DA LI ĆE ZLATO JOŠ DA RASTE??

Nista nije cudno, sve je jasno. Trend - modu prati vecina (takve gace i nose), nepismenih, pa polupislenih, i teska manjina akademika. E sad, kako su ovi poslednji na nivou statisticke greske, a pritom popusili kod vecine jer ta "sebicnost" kako kod nas tako i u svetu nije nista dobro donela vecini - doslo  je vreme da se na scenu izvedu neki drugi ljudi.

Kao sto sam predvideo pobedom Trampa bila kratkorocna oscilacija. Skork na $1338 po unci pa se vratila na $1250. Mislim da ce dolar jos jacati do kraja godine. Ako Fed podigne kamatu cena zlata ide dole. Jedno je sigurno cena se krece u rangu 1100-1380 tokom 2016 godine.

Cijena zlata predviđa skori početak rata

http://www.capital.ba/cijena-zlata-predvida-skori-pocetak-rata/

Dolar pada a cena zlata stagnira?
Neobicno.

U poslednja tri meseca zlato se slabo drži prema evru. Izgubilo je dobitke od početka godine. Tako da kada se usrednji prema najznačajnijim valutama i ne pokazuje neku snagu.

Kao rast nevidjen, ali nikako da predjemo 1300 $ a veoma smo daleko od nekadasnjih 1700 $

Da li to Rusi ruse cenu, pritisnuti sankcjama?

Pošto su Rusija, Kina, Indija, Brazil i Južna Afrika, svi, ili veliki proizvođači, ili potrošači zlata, ili oboje, veoma je verovatno da će se članice BRIKS-a fokusirati na svoju prekograničnu mrežu za trgovinu zlatom, na fizičku trgovinu zlatom.

Utvrđivanje cena zlata u poređenju sa takvim sistemom bi se zasnivao na fizičkim transakcijama zlata, što je odstupanje od načina po kojem se trenutno utvrđuje međunarodna cena zlata.

Takav sistem bi takođe bio pretnja trgovini zlatom u Londonu i Njujorku. Londonski (OTC) i Njujorška berza fjučersa (COMEKS) trenutno određuju međunarodnu cenu zlata.

OTC i COMEKS su potpuno odvojeni od fizičkog trgovanja zlatom i oni trguju zlatom uglavnom u gotovini i ugovorima na berzi, koji su pretežno gotovinski i odražavaju veoma malo stvarnog zlata.

Najveći proizvođači zlata - Rusija, Kina i druge zemlje BRIKS-a, mogu promeniti način po kojem se trenutno određuju međunarodne cene zlata - u sintetičkom trgovinskom okruženju koje nema puno veze sa fizičkim tržištem zlata.

Saradnju zemalja BRIKS-a na tržištu zlata prvi put je predstavio prvi zamenik predsednika Centralne banke Rusije Sergej Ševcov tokom posete Kini.

"Mi smo (Centralna banka Ruske Federacije i Narodna banka Kine) razgovarali o trgovini zlatom", rekao je on.

"Zemlje BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) su velike ekonomije sa velikim rezervama zlata i impresivnim obimom proizvodnje i potrošnje plemenitih metala. U Kini se zlatom trguje u Šangaju, a u Rusiji u Moskvi. Naša ideja je da stvorimo vezu između ovih gradova kako bismo intenzivirali trgovinu zlata između naših tržišta.", rekao je Ševcov.

Slušaju Putina i gomilaju zlato, već postaje čudno

Centralna banka Rusije dodala je u decembru 300.000 unci (9,3 tone) zlata u svoje rezerve.
To je dovelo rezerve do nivoa od 1.838.211 tona, što je više od 76 milijardi dolara u monetarnom smislu.
Prema novim statistikama, Rusija je trenutno šesti po veličini vlasnik zlata posle SAD, Nemačke, Italije, Francuske i Kine. Analitičari kažu da, ako se nastavi ovakav trend kupovine zlata, Rusija će moći da oduzme Kini mesto petog najvećeg vlasnika zlata još u prvom kvartalu 2018. godine. Kineske rezerve zlata trenutno iznose 1.842 tona.

Rusija je prikupljanjem plemenitih mestala dostigla cifru od rekordnih 223 tone prošle godine, čineći tako 17,7 odsto ukupnih ruskih rezervi. Od juna 2015. godine zemlja je skupila više od 558 tona zlata. CBR je više nego udvostručila tempo kupovine zlata, prema podacima Gold.org. Povećava rezerve zlata u zemlji kako bi se postigao cilj koji je postavio predsednik Vladimir Putin kako bi Rusija postala manje podložna gopolitičkim rizicima. Ruska "zlatna kupovina“ porasla je za više od 500 procenata od 2000.

Prema zvaničnim podacima, Rusija nije samo najveći zvanični kupac zlata već i treći najveći svetski proizvođač, a centralna banka kupuje od domaćih zlatara preko poslovnih banaka. Samo u proteklih 10 godina zemlja je iskopala više od 2.000 tona zlata, a očekuje se da će godišnja proizvodnja do 2030. porasti na 400 tona

Svi se pitaju zašto Rusi toliko gomilaju zlato?

Vlada Rusije kupila je dve trećine sveg iskopanog zlata u zemlji. Kupovala je i od lokalnih banaka kako bi dopunila rezerve.

Kremlj je, podsetimo, označio taj plemeniti metal kao sigurno utočište u vreme geopolitičkih bura.

"Za banke, ovo je dobar posao. One kreditiraju rudarske kompanije koje vraćaju kredite uz zlato koje izvade. Zatim ga banke prodaju Centralnoj banci“, navodi se u saopštenju ruskog ministarstva finansija.

Rusija je sad postala najveći kupac zlata u svetu, a kupovina od ruskih banaka znatno se povećala u poslednjih nekoliko godina.

Prošle godine ruske banke kupile su 205.155 tona zlata, što je za 4,7 procenata više nego 2016. godine (195,89 tona), a što je oko 67 procenata ukupnog zlata proizvedenog u Rusiji. Ovo je takođe povećanje od 13% u odnosu na 2013. godinu.

Najveći kupci su VTB banka, Sberbank i Gasprombank. Sve tri banke su registrovane na berzi u Šangaju. U aprilu je VTB najavio planove da godišnje proda Kini do 100 tona zlata. Ruska centralna banka povećala je rezervu zlata za 163 tone, na 1.778 tona. Rusija je gotovo stigla Kinu, koja ima 1.842 tone.

Rusija je najveći svetski kupac zlata i treći po veličini proizvođač. Stabilnost rezervi je jedan od osnovnih razloga zbog kojih Rusija kupuje zlato, saopštila je Centralna banka.

"Banke, posebno državne, plaše se da njihova aktiva u inostranstvu može da bude zamrznuta u slučaju širenja sankcija", rekao je rukovodilac BKF banke Maksim Osadči.

Доналд Трамп, председник САД, које су власник највећих златних резерви (8.134 тона), објавио је 8. марта спремност да заведе нове тарифе на увоз челика и алуминијума, и тиме можда поведе непредвидиву реформу глобалних трговинских односа.

На другом крају света, у седмици између 2. и 9. марта, Централна банка Русије (ЦБР) повећала је вредност својих златних резерви на историјску вредност од 455,2 милијарде долара, саопштила је званична Москва. Куповином 224 тоне злата само прошле године, руске златне резерве су пред Нову годину достигле тежину од 1.838,8 тона, што је око 17 одсто вредности укупних државних резерви.

„У првој седмици марта резерве су порасле за 2,9 милијарди, односно за 0,6 одсто, углавном на темељу позитивне ревалоризације злата)”, објавила је ЦБР. Крајем јануара руски председник Владимир Путин потврдио је да су државне резерве злата у порасту, процењујући тада њихову вредност на 442,8 милијарди долара, пренео је руски информативни сервис „Спутњик”.

Пораст о коме говори Путин је такав да је Русија, иначе трећи светски произвођач злата (иза Кине и Аустралије), у 2017. години постала светски рекордер по куповини жутих полуга, навео је недавно Светски савет за злато.

Од почетка миленијума руске златне резерве увећане су за 500 одсто, и то веома неравномерним темпом. Од 2000. до 2007. године Русија је званично располагала са око 400 тона златних резерви. Руске државне набавке злата – махом из домаће производње, али и из иностранства – упадљиве су још од избијања глобалне финансијске кризе, да би од референдума на Криму 2014. године ушле „у шесту брзину”. Наиме, Русија од 2007. до данас сваке године постојано увећава државне златне резерве: од 2014. годишњи пазар њене Централне банке премашује 200 тона.

У преводу: од анексије Крима и оштрих реакција спољног света утемељеног на америчком долару и евру, руске залихе увећане су за читавих 75 одсто.

Nemačka centralna banka, Bundesbanka, prvi put je organizovala izložbu svojih ogromnih zlatnih rezervi, nakon što je iz trezora u inostranstvu povukla polovinu deponovanih zlatnih poluga.

Nemačke rezerve zlata, vredne basnoslovnih 117 milijardi evra i teške 3.400 tona, druge su najveće u svetu posle američkih, a deo njih je sada izložen u Muzeju novca u Frankfurtu, finansijskom centru te države, piše britanski Telegraf.



Ovo je prvi put da javnost ima priliku da vidi dugo skrivanu impozantnu kolekciju, uključujući zlatne poluge i zlatne novčiće iz davno prohujalih vremena.

Da bi sačuvali svoje zlato van domašaja sovjetskih ruku u slučaju eventualne invazije tokom hladnog rata, ali i iz drugih istorijskih razloga, Nemci su poluge zlata pohranili u trezore centralnih banaka u Njujorku, Londonu i Parizu. Tokom hladnog rata, vlada Zapadne Nemačke je prebacila u inostranstvo 98 odsto svojih zlatnih rezervi.



Pre šest godina, tačnije 2012, objavljen je tajni izveštaj Federalne revizorske kancelarije u kom su zvaničnici centralne banke kritikovani zbog nesprovođenja redovnih kontrola deponovanog zlata na licu mesta. Godinu dana kasnije, Bundesbanka je saopštila da će vratiti kući polovinu od 270.000 poluga, navodeći promene geopolitičkog konteksta kao razlog.

Neki analitičari, međutim, tvrde da je pravi razlog povlačenja zlata bio narastajući javni i politički pritisak, posebno u svetlu dužničke krize u evrozoni kada se na zlato gleda kao na sigurno utočište.

Izgleda da ce bakar i zlato biti prve zrtve trgovinskog rata izmedju Amerike i Kine.

A zasto?

Centralna banka Ruske Federacije kupila je 26,1 tonu zlata u julu, koje je dodala u svoj fond, a koji sada iznosi 2.170 tona, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, koje je sastavio "Blumberg". To je najveća pojedinačna mesečna kupovina od kraja 2017. godine.

Prema podacima Ruske centralne banke, zalihe su procenjene na 77,4 milijarde dolara krajem prošlog meseca. Po trenutnim cenama rezerve vrede oko 83,6 milijardi dolara.

Ruske rezerve zlata se približavaju sovjetskom rekordu od 2.800 tona iz 1941. godine. Tokom poslednje decenije, udeo zlatnih rezervi Rusije je porastao deset puta. Rusija je takođe nastavila sa smanjenjem svojih obveznica američkog trezora. Udeo u američkom dugu je smanjen sa 96,1 milijardi dolara u martu na samo 14,9 milijardi dolara u maju.

Povećana kupovina zlata dolazi nakon što se administracija Trampa sprema da nametne nove sankcije Moskvi. Prvi zamenik guvernera Centralne banke Rusije Dmitrij Tulin rekao je da Moskva vidi zlato kao "100-postotnu garanciju od pravnih i političkih rizika".

Centralna banka je takođe objasnila ovu strategiju kao deo diverzifikacije rezervi zemlje od američkog dolara.

Prema Svetskom savetu za zlato, Rusija nije samo najveći zvanični kupac zlata već i treći najveći svetski proizvođač. Samo u protekloj deceniji Rusija je iskopala više od 2.000 tona zlata, a godišnja proizvodnja se procenjuje da će do 2030. porasti za 400 tona.

Zalihe zlata u zemljama u regionu

Srbija 19,8

Makedonija 6,9

Slovenija 3,2

Mađarska 3,1

BiH 3

Albanija 1,6

Hrvatska 0

*Svetsko veće za zlato, iznosi u tonama

Top 10 zemalja sa najvećim zalihama zlata

SAD 8.133

Nemačka 3.369

MMF 2.814

Italija 2.451

Francuska 2.436

Rusija 1.944

Kina 1.842

Švajcarska 1.040

Japan 765

Holandija 612

Najnovije procene svetskih analitičara su da će cena ovog dragocenog metala imati značajan skok, i to naročito zbog posledica trgovinskog rata Amerike i Kine. U međuvremenu, Rusija gomila svoje zalihe zlata pa ih je tako samo u julu povećala za čak 29 tona.

Zanima me šta učesnici ove diskusije misle o tome da li bi veštačka proizvodnja zlata mogla ugroziti cenu zlata u budućnosti. Empirijski je pokazano da je od olova moguće napraviti čisto zlato, samo je cena tog postupka papreno skupa za sada.......

Solve et coagula?
Ozbilnije pitanje je, dali postoji razlika izmedu stvarnog stanja zaliha fizičkog zlata i papirnih evidencija. I šta bi se desilo ako bi svi hteli, da podignu svoje zlato u fizičkom obliku. 
Lp

marjanovicgane ::

Zanima me šta učesnici ove diskusije misle o tome da li bi veštačka proizvodnja zlata mogla ugroziti cenu zlata u budućnosti. Empirijski je pokazano da je od olova moguće napraviti čisto zlato, samo je cena tog postupka papreno skupa za sada.......

Dibidus neisplativo.

https://medgoldresources.com/invest-now

Da li će povećanje kamatnih stopa FED-a (Federalnih američkih rezervi) dovesti do povećanja štednje u bankama i smanjenja investicija? Zašto Rusija opet gomila zlatne poluge? Ovo je samo deo jedne od najvećih svetskih ekonomskih nedoumica poslednjih meseci. Cena zlata, naime, tokom leta, beleži snažan pad. Uprkos tenzijama između SAD sa jedne strane, i Rusije, Kine i Turske sa druge strane, cena zlata vrtoglavo pada.

U saoptenju FED-a ne spominju se rastuće tenzije i kritike od američkog predsednika koje dolaze na račun FED a. Od početka godine američka ekonomija beleži rast od 4,1%. Zbog niskih kamtnih stopa u svetu se beleži najveći rast u građevinskoj industriji. Taj trend doveo je do izgradnje velikog broja kvadrata stambenog i poslovnog prostora. Indikativno to bi trebalo da dovede da smanjenja cene kvadrata. Na tršistu nekretnina beleži se trend rasta cene kvadrata. To indirektno ukazuje da se radi o naduvanom balonu koji će eksplodirati.

Kada dođu krediti za naplatu izvesno će doći do pada cene kvadrata, kako bi se servisirale dospele finansijske obaveze prema bankama. Taj trend izazvao je konfuziju u glavama ulagača i izazvao bojazan da ne pretplate nekretnine u koje ulazu. Fenomen koji je primećen u svetu je da u nekim metropolama ima više stambenih jedinica nego stanovnika. Depopulacija preti celom svetu. S druge strane političke tenzije dovele su do potopa na berzama.

Građani naše zemlje koji imaju mogućnosti, mogu da ulažu u zlato pod identičnim uslovima kao i građani Švajcarske konfederacije i Evropske unije.

Od 2018. godine u Srbiji je ukinut porez na investiciono zlato. Na taj način ova investiciona kategorija, nametnula se kao oportuno rešenje ostalim oblicima štednje i investicija - štednji u bankama, u nekretninama, ulaganjima u akcije i obveznice. Investiciono zlato je priznato u svetu kao najbolja polisa osiguranja za zarađeni novac.

https://mundoro.com/serbia-project/

Jedna od mogućih posljedica trgovinskog rata između SAD-a i Kine je i pad interesa kineskih ulagača za američke državne obveznice, odnosno dug SAD-a, što bi se moglo odraziti i na svjetsku potražnju za dolarima, spekulira Bloomberg.

- U 40 godina dugom praćenju tržišta zlata, uvjerio sam se da je najveći utjecaj na cijenu zlata ima povjerenje u američki dolar, odnosno povjerenje u desetogodišnje američke državne obveznice – ističe Rick Rule.[

Sada smo očigledno u fazi da investitori koji primenjuju strategiju predviđanja budućnosti očekuju da uskoro stiže recesija, zato prodaju instrumente kojima tradicionalno pada vrednost u krizama i kupuju zlato, kojem cena u nesigurnim vremenima raste, prenosi B92.

Da je samo pitanje godine kad će početi značajniji pad na berzama može se zaključiti i iz poređenja rasta deonica u prethodnim godinama s periodima rasta u prošlosti. Trenutni period rasta američkih deonica je po trajanju najduži u istoriji, a po postotku porasta cena deonica drugi najveći u istotriji. Dakle, nerealno je očekivati da sa sadašnjeg nivoa deonice i deonički indeksi mogu još mnogo porasti.

Zlato bi mozda moglo da dobaci i do 1350$ kratkoracno gledano, ali neki znacajniji rast mislim da nije u izgledu barem za sada.

Centralne banke širom sveta gomilaju zlato kao alternativu američkom dolaru.
Dolar je već „oklevetan“ da je podriven američkom agresivnom trgovinskom politikom i geopolitičkom nesigurnošću.

Potražnja za zlatom je u prvom tromesečju 2018. godine među centralnim bankama porasla za 42 odsto, pokazuje statistika Svetskog veća za zlato (VGC). Rusija i Turska su najveći kupci.

Centralne banke su skupile oko 193,3 tona zrna, što je povećanje od 8 odsto sa 178,6 tona u istom periodu prošle godine.

U prvoj polovni 2018. godine centralne banke su uvećale svoje vrednosti zlata na 1,36 biliona dolara (američkih trliona). Analitičar VGC kaže da je glavni razlog želja za de-dolarizacijom.

"SAD su dugo koristile dolar kako bi vršile pritisak na konkurente. Ovo je uvek izazvalo bes kod drugih. A sada je borba protiv dolara stigla do Evrope“, rekao je Eldiar Muratov.

"I Rusija je povećala kupovinu zlata i uvećava svoje zlatne rezerve“, dodao je analitičar.

Prema Muratovu, slična strategija se sada primenjuje u mnogim zemljama Evrope i Azije. Kina, Turska, Venecuela, Iran, Katar i Indonezija su usmerene na de-dolarizaciju ekonomije i spoljne trgovine. Sve ove zemlje znatno povećavaju svoje rezerve zlata, kaže stručnjak.

У трећем кварталу 2018. године, глобалне централне банке су купиле рекордну количину злата током четверогодишњег периода, док је највише купила Централна банка Русије, наводи се у извештају Светског савета за злато.

Глобални обим куповине племенитих метала у протекла три месеца износио је преко 148 тона, што је за 22 посто више него у истом периоду 2017. године.

У највећем обиму, злато су купили Русија (99,2 тоне) и Турска (18,5 тона).

Тако су златне резерве на располагању Централној банци Русије по први пут премашиле две хиљаде тона. Сада Русија поседује 17 одсто резерви светског злата.

Поред тога, земље попут Казахстана (за 14,4 тоне), Индије (13,7 тона) и Пољске (13,7 тона) повећале су своје резерве злата.

Распродаја америчких државних обвезница

Након што су Сједињене Државе почеле да намећу санкције Русији, као и претњи искључењем из међународног система, као и претњама ограничењима трансакција са државним дугом, Централна банка је почела да продаје обвезнице америчке владе.

У 2010. години инвестиције Русије у америчке обвезнице су прешле 176 милијарди долара, а до почетка ове јесени, инвестиције су се смањиле на минимум од 14 милијарди долара.

STRAHUJE OD SANKCIJA: MADURO IZ ENGLESKE POVLAČI 14 TONA ZLATA!

Dva visoka zvaničnika Venecuele razgovaraće u Londonu s predstavnicima Centralne banke Engleske o repatrijaciji zlata vrednog 550 miliona dolara.

Vlada predsednika Nikolasa Madura želi da vrati u zemlju 14 tona zlata jer strahuje od međunarodnih sankcija, kazala su dva upućena izvora za Rojters.

Centralna banka Engleske i Ministarstvo finansija nisu odgovorili na zahtev Rojtersa da prokomentarišu ovu informaciju, piše Hina a prenosi Novac.hr.

Sa druge strane, zastupnik u britanskom parlamentu Andrew Lewer pozvao je zvaničnike Centralne banke Engleske da se ne sastaju s venecuelanskim zvaničnicima, pokazuje njegovo pismo banci i ministru financija koje je Rojters dobio na uvid.

"Potpuno je neprimereno da se visoki zvaničnici Centralne banke Engleske sastaju sa osobom koja se zbog korupcije nalazi na listi američkih sankcija", stoji u pismu.

Sastanak "s takvom osobom ugrozio bi ugled britanske banke i vlade u celini", napisao je britanski zastupnik, dodajući da bi eventualnu operaciju sa zlatom trebao da odobri venecuelanski kongres.

Prava alhemija: Kineski naučnici od bakra prave zlato
https://rs-lat.sputniknews.com/svet/201812261118294190-kina-zlato-/

Narodna banka Srbije ima više od 20 tona deviznih rezervi zlata u trezoru, izjavila je danas guverner Jorgovanka Tabaković.

Ona je na pitanje da li će poslušati predsednika Srbije koji je sugerisao da NBS treba da kupuje zlato odgovorila: "Naravno", i dodala da NBS to već čini, ističući da je važna sigurnost.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je prethodnih dana da postoji opasnost od nove ekonomske krize, krajem sledeće ili 2020. godine, i da Srbija na to ne može mnogo da utiče, ali može da se pripremi da bi lakše "primali udarce".

Količina zlata kupljenog od strane globalnih centralnih banaka u 2018. godini dostigla je drugi najviši godišnji ukupni rekord, prema podacima Svetskog saveta za zlato (WGC).

U izveštaju se navodi da je Rusija kupila najviše zlata prošle godine. Istraživačka kompanija je navela da su centralne banke kupile najviše zlata po obimu od 1967. godine. To je bio najveći iznos od odluke bivšeg američkog predsednika Ričarda Niksona da se okonča vezivanje dolara za poluge 1971. godine.

Prema navedenim podacima, neto kupovina centralnih banaka dostigla je u 2018. godini 651,5 tona, što je 74 odsto više nego prethodne godine kada je kupljeno 375 tona. Procenjuje se da sada banke poseduju skoro 34.000 tona zlata. "Povećana geopolitička i ekonomska neizvesnost tokom cele godine sve više je terala centralne banke da diverzifikuju svoje rezerve i ponovo usmere svoju pažnju na glavni cilj ulaganja - u sigurna i likvidna sredstva", navodi se u izveštaju.

Istaknuto je da Rusija lider na putu ka smanjenju oslanjanja na rezerve u američkom dolaru.

Ruska centralna banka (CBR) prodala je gotovo sve svoje američke hartije od vrednosti kako bi kupila 274,3 tone zlata u 2018. godini, navodi se u izveštaju Svetskog saveta za zlato. Pored Rusije, među velikim kupcima se nalaze centralne banke Turske, Kazahstana, Indije, Iraka, Poljske i Mađarske.

Ranije ovog meseca, Svetski savet za zlato je objavio da je kupljeno 8,5 miliona tona unci zlata u periodu januar-novembar 2018. godine. Sa svojih 67,6 miliona unci zlata, Rusija je postala peta po redu zemlja po količini zlata iza SAD, Nemačke, Francuske i Italije.

Takođe je navedeno da je Rusija smanjila udeo američkog dolara u deviznim rezervama zemlje na istorijski najniži nivo, menjajući skoro 100 milijardi dolara u evro, japanski jen i kineski iuan.

Ovaj korak je došao kao deo šire državne politike eliminacije oslanjanja na američki dolar.

Centralne banke tokom 2018. kupile su 651 tonu zlata, što je povećanje kupovine u odnosu na 2017. za 74 odsto.

Na taj način centalne banke su osigurale oko 34 hiljade tona trenutnih rezervi zlata, što predstavlja najviši nivo osiguranja u poslednjih 48 godina, piše Novac.hr.

"Kupovina zlata pomoći će bankama da diverzificiraju svoju deviznu imovinu u vreme političke nestabilnosti i signaliziraju rastuće poverenje u vrednost zlata" navodi se u analizi Bloomberg.

Političkim rizicima neki analitičari, razmatrajući razloge povećane potražnje za zlatom, dodaju i strah od izbijanja nove svetske privredne i finansijske krize.

Svetsko veće zlata navodi da su iskazane potrebe centralnih banaka za zlatom u 2018. bile 4.345 tona, uz povećanje od 186 tona u odnosu na pretprošlu godinu. Najveći deo svetskih rezervi zlata drže američke Federalne rezerve.

Najaktivnije na tržištu prošle godine bile su ruska i turska centralna banka koje su kupile 273 tone, odnosno 51 tonu zlata. Ponašanje ruske centralne banke povezuje se s planom te institucije da dodatno smanji izloženost prema dolaru kako bi se amortizovale sankcije koje su SAD i evropski saveznici uveli Moskvi.

Cena zlata na svetskom tržištu porasla je u posljednja tri meseca devet odsto na trenutnih 1.321 dolara za uncu. Procenjuje se da su središnje banke prošle godine za povećanje rezervi zlata potrošile 22 milijarde i 700 miliona dolara.

Златни бум: Цена племенитог метала оборила рекорд
https://rs.sputniknews.com/ekonomija/201906201120139410-zlatni-bum-cena-plemenitog-metala-oborila-rekord/