Nova ekonomska kriza 2019 - 2020

"Nemačka ekonomija je usred recesije. Današnji podaci to opet potvrdjuju", rekao je Tomas Gicel, ekonomista "VP Benk Grup".


https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=10&dd=07&nav_id=1600687

Berlin -- Poverenje investitora u evrozoni je u oktobru palo na najniži nivo u više od šest godina, jer mere centralnih banaka nisu uspele da ublaže strah od recesije.


https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=10&dd=07&nav_id=1600713


U autorskom tekstu za "Project Syndicate", Rubini navodi da od 10 potencijalnih rizika koji bi mogli izazvati prvo američku pa globalnu recesiju, a na koje je upozoravao prošle godine, devet rizika i dalje postoji i da mnogi od njih potiču iz SAD. On tvrdi da iduće godine stiže nova globalna recesija.


https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=06&dd=19&nav_id=1556386

Ti se izgleda baš onako lepo raduješ novoj krizi??

Smile ::

Ti se izgleda baš onako lepo raduješ novoj krizi??

Odakle ti to? Jedan broj clanova se ponasa kao da je preneti losu vest jeres. Jel bolje da se pravimo da losih vesti nema?

Citamo mi sve to... a ti malo spamujes, javi ako znas kad ce poceti kriza, konkretno! Znaci su tu, ali nista ne mora to da znaci, bar ne jos....

Iskreno mi je zao ako je neko ovo doziveo kao spam.

Moody's: Ekstremno visok rizik od globalne recesije
http://rs.seebiz.eu/moodys-ekstremno-visok-rizik-od-globalne-recesije/ar-199670/

Tramp mi je nekad u njegovom souu izgledao kao komedijas ali covek je odlican trgovac i zna kako da pregovara kad ima ociglednu prednost. 

The United States cannot lose a tariffs war with the European Union because the trade balance between the two countries is so great, US President Donald Trump said on Wednesday. Trump pointed out that the US sells much fewer products in the EU than European countries sell in the US.

Trump criticized the EU over "monetary" and "non-monetary restrictions" on US products, especially pointing out that it is difficult for US farm products to enter the EU market. He said the outgoing Commission President Jean-Claude Juncker has been "brilliant" in putting EU goods at an advantage over US products, but he stressed that he plans the positions will change soon. The US president also said that US cars have a too difficult time entering the EU while the EU imports BMW, Volkswagen, Mercedes and Renault vehicles into the US in large quantities.

However, Trump pointed out that he hopes to reach a trade deal with the EU and avoid imposing $7.5 billion in tariffs on EU products that Washington had announced following a WTO ruling.

Boranija jel pratis? Jos mislis da je moguc preokret? Istina ima nekih znakova. Evo postignut je sporazum oko izlaska UK iz EU . I Kinezi nesto navalili na USA svinjetinu i jos neku robu kao da su vec postigli dogovor o prekidu carinskog rata. Ipak jos uvek je daleko vise losih vesti. Od sitnog alata do citavih privreda. Koja neverovatna kolicina losih vesti za samo jedan dan. Pa dodati tu mogucnost da UK parlament sutra odbaci sporazum Dzonsona, Turska, Kurdi, izbeglice, Katalonija...Vecina ce verovatno dobro da se zavrsi to su samo pretnje. 

Gore nego Bregzit
Nove carine pogodile su ovu industriju posebno snažno – sa udelom od 8,5 ukupnog izvoza, SAD su najvažnije tržište za nemačku alatnu industriju koja je prošle godine ostvarila prodaju od nešto manje od pet milijardi evra.
https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=10&dd=18&nav_id=1605324


Bulonj-Bijankur -- Alarmantno upozorenje na pad profita Renoa prouzrokovalo je da akcije te automobilske kompanije danas padnu za čak 15 procenata.
https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=10&dd=18&nav_id=1605267


Stokholm -- Švedski proizvođač kamiona AB Volvo izvestio je o naglom padu narudžbina u trećem kvartalu i prognozirao pad tražnje sa obe strane severnog Atlantika u 2020.
https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=10&dd=18&nav_id=1605290


[size=36]Trgovinski rat uzeo danak: Rast BDP-a Kine najmanji u proteklih 27 godina[/size]
https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=10&dd=18&nav_id=1605231

Vašington -- SAD su danas uvele dodatne carine EU u vrednosti 7,5 milijardi dolara na čitav niz proizvoda, što je nova trgovinska ofanziva predsednika Donalda Trampa. On je to učinio uprkos evropskim pretnjama da će uvesti uzvratne mere.
https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=10&dd=18&nav_id=1605190


Brisel -- Evropska komisija objavila je danas da planira uvođenje uzvratnih mera kao odgovor na tarife SAD koje su uvedene zbog subvencionisanja Erbasa.

https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=10&dd=18&nav_id=1605307

Vesti o autoindustriji ne treba ni da gledaš. Ovakva atoindustrija koju smo do sada poynavali je već mrtva.
Uskoro će svi ovi silni automobili koje viđaš na putevima Evrope jedva moći da se prodaju za po 400/500 evra, po komadu, odnosno za nekih 100 evra više od novca koji će nuditi otpadi...

P.S. VW najavio da će do 2023 ponuditi e-auto za 20.000 evra po komadu.

FORBS OBJAVIO LISTU Kojim zemljama preti recesija u 2020. godini?

Američki magazin "Forbs" objavio je listu zemalja kojima preti recesija u 2020. godini, u uslovima usporavanja rasta globalne ekonomije koje je prouzrokovalo da centralne banke širom sveta spuste kamatne stope blizu nule ili čak niže u nastojanju da podstaknu rast.
Prvi na listi je Hong Kong, koji je nakon petomesečnih protesta građana ušao u "tehničku recesiju", dok su industrijske grane poput turizma i maloprodaje posebno pogodjene tekućim nemirima.

Iza Hong Konga je Velika Britanija, čija je ekonomija, suočena sa neizvesnom situacijom oko izlaska te zemlje iz Evropske unije, nedavno zabeležila prvi pad privredne aktivnosti od 2012. godine, a u slučaju Bregzita bez dogovora mogla bi da završi u recesiji, navodi se na zvaničnom sajtu "Forbsa".
Među zemljama kojima preti recesija je i Nemačka, najveća evropska privreda, koja se bori sa kontinuiranim slabljenjem proizvodnog sektora i sa manjom globalnom prodajom automobila, na koju se nemačka ekonomija znatno oslanja.
Na listi je i Italija, četvrta najveća privreda u Evropi, koja je u drugoj polovini 2018. godine bila u tehničkoj recesiji i suočava se sa stalnim ekonomskim neprilikama zbog slabe produktivnosti, visoke nezaposlenosti, ogromnog duga i političkih previranja.
Svoje mesto na listi našla je i Kina, čija je ekonomija nastavila usporavanje usled trgovinskog rata sa SAD, iako još uvek nije u recesiji. Međunarodni monetarni fond predviđa rast kineske privrede od samo 5,8 odsto za 2020. godinu, nakon rasta od 6,6 odsto 2018. i predviđenih 6,1 odsto ove godine.
Ostale ekonomije kojima ozbiljno preti recesija naredne godine su, između ostalih, Turska, Argentina, Iran, Meksiko i Brazil.
MMF je ranije ove godine upozorio da će svetska ekonomija zabeležiti rast od svega 3 odsto u 2019. godini, što je najslabiji rast od globalne finansijske krize iz 2008. godine.

https://www.blic.rs/biznis/vesti/forbs-objavio-listu-kojim-zemljama-preti-recesija-u-2020-godini/mv7evck

Svi znamo da smo imali ekonomsku krizu 2008. i 2009. godine, i da još pokušavamo da se izvučemo iz nje. Jedan od načina po kojem su vlade širom sveta, od SAD do drugih, pokušavale da se nose sa tom krizom je smanjivanje kamatnih stopa, na istorijski niske procente. U mnogim zemljama, sve do danas, kamatne stope su čak i ispod nule. Negativne su. Drugim rečima, banke plaćaju vama da se zadužite ili da deponujete novac u banku...

Međutim, ono što je interesantno sa tim niskim kamatnim stopama, koje su dizajnirane sa ciljem da podignu ekonomiju zbog krize, dovelo je do novih problema. Svaka korporacija koja je imala bilo kakav ekonomski problem ili potrebu, odjednom je dobila veliku pomoć - mogla je da pozajmljuje novac a da bukvalno ništa ne plati. Jeftin novac bio je izazov kojem veliki broj korporacija nisu mogle da odole. I krajnji rezultat, tokom poslednjih 10 godina, je bio rast korporativnih pozajmica kakav nije zabeležen u istoriji kapitalizma. To znači da smo došli do situacije da korporacije imaju mnogo posla, ali da u isto vreme duguju više novca nego ikada pre.

Kao prvo, 40 odsto korporativnog duga u osam vodećih zemalja, na čeli sa Amerikom, je toliki da će biti nemoguć da se servisira ako se dogodi finansijska kriza barem upola snažna kao ona iz 2008. godine. Sve te korporacije više ne bi mogle da plate svoje dugove. Posledice toga, osim da će biti katastrofalne po stanovnike i obične ljude, niko tačno ne može da predvidi.

Drugi problem je što su mnoge korporacije pozajmljivale novac da bi mogle da ponovo otkuve sopstvene akcije na tržištu akcijama. Kompanija kupuje sopstvene akcije koje je ranije prodala javnosti. Tako cene akcija počinju da rastu na tržištu. Takva montirana cena akcija, po predviđanju MMF-a mogla bi da dovede do toga da u slučaju krize cene akcija padnu vrlo brzo.

profesor Ričard Vulf.

Ne čudi što je bankrota sve više. Prema procenama vodeće investicione banke Goldman Saks, bankroti na tržištu korporativnih obveznica sa visokim prihodima ove godine će dostići najviši nivo od kreditne krize 2008. godine.

Ekonomisti upozoravaju da Sjedinjene Države čeka najveća dužnička katastrofa i nemoguće ju je zaustaviti.
Situaciju otežava to što veliki deo obveznica ima veoma nizak nivo pouzdanosti, samo jedan korak više od "smeća". Prema podacima finansijske kompanije Standard end Purs, sada se u rukama investitora nalazi skoro četiri biliona dolara takvih obveznica. Stručnjaci objašnjavaju da nizak kvalitet korporativnog duga teško da će dovesti do recesije, ali u uslovima finansijske krize povećaće probleme u američkoj ekonomiji.

https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=12&dd=07&nav_id=1627657

Znaš kako kaže poslovice. Bogatstva se stiču ili gube kada jedna zemlja umire ili se druga gradi, pre kod ove sto umire nego kod ove koja se gradi.

Bas je izgledalo kao da se ekonomski rat privodi kraju. Sad izgleda da ameri samo potpisuju primirje na jednom frontu da bi otvorile novi USA vs EU. Naravno i sankcije Rusiji.

Nesto mi se cini da je sad EU na redu.


Vašington -- Američki predsednik Donald Tramp objavio je u petak da su SAD postigle takozvanu prvu fazu trgovinskog sporazuma s Kinom.


https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=12&dd=13&nav_id=1630519

Dragan555 ::

Nesto mi se cini da je sad EU na redu.


Vašington -- Američki predsednik Donald Tramp objavio je u petak da su SAD postigle takozvanu prvu fazu trgovinskog sporazuma s Kinom.


https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=12&dd=13&nav_id=1630519

Pratio sam situaciju na FOREX-u........ 

https://www.forexfactory.com/news/969025-we-have-agreed-to-a-very-large-phase

Iznenađen sam reakcijom investitora, JPY i CHF strahovito jačaju dok EUR pada. Izgleda da se i ostalim investtorima čini da je EU na redu...... 

Može li neko objasniti zašto sigurna utočišta jačaju, logično bi bilo da padaju.

Pa to i nije baš dobro za nas , sa obzirom da smo uglavnom vezani za Nemce i Talijane.

Ništa od toga neće biti uzrok krize, koja se vidi negde 2022-2023 a to će biti ovo ludačko zaduživanje skoro bez kamate.
Velike firme u USA su uzimale te kredite ne da bi ulagali u neke nove tehnologije i proizvode (radi se o tradicionalnim industrijama tipa GM, Naftne komanije itd...) već da bi kupovali svoje akcije, dizali cene istih i delili bonuse menadžmentu...
Biće veliko otrežnjenje kada to dospe na odplatu. Ptocene su da su te "tradicionalne" kompanije zadužene sa 10.000 milijardi dolara!
Ko to može da vrati? Da li se uopšte mislilo na vraćanje tih kredita?

Biće tragićno.... po ceo svet.

A ni u EU ništa nije bolje, države kao što je Italija i Grčka itd... ne da su zaduženi nego je samo nebo granoca, a ECB i dalje otkupljue državne obveznice i daje privatnim bankama "pozajmice" bez kamata....
Ne verujem da postoji tolikog REALNOG novca s koji se ti svi dugovi mogu vratiti, da ne pominjem DRŽAVNI dug USA, koji je nezamisliv...

To će napraviti novu krizu, dal 22. ili 23. videćemo.

Definitivno je EU na redu. Svako četvrto radno mesto u Nemačkoj zavisi od izvoza, a u industriji čak svako drugo.
Hronologija dogadjaja.

Odluku o uvođenju carina Tramp, između ostalog, pravda evropskim, a posebno nemačkim suficitom u trgovini sa SAD. Za Nemačku su Sjedinjene Države najveće izvozno tržište, ali se, s druge strane, mnogo manje američke robe prodaje u Evropi. Tramp zato neumorno kritikuje: „Da ne poverujete – naš trgovinski deficit sa Evropskom unijom iznosi 151 milijardu dolara.“ Od toga na automobile i auto-delove otpada 50 milijardi.


A sve što treba da uradimo jeste da oporezujemo njihove automobile i oni će nam dati sve što tražimo, zato što preko okeana šalju milione Mercedesa. Šalju milione BMV-a”, naveo je Tramp.


Predsednik SAD-a je obećao početkom ove godine da će uvesti tarife na uvoz vozila i auto-delova iz EU i Japana, ali je sredinom maja odlučio da odloži carinu na 180 dana.


Znaci glavna meta Nemacka. Kako ce se ostali u EU postaviti?

I najnovija vest.

Njujork -- SAD odmeravaju uvođenje tarifa od sto odsto na više evropskih proizvoda koje je administracija predsednika Donalda Trampa ranije izuzela od takvih dažbina.

100% kao siptari.

A ima i ta blaga opasnost oko referenduma u Skotskoj. 

Pa nista morace onda vise da prodaju Kinezima, autovozovima pravcem Minhen-Bec-Budimpesta-Beograd-Solun-Pirej.
A u Americi ce samo biti veci statusni simbol, tipa ko ima mecku on je baja, a vi sirotinjo vozite shevrolete.

Kad bi to tako lako bilo. I kineski rast je usporio na najnizi rast od 1992 godine. A za statusni simbol se slazem ali ce opet moci manje njih da ih kupuju.

Auto industrija ovakva kakvu poznajemo je odavno mrtva, ta i takva industrija više nema nikakvog značaja, i to znaju svi i u Evropi i svetu....

Tesla pravi mega fabriku u okolini Berlina i Kinezi već sada imaju prednost (ne malu) u proizvodnji baterija za automobime, veliki broj auto marki će ubrzo nestati, moja procena prvo MG-Fiat, a i Citroen-Pežo....
Koliko pratim, BMW jse tu najbolje drži, za VW i Mercedes slede teški dani.

Ali krizu neće izazvati samo otpuštanje radnika iz auto-industrije, biće otpuštanja i u bankama i mnogim "klasičnim" industijama.... a biće "pobune" žutih prsluka i u Nemačkoj i šire - mada Nemačkoj nedostaju radnici i sada i to će biti tako u budućnosti.
Pitanje je šta sa radnicima koji će dobiti otkaz a imaju 50 i sl godina?
Ko će njih da zaposli i da li su sposobni da se "prekvalifikuju"!!

I naravno kao što sam pisala ko će da vrati ove kredite koji su uzeti pod mizernim kamatama.
Sad se pita šta će biti s Italijom, a Grčka je već odavno tu....

Nešto mi se čini da će ovo da postignu novim nametima na evropsku robu ako EU ne popusti.

Vašington -- Trgovinski predstavnik SAD Robert Lajtizer postavio je smanjenje trgovinske neravnoteže sa Evropom kao uslov za smanjenje globalnog trgovinskog deficita zemlje.

Na pitanje da li je moguća nova kriza, Jelena Mekvilijams je rekla da se stalno prate finansijski indikatori i procenat nezaposlenih u različitim regionima. Smatra da će do nove krize doći pre ili kasnije.
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3778288/otisla-u-sad-iz-srbije-na-studentsku-razmenu-danas-brine-o-13-triliona-dolara.html

Nadam se da neću izazvati salvu protesta što postavljam izlaganje gospodina Katića.  Znam da ovaj čovek nije popularan ali mislim da bi svaki berzanski špekulant trebao ovo da pogleda i porazmisli o ovome izlaganju u cilju procene trendova u budućnosti.....

https://www.youtube.com/watch?v=tojoeN4skw8

PS:

Napraviću malu digresiju.

Mislim da je jasno da ja uvažavam svakog ko se razume u ekonomiju...... Povodom nekih komentara u vezi MATa i njegove procene u vezi K.B. želim izneti svoj lični stav: "Ne bih se kladio protiv MATa koliko god da njegova prognoza sada deluje pogrešno".......

Mi samo treba da nadjemo sigurnu luku, dok ne prodje bura.

Metju je sigurno jedan od važnih i uglednih članova foruma (uz još više desetina članova čije postove treba uzimati za ozbiljno) mada želim da istaknem i da je ogroman broj članova ovog foruma doprineo da on bude ono šta stvarno jeste - da nas (glupi) novinari (pogrešno) citiraju, da nas Kurir napada (po nalogu Koleta i sl.) - jednostavno SVAKI član ovog foruma (čak i oni koji nisu napisali ni jedan post) doprineli su da ovaj FORUM (velikim slovima!!!) bude ono što jeste!
Izdržali smo i napade "kvazi" advokata naših tajkuna https://www.aikb.net/t1138-opomena-advokata-za-fidelinku-i-navip-mineco-nije-kriv

i razotkrili osobe koje mešetare ispod radara....
https://www.aikb.net/t855-danko-djuni-veliki-brat-privatizacije-u-srbiji

Čak i "pretnje" KzHOV (pod pritiskom tajkuna M.KOSTIĆA) https://www.aikb.net/t1846-pismo-komisije-za-hov-pismo

I osnovano progasili Zvonka Gobeljića za KRIMINALCA: https://www.aikb.net/t1849-zvonko-gobelji-biznismen-bankar-sa-vezama-u-podzemlju?highlight=zvonko

Koji danas žari i pali i kupuje sve što stigne.

I da dodam: oterali smo sve one koji pumpaju i šire lažne vesti, što je veliki uspeh!
Eto i novi članovi kao Mirjana Mirjana su nam na DNOS otvorili neke vidike, kojih ni striji članovi nisu bili svesni - mada ko zna šta će tu sve još da se desi.

P.S. Ne živi ovaj forum od nekoliko članova SVI su važni, svaki član je doprineo razvoju i dobroti ovog foruma!!!

Za Boraniju,

Potpuno se slažem sa vama, svakog člana foruma izuzetno cenim..... Primetio sam da ima dosta jakih ljudi sa ogromnim iskustvom u trgovini HOV. Više puta sam isticao da mi je žao što su se neki koji imaju ogromno znanje o ekonomiji kao i specijalistilka znanja o berzanskim špekulacijama pasivizirali..... Ne znam zašto je to tako, ali evo ako neko od njih čita ovo zamolio bih ga da se uključi i češće komentariše ekonomske događaje........

U početku nisam mogao da razumem diskusije na forumu te se nisam baš trudio u analizama tako da  su moji komentari bili manje-više intelektualno tanki.   Tek nakon više od dve godine intenzivnog čitanja sam počeo da kapiram neke stvari i čemu forum služi........ Bilo mi je potrebno vreme da savladam vaš jezik i ukapiram zašto se baš tako piše na forumu.  U buduće ću se truditi da dam ozbiljniji doprinos i budem korisniji ostalim članovima jer i sam dobijam dosta informacija sa foruma te je pravedno da nešto od toga i vratim ljudima......

Pozdrav svima.

YANIS VAROUFAKIS:

Bilo je to 24. septembra 1599. godine. U drvenoj zgradi u blizini Moorgate Fieldsa, nedaleko od adrese na kojoj je Shakespeare upravo završavao Hamleta, nastala je nova vrsta preduzeća. Vlasništvo u novom preduzeću, po imenu Istočnoindijska kompanija, podeljeno je na manje delove kojima se slobodno trgovalo.

Mogućnost trgovanja udelima u vlasništvu omogućilo je neslućeni rast privatnih korporacija koje su ubrzo postale veće i moćnije od država. Pogubno licemerje liberalizma bilo je u slavljenju vrlina lokalnih pekara, mesara i pivara u korist i za dobrobit najvećih neprijatelja slobodnog tržišta: kompanija za koje zajednica ne postoji, koje ne poznaju moralna osećanja, nameštaju cene, uništavaju konkurenciju, korumpiraju državnu upravu i ismevaju samu ideju slobode.

Zatim, pred kraj 19. veka, kada nastaju prve umrežene mega-kompanije – kao što su Edison, General Electric i Bell – duh oslobođen uvođenjem slobodne trgovine deonicama učinio je još jedan korak dalje. Pošto ni banke ni investitori nisu imali dovoljno novca da zadovolje potrebe umreženih mega-kompanija, stvorena je mega-banka u obliku kartela banaka i sumnjivih fondova iza kojih su takođe stajali deoničari.

Tako je nastala nezapamćena količina novog duga kojim je vrednost preneta u sadašnjost, uz nadu da će sutrašnja dobit biti dovoljna da se namiri budućnost. Mega-finansije, mega-kapital, mega-fondovi i mega-kriza su logičan ishod. Lomovi 1929. i 2008, nezaustavljivi rast velikih tehnoloških korporacija i ostali sastojci današnjeg talasa nezadovoljstva kapitalizmom nisu se mogli izbeći.

U takvom sistemu, pozivi da se kapitalizam dozove pameti ne znače ništa – naročito otkad smo ulaskom u novu stvarnost 2008. dobili konačnu potvrdu apsolutne kontrole mega-kompanija i mega-banaka nad društvom. Ako nismo spremni da ukinemo slobodnu trgovinu deonicama, započetu 1599. godine, ne možemo značajnije uticati ni na današnju distribuciju bogatstva i moći. Da bismo zamislili šta bi prevazilaženje ovakvog kapitalizma moglo značiti u praksi, najpre moramo temeljno preispitati samu instituciju vlasništva nad korporacijama.

Zamislimo da su deonice nešto slično pravu glasa kojim se ne može trgovati. Kao što učenici kada se upišu u školu dobijaju člansku kartu biblioteke, svaki novi zaposleni dobijao bi po jednu deonicu koja mu daje pravo na jedan glas u svim odlukama o korporaciji koje donosi skupština deoničara – od upravljanja i planiranja do raspodele dohotka i bonusa.

Tako bi podela na dobit i nadnicu izgubila smisao, a veličina korporacija bila bi svedena na pravu meru, što bi doprinelo slobodnoj tržišnoj utakmici. Kada se rodi beba, centralna banka bi joj automatski dodelila trast fond (ili lični kapitalni račun) u koji bi se periodično uplaćivala univerzalna dividenda. Kada beba postane tinejdžer, od centralne banke bi dobila i besplatan bankovni račun.

Radnici bi mogli slobodno da prelaze iz jedne kompanije u drugu i sa sobom povlače kapital iz svog trast fonda koji mogu pozajmiti kompaniji u kojoj rade ili nekom drugom. Pošto nema akcijskog kapitala koji se hrani fiktivnim sredstvima, finansijski tokovi bi postali uzorno dosadni – i stabilni. Države bi ukinule poreze na promet i dohodak i umesto toga oporezivale samo dobit kompanija, zemlju u vlasništvu i aktivnosti koje štete javnom interesu.

Ali dosta je maštanja, zasad. Poenta ovog teksta bila je da se u ovim danima pred Novu godinu podsetimo mogućnosti nastanka zaista liberalnog, postkapitalističkog, tehnološki naprednog društva. Oni koji odbijaju da ga zamisle završiće kao žrtve apsurda na koji često ukazuje moj prijatelj Slavoj Žižek: zašto su ljudi spremniji da razmišljaju o kraju sveta nego o kraju kapitalizma?

Analitičar Mauro Botareli piše: „Politika vrlo niskih kamatnih stopa koju vode sve centralne banke u svetu stvorila je čudovište u korporativnom sektoru, a to je širenje takozvanih zombi kompanija, kompanija koje se ne mogu nositi sa svojim dugom kroz normalan tok novca. Njihovo povećanje je vrtoglavo, a strukturalni dug koji ih veštački održava, poput veštačkih pluća, garantuje samo nultu ili nižu cenu novca koju veštački ubrizgavaju centralne banke. "

U SAD-u imamo problematičan slučaj Dženeral Elektriksa s tim u vezi, dok je u Evropi problem kriza u nemačkoj automobilskoj industriji, pre svega u Daimleru, od kog ECB nastavlja da kupuje obveznice.

Ako je, u kvantitativnom olakšanju, Mario Dragi bio pobednik, iako usporavan prinudnim merama štednje, pod vlašću Kristine Lagarde u Frankfurtu, Berlin, zajedno s Parizom, dobio bi direktnu pomoć Evropske centralne banke. Nije slučajno što se kupovina Daimlerovog paketa obveznica nedavno dogodila na aukciji na primarnom tržištu i uz intervenciju investicione banke koja je bila oštro pristrasna.

Lagarde podržava Nemačku, koja je pod opsadom Sjedinjenih Država u slučaju Severnog toka 2 i u potpunoj krizi identiteta u ekonomskim stvarima. Ali gospođa Lagarde gubi iz vida širu sliku, a to je da bez korektivnih radnji kvantitativnog ublažavanja rizukuje da iskrivi finansijski kontekst kompanija i finansijskih tržišta, čineći već opasnu situaciju još opasnijom. To će uticati na berzu jer ona postaje prevelika u svojoj najslabijoj tački, a radi se o grupi džinovskih kompanija koje zadržava u životu samo povoljno monetarno okruženje.