Solidarišimo se sa GRČKIM NARODOM !!

Matthew Greenburgh ::

Momir ::

Najinteresantnije u celoj ovoj situaciji je to što su američke banke, fondovi, francuske i nemačke banke (imaju direktore, koji su odgovorna lica) davali kredite bez pokrića.

Ovaj lihvarski sistem finansijskog kapitalizma zahteva reviziju, revoluciju, izmenu....

Pa nije bez pokrica...svi su ti dugovi bili uglavnom u obveznicama, sto je po prirodi neobezbedjen instrument: jedini kolateral je kreditni kvalitetom suverena, koji je picio GDP i od 350 milijardi evra, a sada je na oko 240 milijardi evra. Nije to bas da je bez pokrica !!!

To sa finansijskim kapitalizmom, neoliberalizmom,...to je sve bullshit. Uzeo si pare bre alo, razduzi se, jer ocigledno te pare imas.

To niko ne spominje: Neto Licno Bogatstvo (Net Personal Wealth) prosecnog Grka, sa njegovim depozitima u banci, i keshom u podrumu i Luganu !!! Krali i pljackali banditi (i dalje to rade), a kad dospe kesh: e pa Jebiga, to je finansijski terorizam !!

Te cigane Grke i treba motkom, banda lopovska razularena...u pravu je baba Angela !

A very sexy story

Na početku beše _tajni_ zajam Goldman Sachs grčkoj vladi, 2001 g., od 2.8 mlrd €, e da bi se prikrio deficit budžeta kod pristupanja Mastrihtu. Kamata je udilovana na 21% (!), a do 2005. je dug uvećan na 5.1 mlrd € i prodat nacionalnoj banci Grčke. Teško da ta "tajna" nije bila poznata ostalim Mastriht ugovornicama - "a very sexy story between sinners" kako reče jedan od glavnih majstora.
"How Goldman Sachs Profited from the Greek Debt Crisis"
http://www.huffingtonpost.com/robert-reich/how-goldman-sachs-profite_b_7820794.html

Sve velike banke rade globalno, a posebno je indikativno - iako na svetu ima na hiljade banaka - da se lista ino banaka u Grčkoj u velikoj meri poklapa sa listom iz mog prethodnog posta:
http://www.hba.gr/Hebic/UplPDFs/end2014/3b.pdf
odnosno:
https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_banks_in_Greece#Greek_branches_of_international_banks
 
U međuvremenu, jel neko uhapšen zbog tih i drugih, ma bilo kojih, i/ili odioznih kredita. Niko. Još jednom:  za štetu od 16 biliona USD, koja se prelila na ceo svet, niko nije odgovarao. Dobili su i bonuse.

Ostatak priče je više manje poznat: zajednički lopovski poduhvat bankara, birokrata i političara (udilovane kamate od 19, 21 pa i preko 30%, recimo). Novina je "socijalizacija (odiozno planiranih) gubitaka" na međunarodnom, EU, nivou. E tu je i alava Anđa na(u)vučena, čuvena po svom stavu o "međunarodnoj socijalizaciji, pre svega ruskih, resursa".

"Bailout" putem "kreiranja novog novca" je (i imperijalistički) biznis model, jer, suštinski, osnova piramide mora da se širi po cenu opstanka. Zato je i Cipras, za samo oko mesec dana, "istrgovao" sa 31 na 54 i konačno na 86 mlrd €.

Evazija budžeta je logičan odgovor stanovništva, koje je u velikoj meri prepoznalo ovu igru i prigrabilo sebi mrvice. To je minorni deo ukupnog duga, slikovito:
http://demonocracy.info/infographics/eu/debt_greek/debt_greek.html

---------------
Svojevremeno, jedan Amer protiv bombardovanja Srbije, jer: "su Grci protiv, a oni, istorijski, nikad ne greše".

Sa novim PDV-om od 23 odsto, kojim Grčka za 18 meseci treba da ostvari prihod od 2,3 milijarde evra, život postaje vrlo skup. Porasle su cene hrane, prerađevina, kafe, čokolade, restoranskih i hotelskih usluga, gradskog i brodskog prevoza, avionskih karata, taksija i još mnoštva proizvoda i usluga. Od sada karta za trajekt do Krita sa ulaznicom za automobil i smeštajem u dvokrevetnoj kabini košta 520 evra. Start za taksi vožnju je 1,29 evra, svaki kilometar 0,74 evra, a prevoz taksijem do aerodroma staje oko 40 evra. Potrošačka korpa je skuplja za 93 evra mesečno.

Slede posredno smanjenje penzija i najava da će poljoprivrednici, koji i tako nemaju gde da plasiraju svoje proizvode, pre svega zbog evropskih sankcija Rusiji, ubuduće plaćati visok PDV i da neće imati nižu cenu prilikom kupovine goriva. U isto vreme, porezi će morati da se plaćaju na vreme, što za Grke, koji na to nisu navikli, predstavlja veliki, pre svega, psihički problem. To je nešto nad čim se ostali deo Evrope zgrožava, ne shvatajući da se mentalitet – sporo menja.

Tako, kada u ovoj krizi i problemima sa bankama pitate mlađu populaciju Grka kako će potrošiti 60 evra dnevnog limita, većina će vam odgovoriti: „Na kafanu, provod”, uz opasku da je to nešto što ne mogu da promene ni Šojble ni cela Evropa.

Život daleko iznad svojih mogućnosti ima svoju cenu, a Grcima račun stiže na naplatu, piše Večernji list, koji prenosi tekst nemačkog Focus u kom je izdvojeno šest grčkih povlastica o kojima drugi Evropljani mogu samo da sanjaju.

1. Država finansira godišnji odmor

Dosadašnjim reformama oko 2,6 miliona grčkih penzionena iz javnog sektora sada ima do 30 odsto niže mirovine.
Negde su se i prepolovile, što nije ni toliko čudno budući da je prosečna grčka penzija u javnom sektoru pre krize iznosila 20 odsto više od prosečne grčke plate.

Uprkos tome, mnogi penzioneri i dalje imaju 13. penziju u obliku božićnog ili uskrsnog bonusa. A svi zaposleni, i oni koji imaju najnižu penziju, od države dobijaju plaćeni šestodnevni godišnji odmor za koji država izdvaja do 1.200 evra. Grci tu povlasticu nazivaju “socijalni turizam”.

2. Dodatak na najnižu propisanu penziju

Najniža zakonom propisana penzija u Grčkoj iznosi 490 evra za 35 godina radnog staža. Međutim, na najniže penzije u Grčkoj uplaćuje se i “solidarni dodatak”, koji iznosi između 30 i 230 evra.

3. U penziju nakon 15 do 17 godina staža

Grčki poljoprivrednici mogu ići u prevremenu penziju nakon 15 godina radnog staža kada napune 60 godina. Žene u Grčkoj mogu u prevremenu penziju sa 60 godina, ako su radile 4.500 radnih dana (17 godina). Odbici za prevremenu penziju u Grčkoj relativno su niski, u poređenju sa drugim zemljama EU.

4. Poslodavac plaća bonus za penziju

Osim doprinosa za penzije, koji moraju plaćati po zakonu, poslodavci u Grčkoj plaćaju svojim radnicima i penzijske bonuse u obliku fiksnog paušala.

Taj se iznos obračunava bez kamata kada zaposleni ide u penziju, pa će mu nakon 35 godina staža poslodavac na kraju isplatiti po 100 evra za svaki mesec rada, a to je iznos od 42.000 evra.

5. Bez zemljišnih knjiga nema poreza na nekretnine

U Grčkoj dugo nije postojao nijedan oblik poreza na nekretnine. Mnoga imanja na ostrvima i u regijama na severu Grčke uopšte nisu upisana u zemljišne knjige. Samom tom činjenicom nije moguće naplatiti porez na imanje ili na nasledstvo.

Tek 2009. grčka vlada je počela da naplaćuje komunalnu naknadu preko računa za struju. Naime, na računima za struju upisana je površina i starost nekretnine. Jedinstveni porez na nekretnine uveden je lani, a prema podacima Tsiprasove vlade više od milion vlasnika nije platilo porez na nekretnine.

6. Plaćanje poreza? Ma kakav porez

Korupcija je široko rasprostranjena u Grčkoj. Mnogi poreznici zatvaraju oči kada se radi o nadzoru finansijskog poslovanja. Mnogi klubovi ili restorani svoj prihod uopšte ne prijavljuju ili prijave minimalan iznos za oporezivanje.

Trgovine i druge radnje ne moraju dodatno plaćati čišćenje ulica i odvoz otpada. Sve je to uključeno u opštinski porez, koji iznosi pet odsto.

Tuži Varoufakisa za izdaju

Jedan atinski advokat podneo je krivičnu prijavu protiv donedavnog ministra finansija Yanisa Varoufakisa, optuživši ga za prevaru i izdaju zemlje tokom pregovora s poveriocima Grčke u kojima je on bio šef vladinog pregovaračkog tima.

Advokat Panajotis Janopulos je zatražio da Vrhovni sud njegov zahtev prosledi Skupštini Grčke da bi oduzela poslanički imunitet Varoufakisu, kako bi moglo da mu se sudi pred Specijalnim sudom koji je nadležan za najteža krivična dela političara.

Advokat je naveo da je Varoufakis, kao ministar, naneo Grčkoj štetu od 20,8 milijardi evra tako što je "bezobzirno prekršio politički i pravni mandat koji je dobio od grčkog naroda, premijera i Skupštine, kao i zakletvu koju je dao" po izboru za člana Vlade.

Varoufakis je, piše advokat, time "naneo neprocenjivu štetu javnom interesu zemlje i izazvao teške posledice po većinu stanovnika i preduzeća", a Grčku "odveo u ekonomsko gušenje, finansijsko propadanje i novi ciklus recesije, sramoteći Grke i Grkinje".

Advokat Janopulos traži da Vrhovni sud istraži da li su krivična dela prevare i izdaje zemlje počinili i drugi članovi aktuelne vlade Grčke, jer smatra da za to postoji osnovana sumnja.


Koliko naših ministara treba tužiti za izdaju i prevaru?

Lajbnic institut za ekonom. istraživanja, Leibniz-Institut für Wirtschaftsforschung, Halle (IWH)

"GERMANY’S BENEFIT FROM THE GREEK CRISIS":

Nemački državni budžet je profitirao oko 100 milijardi eur na Grčkoj krizi u periodu 2010-2015. Pre svega zbog pada kamatnih stopa, i to i na 0,3%, uzrokovanih željom investitora da ulažu u "sigurne luke". Profite su ostvarile i druge države. Ukoliko Nemačka i ne naplati ceo grčki dug, opet je na dobitku.

Cela analiza na engleskom:
http://www.iwh-halle.de/d/publik/iwhonline/io_2015-07.pdf

Grčka je imala 280+ milijardi evra duga.

Onda su Verufakis i Cipras rekli: "Mi smo najstarija demokratija na svetu i demokratski ćemo na referendumu odlučiti da li ćemo da vratimo dug našim poveriocima..."

I glasalo se: odgovor je bio NE! Ali tražimo NOVE kredite od istih poverioca.

Odgovor EU je bio: NE!

Verufakis: OK, ali ako nam ne date nove kredite onda ni mi nećemo od vas da tražimo nove kredite, uta, ta....

EU: OK

Kraj: Verufakis je politički mrtav...

A onda su došle izbeglice i sad je sve OK!

"Socijaldemokratija je zapravo davno prodala svoju dušu kada se udružila s bankarima. Počeli su misliti da više nema potrebe da rade kao sudije između države i biznisa. Socijaldemokratija je umrla i zadnjih nekoliko godina gledamo njenu rapidnu smrt. Vrlo sam tužan zbog Sirize. Imali smo priliku, učinili smo nešto neverojatno, suprotstavili se establišmentu programom koji je bio primeren. Samo je trebalo da budemo ujedinjeni i da kažemo ne idiotizmu. Nažalost nismo bili ujedinjeni, jednostavno smo pali", naveo je Varufakis.

Grcima teško da išta osim oprosta duga može da pomogne.
Dug je trenutno 180% BND što je strašno.
Ako MMF ne oprosti tih 86 milijardi, o kojima se sada pregovara, pitanje je šta će biti s Grčkom....

Nema kraja: Brisel opet traži Grčkoj još
Brisel -- Ministri finansija evrozone, Međunarodni monetarni fond i grčka vlada nisu postigli dogovor o ublažavanju dužničkog tereta i isplati nove pomoći Grčkoj.

Uprkos tome što je grčki parlament prošle nedelje usvojio novu rundu mera štednje, koje se odnose na smanjenje penzija i povećanje poreza, ministri su u Briselu zaključili da Atina mora da "preduzme dodatne mere", preneo je Rojters, pozivajući se na neimenovane zvaničnike.

Grčki ministar finansija Euklid Cakalotos je, uoči pregovora, izjavio da je Atina potpuno i na vreme ispunila obaveze i da nema izgovora za dalje odlaganje pitanja ublažavanja duga.

Grčki dug se kreće oko 180 odsto godišnjeg bruto domaćeg proizvoda, što je prouzrokovalo paniku na tržištima i gotovo gurnulo zemlju na ivicu izlaska iz evrozone, navodi AFP.

Za Nemačku je posebno osetljivo pitanje otpisa duga Atini, jer tamošnje političke stranke strahuju da bi, pristankom na taj ustupak, izgubile glasove uoči federalnih izbora u septembru u Nemačkoj.

MMF se, međutim, protivi Berlinu, a svoje učešće u trećem paketu pomoći Atini, u vrednosti od 86 milijardi evra, uslovio je ublažavanjem duga Grčkoj.