listiranih kompanija, formiranje listinga A i B Beogradske berze, tržišna kapitalizacija kompanija). Korporativno upravljanje se napuštanjem društvene svojine polako vraća u pravni i privredni sistem, a naročito kroz prodaju manjinskih paketa akcija iz portfelja Akcijskog fonda Srbije. Privatizacijom ovih paketa započet je, posle 60 godina, proces nastajanja tržišta kapitala u Srbiji prvim aukcijskim transakcijama od aprila 2002.godinena Beogradskoj berzi. Ovim procesom omogućeno je da disperzija vlasništva – na zaposlene, Fond PIO, državu (Akcijski fond), velike investitore i male investitore (građane)– bude valorizovana mehanizmom ponude i tražnje na jedino organizovanom tržištu, u realnoj vrednosti hartija od vrednosti. Od tog perioda do danas Beogradska berza doživela je svojevrsnu renesansu, formiranjem dva berzanska indeksa i (u pojedinim periodima) podjednakim učešćem stranih i domaćih investitora, sve do maja 2008.godine i prvih posledica globalne finansijske krize.

Ovi procesi direktno su uticali na postprivatizacioni period u kompanijama, na njihovo profitabilno poslovanje, učešće na tržištu i na prve korake korporativnog upravljanja. Posebno u onim kompanijama privatizovanim iz portfelja Akcijskog fonda (više od 50), koje su očuvale srpske brendove kao što su: Alfa plam, Aleva, Apatinska pivara, Banini, Bambi, Vunizol, Zvezda-Helios, Imlek, Jafa, Karneks, Klas, Meser tehnogas, Metalac, Mlekoprodukt, Neoplanta, Palanački kiseljak, Pivara Čelarevo, Potisje Kanjiža, Sintelon, Sojaprotein, Soko Štark, Somboled, Fidelinka... Ti procesi doprineli su i adekvatnom ostvarivanju prava akcionara na učešće u vlasništvu i raspodeli dobiti.

Privatizacija i dalji razvoj tržišta kapitala će i ubudućebiti u korelaciji, jer će strateškim pristupom biti određeni modaliteti privatizacije pojedinačnih firmi, javnih preduzeća i preostalih neprivatizovanih kompanija u državnom vlasništvu.

Praksa je pokazala da je važeću normativu u oblasti korporativnog upravljanja neophodno unaprediti i podići na viši nivo. To obavezno uključuje i izmene Zakona o privrednim društvima, posebno u onim delovima koji regulišu osnivačka i druga akta akcionarskih društava, prava članova AD i DOO, ulogu direktora, menadžmenta, nadzornih organa, odluke o promeni kapitala i raspodeli dobiti, odluke o reorganizaciji akcionarskog društva. Izuzetno su važni zaokreti ka uspostavljanju, uvažavanju i sankcionisanju nepoštovanja novih pravnih i ekonomskih normi koje čine osnovu korporativnog upravljanja. Iskustvo je pokazalo da u postprivatizacionom periodu protivzakonite pojave i zloupotrebe prava većinskih i manjinskih akcionara (članova DOO) nisu posledica samo nepoznavanja, neznanja i neinformisanja, već i svesnog nepoštovanja propisa i odsustva sankcija. Tako se, recimo, u pojedinim kompanijama korporativno upravljanje svodi na to da akcionari donose odluke na skupštinama akcionara, da ih direktori sprovode, a da su drugi kontrolni mehanizmi marginalizovani.

Za nivo korporativnog upravljanja u Srbiji može se reći da ulazi u fazu postepene normalizacije vlasničke i statusne strukture. Neminovnost tranzicionog perioda pa tako i zakonskih rešenja (Zakon o privrednim društvima i drugi prateći zakoni) u oblasti zajedničkog upravljanja dovode do primera da vlasništvo iz ruku zaposlenih prelazi u ruke investitora, a da vlasnici menjanjem statusa firme i pretvaranjem u DOO i praktično utiču na karakter zajedničkog upravljanja.

Civilizacijska tekovina tržišne ekonomije, pa tako i korporativnog upravljanja, jeste maksimalizacija dugoročne vrednosti akcija unapređenjem procesa odlučivanja u akcionarskim privrednim društvima kroz visokokvalitetno strukturisanje odnosa između akcionara, investitora, menadžmenta i drugih učesnika (investicionih kreditora, zaposlenih).

Definitivna normalizacija vlasničke i statusne strukture nužna je pretpostavka daljeg unapređenja korporativne kulture i korporativnog upravljanja u kompanijama kao neophodnog faktora privrednog razvoja.Time će se okončati konflikt između grupa zaposlenih, koji su istovremeno akcionari i većinskog akcionara, odnosno menadžmenta o pitanjima koja nisu u neposrednoj vezi sa poslovanjem, a odnose se na visinu plata, sigurnost radnih mesta i slično.

Dakle na sindikalnu, a ne na tematiku korporativnog upravljanja.

MEDIA II
Portfolio:
03.11.2009. - 26.01.2010.
Hartija 03.11.2009. 26.01.2010. Razlika

IMLK 1560 0 -1560

Bez promena
AIKB 2765 2765 0
AIKBPB 622 622 0
IKRB 200 200 0
INFM 165 165 0
SJPT 3011 3011 0
VZAS 104 104 0

Sprečiti rasprodaju „Prosvetine” imovine
Štrajk zaposlenih u „Prosveti AD” u beogradskoj knjižari „Geca Kon” trajaće do ispunjenja zahteva i isplate zaostalih pet ličnih dohodaka, kao i doprinosa, po osnovu socijalnog i penzijskog osiguranja, za više od godinu dana. „Prosvetini” radnici, međutim, juče su uputili zahtev državi da spreči dalju rasprodaju imovine ove izdavačke kuće, budući da njen kupac „IPS Medija II” još uvek nije ispunio obaveze propisane kupoprodajnim ugovorom, i nije u potpunosti postao njen vlasnik.

– Uprkos tome, Dejan Pantović, direktor „Medije II”, otuđuje „Prosvetinu” imovinu, zbog čega će gubici biti višestruki, radnici će izgubiti radna mesta, a država instituciju kulture od značaja, kažu Mirjana Nardin, glavni poverenik „Prosvetinog” sindikata „Nezavisnost”, i Ljubica Stjepanović Muhić, predsednica „Saveza samostalnih sindikata Srbije”.
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Kupili-Prosvetu-a-duguju-milione.lt.html

Kupili „Prosvetu”, a duguju milione
Država je prodala „Prosvetu” lancu knjižara koji ima vrlo lošu saradnju sa izdavačima
Preduzeće za izdavaštvo, trgovinu i marketing „IPS medija dva d.o.o.” novi je vlasnik izdavačke kuće „Prosveta”, kupovina je obavljena za 3 miliona i dve stotine hiljada evra, a IPS je bio jedini preostali ponuđač na tenderu. U izdavačkim krugovima ova vest nije dočekana sa odobravanjem, budući da izdavači najbolje znaju koliko im IPS duguje. Ovaj „vodeći uvoznik i distrubuter knjiga, muzičkih izdanja, dekorativnog, putnog i drugog programa”, prema nekim procenama duguje pojedinim izdavačima u proseku po više miliona dinara, mnogi su svoje knjige povukli iz IPS-ovih knjižara, a neki su čak putem sudskih sporova povratili deo svog novca. Pitanje koje smo postavljali i pre završetka prodaje „Prosvete” jeste kako će drugorangirana, i jedina preostala firma na tenderu, doprineti oporavku „Prosvete” kada su i „jači igrači” odustali. Inače, IPS je nedavno postao vlasnik kapitala i izdavačke kuće „Rad” iz Beograda, za 126 miliona dinara, već u prvom aukcijskom nadmetanju.

Dejan Papić, vlasnik „Lagune”, kaže za sebe da je jedan od retkih izdavača koji se ne plaše da pričaju o svojoj saradnji sa IPS-om, zbog toga što su još početkom ove godine „Lagunine” knjige povučene iz IPS-ovih knjižara.
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Kupili-Prosvetu-a-duguju-milione.lt.html

:shock: I ova firma (Media II tj. IPS) je akcionar AIKB !!

policija nastavlja da proverava tokove novca, pa bi na udaru mogao da se nađe i novosadski „Koprodukt“, na čijem su čelu nedavno uhapšena braća Pavle i Gordan Bašić. Ono što je interesantno za tu firmu jeste podatak da je u sumnjivim poslovima učestvovao vlasnik kompanije „Rodić M&B“ Bogdan Rodić.
- Mali akcionari „Koprodukta“ su još u maju 2008. godine podneli Okružnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu prvu krivičnu prijavu protiv braće Bašić, ali i Bogdana Rodića, suvlasnika „M&B Holdinga“, jer su Bašići kao većinski akcionari založili imovinu tog novosadskog preduzeća da bi Rodić podigao kredit za „M&B Invest“ kod AIK banke u iznosu od 1,2 milijarde dinara - objašnjava sagovornik Kurira.

Kako navodi, za taj iznos stavljena je hipoteka na zgradu u samom centru Novog Sada, koja je bila u vlasništvu „Koprodukta“.
- Rodić kredit nije vraćao, pa je zgrada u centru Novog Sada umalo pala u ruke banci. Međutim, imovinu nekada jakog novosadskog preduzeća „Koprodukt“, čiji je predsednik UO Pavle Bašić, mali akcionari su uspeli da spasu, pošto su počeli da o ovim sumnjivim transakcijama govore javno. Doneta je privremena mera kojom je onemogućeno da zgrada zbog Rodićevih dugova pređe u vlasništvo banke sve dok se ne reši sudski spor - objašnjava naš sagovornik.