KADA CE ZAVRSITI SVETSKA KRIZA???

Interesuje me kada mislite da ce proci svetska kriza?Malo mozda pitanje za vidivnjake ali posto nista nema aktuelno na berzi ajde malo da prognoziramo mozda nam bude lakse.

Kriza u Srbiji ce biti vecita.A u svetu kad se smanji broj ljudi.

Po podcima iz proslosti i analizama istih posle svake ekonomske krize 7- 10 godina doslo je do ratvova vecih razmera. Nadam se da ovoga puta nece .
Ali RAZMISLITE MALO koje su to porodice koje proizvode krizu , kako i zasto.

Trajace jedno 12 ili 15 godina!

Ako dobro i DUBOKO zavirimo u prošlost videćemo da su Regan i Tačerka u suštini krivci za ovu krizu, tj. za krizu 2007-08.
Toliko je trbalo da se pokaže koliko je nakazna bila njihova politika, odnosno ekonomska politika....
Regan je taj koji je olabavio sva zakoska ograničenja za tzv. investicione banke, a Tačerka ga je sledila i ubila svaku pomisao na socijalnu pravdu, odnosno socijalno tržišnu privredu.

Toliko je trebalo da se pokaže kakve su to štetočine bile.
Danas je teško to sve jednim potezom popraviti!

Srećom, još jedno 10 god. i kranuće nam na bolje...

Kancelarka Merkel je rekla da ce kriza trajati jos 5 godina.

Smile ::

Ako dobro i DUBOKO zavirimo u prošlost videćemo da su Regan i Tačerka u suštini krivci za ovu krizu, tj. za krizu 2007-08.
Toliko je trbalo da se pokaže koliko je nakazna bila njihova politika, odnosno ekonomska politika....
Regan je taj koji je olabavio sva zakoska ograničenja za tzv. investicione banke, a Tačerka ga je sledila i ubila svaku pomisao na socijalnu pravdu, odnosno socijalno tržišnu privredu.

Toliko je trebalo da se pokaže kakve su to štetočine bile.
Danas je teško to sve jednim potezom popraviti!

Srećom, još jedno 10 god. i kranuće nam na bolje...

Ovo je tačno. Fridman koji je dobio nobelovu nagradu sve je ovo zakuvao.
On je za totalnu deregulaciju tržišta, apsolutnu slobodu, za privatizaciji i školskod sistema, jedino smatra da država treba da vlada vojskom i s nekoliko auto puteva, sve drugo treba privatozovati...

Ni ove godine ne moramo se nadati oporavku svetske ekonomije, pokazalo je istraživanje koje je Rojteres sproveo među 400 ekonomista širom sveta. Prema ovoj prognozi, globalna privreda će zabeležiti stopu rasta od 3,2 posto. Ali, evrozona i dalje ostaje u krizi, očekuje se da će ukupni BDP evropske monetarne zajednice pasti za 0,4 posto.

Ipak, evrozona i dalje ostaje u krizi, očekuje se da će ukupni BDP evropske monetarne zajednice pasti za 0,4 posto.

Glavni pokretač ekonomskog oporavka u evrozoni trebalo bi da bude Nemačka. Ali, i Nemci će ove godine zabeležiti tek blagi rast BDP-a, predviđaju sagovornici Rojtersa. Druge dve velike evropske ekonomije - francuska i italijanska, za sada ne pokazuju znakove oporavka.

Ni britanska ekonomija nije u puno boljem stanju. Britanci se trenutno mogu radovati tek činjenici što su, kako stvari stoje, za dlaku uspeli izbeći treću recesiju u zadnjih pet godina.

Ekonomisti predviđaju i da će Kina uspeti da zadrži nezanemarivu stopu rasta, što bi trebalo da ima pozitivan uticaj na globalnu ekonomiju.

Nešto komplikovanija je situacija u SAD-u, koja više ne izgleda ni blizu toliko blistava kao u januaru ove godine, kada su mnogi bili spremni potpisati da je najgore prošlo.

Kad ameri i englezi kazu dosta.

kriza se završava sutra ... u ustavnom sudu nemačke...

Kriza ili ne , Americki indexi juce bili na istorijskom maximumu, kako to objasnjavate?

Bio bi i Belex na maximumu, kad bi recimo netko ubrizgavao dnevno svježih 20 milijuna eura na burzu.

U petak je i DAX index bio na istorijskom maksimumu.

Jeste,višak novca nalazi nove prilike,osim toga Njemački BDP je kao i prije krize,a tu su i niske kamatne stope od 0,5%.

NYT: Svetskim ratom do izlaska iz krize?

Slaba potražnja, sve veća nejednakost i nestajanje srednje klase, prevelika regulacija, konkurencija iz Kine, neadekvatna infrastruktura, manjak ideja... Sve su to razlozi koje već godinama razni ekonomski stručnjaci iznose pokušavajući da objasne šta se krije iza neumoljivo sporog oporavka i stidljivog rasta u najjačim svetskim ekonomijama.

Ali, u poslednje vreme sve češće se iznosi i argument da je zapravo mir uzrok ekonomske stagnacije.

Već je dosta godina prošlo otkad je ceo svet bio upleten u neki veliki ratni sukob, a kako u The New York Times piše profesor ekonomije Tyler Cowen, premda vesti o ratnim sukobima u Iraku ili Južnom Sudanu odaju utisak da je svet i danas prilično krvavo mesto, broj žrtava u tim ratovima nije ni približno velik u poređenju sa desetinama milionima ljudi ubijenih tokom dva svetska rata u prvoj polovini 20. veka.

Čak je i u Vijetnamskom ratu stradalo je kudikamo više ljudi nego u bilo kom drugom kasnijem sukobu u kojem je učestvovala neka naprednija država.

Koliko god to neverovatno zvučalo, moguće je da svetski mir otklanja potrebu hitnog postizanja visokih stopa ekonomskog rasta tako da je samim time smanjena mogućnost da će ekonomija rasti brže. To ne znači nužno da ratovanje samo po sebi dovodi do poboljšanja ekonomske situacije, s obzirom da su direktne posledice rata destrukcija i gubitak života.

Tyler Cowen, koji inače predaje ekonomiju na Univerzitetu George Mason, navodi i da ovu tezu ne treba povezivati s kejnesianskim argumentom prema kojem pripreme za rat nužno dovode do povećavanja javne potrošnje i automatskog povećanja zaposlenosti.

Nasuprot tome, sama mogućnost izbijanja ratnog sukoba vlade navodi da budu fokusirane i da neke od najosnovnijih odluka koje donose budu ispravne. To se može odnositi na investiranje u nauku ili jednostavno na liberalizaciju ekonomije. Takav fokus za krajnju posledicu ima poboljšanje dugoročnih ekonomskih izgleda.

I dok će neki s pravom reći da je neprimereno tražiti nešto pozitivno u ratu, drugi će uputiti na to da se pogleda istorija SAD, gde se jasno vidi da iznesenu tezu ne možemo tek tako odbaciti. Fundamentalne inovacije, poput nuklearne energije, računara i savremenih letelica, redom su nastale usled američkih napora da nadjačaju sile Osovine u Drugom svetskom ratu ili SSSR u Hladnom ratu.

Internet je izvorno zamišljen kao mreža koja bi Americi trebala da posluži u odbrambene svrhe u slučaju nuklearnog napada, a početke Silikonske doline trebalo bi tražiti u ugovorima sa američkom vojskom, a ne u današnjim start-apovima, navodi The New York Times. Lansiranje Sputnjika u Americi je izazvalo veliki interes za nauku i tehnologiju, što je za posledicu imalo ekonomski rast.

Da nije bilo ratne pretnje, nikada na primer ne bi bio pokrenut Projekt Menhetn. U sklopu tog projekta atomska bomba proizvedena je za šest godina, a počelo se praktično od nule. Projekat je na svome vrhuncu "jeo" 0.4 odsto američkog BDP. Teško je zamisliti neki uporediv projekat u današnje vreme.

S druge strane Tyler Cowen navodi i pozitivne stvari koje je donelo razdoblje bez globalnih konflikata. Osim mira samog po sebi, tu su i, čistija okolina, kao i više vremena koje ljudi mogu da posvete sami sebi. Takođe, stepen tolerancije prema manjinama je danas veći.

Dakle, iako je ekonomski rast u nedostatku nekog velikog ratnog sukoba možda manji, svet bez rata danas nesumnjivo jeste bolje mesto nego što bi se to možda dalo zaključiti iščitavanjem ekonomskih pokazatelja.

Velika je prednost živeti u svetu kojim pretežno ipak vlada mir i čiji ukupni BDP raste stopom od 2 odsto u odnosu na situaciju u kojoj BDP skače za 4 odsto, ali pritom ginu ljudi.

Pitanje je, naravno, je li trenutno mirno razdoblje zapravo tek jedan balon koji samo čeka da se rasprsne.

Svi koji misle da je "dužnička" kriza prošlost, grdno se varaju - kriza je samo odložena.

Zato što su države (uz veliki pritisak banaka - koje u stvari vladaju svetom i od kojih političari zavise) dužničku krizu "rešili" dodatni pravljenjem dugova...

Bravo Sneki svaka cast. U momentu kad si napisala ovo mnogi su smatrali da je kriza proslost. A evo upravo neki koji su predvideli prvu krizu najavljuju jos jacu i to vec od oktobra. Kako je oktobar jako blizu uskoro cemo videti da li su u pravu.

Ekonomski analitičari kažu da nas očekuje drugo poluvreme svetske krize, a to je azijska (kineska) kriza.

Kako navode analitičari banke Goldman Sachs, treći talas karakterišu veoma niske cene sirovina, usporavanje privrednog rasta Kine i drugih privreda u usponu i niska inflacija na globalnom nivou.

Ta tri faktora rezultat su odgovora na prva dva talasa krize (kolaps banaka i evropska dužnička kriza), a sve to deo je takozvanog "dužničkog superciklusa" iz prethodnih nekoliko decenija, smatraju analitičari Goldman Sachsa.

Centralne banke požurile su da snize kamatne stope kao odgovor na prve dve krize, ohrabrujući investitore da se okrenu tržištima u usponu poput Kine, na kojima mogu da ostvare solidan povrat sredstava. Sada, kada deluje da će kamatne stope rasti, investitori se povlače iz sektora sirovina koje su usko povezane sa sudbinom privreda u usponu.

"Tako je kriza u zemljama u usponu povezana sa prvim talasom globalne krize. Nakon kolapsa hipotekarnog tržišta u SAD, niske kamatne stope doprinele su rastu kreditiranja, pre svega u Kini. Kada spojite to sa pokušajima Kine da transformiše svoju privredu i sa globalnim padom cena sirovina, dobijete novu krizu", navodi banka.

Uz prinose na obveznice blizu nule i REPO stope na istorijskim minimumima, raste zabrinutost u pogledu održivosti dugoročnog povrata sredstava uloženih u tržišta u usponu, pogotovo ako deflatorne sile nastave da se razvijaju.

Kada centralne banke u razvijenim zemljama počnu da pričaju o podizanju kamata, kamate na sigurna sredstva, poput državnih obveznica, trebalo bi da porastu, što smanjuje zainteresovanost investitora da rizikuju u inostranstvu.

Oni tada povlače novac sa tržišta u usponu i time otežavaju kompanijama sa tih tržišta da se refinansiraju i da finansiraju velike projekte, što dovodi do usporavanja globalne privrede, navodi Goldman Sachs.