Klub prijatelja JUGOREMEDIJE AD ZRENJANIN (5. DEO)

Stečajni upravnik fabrike lekova Jugoremedija iz Zrenjanina oglasio je prodaju tog preduzeća javnim nadmetanjem po početnoj ceni od 1,9 milijardi dinara.

Rok za uplatu depozita u iznosu od oko 762,7 miliona dinara je 9. oktobar, a javno nadmetanje je zakazano za 16. oktobar u Jugoremediji.

Zainteresovanim kupcima je ponudjena Jugoremedija kao pravno lice čija najvažnija imovina su fabričke hale, oprema za proizvodnju farmaceutskih proizvoda, žigovi, vozila i zalihe.

Privredni sud u Zrenjaninu proglasio je bankrot te fabrike u novembru 2016. godine, četiri godine posle otvorenog stečaja.

Jugoremedija je 2002. bila prodata makedonska firma Jaka 80, čiji je vlasnik Jovica Stefanović, ali je posle višemesečnog štrajka dela zaposlenih i sudskog spora koji je trajao četiri godine raskinut ugovor o privatizaciji.

Mali akcionari Jugoremedije protestovali su zbog najavljene prodaje zrenjaninske fabrike lekova.

Prema njihovim rečima, prodaja je zakazana za 16. oktobar, iako je bivši zakupac, inače funkcioner SPS Milan Selaković i nakon raskida ugovora o zakupu prisvojio dozvolu za proizvodnju 22 leka koje je Jugoremedija proizvodila.

"On je te licence uzurpirao, i ne želi da ih vrati, i na taj način obara cenu i tera potencijalne kupce kako bi na kraju on postao vlasnik. Ovako, država je oglasila prodaju, a to je kao da prodajete automobil bez saobraćajne dozvole", kaže za N1 predsednik Odbora poverilaca Vladimir Pecikoza.

"Gospodin Selaković je član Glavnog odbora SPS u Novom Sadu, i mislimo da je politika umešala prste u ovaj slučaj", kaže Pecikoza.

Vrednost Jugoremedije procenjena je 32 miliona evra, što je cena kojom bi mali akcionari bili zadovoljni. Međutim, kažu, Selaković je angažovao privatnog procenitelja koji je imovinu ove fabrike zaustavio na vrednosti od 12 miiona evra.

https://insajder.net/sr/sajt/vazno/7477/Propala-prodaja-Jugoremedije-Nema-licenci-nema-zainteresovanih-%28VIDEO%29.htm

Privredni sud u Zrenjaninu doneo je zaključak kojim se usvaja prigovor poverilaca i otkazuje javno nadmetanje za prodaju fabrike lekova Jugoremedija zakazano za 16. oktobar ove godine.

U obrazloženju tog zaključka stečajni sudija Aleksandar Stoiljkovski naveo je izmedju ostalog da se u prigovoru poverilaca ukazuje da je prodaja preuranjena i nezakonita, kao i da bi bolji metod prodaje bio prikupljanjem ponuda jer bi se ostvarila najpovoljnija cena i namirenje stečajnih poverilaca.

Poverioci su ukazali i da procenom nisu obuhvaćene dozvole za stavljanje lekova u promet, a one, navode, predstavljaju najveću vrednost, već da je stečajni sudija oglasio prodaju parnice za povraćaj dozvola, pa smatraju da je odluka stečajnog upravnika u suprotnosti sa stavom odbora poverilaca.

Kako se u obrazloženju sudije još navodi odbor poverilaca zatražio je odlaganje prodaje jer smatraju i da sada "samo uzurpator dozvola Union medic Novi Sad ima pravni interes za kupovinu", pa bi se tako postigla niža cena.

Stečajni sudija je naveo da je prigovor o metodu prodaje neosnovan, ali da je činjenica da bivši zakupac Union medic odbija da vrati dozvole za promet lekova i da je stečajni sudija pokrenuo postupak radi vraćanja tih dozvola i da se tužbom traži da Agencija za lekove i medicinska sredstva prenese dozvole na Jugoremediju.

Stečajnom upravniku naloženo je da u roku od 15 dana predloži nov vremenski okvir za prodaju.

Biće u obavezi da dopuni procenu Jugoremedije i za vrednost parnice koja je pokrenuta ili da pred Agencijom za lekove okonča započeti postupak za oduzimanje dozvole Union medicu, ukoliko za to postoje osnovi.

Za 19 februar zakazano prikupljanje ponuda potencijalnih kupaca,cena minimalna 16 mil evra licence i dalje u sporu list danas odjuče

ZA JUGIREMEDIJU NEMA ZAINTERESOVANIH,OBJAVIO STEČAJNI UPRAVNIK,NIKO NIJE OTKUPIO PRODAJNU DOKUMENTACIJU.NIKO NEĆE AUTO BEZ SAOBRAĆAJNE DOZVOLE.KOJE TU KRIV?STEČAJNI UPRAVNIK KOJI JE SKLOPIO ŠTETAN UGOVOR O ZAKUPU, DA ZAKUPAC NEĆE DA VRATI LICENCE??ILI JE TO URADIO ZA NEKU NADOKNADU??!

citat ::

Meho Omerović, poslanik Socijaldemokratske partije Srbije (SDPS), priveden je na aerodromu u Frankfurtu zbog krađe kozmetike u fri-šopu. Uprkos tome što je ova vest eksplodirala u domaćim medijima, Omerović se u izjavi za "Blic" branio da je u pitanju "samo veliki nesporazum".

Incident na aerodromu dogodio se, navodi se u policijskom izveštaju, 30. maja u 9.35 sati u Frankfurtu, a ceo slučaj prijavilo je obezbeđenje prodavnice. Omerović se sumnjiči da je iz fri-šopa hteo da iznese parfem, karmin i kremu, ukupne vrednosti 170,70 evra, a nakon što ga je policija zaustavila pozvao se na diplomatski status. Posle utvrđivanja njegovog indetiteta, pušten je i nastavio je put ka Briselu, a da li će nemačka policija pokrenuti postupak protiv njega, za sada nije poznato.

"Blic" je kontaktirao poslanika Omerovića koji nam je kazao da je zbog stomačnih problema morao hitno u toalet, te zbog toga nije stigao odmah da plati odabranu robu.

- U pitanju je tragikomična situacija koja je dovela do nesporazuma, a koji je u nekoliko minuta razgovora sa policijom razrešen. Zbog neverovatno neprijatnog zdravstvenog problema i bizarne situacije, proglasiše me međunarodnim lopovom. Da se nešto zaista dogodilo, ta ista policija mi sigurno ne bi pomogla da "bežim" i da prekoredno uzmem avio kartu. Šta da kažem, osim glupost i užasna neprijatnost - rekao je "Blicu" Meho Omerović.

On, međutim, nije za "Blic" objasnio zašto je bilo potrebno da se poziva na diplomatski status, ako se već radilo o nesporazumu.

Nekadašnji, sramni, član UO Jugoremedije, lopov i prevarant...

Stečajni upravnik Jugoremedije oglasio je novu prodaju zrenjaninske fabrike lekova javnim prikupljanjem ponuda.

Vrednost fabrike lekova procenjena je na skoro 3,9 milijardi dinara, a otkup dokumentacije zainteresovane kupce koštaće 500.000 dinara.

U imovinu Jugoremedije, čija je prodaja oglašena, spada industrijski kompleks fabrike, pripadajuća oprema, jedan stan, 28 motornih vozila, inventar... U prodaju je uključena i intelektualna svojina – 21 žig za lekove, kao i parnica koja se vodi pred Privrednim sudom u Zrenjaninu za povraćaj dozvola za stavljanje 22 leka u promet.

Takođe, prodaju se i preparati koji predstavljaju lekove zaštićene robnim žigom, 9 komada, i 12 preparata koji predstavljaju generičke lekove za koje Jugoremedija poseduje kompletan tehnološki postupak.

Ponude se dostavljaju do 6. avgusta, do 11.45 časova, a samo 15 minuta kasnije ponude će biti javno otvorene u prostorijama fabrike.

Pošto se do 2. avgusta, kada je istekao rok iz oglasa za uplatu depozita i preuzimanje dokumentacije za učešće na licitaciji, niko nije javio, propašće i druga prodaja zrenjaninske fabrike lekova Jugoremedija u stečaju.

- U ponedeljak, 6. avgusta, prodaju ću zvanično proglasiti neuspelom. Ostaje da se dogovorim sa odborom poverilaca o daljim koracima i načinu unovčenja imovine stečajnog dužnika, kako bi se oni namirili - potvrdio je stečajni upravnik Radovan Savić za "Novosti".

Nakon što je Privredni sud iz Zrenjanina prošle jeseni stopirao prodaju posrnule zrenjaninske farmaceutske kompanije, procenjujući da je preuranjena, prvi oglas proletos nije uspeo, jer nije bilo zainteresovanih kupaca. U ponovljenom oglasu, ostali su isti uslovi. Jugoremedija je ponuđena na prodaju kao pravno lice, sa imovinom procenjenom na skoro 3,9 milijardi dinara.

Stečajni upravnik zrenjaninske Jugoremedije oglasio je novu prodaju fabrike lekova kao pravnog lica.

Početna cena iznosi 1.943.415.827,04 dinara.

U imovinu Jugoremedije, čija je prodaja oglašena, spada industrijski kompleks fabrike, pripadajuća oprema, jedan stan, 28 motornih vozila, inventar... U prodaju je uključena i intelektualna svojina – 21 žig za lekove, kao i parnica koja se vodi pred Privrednim sudom u Zrenjaninu za povraćaj dozvola za stavljanje 22 leka u promet.

Javno nadmetanje održaće se 5. novembra.

Nekadašnji gigant SFRJ opet traži kupca - četvrti put
Nekadašnji jugoslovenski farmaceutski gigant Jugoremedija iz Zrenjanina ponovo se prodaje, a početna cena na javnom nadmetanju biće oko 1,2 milijarde dinara.

Prodaju Jugoremedije oglasila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, a ukupna procenjena vrednost imovine je 3,8 milijardi dinara, rekao je Tanjugu stečajni upravnik ovog preduzeća Radovan Savić.

Četvrti pokušaj prodaje Jugoremedije zakazan je za 26. februar u prostorijama ovog preduzeća u Zrenjaninu. Potencijalni vlasnici pre javnog nadmetanja moraju do 19. februara da uplate depozit od 762 miliona dinara.

Jugoremedija je u stečaju od kraja 2012. godine kada je Privredni sud u Zrenjaninu proglasio stečaj zbog "trajnije nesposobnosti plaćanja", a do sada je tri puta bez uspeha prodavana.

Na dugom spisku imovine Jugoremedije su lekovi, farmaceutski preparati i sirovina, oprema, inventar. Preduzeće ima i više desetina poslovnih i pomoćnih objekata i zgrada, kao i više vozila. U imovini koja se prodaje sa Jugoremedijom su i finansijski plasmani.

„Bol, domovina, nacija, svi na pod, ovo je privatizacija“
Sudbina Jugoremedije nije ništa drugačija od sudbina mnogih firmi u Srbiji, ali i ostalim republikama nekadašnje države.

Fabrika iz Zrenjanina, koja od 1961. godine nosi u nazivu ime te države, jedna je od mnogobrojnih čije je radnike privatizacija „ostavila bez hleba“.

„Jugoremedija je jedan od klasičnih primera urušavanja dobre firme koja je prošla kroz period tranzicije“, priča Nadica.

Tanja Lončarski je odrasla na plati iz Jugoremedije. Njena mama je 34 godine radila u ovoj fabrici i u njoj stekla penziju. Danas, sa vremenske distance, kaže da je život u Zrenjaninu tada bio mnogo vedriji.

Među onima koji su tog 27. decembra ostali bez posla je i Branislav Markuš. On je danas predsednik skupštine poverilaca Jugoremedije.

U Jugoremediji je proveo 22 godine života, radeći različite poslove. Nakon propadanja fabrike u kojoj je poveo veći deo svog radnog veka, snašao se, radeći projekte. Ipak, mnoge njegove koleginice i kolege nisu uspele da se snađu.

https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/jugoremedija-kako-su-radnici-postali-suvisni-ljudi/

Stečajni upravnik oglasio je još jednu prodaju zrenjaninske fabrike lekova "Jugoremedija" u stečaju, a početna cena iznosi 800 miliona dinara. U oglasu stečajnog upravnika Radovana Savića, javno nadmetanje zakazano je za 24. jun ove godine.

Imovinu Jugoremedije čine industrijski kompleks, upravne zgrade, pomoćni objekti, kao i stan u Zrenjaninu, intelektualna svojina - 24 žiga, 28 motornih vozila, inventar i zalihe.

Prodaja je bila zakazana i u februaru ove godine, po početnoj ceni od 1,2 milijarde dinara, a proglašena je neuspešnom jer nije bilo zainteresovanih kupaca.

Na toj, četvrtoj prodaji, bile su ponuđene zalihe lekova, mašine i uređaji za proizvodnju lekova, vozila, zgrade i pomoćne zgrade, a procenjena vrednost iznosi 3,8 milijardi dinara.

U novembru prošle godine prodavana je po početnoj ceni od 1,9 milijardi.

Jedan od 24 slučaja sporne privatizacije u Srbiji ni sada nije dobio epilog u Specijalnom sudu u Beogradu, koji je izricanje presude optuženima odložio za 12. septembar.

JEDAN od 24 slučaja sporne privatizacije u Srbiji - "Jugoremedije" iz Zrenjanina, ni sada nije dobio epilog u Specijalnom sudu u Beogradu, koji je izricanje presude optuženima odložio za 12. septembar, za kada je ponovo zakazan nastavak suđenja, kao i ponovno otvaranje glavnog pretresa i saslušavanje predstavnika oštećenih privrednih društava iz Niša i Makedonije.

Optuženi u ovom slučaju su bivši generalni direktor "Jugoremedije" Jovica Stefanović Nini i bivši direktor te fabrike Zlatko Marković, ali i direktorka preduzeća "Nini" Olga Antić i Dobrica Živković, koji se svi sumnjiče da su zloupotrebom položaja odgovornog lica oštetili "Jugoremediju" za više od sedam miliona evra. Tužilaštvo za organizovani kriminal je tražilo od suda da Stefanoviću izrekne kaznu ne manju od šest godina zatvora, Markoviću četiri godine, Antićevoj tri, a Živkoviću bar dve godine.



.

Prodaja zrenjaninske fabrike lekova "Jugoremedija" u stečaju, zakazana za 24. jun, biće proglašena neuspešnom, jer niko nije uplatio depozit u roku predviđenim oglasom.

Stečajni upravnik Radovan Savić oglasio je šestu prodaju po početnoj ceni od 800 miliona dinara, javno nadmetanje zakazano je za 24. jun ove godine, dok je rok za uplatu depozita u iznosu od 762,7 miliona dinara bio 18. jun.

Ponuđenu imovinu "Jugoremedije" čine industrijski kompleks, upravne zgrade, pomoćni objekti, kao i stan u Zrenjaninu, intelektualna svojina - 24 žiga, 28 motornih vozila, inventar i zalihe.

Prodaja je bila zakazana i u februaru ove godine, po početnoj ceni od 1,2 milijarde dinara, ali je i tada proglašena neuspešnom jer nije bilo zainteresovanih kupaca.

U novembru prošle godine prodavana je po početnoj ceni od 1,9 milijardi.

Fabrika lekova je u stečaju od 2012. godine.

Zrenjanin -- Nakon što je propao i poslednji sedmi pokušaj prodaje fabrike lekova Jugoremedija u stečaju, oglašena je prodaja metodom neposredne pogodbe za 4. novembar.

Poslednja prodaja fabrike lekova Jugoremedija proglašena je neuspešnom, potvrdio je za Danas stečajni upravnik Radovan Savić.

Prema njegovim rečima, niko od potencijalnih kupaca nije do 5. decembra otkupio potrebnu dokumentaciju niti uplatio depozit. Zbog svega se prodaja javnim nadmetanjem, zakazana za 11. decembar, obustavlja.

– Proteklog meseca imali smo prodaju neposrednom pogodbom. Pojavila su se tri kupca, uplatili su depozit i otkupili konkursnu dokumentaciju, ali zbog pritužbi nekih poverilaca postupajući sudija odložio je prodaju neposrednom pogodbom i zakazao novu prodaju za decembar putem javnog nadmetanja. Sada se nije javio niko. Očigledno da će sledeća prodaja morati da bude na drugačiji način – komentariše Savić.

Od kada je otišla u stečaj, decembra 2012. godine, Jugoremedija se šest puta prodavala neposrednom pogodbom i nijednom nije bilo kupaca, upozoravaju iz Odbora poverilaca ove fabrike.

– Prvi put kada je oglašena podaja javnim nadmetanjem u novembru ove godine, kupci su se javili. Očigledno da je to jedini način da se fabrika proda i zato tražimo, kao članovi Odbora poverilaca, da se raspiše prodaja na ovaj način – kaže Vladimir Pecikoza, predsednik Odbora poverilaca Jugoremedije.

Viši sud u Beogradu osudio bivšeg direktora „Jugoremedije“ Jovicu Stefanovića
Posebno odeljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu osudilo je bivšeg direktora „Jugoremedije“ Jovicu Stefanovića na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine.

Istom presudom, privredna društva „Jaka 80“ Radoviš u stečaju i MD „Nini“ DOO Niš u stečaju obavezna su da plate imovinsku koristi koja im je pribavljena izvršenjem krivičnog dela.

„Jaka 80“ obavezna je da plati 682.632.589 dinara, a MD „Nini“ DOO Niš 183.447.070 dinara u korist budžeta Srbije u roku od 90 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Stefanović na ime troškova krivičnog postupka mora da plati sudu 2.081.228 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Preostalo troje okrivljenih u tom predmetu – Zlatko Marković, Olga Antić i Dobrica Živković – oslobođeni su optužbe i oni neće morati da plate ni sudske troškove. Sve stranke u ovom krivičnom postupku mogu se žaliti Apelacionom sudu u Beogradu.

Na prodaju neposrednom pogodbom prijavilo se troje kupaca, reč je o investicionim fondovima. Da bi jedna od ponuda bila prihvaćena, potrebna je saglasnost svih poverilaca, a predstavnik turskog Batagona zatražio je nekoliko dana, kako bi dobio saglasnost matične firme.

– Nadamo se da će posao biti završen, u interesu je fabrike da nađe kupca jer već dugo stoji bez proizvodnje – kaže predsednik Odbora poverilaca Vladimir Pecikoza.

Jugoremedija je u stečaju od decembra 2012. godine. Sva dešavanja oko ove fabrike, pljačkaške privatizacije iz 2002. godine koja je poništena, ali i neverovatno postupanje države koja ima većinsko vlasništvo, osigurali su ovoj fabrici mesto na spisku 24 sporne privatizacije, umesto mesto na isplativom farmaceutskom tržištu.

I opet se nije našao kupac!!

Ni iz 10puta nije se našao kupac.
Ponuda beogradske firme je bila 470 miliona dinara.... odbijena je jer se navodno pojavio novi kupac (sve vreme se radi o drektnoj pogodbi) koji nudi više novca i da nastavi sa proizvodnjom lekova, "čuveni" Pecikoza tvrdi da je jedna turska firma (ujedno i najveći poverilac Jugoremedije ????) ta koja će pokrenuti proizvodnju i preuzeti Jugoremediju.

Inače, fabrika nije devastirana i radi - arči je privremeno jedan SPS tajkun, uz odobrenje stečajnog upravnika!

Stečajni upravnik Fabrike lekova Jugoremedija oglasio je novu prodaju te zrenjaninske fabrike po početnoj ceni od 762,7 miliona dinara.

Najvredniju imovinu Jugoremedije čine industrijski kompleks - fabrika lekova u Zrenjaninu, pripadajuća oprema, intelektualna svojina - 24 žiga, 28 automobila, inventar i zalihe.

Javno nadmetanje održaće se 16. aprila 2020. godine.

Zainteresovan švajcarski fond...

Posle tri godine i 12 neuspešnih prodaja zrenjaninske Jugoremedije, stečajni sudija zatražio je od poverilaca da predujme ukupno oko šest miliona dinara kako bi ova firma u stečaju nastavila da funkcioniše i traži novog vlasnika, rekao je danas stečajni upravnik Radovan Savić.

“Ostali smo bez sredstava za vođenje stečaja i firme u stečaju, a nije reč samo o oglašavanju prodaja, nego i o računima za električnu energiju i drugim troškovima oko očuvanja imovine”, rekao je Savić.

Razlučni poverioci bi trebalo da se o zahtevu suda izjasne do kraja nedelje a ako prihvate da predujme troškove, biće organizovana nova prodaja zrenjaninske farmaceutske fabrike u stečaju.

Savić kaže da će ako razlučni poverioci ne priohvate troškove stečaja, sud moći da donese rešenje o podeli imovine Jugoremedije poveriocima srazmerno njihovim potraživanjima.

“To je model kako se završava stečaj kada imovina ne može da se proda”, rekao je Savić.

Švajcarski fond koji ne namerava da nastavi proizvodnju lekova nudi najveći iznos za nekada uspešnu farmaceutsku firmu
Za Jugoremediju ponuđeno 3,1 milion evra
Zrenjaninska fabrika lekova Jugoremedija ima tri kupca, a najbolju ponudu na prodaji putem neposredne pogodbe dao je u četvrtak Investicioni fond APS holding iz Švajcarske, tačnije njegova beogradska firma Prodžekt.

Jugoremedija je prošla trnovit put sa prodajama i sada kada imamo kupce i konkretnu ponuđenu cenu, i dalje je neizvesno kakva će odluka biti. Jedan član Odbora poverilaca je bio za prodaju, drugi nije, tako da čekamo njihovu odluku u ponedeljak

Odbor poverilaca Jugoremedije razmatrao je tri ponude za prodaju ove firme i nakon petnaest dana doneo odluku da bezuslovnu saglasnost za prodaju da turskoj Birgim grupi, koja je ponudila najmanju cenu.

Uslovnu suglasnost dali su najboljoj ponudi koju je dostavio Investicioni fond Projekt one, kao i ponudi beogradske firme Led Vision doo.

Zapelo je, kako objašnjavaju u Odboru poverilaca, oko dokumentacije i činjenice da nisu svi ponuđači imali mišljenje Komisije za zaštitu od konkurencije.

– Iskreno se nadamo da će prodaja uspeti i da će sudija doneti konačnu odluku, ili eventualno dati ponovo nama na odlučivanje. Mislim da Birgim grupa ima jedinu valjanu ponudu jer jedina ima kompletnu dokumentaciju ali potrebno je da se sve ponude još jednom detaljno provere. Uskoro ćemo znati odluku i nadam se videti da se proizvodnja obnavlja – navodi Vladimir Pecikoza, predsednik Odbora poverilaca Jugoremedije.

Konačnu odluku o valjanosti ponuda Odbor poverilaca prepustio je stečajnom sudiji. A stečajni sudija je, prema saznanjima Danasa, na godišnjem odmoru pa će se na odluku o novom vlasniku zrenjaninske fabrike lekova još čekati.

– Primedbe Odbora poverilaca da Projekt one, koji je dao najbolju ponudu, nema valjanu bankarsku garanciju će biti proverene. OTP banka ne bi davala pokriće od tri miliona evra nekome ko nema osnova za to – komentariše stečajni upravnika Jugoremedije Radovan Savić.

Ponude za kupovinu Jugoremedije dostavili su Projekt one i to od 364,5 miliona dinara, Led Vision stile doo Beograd od 360 miliona i Birgim grupa od 260 miliona dinara.

Investicioni fond APS Holding, koji je otkupio dugovanja Jugoremedije od Hipo banke i tako postao njen najveći poverilac, dao je najbolju ponudu u iznosu od 362,5 miliona dinara.

Stečajni sudija je odbacio prigovore i sad, pre nego što potpišemo ugovor o prodaji, čekamo izjašnjavanje Komisije za zaštitu od konkurencije. Kakvi su dalji planovi kupac će se izjasniti. Pošto nije iz branše, ne verujem da će se baviti proizvodnjom već verovatno daljom prodajom.

JOŠ NIJE GOTOVO!!!
Predsednik Odbora poverilaca zrenjaninske fabrike lekova Jugoremedija, Vladimir Pecikoza rekao je da se još ne zna njen konačni kupac tog preduzeća koje se prodaje u stečaju, jer najbolji ponuđač fond "APS Project one" još nije dostavio rešenje Komisije za zaštitu konkurencije.

"Čeka se rešenje Komisije za zaštitu konkurencije, a neizvesno je da li će posle toga biti okončana prodaja, jer je turska farmaceutska kompanija Birgin, koja je zainteresovana za kupovinu Jugoremedije, nezadovoljna i uložila je pritužbu da APS nije dostavio validnu dokumentaciju, ali je stečajni sudija to odbacio", rekao je Pecikoza.

Dodao je da su advokati Birgina rekli da ta kompanija neće odustati od borbe za kupovinu Jugoremedije, jer smatra da je izabran kupac koji ne ispunjava sve uslove konkursa o kupovini, uprkos činjenici da je dao najveću cenu.

"Birgin verovatno čeka da vidi da li će rešenje Komisije za zaštitu konkurencije stići u predviđenom roku da bi mogao da preduzme druge pravne mere", rekao je Pecikoza.

Istakao je da su predstavnici Birgina najavili da su "spremni da potraže pravdu i u sudu u Strazburu".

Pecikoza je rekao da je sasvim jasno da APS kao fond nema interes da pokreće proizvodnju u Jugoremediji, već da fabriku preproda, a Birgin bi je, verovatno pokrenuo jer se bavi proizvodnjom lekova.

Dosije Jugoremedija: Posle 18 godina urušavanja fabrika dobila novog vlasnika

Nakon nedavno održane četrnaeste prodaje najbolji ponuđač, firma Project one investicionog fonda APS Holding čeka mišljenje Komisije za zaštitu konkurencije.

Ponuđeno je 362,5 miliona dinara i ukoliko se donese rešenje o prodaji, bivši radnici bili bi namireni zaostalim zaradama.

– Predstoji još dosta posla, nakon izjašnjavanja komisije. Treba potpisati ugovor, doneti rešenje o prodaji, odrediti finansije stečajne mase, sačiniti listu razlučnih poverilaca, uvrstiti isplatu poverilaca prvog i drugog reda i završiti parnice koje su vođene protiv Jugoremedija. Parnice nemaju veze sa novim kupcem. Do sada smo, od uvođenja stečaja, najviše posla imali oko organizovanja njene prodaje i održavanja – objašnjava stečajni upravnik Radovan Savić, koji je fabriku prodavao kao pravno lice.

APS Holding najveći je poverilac Jugoremedije a dugove je otkupio od Hipo banke kod koje je fabrika zaduživana tokom perioda od 2007. do 2012. godine, kada je zbog nelikvidnosti uveden stečaj.

Ovo je njena druga privatizacija, na koju se čekalo punih osam godina od uvođenja stečaja.

Prva privatizacija, pre 18 godina, bila je toliko karakteristična da je postala deo dosijea Saveta za borbu protiv korupcije i spada u jedan od pet najvećih slučajeva sa spiska od 24 sporne privatizacije u Srbiji, čije je preispitivanje zahtevala Evropska unija.

Ugovor bez bankarske garancije

Kako se navodi u dokumentima o Jugoremediji, ova fabrika u momentu prodaje društvenog kapitala 2002. godine je bila finansijski zdravo preduzeće, što se vidi iz bilansa iz juna 2002. godine.

Sopstveni kapital je iznosio 647,5 miliona dinara, što je bilo 91,57 ukupnog dugoročnog kapitala koji je pokrivao sve imobilizacije i 61,46 odsto zaliha, što znači da je tada postojao relativno visok neto obrtni fond.

Savet za borbu protiv korupcije u svojim izveštajima naglašava da je prodaja 41,93 odsto akcija Jugoremedije jedini poznat slučaj u kojem je Agencija iskoristila zakonsko ovlašćenje da proda akcije na aukciji, zaobilazeći berzu.

Agencija je izabrala najpovoljnijeg ponuđača, firmu Jaka 80 iz Makedonije.

Prema izveštaju Saveta, kupoprodajni ugovor i ugovor o investicionom ulaganju zaključeni su između Akcijskog fonda i kupca, a ne sa Agencijom koja je obavila sve radnje prodaje.

Kupac se obavezao da će u roku od 30 meseci u Jugoremediju investirati 360 miliona dinara, u gotovom novcu ili drugim materijalnim sredstvima i obezbediti bezuslovnu bankarsku garanciju.

U izveštaju se, dalje, navodi da je kupac Jugoremedije makedonska firma, čiji je većinski vlasnik Jovica Stefanović a da je dobit ove firme u 2001. godini iznosila 1,86 miliona evra.

U podacima iz trgovinskog registra vidi se da je PIO fond isplaćen iz firme Demeno trejd, registrovan za menadžment u Nikoziji, sa tri zaposlena i osnivačkim kapitalom od 1.000 američkih dolara. Iako najavljene, bankarske garancije u celom slučaju kupoprodaje su izostale.

Prema podacima dostavljenim listu Danas, za investicije je trebalo dati bankarsku garanciju a u dopisima Jake 80 Akcijskom fondu traži se da izostanu bankarske garancije, jer im je to skupo, ali se obavezuju na investiciju u pisanoj izjavi. Na kraju je ugovor potpisan bez bankarske garancije.

Na ovaj način je Akcijski fond sam sebe rešio mogućnosti da deluje u slučaju nepoštovanja ugovora.

Ugovor je sklopljen i realizovan na štetu trećeg vlasnika, malih akcionara koji su u trenutku prodaje bili većinski akcionari sa paketom od 58 odsto akcija. Verica Barać, nekadašnja predsednica Saveta, ukazivala je od početka na nezakonitu trgovinu u ovom slučaju.

– Jasno je da se neko ko je kupio 42 odsto neke firme ne može obavezati na dokapitalizaciju, ukoliko ima manjinski paket i donosi odluke većinom. Sada se jasno vidi da je ugovaranje dokapitalizacije bilo stvaranje mogućnosti Jaki 80 da preuzme firmu. To je karakterističan primer da se pod firmom privatizacije u stvari, uglavnom, dešava nezakonita trgovina i nelegalna promena svojine o čemu Savet često govori kao o „korupciji koja se često ne vidi kao klasična korupcija“. Ovde nije reč o klasičnom mitu, već je reč o trgovini uticajem, o transferu finansijske moći među centrima koji se odvijaju iza očiju javnosti. To je pogubno za ekonomsku stabilnost zemlje. Sada se jasno vidi da se radilo o nameštenoj aukciji, unapred pripremljenoj i gde se znalo da to neće dobro ispasti. Činjenica je da u našoj privatizaciji ima mnogo toga nameštenog i da cilj nije privatizacija, već sasvim nešto drugo. Jer, sve se dešava sa nedorečenim zakonom i u potpuno neizgrađenim institucijama, posebno su nedefinisana polja sprečavanja pranja novca, tokovi novca, učešće of-šor kompanija. Privatizaciji, kakva bi ona trebala po zakonu da bude, jeste cilj kupovanje nekog subjekta i zainteresovanost za profitabilnost firme. Kod Jugoremedije se vidi da su ciljevi drugačiji – govorila je Barać.

Nakon privatizacije, postavljeno rukovodstvo nepotrebno je zaduživalo Jugoremediju kod Jake 80, nabavljajući velike količine sirovine za lek Viziren, koji se slabo prodaje na tržištu. Za dve godine preduzeće je imalo ugroženu rentabilnost i nedostajao mu je dugoročan kapital.

– Po svim papirima koje imamo vidi se da su Akcijski fond, Agencija za privatizaciju i Ministarstvo privrede dozvolili da manjinski vlasnik uđe u posed fabrike, iako mu to prethodno nije dozvolila Skupština akcionara. Ulaskom u Jugoremediju Stefanović je zatekao 11,5 miliona evra, što je vrednost robe zatečene u magacinu, a sve je preko firme Aristrade iz Prištine otišlo u nepoznatom pravcu. Sumnjamo da je sav novac otišao u Jaku 80. U narednom periodu Stefanović vrši jednu vrstu dokapitalizacije, a ugovor o investicionom ulaganju nalaže mu Akcijski fond iako Skupština akcionara nije donela takvu odluku. Konverzija navodnog duga Jugoremedije prema Jaki pretvara se u povećanje udela u vlasništvu sa 42 na 62 odsto – priseća se dešavanja u Jugoremediji Vladimir Pecikoza, predsednik Odbora poverilaca Jugoremedije.

Privatizacija poništena

Nakon niza suđenja, štrajkova, otpuštanja i radničkih borbi, privatizacija Jugoremedije poništena je 2007. godine. Fabrikom su počeli da upravljaju njeni sindikalni lideri, ali biti radnik samoupravljač u vreme tranzicije i kapitalizma bio je ideal. Fabrika nije uspevala da održi likvidnost, kasnile su naplate isporučenih lekova a sve manje banaka bilo je spremno da je kreditira. Težak finansijski položaj uticao je na nisku rentabilnost, koja je naročito bila pogođena visokim troškovima finansiranja i kamatama na već postojeće kredite. Jugoremedija je 2009. godine počela da traži strateškog partnera. U tom trenutku na njenom čelu su radnici i akcionari, koji raspolažu sa 58 odsto njenih akcija, dok je država vlasnik preostalih 42 odsto kapitala. U fabrici radi 420 radnika a u proširivanje i obnovu proizvodnje uloženo je devet miliona evra, jedna trećina iz sopstvenih sredstava a dve trećine iz kredita kod Hipo Alpe Adrija banke.

– Fabrika je imala svoje strateške partnere pre privatizacije, Aventis, Hehst i Lek. Obezbeđivala je kvalitetne proizvode potrošačima i zato su akcionari, s obzirom na paket od 58 odsto kapitala preduzeća, bili zainteresovani za privatizaciju. Država je prodala svoj paket od 42 odsto vrednosti Jugoremedije ne strateškom partnerom, firmi iz branše, već jedva poznatoj firmi Jaka 80 iz Radoviša. Trebalo je dosta vremena i štrajkova da se sprovedu sudske odluke, da se povrati vlasništvo i radnici vrate u fabriku – priseća se ove firme i nekadašnji vođa protesta, Zdravko Deurić.

Uvođenje stečaja

Jugoremedija je otišla u stečaj 27. decembra 2012. Fabrika je zapošljavala oko 400 radnika. Glavno pitanje za sve je bilo kako naći kupca i da li će biti sačuvana radna mesta. Branislav Markuš, nekadašnji radnik Jugoremedija a sada aktivista Zrenjaninskog socijalnog foruma, podseća da je te 2012. podneta tužba bivših radnika i akcionara fabrike lekova Jugoremedija protiv države Srbije, Agencije za privatizaciju i Centralnog registra hartija od vrednosti.

– Tužbom je tražena nadoknada štete od 111 miliona evra nanete fabrici i njenim suvlasnicima lošom privatizacijom. Ona je odbačena 2014. godine, ali se spor nastavlja i verovatno će završiti na sudu u Strazburu. Jugoremedija je bila primer solidarne borbe malih akcionara i radnika za odbranu javnog dobra, ali nažalost i primer raznolikosti manipulativnih taktika za isisavanje kapitala, kao i opstrukcije države za odbranu radnih mesta. Ali, imovina nije jedino što je krupni kapital uzeo od radnika. Privatizacijom i razaranjem industrije nestala je radnička svest, nestala je radnička kultura, nestalo je obrazovanje kvalifikovanih radnika, majstora, stručnjaka – kaže Branislav Markuš.

On podseća da je sociolog Nebojša Popov jednom prilikom obraćajući se radnicima Jugoremedije u štrajku rekao: „Ne može se na nepoštovanju zakona graditi pravna država“.

Bila je to fabrika, samo takva

Od 2012. godine Jugoremedija traži novog kupca. Organizovano je više tendera i prodaja, a fabrika je u međuvremenu izdavana. Zakupac je na kraju prisvojio licence za proizvodnju lekova, tako da je trenutno još uvek u toku parnica za dokazivanje vlasništva. Bivši radnici i farmaceuti smatraju da bi bilo dobro da se sačuva proizvodnja.

– Žao mi je ako ne bude proizvodnje, ta fabrika ima potencijal i mnogo nas bi se vratilo da radi – kaže farmaceut Milana Vukov.

Mnogima je rad u Jugoremediji ostao u lepom sećanju, po organizaciji i primanjima.

– Bila je to fabrika, samo takva. Šteta ako ne bude radila. Valjda će nam isplatiti sada zaostale zarade – kaže Sonja Antić.

Predsednik Odbora poverilaca Jugoremedije kaže da je od tri ponude za kupovinu ove fabrike samo jedna bila iz branše.

– Mi smo dali pozitivno mišljenje za turski Birgim jer on se bavi farmaceutskom proizvodnjom i mislimo da bi on obnovio proizvodnju. To je za Jugoremediju ključno. Ipak, oni su dali najmanju ponudu tako da je prednost data firmi Project one, a oni se ne bave proizvodnjom lekova. Sigurno neće obnoviti proizvodnju, tako da je pitanje da li će dalje trgovati ili nešto drugo planiraju. Mislim da je za Zrenjanin bitno da se ovde proizvodi i dalje – kaže Vladimir Pecikoza.

U Zrenjaninu je potpisan kupoprodajni ugovor kojim je i zvanično prodata fabrika lekova Jugoremedija APS holdingu odnosno firmi Project one, najboljem ponuđaču na poslednjoj prodaji neposrednom pogodbom. Prethodno su pred Privrednim sudom u Zrenjaninu odbijeni prigovori dvoje kupaca da bi na kraju i Komisija za zaštitu konkurencije dala pozitivno mšljenje.

Kao što je već objavljeno, novi kupac nije iz branše i veliki su izgledi da će trgovati ovim preduzećem. Prema nezvaničnim saznanjima, novi vlasnik bi ubrzo mogao postati Delta farm koji bi obnovio proizvodnju.

Investicioni fond APS holding, koji je otkupio dugovanja Jugoremedije od Hipo banke i tako postao njen najveći poverilac, dao je najbolju ponudu za ovu fabriku u iznosu od 362,5 miliona dinara.

Bila je ovo 14. prodaja Jugoremedije, koja je od 2012. godine u stečaju i čija dugovanja su dostigla 25 miliona evra. Njena prva privatizacija iz 2002. godine, kada je pod neslavnim okolnostima udeo kupio Jaka 80 Radoviš, poništena je nakon pet godina zbog sumnjive dokapitalizacije.

Firma investicionog fonda APS holding Prodžekt uan preuzela je imovinu zrenjaninske fabrike lekova Jugoremedije jer je isplatila celokupnu sumu od 362,5 miliona dinara, rekao je stečajni upravnik Radovan Savić.

On je za Betu rekao da još nije istekao žalbeni rok od osam dana, pa se ne zna da li će žalbu uložiti druge dve firme koje su učestvovale na aukciji, rurska farmaceutska kuća Birgin i beogradska kompanija Led vižn.

"APS holding je investicioni fond koji se ne bavi proizvodnjom i očekuju da će fabriku prodati za dva-tri meseca", rekao je Savić.

On nije mogao da precizira ko je kupac, ali se nezvanično saznaje da je to firma Delta farm koja se svojevremeno pojavljivala na aukcijama, čiji je direktor bio Rade Basta, sadašnji direktor Beogradskih elektrana.

Savić je rekao da je počela isplata poverilaca i da su deo potraživanja dobili Komercijalna banka, Razvojni fond Vojvodine i Poreska uprava i kupac Prodžekt uan, ali da su neki nezadovoljni pa su pokrenuti sudski sporovi.

Iz prvog isplatnog reda preostaje da se namiri još Razvojni fond Srbije koji potražuje oko 115 miliona dinara.

Radnici kojima se duguju višemesečne plate moraće da sačekaju dok se ne okončaju sporovi i proda još jedan deo imovine da bi se utvrdilo u kom procentu će se namiriti njihova potraživanja.