SVIM AKCIONARIMA AGBN !

Interesantno:

http://www.reuters.com/article/2014/07/28/us-russia-yukos-idUSKBN0FW0TP20140728

Možda jeste zanimljivo ali se slučaj bitno Hrodorovskog bitno razlikuje od AGBN.
Ti nikako nećeš da prihvatiš da je AGBN otišla u bankrot...

Bankrot nije dokazan, država je nelegalno eksproprisala Agrobanku.

Ово је први и најтежи испит за акционаре да се наплате и извуку паре од ових бандита које све треба сместити у доживотни затвор.   Силно време је прошло и јасно се види да то неће бити ни мало лако.   Ако би добили спор то би дало ветар у ледја акционарима Металс,привредне и Универзал банке да по истом рецепту траже своје паре које су исто покрали лопови,само не ови исти него неки други.
           Само напред словенци и остали.  Ви сте нам једина шанса.

Bojim se da i pored svih napora starijih članova foruma niste skapirali: NEMA OVDE NIŠTA ZA AKCIONARE !!!

Ni kamen na kamenu od banke nije ostao!

citat ::

Po prikazu Banke Kapital je 12 milijardi dinara.
Po NBS kapital banke je 600 miliona dinara.
Znaci radi se o rupi od 11 milijardi i 400 miliona dinara.

Odatle traba da podjete...
To što akcionari nisu uspeli da sazovu skupštinu i urade dokap, to nije problem države, već akcionara.

To što akcionari nisu uspeli da kontrolišu menadžmedt banke oslanjajući se na 20% državnog udela, ih ne opravdava itd...

Možda želite da akcionari odgovaraju i pokriju dugovanja banke, tj. kredita koji su nenaplativi?
Izračunajte koliko bi svako od vas trebalo da plati...

P.S. Država štiti ulagače - štediše i deponente, ali ne i vlasnike banke!

Vlasnici (akcionari) mogu samo menadžment da tuže i od njih traže naknadu ili da ih sud kazni za "nesavesno" upravljanje tudjom imovinom...

Objašnjenje: menadžment upravlja bankom (dakle tudjom imovinom) jer su akcionari vlasnici koji postavljaju i kontrolišu ili smenjuju menadžment!
Ovo poslednje važi za sva AKCIONARSKA DRUŠTVA!!
Dobro TO upamtite i ponašajte se (ulažite) shodno tome - i idite na skupštine akcionara, aktivno učestvujte u radu skupštine, tražite (jer je to vaše pravo kao akcionara) podatke, izveštaje itd... da vas posle ne bi iznenadila "situacija"!!!!

Akcionarstvo podrazumeva aktivno učešće u radu društva, angažman itd...

Ako nije jasno tu sam da pojasnim....

Mali akcionari Agrobanke tuže Državu, tekst objavljen u nedeljniku Novog Magazina broj 170, može se naći na kioscima. Autor Teksta Mijat Lakićević.

Danas u nedeljnom izdanju NOVOG MAGAZINA objavljen je tekst: Mali akcionari tuže Državu, autor Miodrag Lakićević. Može se naći na trafikama.

Može, da neko stavi sken teksta?

Blago tebi @Smile, sve znaš.

Slaven ::

Danas u nedeljnom izdanju NOVOG MAGAZINA objavljen je tekst: Mali akcionari tuže Državu, autor Miodrag Lakićević. Može se naći na trafikama.

Tekst je smešan ko crtani film ili kao spodoba koja ga je pisala...  

1. Proveriti koje vlasnik novina u kojem ste našli info: ovo je osnovao Farmakom MB (iako se nekadašnja komunistička zvezda TV dnevnika vodi kao vlasnik) po naredjenju DS-a...

2. Raspitati se ko je novinar: spodoba je nekada radila u NIN-u i pisala o ekonomiji, ali nikada nije napisala kritiku glede Cvetkovića i Tadića, a Nikezić i D.Djunić za njega su kao i Vlahović bili zvezde srpske ekonomije.
Prešao je u Novi magazin jer mu je obečano da će biti zamenijk glodura, kratko pre toga bio je i u časopisu Nedeljnik.

Od kako je SNS na vlasti počeo je da piše i za Peščanik, i u svakom tekstu pljuje SNS, vlast i Vučića.

Proslavio se (u istom broju) konstatacijom da se "Rusija ponovo bliži diktaturi, ali ovoga puta ne staljinističkoj već verskoj.."   

Advokat Milorad Matić (?) HTF?
Nikad čula, vidim da je iz RAKOVICE....
Predmeti koje je zastupao, ko su mu bili klijenti, koji ozbiljniji spor je dobio?

Al, hajde, neka je i genije... ceo slučaj zasniva na sledečem: "Ovde se ne radi o riziku kpji sa sobom nosi trgovanje na berzi (sic!) već o pravnom nasilju koje je sprovedeno nad imovinom akcionara, zbog čega se traži nadoknada štete (sic!) od onoga koji je za to odgovoran, a to je isključivo Republika Srbija."
  

Želim vam puno sreće na sudu, ako je uopšte tačno da je ovaj smešan advokat podneo tužbu Privrednom sudu - sa njim će vam trebati BAŠ puno sreće, a on je nadam se već naplatio sve troškove, tako da zabava može da počne...
  

Tačno je, da je advokat Matić podneo tužbu, a sreća na sudu uvek dobrodošla!

Poz!

Portugalija sa 4,4 mlrd evra spašava posrnulu banku

Portugalija će "ubrizgati" 4,4 milijarde evra u posrnulu banku Banco Espirito Santo (BES), izjavio je guverner portugalske centralne banke, Carlos Costa.

Prema njegovim rečima, pomenuta banka, kao treća najveća u zemlji, biće podeljena na dva entiteta, pri čemu će rizične aktive biti prebačene u "lošu" banku, a zdrave će biti pregrupisane u novu banku pod na zivom ’Novo Banco’, prenela je agencija France Presse.

Novoosnovana banka biće pod upravom Rezolucionog fonda, koji su portugalske vlasti osnovale u okviru uslova za dobijanje međunarodnog paketa pomoći od Evropske unije, Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke u 2012. godini.

Ovakvom intervencijom u banci BES, koja je u prvoj polovini godine ubeležila gubitak od 3,57 milijardi evra, portugalska vlada nastoji da izbegne širenje zaraze na ostatak krhke privrede, ali i na druge članice evrozone.

"Postojala je hitna potreba da usvojimo rešenje koje će garantovati zaštitu depozita i osigurati stabilnost bankarskog sistema", zaključio je Costa.

"Koliko para su Bojan Pajtić, šef vojvođanskog režima, i DS, ukrali iz Metals banke, koliko para su Bojan Pajtić i DS ukrali iz pokrajinskih robnih rezervi, da li se vode postupci protiv Bojana Pajtića i ostalih lica iz DS, i u kojoj su fazi povodom afere Fond za razvoj Vojvodine i kada ćemo dobiti od nadležnih državnih organa odgovore na ova pitanja".

Kako SNS navodi što se tiče pitanja koje postavlja DS "ta ista pitanja postavlja i Miroslav Mišković, na naslovnoj strani svojih novina, i potpuno je jasno da koalicija Demokratska stranka - Miroslav Mišković nastavlja da razara Srbiju, i pokušava da je uništi, kao što je uništavala 12 godina".

DS je ranije danas saopštila da zahteva od Vlade Srbije da hitno i u celosti objavi ugovor sa Etihadom i zaustavi praksu sklapanja tajnih ugovora o korišćenju državne imovine i budžetskih sredstava.

Svi sporni ugovori sklopljeni su, kaže se u saopštenju DS, na osnovu Zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji dve zemlje, za koji je ekspertska grupa utvrdila da nije u skladu sa Ustavom i da ukidaju domaće zakonodavstvo zbog čega je DS tražila ocenu ustavnosti.

Poslanica Demohrišćanske stranke Srbije Olgica Batić zatražila je od vlade stav po pitanju statusa akcionara "Agrobanke", te da li razmišlja o modalitetima da im nadokandi štetu.
"Pitanje koje se nameće gde je završio kapital domaćih i stranih akcionara 'Agrobanke'? Samo pravedno i pravično obeštećenje je pravično rešenje", rekla je Batić i upitala kada će akcionarima biti vraćena imovina.
Istakla je da se na tom primeru može dokazati stvarna borba protiv korupcije.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1728177/Poslani%C4%8Dka+pitanja.html

Poslanica Demohrišćanske stranke Srbije Olgica Batić zatražila je od vlade stav po pitanju statusa akcionara "Agrobanke", te da li razmišlja o modalitetima da im nadokandi štetu.
"Pitanje koje se nameće gde je završio kapital domaćih i stranih akcionara 'Agrobanke'? Samo pravedno i pravično obeštećenje je pravično rešenje", rekla je Batić i upitala kada će akcionarima biti vraćena imovina.
Istakla je da se na tom primeru može dokazati stvarna borba protiv korupcije.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1728177/Poslani%C4%8Dka+pitanja.html

Olgica Batić | Poslanička grupa Srpski pokret obnove - Demohrišćanska stranka Srbije
Hvala, poštovana predsednice.
Uvažene kolege i koleginice, dame i gospodo, na prvom mestu moram da zamolim predsednicu, ako je ikako moguće, da utiče na ministre kako bi u blagovremenom roku dobijali odgovore na poslanička pitanja koja su vrlo jasno regulisana Poslovnikom o radu Narodne skupštine.
Budući da sam poslaničko pitanje postavila 29. jula ministru finansija, danas je 21. oktobar, odgovor na postavljeno poslaničko pitanje još uvek dobila nisam. Nadam se da to neće biti praksa, bar ne ubuduće.
Na ovom mestu svoje pitanje postavljam Vladi Republike Srbije, u prvom redu ministru finansija. Mislim da je on najpozvaniji i najkompetentniji da mi pruži detaljne podatke na ono šta ću ga pitati.
Naime, kakav je uopšte stav Vlade Republike Srbije, ako takvog stava ima, o statusu akcionara „Agrobanke“ i da li Vlada Republike Srbije razmišlja, planira, nalazi modalitete upravo da nadoknadi štetu domaćim i stranim akcionarima koji su izgubili svoju privatnu akcionarsku imovinu u ovoj aferi, zapravo čija je privatna akcionarska imovina i brutalno i bahato opljačkana?
Naime, Narodna banka Srbije je uvela prinudnu uplatu u „Agrobanci“ decembra 2011. godine zbog nemogućnosti naplate kredita ranije odobrenih. Krajem maja 2012. godine banka je ugašena, a svi znamo da je nakon toga formirana čuvena „Nova Agrobanka“, koju je osnovala država Srbija sa 85 miliona evra, dok je kapital u vrednosti od pet miliona evra u tu istu „Agrobanku“ uložila Agencija za osiguranje depozita. Ono što je takođe poznato jeste da je u oktobru mesecu 2012. godine pokrenut stečaj nad „Novom Agrobankom“.
Da borba protiv kriminala i korupcije ne bi u ovom slučaju ostala samo mrtvo slovo na papiru ili samo puko izborno obećanje, država suprotno može da dokaže jedino ukoliko po ovom pitanju nešto učini i onog momenta kada konačno odgovori na zahteve akcionara.
Moram dodati takođe da su svi upoznati sa činjenicom, bar putem sredstava javnog informisanja, da su ti isti akcionari slali brojne dopise između ostalog i vladama zemalja EU i njihovim parlamentima, njihovim ambasadorima, njihovim privrednicima.
Ukoliko su već predstavnici EU izrazili svoju zahvalnost, jer im dopisi akcionara „Agrobanke“ omogućavaju da, kako oni navode, realno sagledaju kako se u Republici Srbiji sprovodi vladavina prava, onda teško da u ovom slučaju, dok se konačno nešto i ne preuzme, možemo govoriti o već spomenutoj borbi protiv korupcije i to kao prioritetne u okviru poglavlja 23. i 24.
Pitanje koje se nameće jeste upravo i gde je završio spomenuti kapital domaćih i stranih akcionara „Agrobanke“? Ovako izvršenom krivičnom delu, a zapravo, budimo iskreni pa stvari nazovimo pravim imenom, reč je o jednoj organizovanoj kriminalnoj pljački, akcionari su, između ostalog, obavestili i Frederiku Mogerinu, italijansku ministarku inostranih poslova. Neposredno pre nje oni su o svom problemu i o tome obaveštavali isto tako i ambasadora Italije. Pre toga su sa tim upoznali i Štefana Filea, kao i Majkla Devenporta.
Na kraju krajeva, samo pravedno i pravično obeštećenje jeste jedino rešenje u slučaju akcionara „Agrobanke“. Prošlo je više od dve godine upravo od njene propasti. Jeste šta je učinjeno za sve to vreme i šta je Vlada Republike Srbije uradila po tom pitanju upravo za navedeno vreme?
Čini mi se da ovakav način, jednim apsolutnim nečinjenjem, nema ni efikasnog, ni pravednog pravosuđa i, ono što je najbitnije, na grub način se krši poštovanje privatne imovine ne samo kao tekovine kod nas, već uopšte u zemljama EU, jer deklarativno zalaganje nikada nije bilo ništa drugo do samo privid onoga što je zaista potrebno primeniti u praksi, a potrebno je da kako građani Srbije, ali u prvom redu svi akcionari, kako domaći tako i strani, „Agrobanke“ dobiju odgovor na pitanje kada će konačno nešto biti urađeno po ovom pitanju, kada će konačno biti izvršen povraćaj njihove imovine? Hvala.

Olgica Batić | Poslanička grupa Srpski pokret obnove - Demohrišćanska stranka Srbije

Hvala, poštovana predsednice.
Uvažene kolege i koleginice, dame i gospodo, na prvom mestu moram da zamolim predsednicu, ako je ikako moguće, da utiče na ministre kako bi u blagovremenom roku dobijali odgovore na poslanička pitanja koja su vrlo jasno regulisana Poslovnikom o radu Narodne skupštine.
Budući da sam poslaničko pitanje postavila 29. jula ministru finansija, danas je 21. oktobar, odgovor na postavljeno poslaničko pitanje još uvek dobila nisam. Nadam se da to neće biti praksa, bar ne ubuduće.
Na ovom mestu svoje pitanje postavljam Vladi Republike Srbije, u prvom redu ministru finansija. Mislim da je on najpozvaniji i najkompetentniji da mi pruži detaljne podatke na ono šta ću ga pitati.
Naime, kakav je uopšte stav Vlade Republike Srbije, ako takvog stava ima, o statusu akcionara „Agrobanke“ i da li Vlada Republike Srbije razmišlja, planira, nalazi modalitete upravo da nadoknadi štetu domaćim i stranim akcionarima koji su izgubili svoju privatnu akcionarsku imovinu u ovoj aferi, zapravo čija je privatna akcionarska imovina i brutalno i bahato opljačkana?
Naime, Narodna banka Srbije je uvela prinudnu uplatu u „Agrobanci“ decembra 2011. godine zbog nemogućnosti naplate kredita ranije odobrenih. Krajem maja 2012. godine banka je ugašena, a svi znamo da je nakon toga formirana čuvena „Nova Agrobanka“, koju je osnovala država Srbija sa 85 miliona evra, dok je kapital u vrednosti od pet miliona evra u tu istu „Agrobanku“ uložila Agencija za osiguranje depozita. Ono što je takođe poznato jeste da je u oktobru mesecu 2012. godine pokrenut stečaj nad „Novom Agrobankom“.
Da borba protiv kriminala i korupcije ne bi u ovom slučaju ostala samo mrtvo slovo na papiru ili samo puko izborno obećanje, država suprotno može da dokaže jedino ukoliko po ovom pitanju nešto učini i onog momenta kada konačno odgovori na zahteve akcionara.
Moram dodati takođe da su svi upoznati sa činjenicom, bar putem sredstava javnog informisanja, da su ti isti akcionari slali brojne dopise između ostalog i vladama zemalja EU i njihovim parlamentima, njihovim ambasadorima, njihovim privrednicima.
Ukoliko su već predstavnici EU izrazili svoju zahvalnost, jer im dopisi akcionara „Agrobanke“ omogućavaju da, kako oni navode, realno sagledaju kako se u Republici Srbiji sprovodi vladavina prava, onda teško da u ovom slučaju, dok se konačno nešto i ne preuzme, možemo govoriti o već spomenutoj borbi protiv korupcije i to kao prioritetne u okviru poglavlja 23. i 24.
Pitanje koje se nameće jeste upravo i gde je završio spomenuti kapital domaćih i stranih akcionara „Agrobanke“? Ovako izvršenom krivičnom delu, a zapravo, budimo iskreni pa stvari nazovimo pravim imenom, reč je o jednoj organizovanoj kriminalnoj pljački, akcionari su, između ostalog, obavestili i Frederiku Mogerinu, italijansku ministarku inostranih poslova. Neposredno pre nje oni su o svom problemu i o tome obaveštavali isto tako i ambasadora Italije. Pre toga su sa tim upoznali i Štefana Filea, kao i Majkla Devenporta.
Na kraju krajeva, samo pravedno i pravično obeštećenje jeste jedino rešenje u slučaju akcionara „Agrobanke“. Prošlo je više od dve godine upravo od njene propasti. Jeste šta je učinjeno za sve to vreme i šta je Vlada Republike Srbije uradila po tom pitanju upravo za navedeno vreme?
Čini mi se da ovakav način, jednim apsolutnim nečinjenjem, nema ni efikasnog, ni pravednog pravosuđa i, ono što je najbitnije, na grub način se krši poštovanje privatne imovine ne samo kao tekovine kod nas, već uopšte u zemljama EU, jer deklarativno zalaganje nikada nije bilo ništa drugo do samo privid onoga što je zaista potrebno primeniti u praksi, a potrebno je da kako građani Srbije, ali u prvom redu svi akcionari, kako domaći tako i strani, „Agrobanke“ dobiju odgovor na pitanje kada će konačno nešto biti urađeno po ovom pitanju, kada će konačno biti izvršen povraćaj njihove imovine? Hvala.

Intervju sa Aleksandrom Vučićem ( London : LSEE 27/10/2014 )

‘Ne tražimo milostinju, nego želimo reformirati Srbiju’


Spomenuli ste strane investitore. Dobili smo zabrinuto pismo deoničara Agrobanke, koji još uvek očekuju kompenzaciju, a prošlo je već dve godine od kada je ta banka zatvorena. Kada će oni biti isplaćeni? Kakav odraz mislite da ta priča ima na percepciju stranih investitora koje zanima ulaganje u Srbiju?

Bilo bi nefer da ja sad odgovaram na to pitanje i da kažem šta je izvršni odbor i preko predstavnika, i kako i na koj način su pojedini tajkuni podizali novac, ali država Srbija će svakako preuzeti sve zakonom dozvoljene mere da obešteti sve one koji su izgubili nešto što njima pripada, ali ne može da obešteti one koji su na protivzakonit način nešto sticali, tako da u svakom slučaju mislim da neće biti nikakvih problema.

http://blogs.lse.ac.uk/lsee/2014/10/29/intervju-sa-aleksandrom-vucicem-ne-trazimo-milostinju-nego-zelimo-reformirati-srbiju/

SRBIJA | PETAK 31.10.2014. | 16:06

Pitanje Agrobanke i u Londonu

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2014&mm=10&dd=31&nav_id=918464

SRBIJA | PETAK 31.10.2014. | 16:06



Pitanje Agrobanke i u Londonu



http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2014&mm=10&dd=31&nav_id=918464

Jedino ako je Nikola Sndulović (kralj kriminalaca s Dorćola) zastupnik akcionara AGBN....

citat ::

Odvojenost vlasništva i menadžmenta - u nekim slučajevima to može biti prednost, a u drugim nedostatak. Visoke stope rasta i ostvareni dobici kod većine značajnih akcionarskih preduzeća pokazuju da odvojenost vlasništva i uprave donosi pozitivne rezultate, odnosno više koristi nego štete. Ipak, može se dogoditi da menadžeri vode poslovanje pre svega u sopstvenom i u interesu svojih saradnika, a na štetu akcionara.

citat ::

SNS je u saopštenju optužio Tadića da je direktno učestvovao, ili bio nalogodavac, u nerešenim aferama u vezi sa Razvojnom bankom Vojvodine i Azotare Pančevo, a da sada "neistinama i izmišljotinama zauzme makar minimalan medijski i politički prostor".

"SNS smatra da nosioci te propale politike čiji je jedan od glavnih aktera bio Boris Tadić moraju da snose svaku vrstu odgovornosti za svoja nedela, a ne da ih prikrivaju optužujući druge", navodi se u saopštenju SNS-a.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/445892/SNS-Necemo-sa-Tadicem-kriminalcem

Neverovatno je da banka AGBN preduzeću Asprom, koje u 2010. godini ima poslovni prihod oko 420 milina dinara, daje kredit od skoro 2 milijarde dinara sa veoma malim obezbeđenjem. To preduzeće već 2012. godine pravi gubitak od oko 220 miliona dinara, a kasnije odlazi u stečaj i kredit se naravno ne vraća. Takođe, Zemljoradnička zadruga Arilje je u čitavom tom periodu ostvarivala ukupan prihod ne veći od 300 miliona dinara, a dobila je kredit od čak 1,2 milijarde dinara. Zadruga je u gubicima i kredit nije u mogućnosti da vraća. Slična je situacija ako pogledamo svih dvadeset najvećih dužnika Agrobanke koji ukupno duguju oko 16 milijardi dinara.

Na ovaj način stvoreno je oko 430 miliona evra dugovanja prema Agrobanci koja nisu mogla da budu vraćena. Deo tih dugovanja je kasnije reprogramiran kroz Novu Agrobanku, deo prebačen na Poštansku štedionicu, ali je skoro 300 miliona evra kredita ostalo do danas nenaplaćeno. U sudskom procesu koji je kasnije otvoren protiv rukovodstva banke i vlasnika nekih velikih dužnika, ostalo je da se vidi da li će neko odgovarati za propast banke. Ipak, treba napomenuti je da od 20 najvećih dužnika čak 14 je u stečaju ili restrukturiranju, a ostali posluju godinama sa velikim gubicima i samo je pitanje dana kada će otići u stečaj. Dakle, ti krediti su gotovo u potpunosti nenaplativi. Zatim, ne može da se ne primeti da se na spisku dužnika među 20 najvećih dužnika po nekoliko puta provlače ista imena, samo su firme različite. Sve u svemu, miriše na prevaru, ali na nadležnim organima je da utvrde da li je zloupotreba bilo ili ne.

@Zwiebel
"...Sve u svemu, miriše na prevaru, ali na nadležnim organima je da utvrde da li je zloupotreba bilo ili ne."

Mirise? Smrdi, prijatelju, smrdi da je to neizdrzivo. Jasno je kao dan o cemu se radi. Jos je jasnije da niko (osim nas akcionara) nece snositi posledice.

TUŽILAC za organizovani kriminal Miljko Radisavljević je, kao osumnjičene, saslušao Bojana Simonovića, člana Izvršnog odbora (IO) Agrobanke, Stevana Alavanju, vlasnika više preduzeća, kao i Predraga Vučkovića, direktora firme „Agrartrejd“. Oni su osumnjičeni za zloupotrebu službenog položaja „tešku“ 2,3 milijardi dinara.

U krivičnoj prijavi, u kojoj su pored ove trojice obuhvaćena još dva ranije uhapšena čelnika „Agrobanke“, navedeno je da je zloupotreba učinjena tako što je Alavanji mimo procedure odobreno 50 kredita. Gotovo polovina ih nije vraćena, a njihov iznos je blizu dve i po milijarde dinara.

Osumnjičeni Stevan Alavanja, vlasnik je preduzeća „Asprom“ i „Agrartrejd“, kao i privatizovanog „Porečja“ iz Vučja. Sumnja se da su Simonović i drugi čelnici banke omogućili Alavanji da po povoljnijim uslovima, bez adekvatnog obezbeđenja zajmova dobije nekoliko milijardi dinara.

Najveći deo para završio je za investiranje u druge poslove, kupovinu nekretnina, ali i u privatnim džepovima. Od 50 zajmova, 19 uopšte nije vraćeno. Reč je o 2,3 milijarde dinara, i to bez kamate.

Alavanja, koji je u vreme dobijanja najvećih zajmova, bio vlasnik samo „Asproma“, od kredita je pokupovao vlasnički deo u „Agrotrejdu“, farmu „Rimski Rit“ u Velikom Gradištu, kao i Poljoprivredni kombinat „Porečje“ iz Vučja. Gotovo sve firme su dovedene na rub propasti i sada se ispituje trag novca dobijenog od kredita.

Ispravka, nije Rimski Rit već Ramski Rit u Velikom Gradištu.

Copy paste:


- Vučić, cenzura AGROBANKA, Čirilica:


 vimeo.com/111155609 


- Vučić, banke i visoki politički krimunal, Upitnik 18.11.2014:


 vimeo.com/112272334

Jel ti to braniš stav EU ili Vučka?

Boli me za EU i za Vučka. Samo prenosim, što mislim da bi moglo biti interesantno na ovoj temi.

Poz!

Vučić je novinarima u Kruševcu, upitan kada će javnost saznati imena političara koji su pomogli u malverzacijama sa bankama, rekao "čim neko od ovih bude progovorio".

"Ali oni valjda misle da će ih političari sada spasavati. Nemoguće je zamisliti da je tajkun sam to uradio, već je morao da obezbedi političku podršku za banku koja je bila državna", rekao je Vučić novinarima.

On je naveo da se sada očekuje da neko od osumnjičenih u tim poslovima konačno progovori i ponovo istakao da je jasno da te "poslove" nije bilo moguće obaviti bez podrške političara.

Nemci ulozili 30 miliona evra u fabriku u Beceju .Udarna vest ovih dana .Da se od lopova naplate krediti koje ne vracaju napravili bi najmanje 15 takvih fabrika a preteklo bi i da napravimo u Nemackoj neku fabriku pa da Nemci bar jedan dan pricaju o tome.

Govoreći o Agrobanci, Šoškić je podsetio da je ona bila 80 odsto u privatnom vlasništvu, ali da vlasnici nisu uspeli da uspostave kontrolu i smene loše direktore jer je "sistem bio takav da favorizuje pojedinačnog najvećeg akcionara, a to je država".

"Potpuni je nonsens što akcionari Agrobanke hoće da tuže državu. Pa država treba da tuži njih što su, ne kontrolišući sopstvenu banku, izazvali štetu i trošak za državu", istakao je Šoškić.

Upitan zašto je NBS davala saglasnost za izbor ljudi iz sfere politike u rukovodstvo banaka, upravne i nadzorne odbore, on je kazao da Narodna banka ima ovlašćenja samo da proveri ispunjenost zakonskih uslova, za koje je, medjutim, rekao da su "postavljeni dosta široko".

Prema njegovim rečima, kroz te uslove mogu se "provući mnogi koji ne zaslužuju da budu u upravi banaka".

"Po zakonu, od pet članova upravnog odbora samo tri moraju imati iskustvo u oblasti finansija. I dalje je, nažalost, tako", rekao je Šoškić i dodao da je pokušao da uvede testiranje bankarskog znanja za kandidate, ali mu je rečeno da NBS nema te nadležnosti i da rizikuje upravni spor.

Jedino što ovde ima smisla je tužba protiv menadžmenta AGBN koji je svesno prouzrokovao štetu banci i malim akcionarima, kao i zahtev za nadoknadu štete malim akcionarima.
Menadžment je obmanuo akcionare i tvrdnjom da (imaginarna) kineska banka želi da dokapitalizuje AGBN. Relevantna bi bila i tužba protiv revizorske kuće koja je lažno prikazivala stanje u banci...
Možda čak i protiv NBS koja nije na vreme obavestila javnost o stanju u AGBN.

Sve ostale gluposti o "arbitraži" i "prijave centrali EU" i sl. su besmislene!

Samo ne znam ko bi podneo tu tužbu, koliko vidim NIKO!

Razvojna banka Vojvodine će vratiti sva dugovanja


http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/voice-razvojna-banka-vojvodine-ce-vratiti-sva-dugovanja_556298.html