Zaduživanje Srbije

Javni dug Srbije pao u januaru na 48,9 odsto BDP-a

Beograd -- Udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu Srbije oboren je u januaru 2020. godine za 3,1 odsto u odnosu na decembar, na 48,9 procenata.

Prema podacima Ministarstva finansija, u nominalnom iznosu, javni dug je na kraju januara iznosio 24,2 milijarde evra.

Na kraju decembra prošle godine, javni dug Srbije je "težio" 23,94 milijarde evra, što je čcinlo 52 odsto BDP-a zemlje.

Najmanji udeo javnog duga u BDP, u visini od 28,3 posto, zabeležen je 2008, dok je najveći registrovan 2000. godine, kada je činio 201,2 procenta BDP-a.


.

Dok se mere za pomoć države privredi pogođenoj
epidemijom korona virusom spremaju, prve mere
za obezbeđenje novca, od 2,5 do 4,5 milijardi evra
kako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić,
već su donete.

Fiskalni savet ocenio je da je u načelu opravdano planirano veliko zaduživanje Srbije, veće od tri milijarde evra za smanjenje negativnih ekonomskih posledica pandemije koronavirusa, uz uslov da mere budu ekonomski racionalne, da se na vreme obezbedi njihovo finansiranje i da budu sprovedene bez kašnjenja, ali se ocenjuje da Vlada Srbije treba da odustane od najavljene pomoći od 100 evra punoletnim građanima.

"Iako Fiskalni savet načelno podržava snažnu državnu intervenciju koja je u ovom trenutku i opravdana i potrebna, naša analiza pokazuje da uspeh planiranog programa presudno zavisi od sledeća tri činioca: da sve mere iz programa budu ekonomski racionalne, da se na vreme obezbedi njihovo finansiranje i da njihovo sprovođenje bude efikasno i pravovremeno, odnosno bez kašnjenja", navedeno je u saopštenju.

Prema oceni Fiskalnog saveta "većina planiranih mera opravdana i u skladu je sa dobrom međunarodnom praksom, osim isplate 100 evra punoletnim građanima koja je potpuno neprimerena".

Mere koje su usmerene ka privredi i zaposlenima u privatnom sektoru odnose se na odlaganje poreskih obaveza, budžetsku pomoć za isplatu zarada i za povećanje likvidnosti, a koštaće budžet oko 2,5 milijarde evra i Fiskalni savet ih ocenjuje pozitivno.

"Trošak nesprovođenja ovakvih mera bio bi daleko veći od 2,5 milijardi evra. Međutim, najavljena isplata 100 evra svim punoletnim građanima Srbije koja će koštati budžet skoro 600 miliona evra (kojima budžet ne raspolaže) – višestruko je loša", naveo je Fiskalni savet.

Kako je objašnjeno, "ova mera je ekonomski neefikasna jer ne može da utiče na osetno i održivo ubrzanje domaće privrede, socijalno nefokusirana jer najveći deo sredstava nije usmeren ka objektivno materijalno ugroženim građanima kojima je potrebna finansijska pomoć (što bi jedino imalo smisla u ovom trenutku) i fiskalno neodgovorna jer nameće dodatno i veliko zaduženje zemlje u godini u kojoj će i fiskalni deficit i javni dug imati snažan rast".

"Nejasan je bilo kakav smisao politike koja defakto znači da će država pokloniti građanima po 100 evra tako što će ih pre toga zadužiti za tih istih 100 evra, ali s kamatom", naveo je Fiskalni savet i pozvao Vladu Srbije da odustane od ove mere.

Kada čujem stavove fiskalnog saveta dođe mi da pocepam diplomu.......... Ovo telo kao i mnoga druga treba pod hitno rasformirati da nas više ne brukaju...... mislim na ekonomiste.

marjanovicgane ::

Kada čujem stavove fiskalnog saveta dođe mi da pocepam diplomu.......... Ovo telo kao i mnoga druga treba pod hitno rasformirati da nas više ne brukaju...... mislim na ekonomiste.

Na sta konkretno mislis od onog sto su izneli kao svoje stavove?

Zile ::

Na sta konkretno mislis od onog sto su izneli kao svoje stavove?

Mere naše vlade su prepisane od država koje imaju monetarni suverenitet i koje mogu bez posledica da štampaju novac a mi ćemo morati da se zadužujemo najvećim delom u istim tim štampanim valutama koje ne možemo da kontrolišemo.... Da sve bude grđe, Jorgovanka je precenila kurs RSD što će se vrlo brzo pokazarti kao ogroman problem........ Njima smetaju 100 EVRA - što je takođe prepisana mera ali je smeštno da su se za ovo uhvatili... a ne smeta im privatizacija K.B . što je makroekonomski u ovoj situaciji pogubno.

K.B. bi mogla da tresne par milijardi evra u RSD na bazi svog kreditnog potencijala i finansira razvojne projekte (o kojima ovde nema ni reči)...... Zašto bi K.B. morala da pravi progfit???  Mogla bi da radi i sa gubitkom.... Država bi lako nadomestila gubitke primarnom emisijom koja bi našla pokriće u novostvorenoj vrednosti i ne bi bilo inflacije a ne bi bilo ni velikog pada RSD..... Ako bi dolazilo do zloupotreba - država bi lako to mogla rešavati konfiskacijom, hapšenjima itd.......

Ne sviđa mi se kako se radi sve ovo..... Umesto toga K.B bi se zadužila kod NBS koja bi kad dođe vreme poništila dug........ Mada ove mere nisu tako loše i pomoći će privredi da premosti 3-4 meseca...... Nažalost, nedostaju javne investicije i dugoročna strategija razvoja zasnovana na državnim investicijama.... U vremenu koje dolazi privatni sektor će sve manje investirati u Srbiju....... To se previđa i o tome se ne govori u oficijelnim analizama......

marjanovicgane ::

Zile ::

Na sta konkretno mislis od onog sto su izneli kao svoje stavove?

Mere naše vlade su prepisane od država koje imaju monetarni suverenitet i koje mogu bez posledica da štampaju novac a mi ćemo morati da se zadužujemo najvećim delom u istim tim štampanim valutama koje ne možemo da kontrolišemo.... Da sve bude grđe, Jorgovanka je precenila kurs RSD što će se vrlo brzo pokazarti kao ogroman problem........ Njima smetaju 100 EVRA - što je takođe prepisana mera ali je smeštno da su se za ovo uhvatili... a ne smeta im privatizacija K.B . što je makroekonomski u ovoj situaciji pogubno.

K.B. bi mogla da tresne par milijardi evra u RSD na bazi svog kreditnog potencijala i finansira razvojne projekte (o kojima ovde nema ni reči)...... Zašto bi K.B. morala da pravi progfit???  Mogla bi da radi i sa gubitkom.... Država bi lako nadomestila gubitke primarnom emisijom koja bi našla pokriće u novostvorenoj vrednosti i ne bi bilo inflacije a ne bi bilo ni velikog pada RSD..... Ako bi dolazilo do zloupotreba - država bi lako to mogla rešavati konfiskacijom, hapšenjima itd.......

Ne sviđa mi se kako se radi sve ovo..... Umesto toga K.B bi se zadužila kod NBS koja bi kad dođe vreme poništila dug........ Mada ove mere nisu tako loše i pomoći će privredi da premosti 3-4 meseca...... Nažalost, nedostaju javne investicije i dugoročna strategija razvoja zasnovana na državnim investicijama.... U vremenu koje dolazi privatni sektor će sve manje investirati u Srbiju....... To se previđa i o tome se ne govori u oficijelnim analizama......

Ne može ovo da radi KB. Ona nije razvojna banka, već komercijalna - akcionarsko društvo čiji je cilj sticanje profita. Mora tržišno da se ponaša. Morali bi da naprave razvojnu banku ili da neku transformišu u takvu. Ovo što ti pišeš nije realno, a ni dobro. Treba da se zna ko koji posao radi, takvom društvu treba da težimo. A ne neke šeme. Zna se šta rade komercijalne banke.

Srbija mora da se zaduži u ovakvoj Corona situaciji.

Tri su moguća oblika zaduživanja:

1. Od EU - uslovi su da se svaki kredit uzima za određenu stvar i da se za svaku raspisuje tender!
Ako se radi o kapitalnim investicijama (na pr. auto-put) uslovi su takvi da posao mogu da dobiju samo firme iz EU.
OSIM toga: kamata nije fiksna, može i da poraste (što se očekuje) ili da pada...
Domaće firme nemaju šanse da na tim tenderima dobiju posao jer se traži na pr. da su u prošloj godini imali prihod od (recimo) milijardu $
OVI KREDITI su najčešće vezani i za političke ustupke!!!

2. Od Kine: kamate su dosta manje, ali oni traže da na poslovima za koje su uzeti krediti rade njihove firme i da se koristi njihov repromaterijal. I ovde domaće firme mogu da budu samo podizvođaći.
Kinezi ne postavljaju nikakve političke uslove.

3. Od komercijalnih banaka (i institucija): kamate su neznatno veće, ali nema političkih uslovljavanja, nema obaveznih tendera i novac možeda se koristi gde je potreban.

Kada bih birao, izabrao bih varijantu 3.

.

FatCat ::

Srbija mora da se zaduži u ovakvoj Corona situaciji.

Tri su moguća oblika zaduživanja:

1. Od EU - uslovi su da se svaki kredit uzima za određenu stvar i da se za svaku raspisuje tender!
Ako se radi o kapitalnim investicijama (na pr. auto-put) uslovi su takvi da posao mogu da dobiju samo firme iz EU.
OSIM toga: kamata nije fiksna, može i da poraste (što se očekuje) ili da pada...
Domaće firme nemaju šanse da na tim tenderima dobiju posao jer se traži na pr. da su u prošloj godini imali prihod od (recimo) milijardu $
OVI KREDITI su najčešće vezani i za političke ustupke!!!

2. Od Kine: kamate su dosta manje, ali oni traže da na poslovima za koje su uzeti krediti rade njihove firme i da se koristi njihov repromaterijal. I ovde domaće firme mogu da budu samo podizvođaći.
Kinezi ne postavljaju nikakve političke uslove.

3. Od komercijalnih banaka (i institucija): kamate su neznatno veće, ali nema političkih uslovljavanja, nema obaveznih tendera i novac možeda se koristi gde je potreban.

Kada bih birao, izabrao bih varijantu 3.

.

Da, tako razmislja i sadasnja vlast.
I posto nema neke ozbiljne kontrole trosenja para moze da se krade koliko hoces i kako hoces. Sto se i desava.
A i na kraju krajeva sve ce to narod morati da vrati, a ne ja (vlast), neka buduca generacija...ako je bude...

Zato Kineske i EU firme kupe kajmak, dok našim firmama ostaju koske, koje će da glodju naša pokoljenja.

Koliko sam googlao, Nemačka će se zadužiti toliko da će dug biti oko 80% BDP-a,
Francuska do 115% BDP-a
Italija oko 120% BDP-a,
a najveće iznenađenje za mene je Japan: 250% BDP-a!!!
A o digu USA bolje i da ne znamo .....

Beograd -- Pokazatelj premije rizika EMBI (Emerging Markets Bond Index) za Srbiju, nakon više od 15 godina, prestao je da se objavljuje od poslednjeg dana avgusta.

Prestanak obračuna pokazatelja EMBI za Srbiju, baziranog na dugu u dolarima, ukazuje na izostanak dolarskih evroobveznica Srbije na tržištu. To je rezultat odgovornog pristupa naše zemlje u upravljanju javnim dugom. Zahvaljujući povoljnim monetarnim i fiskalnim kretanjima i uspešnom izlasku na međunarodno finansijsko tržište, Srbija je u prethodnim godinama prevremeno otkupila značajan deo skupog duga po osnovu dolarskih evroobveznica. Taj skupi i devizno-rizičan dug zamenjen je znatno jeftinijim finansiranjem u evrima – na taj način smanjeno je učešće dolara u javnom dugu, a time i izloženost zemlje deviznom riziku kretanja dolara prema evru, navodi NBS.

OSTATAK TEXTA NA
https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=09&dd=02&nav_id=1727595

SRBIJI je pre nedelju dana stigla na red naplata novog u narodu prozvanog “Titovog duga“.
Morala je Vlada Srbije iz budžeta da izdvoji 11 miliona evra. Objektiv.rs vam donosi priču o tome koliko ćemo još plaćati dugove i kredite iz tzv “zlatnog doba Jugoslavije” i da li ćemo i te 2041. godine sve isplatiti.

Poslednjih 11 miliona evra koje je Srbije uplatila deo je kredita koji je Beograd uzeo od Svetske banke u vreme bivše SFRJ.

Ovo nije jedni dug koji ćemo morati da platimo ovog meseca, u septembru smo već platili dospeli kredi od 75,3 miliona evra prema Pariskom klubu poverilaca. Čak 13 miliona evra bila je kamata.

Ove informacije potvrđene su i iz Narodne banke Srbije iz koje su nam naveli da će se u periodu od 2020. do 2024. godine, godišnje otplaćivati oko 213 miliona evra, dok će se od 2025. godine godišnje otplaćivati oko 86 miliona evra.

Prema Pariskom klubu poverilaca, po planu otplate, obaveze dospevaju do 2041. godine, prema Svetskoj banci do 2031. godine, dok prema Kuvajtu obaveze dospevaju do 2034. godine.

KOME SVE DUGUJEMO?
Srbija će najduže plaćati dug prema Pariskom klubu. Ovom poveriocu dugujemo još 1,09 milijardi evra. Treba vraćati i dugove prema Svetskoj banci, i to nešto više od 700 miliona evra. Potpisan je i ugovor o regulisanju duga sa Češkom koji potiče iz perioda klirinškog načina plaćanja, a od početnih 32,7 miliona dolara, dug koji će jednokratno biti plaćen češkoj strani, sveden je na 9,8 miliona dolara. Srbija bi u ovoj godini trebalo da otplati i dug prema Slovačkoj od 6,43 miliona evra, a on potiče iz perioda SFRJ i klirinškog načina plaćanja. Dug Srbije prema Libiji iznosi 44,66 miliona dolara. Srbija je, po osnovu duga iz perioda SFRJ, do sada u celosti otplatila dug prema Londonskom klubu poverilaca, EU, Eurofimi i Banci za razvoj Saveta Evrope. Treba reći da Srbiji niko ništa ne duguje, odnosno da ona nema potraživanja po osnovu zajmova odobrenih u periodu SFRJ, prema podacima kojima raspolaže NBS.

To se dogodilo radi prevremenog otkupa obveznica iz 2011. godine u američkim dolarima po stopi prinosa od 7,5% i kuponskoj stopi od 7,25%.

Srbija refinansirala najskuplji dug emitovanjem nove obveznice po stopi od 1,066%
Republika Srbija danas se uspešno vratila na dolarsko tržište hartija od vrednosti, nakon sedam godina pauze.

Nakon prezentacije ostvarenih makroekonomskih rezultata Republike Srbije pred međunarodnom investicionom javnošću, kao države sa najmanjim padom ekonomije u Evropi u ovoj godini, kao i najvećim očekivanim rastom u sledećoj, danas se pristupilo prikupljanju ponuda za novu emisiju obveznica u vrednosti od 1,2 milijarde dolara.

"Ostvarena je tražnja od preko šest milijardi dolara od strane više od dve stotine respektabilnih, pre svega američkih i britanskih fondova, osiguravajućih kuća i banaka, što je pet puta više od ponuđene vrednosti emisije. Sve to pokazuje veliko poverenje investitora u reforme koje sprovodi Vlada Republike Srbije u oblasti ekonomije i javnih finansija", rekao je ministar finansija Siniša Mali.

Nove desetogodišnje obveznice su emitovane u iznosu od 1,2 milijarde američkih dolara po prinosu od 2,35%, kuponskoj stopi od 2,125% i finalnoj kamatnoj stopi u evrima, nakon realizacije hedžing transakcije, od 1,066%. Ostvarena stopa je sedam puta niža od stope prethodno izdatih obveznica iz 2011. godine, što je ujedno i bio cilj nove emisije. Obveznice će biti listirane na Londonskoj berzi.

"Iskoristili smo povoljne uslove, najbolje u ovoj godini, kako bismo još jednom izašli na međunarodno finansijsko tržište i skuplji dug zamenili mnogo jeftinijim. Takođe, ovo je najmanja kamatna stopa koju je naša zemlja ikada dobila na tržištu kapitala, bolja čak i od emisije obveznica iz juna i novembra 2019. godine u vremenu značajno stabilnijih tržišnih uslova", rekao je ministar finansija Siniša Mali.

On je dodao da se sredstvima nove emisije otplaćuje 900 miliona dolara obveznica emitovanih 2011. godine, od ukupno 1,6 milijardi dolara koliko dospeva u septembru 2021. godine.

"Na ovaj način Srbija je uspela da veći deo obveznica prevremeno otplati još ove godine, uštedi na otplati kamata sledeće godine i tako smanji ukupne potrebe za finansiranjem u 2021. godini, kako bismo što snažniji i spremniji dočekali narednu godinu", istakao je Mali.

Ministar je rekao i da je, vodeći se najboljom međunarodnom praksom aktivnog upravljanja javnim dugom, Ministarstvo finansija zaključilo unakrsnu valutnu svop transakciju kojom obaveze po osnovu emitovane obveznice konvertuje u evre po značajno nižoj finalnoj kamatnoj stopi.

Svoje obaveze po osnovu emisije denominovane u dolarima, Republika Srbija će isplaćivati u evrima po kuponskoj stopi od 1,066% na nominalnu vrednost emisije nakon konverzije od 1,016 milijardi evra.

"To znači da je Ministarstvo finansija iskoristilo priliku povoljnog odnosa kursa evra i dolara u ovom trenutku kao i trenutnu divergenciju između dolarskih i eurskih kamatnih stopa na međunarodnom tržištu kapitala i postiglo najpovoljniju cenu zaduživanja, uz optimizaciju valutne strukture javnog duga, a sve u cilju zaštite od rizika promene deviznog kursa", objasnio je ministar. Na ovaj način ostvarene su dodatne uštede od oko 11,6 milijardi dinara.

Kako je rekao, na ovaj način, Republika Srbija prvi put uvodi novu praksu hedžinga, tj. korišćenja finansijskih derivata u svrhu zaštite od deviznog i kamatnog rizika, u skladu sa međunarodno prepoznatim ISDA standardima (International Swaps and Derivatives Association). Time se daje snažan podsticaj razvoju domaćeg finansijskog tržišta kroz primer aktivnog upravljanja finansijskim rizicima od strane Vlade Srbije.

"Povratak na dolarsko tržište hartija i nova emisija denominovana u dolarima, omogućava Srbiji da ostane prisutna u indeksu obveznica tržišta u razvoju – EMBI Index, čime se osigurava njena vidljivost na američkom tržištu kapitala, kao i na široj međunarodnoj investicionoj mapi", zaključio je ministar finansija.

Prevremenom otplatom dolarskih obveznica sredstvima nove emisije, učešće javnog duga opšteg nivoa države u BDP-u, ostaje na ranije projektovanom nivou, ispod 60%, dok su istovremeno iskorišćeni povoljni uslovi na tržištu, da se obezbede dodatna sredstva za servisiranje duga i u narednoj godini.

Srbija se do sada kod evropskih banaka, uključujući EBRD, EIB, CEB i Nemačku razvojnu banku, kao i Međunarodnu banku za obnovu i razvoj (IBRD), zadužila za ukupno 8,37 milijardi evra, dok kineskoj EXIM banci duguje 1,15 milijardi evra, a stranim vladama ukupno 2,66 milijarde evra, piše Biznis i finansije, a prenosi TV N1.

Ukupni javni dug je, inače, na kraju prvog kvartala iznosio 28,1 milijardu evra ili 55,7 odsto BDP, dok je nezvaničnu crvenu liniju na njegov rast povukao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, izjavom da „neće biti dozvoljeno“ da udeo javnog duga pređe 60,5 odsto BDP.

Poslednji zvanični presek stanja javnog duga 31. marta ukazuje na nekoliko zanimljivih činjenica.
Trenutno, recimo, više dugujemo po osnovu hartija emitovanih na domaćem (10,88 milijardi evra) nego na stranom tržištu (6,16 milijardi evra).  
Kada je reč o trenutnim dugovima prema stranim vladama, na prvom mestu nisu ni Evropska unija, ni Kina, niti Rusija, već Vlada i Fond Abu Dabija sa 1,72 milijarde evra, navodi se u ediciji Finansije TOP u izdanju magazina Biznis i finansije.

Stranim vladama dugujemo ukupno 2,66 milijarde evra, približno koliko i Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj (IBRD), prema kojoj trenutno imamo obaveze u vrednosti od 2,19 milijardi evra.

Najveći deo novca prikupljen nedavnom prodajom evroobveznica u iznosu od 750 miliona evra, sa godišnjom kamatnom stopom od 2,05 odsto, iskorišćen je, prema navodima Ministarstva finansija, za vraćanje duga iz 2011. godine od 725 miliona dolara, sa kamatom od 7,25 odsto. "Velika je razlika između naših 2,05 odsto i njihovih 7,25 odsto, to je svakom građaninu dobro jasno", poručio je ministar finansija Siniša Mali u pisanom saopštenju ministarstva.

Srbija će do kraja godine morati da plati tačno 241,8 miliona evra za kredite uzete u vreme bivše SFRJ. Vraćaćemo dugove Pariskom klubu, Svetskoj banci, ali i Kuvajtu, a poslednje rate dospevaju i za 20 godina. Kako su potvrdili u Narodnoj banci Srbiji, prema Pariskom klubu poverilaca, kome dugujemo 741 milion evra, poslednja rata dospeva 2041. godine.

Trenutno stanje duga

Pariski klub poverilaca - 740,94 miliona evra (poslednja rata duga dospeva 2041. godine);
Svetska banka – Кonsolidacioni zajam A - 187,44 miliona evra (poslednja rata duga dospeva 2031);
Svetska banka – Кonsolidacioni zajam B - 356,19 miliona evra (poslednja rata duga dospeva 2031);
Vlada Кuvajta (reprogram) - 213,42 miliona evra (poslednja rata duga dospeva 2034. godine).

Obeveze koje nam na naplatu dolaze u ovoj godini

Pariski klub poverilaca - 170,2 miliona evra

22. marta - 83,07 miliona evra (74,45 glavnica i 8,62 kamata);
22. septembra - 87,15 miliona evra (79,53 glavnica i 7,62 kamata).
Svetska banka Кonsolidacioni zajam A - 22,39 miliona evra

15. marta - 11,24 miliona evra (9,41 miliona glavnica i 1,83 kamata);
15. septembra - 11,15 miliona evra (9,41 miliona glavnica i 1,74 kamata).
Svetska banka Кonsolidacioni zajam - B 42,61 milion evra

15. juna - 21,39 miliona evra (17,87 miliona glavnica i 3,52 miliona kamata);
15. decembra - 21,22 miliona evra (17,87 miliona glavnica i 3,35 miliona kamata).
Vlada Кuvajta (reprogram) dospeva 19,61 mln evra

21. januara - 9,85 miliona evra (8,21 miliona glavnica i 1,64 miliona kamata);
21. jula - 9,76 miliona evra (8,21 miliona glavnica i 1,55 miliona kamata).

Krediti su tih godina prvenstveno išli na potrošnju, podizanje standarda, plata i penzija... Oko 1978. Srbija je bila minimalno zadužena. Do tada se u zemlju slivalo dosta novca od doznaka. Vremenom su, međutim, takvi prihodi bili sve manji, ali su potrošačke navike ostale iste. Tada se krenulo sa zaduživanjem, a kamate su išle i do 7 odsto godišnje.

[size=33]Neugodan signal vremena koje dolazi: Bankari Srbiji uzdržano pozajmljuju novac[/size]

https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/297573/Neugodan-signal-vremena-koje-dolazi-Bankari-Srbiji-uzdrzano-pozajmljuju-novac.html

Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) i Srbija potpisali su sporazum po kome će Beograd dobiti milijardu dolara po izuzetno povoljnim uslovima, rekao je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić.Vučić, koji je u dvodnevnoj poseti UAE, rekao je za televiziju Pink da po tom sporazumu Srbija dobija milijardu dolara "po neverovatnim uslovima", te ocenio da je to "praktično poklon".

MORNAR ::

Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) i Srbija potpisali su sporazum po kome će Beograd dobiti milijardu dolara po izuzetno povoljnim uslovima, rekao je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić.Vučić, koji je u dvodnevnoj poseti UAE, rekao je za televiziju Pink da po tom sporazumu Srbija dobija milijardu dolara "po neverovatnim uslovima", te ocenio da je to "praktično poklon".

Baš su velikodušni ti Arapi, a šta mi nijima dajemo na poklon?

Republika Srbija danas je emitovala evroobveznice denominovane u dolarima ročnosti pet i deset godina, pri čemu je prikupljeno 1,75 milijaradi dolara.

Više od 500 respektabilnih investitora iz celog sveta je pokazalo interesovanje za naše hartije od vrednosti", rekao je potpredsednik Vlade Siniša Mali i dodao da je reč o najvećoj tražnji od kada Srbija emituje obveznice na međunarodnom tržištu.

Nove obveznice ročnosti pet godina emitovane su u iznosu od 750 miliona dolara po kuponskoj stopi od 6,25 odsto i finalnoj kamatnoj stopi u evrima koja, nakon realizacije hedžing transakcije, iznosi šestomesečni Euribor uvećan za 2,9 procenata, Obveznice ročnosti deset godina emitovane su u iznosu od milijardu dolara po kuponskoj stopi od 6,50 odsto i finalnoj kamatnoj stopi u evrima koja iznosi šestomesečni Euribor uvećan za 3,1 odsto.

Ministar je istakao i da je Srbija postigla odličnu kamatnu stopu, pogotovo uzimajući u obzir da je naša zemlja na tržištu kapitala prošla slično kao Mađarska, koja je članica Evropske unije i ima investicioni rejting, a bolje od Rumunije, koja takođe ima investicioni rejting i članica je EU. Kako je rekao, u Bugarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj, prinosi na obveznicama su u proteklom periodu porasli, usled globalne ekonomske krize kao i konflikta u Ukrajini, čak dvanaest, četiri, odnosno pet puta.

Pri tome, Republika Srbija koristi hedžing, tj. korišćenja finansijskih derivata u svrhu zaštite od deviznog i kamatnog rizika, u skladu sa međunarodno prepoznatim ISDA standardima (International Swaps and Derivatives Association). Time se daje snažan podsticaj razvoju domaćeg finansijskog tržišta kroz primer aktivnog upravljanja finansijskim rizicima od strane Vlade Srbije.

"U protekle tri godine Ministarstvo finanisja aktivno hedžuje svoj portfolio, te smo zabeležili i značajne uštede kako na kamatnim stopama, tako i na razlici u deviznom kursu prilikom otplate duga", rekao je ministar Mali.

„Zaduživanje je neminovnost, to nikada nije dobra vest, ali kada morate da se zadužite morate za to da platite cenu.
Ono je potrebno za finansiranje eksternih neravnoteža i da bi se podstakao privredni rast. Šta je tu uspeh?
Tražnja je bila šest puta veća, kupljene su obveznice koje dospevaju za pet i za deset godina, a mala je ročna premija – nije isto čekati pet i čekati deset godina da biste dobili glavnicu – investitor u međuvremenu dobija kuponsku kamatu“, navodi Grubišić.

https://n1info.rs/biznis/grubisic-jos-cemo-se-zaduzivati/

EDIT: Hajde malo SAMO po 2 x kliknite na reklamice s desne strane ekrana, za dobrobit ovog Foruma.
Mod. D.

MOSKVA ODOBRILA SRBIJI OTPLATU RUSKIH KREDITA U RUBLJAMA
Ruski premijer Mihail Mišustin odobrio je Srbiji da otplaćuje ruske kredite u rubljama.
Mihail Mišustin je naložio potpisivanje međuvladinog sporazuma u vezi sa odobrenjem da Srbija otplati kredite u rubljama, objavljeno je na zvaničnom portalu pravnih informacija, prenosi Ria novosti.

"Odobriti Nacrt protokola između Vlade Ruske Federacije i Vlade Republike Srbije u skladu sa rusko-srpskim međuvladinim sporazumima o dodeli Vladi Srbije državnog izvoznog kredita, državnog finansijskog zajma... Sva plaćanja u skladu sa ugovorima srpska strana vrši u korist ruske strane u ruskim rubljama", navodi se u dokumentu....

BEOGRAD – Vlada Srbije odlučila je da pre roka dospeća otkupi i poništi dugoročne državne hartije od vrednosti, emitovanih u iznosu od 350 miliona evra.
U odluci Vlade Srbije, koje je potpisala premijerka Ana Brnabić, navodi se da se odobrava otkup pre roka dospeća i poništenje dugoročnih državnih hartija od vrednosti emitovanih u skladu sa Odlukom o emisiji dugoročnih državnih hartija od vrednosti 05 broj 424-4800/2022 od 16. juna 2022. godine (“Službeni glasnik RS”, broj 67/22), (ISIN: broj RSMFRSD13667), u nominalnom iznosu od 350.000.000 evra, dana 31. marta 2023. godine.

U odluci se nalaže Ministarstvu finansija – Upravi za javni dug, da u ime Srbije, pre roka dospeća, izvrši otkup državnih hartija od vrednosti u celosti, kao i Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti a.d. da u celosti izvrši poništenje tih državnih hartija od vrednosti.

Odluka će stupiti na snagu, kako je navedeno, danom objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.