Telekom Srbija akcije

Citat o inflaciji:
инфлација се сматра све штетнијом по привреду, кроз ефекат „дисконтовања“ (смањивања текуће реалне вредности) претходно обављених економских активности. Посебно, како је инфлација често резултат акција Владе усмерених на повећање количине новца у оптицају, Владин допринос је инфлаторном окружењу (у смисли горе већ објашњене негативне реалне каматне стопе) постаје де факто порез на држање новца, штедњу. Како инфлација расте, овај „порез“ на штедњу расте и охрабрује трошење и позајмљивање, што повећава брзину кружења новца и каматне стопе, што само утврђује и додатно подиже инфлаторни притисак, и коначно ствара зачарани круг. У екстремним случајевима, а такве је могуће избећи једино веома одговорном и независном политиком, ово резултује хиперинфлацијом. Последице су бројне!

• Повећана несигурност обесхрабрује инвестиције и штедњу.
  
• Прерасподела прихода и богатства.
  
  
  
  • Као прво, приходи ће бити прераспоређени од учесника у привреди који зависе од фиксних прихода (на пример пензионера), ка онима који зависе од оперативних прихода или плата, који могу држати корак са инфлацијом.
    
  • Друго, на сличан начин, ако повериоци из разних разлога нису у стању да се прилагоде инфлацији, богатство ће бити прераспоређено од поверилаца фиксираних облигација ка дужницима. Типичан пример, када је Влада нето дужник, као што је обично случај, на овај начин се овај дуг смањује прерасподелом реалног новца ка Влади. Ово је познато под називом "инфлаторни порез", и узрок је многих привреда палих у хиперинфлацијама због неодговорних Влада.
    
  
  
  
• Спољнотрговински ризик: ако је домаћи ниво инфлације виши од спољњег, ово ће ослабити спољнотрговински биланс, а тиме затим и валутни курс.
  
• "Трошкови излизаних ђонова": Како инфлација обезвређује готов новац, учесници у привреди ће генерално тежити томе да у сваком тренутку држе што мање ефективног, или лако доступног ликвидног новца, што доноси додатне реалне трансакционе трошкове. (Овај назив се односи, у суптилној шали, на трошкове замене ђонова на ципелама који се излижу због честих одлазака до банке.)
  
• "Трошкови менија": Цене које се често мењају такође имају своје реалне трошкове, као на пример ресторани који морају често поново штампати меније. Током хиперинфлације у СРЈ 1993, оваквим трошковима се, само донекле, стало на пут увођењем ад хок „бодова“ као незваничне валуте, чија је вредност била обично везана за курс немачке марке на црном тржишту или друго релативно реално мерило нивоа инфлације.
  
• И, коначно, хиперинфлација, која се дешава када се пораст инфлације потпуно отргне контроли, на веома бруталан начин омета нормално функционисање привреде и њене способности да производи.
  

Ne znam odakle ste ovo citirali ali ovo je srednjoškolski nivo.... Pokušaću detaljnije da pojasnim sistem "korporativnih obveznica".

Ponovo ponavljam....... emisija korporativnih obveznica nema niti teoretske šanse da dovede do inflacije......... U prvoj fazi će samo doći do preraspodele novčane mase između kvalifikovanih investitora i Telekoma bez povećanja novca u opticaju.... Tek u drugoj fazi kad NBS otkupi obveznice doći će do povećanja novca u opticaju ali to neće biti inflatorno zato što novac kreiran na ovaj način neće završiti u rukama građana već profesionalnih investitora. To znači da će berza i stanogradnja zapravo apsorbovati viškove novca. Sistem je isproban u praksi i apsolutno siguran po pitanju inflacije (doduše moguće je da skoči cena stanova i akcija na berzi ali se to po zvaničnoj metodologiji ne smatra inflacijom). Treba imati u vidu i ovo:  NBS ima opciju da u slučaju nagoveštaja skokova inflacije ponudi obveznice na sekundarnom tržištu HOV i isisa eventualne viškove novčane mase.... Pri tome, nije bitna cena po kojoj bi NBS prodala ove  obveznice ponovo investitorima. Može ih ponuditi i sa velikom diskontima (recimo gubicima) jer je novac za njihovu kupovinu kreiran štampanjem. NBS nije ni orala ni kopala da bi ih kupila.

Ovo je zapravo fini mehanizam za regulisanje novčane mase. Ovo je i u praksi provereni mehanizam koji koristi FED i ECB. Profesionalni investitori znaju kako sve ovo funkcioniše. Neće biti straha od inflacije kao mogućeg pokretača inflacije..... U prethodnom komentaru sam naveo šta može dovesti do inflacije u Srbiji..... Ovaj sistem primarne emisije neće biti inflatoran i bilo bi dobro da još neka naša kompanija iskoristi ovaj mehanizam. 

Žao mi je samo što nismo krenuli sa ovim 2015 godine. U tom slučaju bi se RSD  držao na razumnom nivou i ne bi bilo ovolikog deficita platnog bilansa (kao mogućeg okidača pada kursa RSD i potencijalnog izazivača inflacije)..... Zapravo, u problem sa deficitom platnog bilansa smo ušli zbog neprimereno restriktivne monetarne politike. tj. baš zato što nismo štampali novac.

Umerena inflacija može da bude blagorodna, čak i potrebna za razvoj privrede i smanjenje nezaposlenosti...

Vašington -- Guverner američke centralne banke Džerom Pauel je ove nedelje naglasio da će Fed dopustiti porast inflacije iznad dva odsto.

Fed će ovo učiniti kako bi ekonomija mogla stvoriti što više radnih mesta.

Svih preostalih 16 službenika Feda takođe se slažu sa novom politikom, što istovremeno znači da će Fed biti manje naklonjen podizanju kamatnih stopa kako nezaposlenost počne da pada.

Ovo je scenario koji ne odgovara samo onima koji uzimaju zajmove (usput rečeno, kamatna stopa Euribora je rekordno niska), već i berzama jer će kompanije lakše otplaćivati kredite po nultoj kamatnoj stopi, a investitori će hrabrije pristupati rizičnim ulaganjima.

Njujorški indeks S&P 500 u petak je završio na rekordno visokom nivou šesti dan zaredom, a to se uglavnom temelji na izvrsnim performansama tehnoloških akcija i time je samo potvrdio da je u bikovskom trendu.

Čak je i elitni Dow Jones sada na višem nivou nego početkom godine.

Novi pristup Feda, koji slepo ne predviđa povećanje kamatnih stopa, opteretio je dolar tokom vikenda. Za evro se moralo sredinom dana u petak ponovo platiti više od 1,19 dolara, što je blizu dvogodišnjeg maksimuma.

Narodna banka Srbije kupila je korporativne obveznice državnog preduzeća Telekom Srbija.
Narodna banka Srbije nije ni približno otkupila maksimalni dozvoljeni iznos korporativnih obveznica Telekoma koji je ograničen sa dva kruiterijuma - 70% ukupne emisije ili 11 milijardi dinara izloženosti prema jednom emitentu, što ukazuje da je postojala dovoljno velika tražnja banaka kao investitora za ovom obveznicom", navela je Narodna banka.

Povodom neistinitih informacija i insinuacija koje su se juče pojavile u javnosti, a tiču se naše saradnje sa televizijom Pink, kompanija Telekom Srbija želi da obavesti javnost da naša kompanija nikada nije otpisivala dugove, niti davala zajmove televiziji Pink.

TELEKOM obavestio članove Centralog registra (CRHOV) da je pokrenuo postupak  prinudnog otkupa akcija MTS BANKE.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Nadležni korporativni organi Telekoma Srbija odobrili su isplatu dividendi akcionarima kompanije za 2020. godinu u ukupnom bruto iznosu od 2.065.120.000,00 dinara, odnosno u bruto iznosu od 2,5814 dinara po akciji.

Pravo na dividendu ostvaruju svi akcionari Telekoma Srbija, koji taj status imaju na dan 15.10.2020. godine.

Navedena isplata dividendi biće realizovana po okončanju svih proceduralnih aktivnosti predviđenih važećim propisima i očekuje se najkasnije do kraja meseca novembra.

Bolje išta nego ništa. 

Citat\" ::

Nadležni korporativni organi Telekoma Srbija odobrili su isplatu dividendi akcionarima kompanije za 2020. godinu u ukupnom bruto iznosu od 2.065.120.000,00 dinara, odnosno u bruto iznosu od 2,5814 dinara po akciji.

Bolje receno nista, ni kilogram hleba za dividendu od besplatnih akcija gradjani nece moci da kupe...

Mislim da če se ovde akcionari dobrano nacekati za iole pristojnu dividendu. Pametno je  AV sprecio da Telekom bude na berzi, koja bi mu sada bila cena akcija 20-30 din.

[You must be registered and logged in to see this link.] ::

Citat\" ::

Nadležni korporativni organi Telekoma Srbija odobrili su isplatu dividendi akcionarima kompanije za 2020. godinu u ukupnom bruto iznosu od 2.065.120.000,00 dinara, odnosno u bruto iznosu od 2,5814 dinara po akciji.

Bolje receno nista, ni kilogram hleba za dividendu od besplatnih akcija gradjani nece moci da kupe...

Kako nista. 68 dinara. Ima za kilo i po leba 

Preciznije vekna i po što je oko 750 grama. 

Ovi što su kupovali po ugovoru o poklonu, po 150-200 din. i kalkulisali sa sigurno dobrom dividendom su se izgleda debelo zakopali.

Legla dividenda od Telekoma. 

68,02 Dinara.