JAVNI SEKTOR drzavne fime

Nema kupaca za Luku Novi Sad
Nijedna kompanija nije se javila na oglas za kupovinu Luke Novi Sad.

Kako piše "Dnevnik", Ministarstvo privrede primalo je ponude do 21. novembra, a 23. novembra trebalo je da se otvore koverte potencijalnih ulagača, odnosno da se vidi cena koju nude i da li ispunjavaju uslove da učestvuju na tenderu.
 
Pošto nije bilo ponuda, ostaje da se u petak zaključi da za jedinu luku u državnom vlasništvu, bar za sada, nema kupaca.
 
Luku Novi Sad mogli su da kupe lučki preduzetnici koji su najmanje deset godina u tom biznisu, da su u 2017. godini imali prihod od najmanje 30.000.000 evra i da su u protekle tri godine pretovarili više od 1,4 miliona tona robe. 
 
Početna cena po kojoj se prodaje luka iznosi 15.976.778 evra. Kupac bi za taj novac dobio i upravnu zgradu, skladište površine 44.000 kvadratnih metara, te šest kranova. Rok za prodaju preduzeća je već dva puta bio pomeran.
 
Očekivalo se da će zainteresovanih kupaca biti, s obzirom na to da se radi o preduzeću koje uspešno posluje proteklih godina. 
 
Prethodno je u Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture najavljivano da su za Luku Novi Sad zainteresovane "najpoznatije kompanije u svetu". Tako su se pominjale kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Nemačke i Sjedinjenih Američkih Država.
Autor: Dnevnik, 021

Politika: Bankrot pančevačke Azotare


https://www.bizlife.rs/biznis/poslovne-vesti/politika-bankrot-pancevacke-azotare/?fbclid=IwAR3GPE-t1EtKw8cS8xWCQTA4Y2UEYM5f8zq_pH1eNf5v1zqPR73WzDR1V68

- Dva preduzeća iz petrohemijskog kompleksa "Petrohemija" i MSK su tekuće likvidna i plaćaju svoje obaveze, ali nemaju dugoročnu perspektivu - kaže Fiskalni savet. - "Resavica" i dalje ostaje ogroman problem. Iako se u budžetu godinama predviđa 600 miliona dinara za početak faznog zatvaranja neperspektivnih rudnika, ovi rashodi nisu realizovani i u proces zatvaranja se još nije ušlo. Prema poslednjim informacijama, konačno je konkretizovan plan zatvaranja pojedinih rudnika, u saradnji sa Svetskom bankom, pa ostaje da se vidi da li će se on u 2019. i sprovesti.

"JUMKO" i "Trajal" rade za namensku industriju, ali su im rezultati i dalje loši - smatra Fiskalni savet. - Održavaju se u životu zahvaljujući isporukama za vojsku i sredstvima iz Fonda za razvoj. Oba preduzeća su i u 2017. godini poslovala s gubitkom, a nastavljaju i da ne plaćaju struju. Zato iznenađuje da se u javnosti pominju kao uspešna preduzeća, pa i da se poslovanje proširuje, umesto da se preduzeća prestrukturiraju.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:769604-PRIVATIZACIJI-NIKAD-KRAJA-FAM-ceka-Amerikance-a-Ikarbus-Kineze

Javno preduzeće Pošta Srbije saopštilo je da je danas potpisan aneks Кolektivnog ugovora za to preduzeće koji se odnose na raspodelu dobiti.

Aneksom su izmenjeni članovi Кolektivnog ugovora Pošte Srbije u delovima koji se odnose na raspodelu dobiti opredeljenu za učešće zaposlenih, srazmerno vremenu provedenom na radu kod poslodavca u kalendarskoj godini na koju se odluka o raspodeli dobiti odnosi.

Izmenjeni su i delovi koji se odnose na isplatu solidarne pomoći zaposlenima čija osnovna zarada ne prelazi 50.000 dinara mesečno, a u cilju ublažavanja nepovoljnog socijalno-ekonomskog položaja radnika tog preduzeća.

Aneks su potpisali ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, vršilac dužnosti direktora Pošta Srbije Mira Petrović, potpredsednik Sindikata PTT Srbije Slavko Topalov i predsednica Sindikata Nezavisnost Pošte Srbije Snežana Marković.

Privatizacioni savetnik Branko Pavlović ne veruje da EPS primenjuje dampinške cene a takođe smatra da bi privatizacija tog preduzeća bila veoma loš potez.

– Mislim da EPS iz cene koju ima veoma lako može da podmiri troškove proizvodnje i nisam siguran da su informacije da nudi svojim kupcima cene struje koje nisu tržišne. Gubici EPS-a ne potiču sa te strane već ih ima isključivo zato što se preduzećem rukovodi na neadekvatan i nestručan način. Ne verujem da država EPS svesno gura u propast da bi ga prodala, ali da je nestručno rukovodstvo krucijalni problem koji stvara gubitke je nesporno. EPS svakako ne treba privatizovati i treba se ugledati na primer češkog ČEZ-a koji je jedno od najjačih elektroenergetskih preduzeća u Evropi a u vlasništvu je države. Prethodno je bilo privatizovano, to je izazvalo gomilu problema i češka država je ponovo postala njegov vlasnik. Ako ČEZ uspešno posluje i funkcioniše u toj zemlji a u državnom je vlasništvu nema razloga da isti slučaj ne bude i u Srbiji sa EPS-om – kaže Pavlović.

.