Dobre vesti !! (samo POZITIVNO)

Sneki ::

Ja lično očekujem da se uskoro pronadju dijamanti u Srbiji, recimo na Kosmaju ili Avali (vulkanska struktura) pa da razgovaramo...

Do tada me svi ti Betmenovsko-Supermenovi minerali za koje nikad nisam čula, uopšte ne zanimaju!
A rudar izvesno neću biti ako nema dijamanata!
Tomo, potrudi se!!!!

Jos uvek aktuelan vic po BG,,,Sede dva Zemunca u domu zdravlja/ pita ih sestra...Gospodo,jeste vi za EKG?
Ne gospodzo,mi smo za SNS..

Dobar, dobar... nema šta! Mada Sneki nije krila za koga je!

Jesi li video ovu tugu:
https://www.aikb.net/t1445-obozavam-volim-ds#106161

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=10&dd=28&nav_id=655595

Moza nas i krene?

BIĆEMO BOGATI: Otkrivena nalazišta litijuma u Srbiji!

Miroslav Ignjatović iz Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo Privredne komore Srbije kaže za Kurir da će proći još četiri-pet godina kako bi došlo do rudarske eksploatacije.

- Litijum je redak materijal, dosta tražen svuda u Evropi i nama će pružiti pravu blagodet jedino ako ova istraživanja budu praćena našom prerađivačkom industrijom. Mogli bismo da proizvodimo litijumske baterije za mobilne, laptopove i akumulatore električnih automobila, koji su budućnost. Imaćemo znatnu korist, prvenstveno zbog zapošljavanja novih ljudi u rudnicima i industriji, ali i zbog velikog profita od izvoza. Međutim, dinar koji se uloži u rudarstvo najsporije se vraća - kaže ovaj doktor rudarskih nauka i dodaje da na ovaj projekat mora da se gleda na duge staze.

Da naša zemlja ima odličan potencijal za eksploataciju ruda koji se meri u milijardama evra, znaju rudarske firme „Rio tinto“, „Avala risorsiz“ i „Viktorija grupa“, koje su prošle nedelje našle rude zlata na Crnom vrhu, dok se potraga za jadaritom, bakrom i fosfatima nastavlja.

Otkud Viktorija u ovom posli?

Beograd -- Malo ko bi posao u „Majkrosoftu” zamenio za sopstvenu firmu, ali se za Branka Milutinovića to pokazalo kao sjajan potez, piše 24 sata.
Danas je njegov Nordeus jedna od najbrže rastućih evropskih kompanija u oblasti kompjuterskih igrica i partner Fejsbuka. Za godinu dana, od 2010. do 2011, prihodi Nordeusa su, prema podacima APR-a, povećani više od 15 puta, a neto dobit je sa oko 18 miliona dinara porasla na oko 330 miliona dinara.

Predstavnicima investicionih fondova okupljenim na Balkan venture forumu u Beogradu, Milutinović je u šali poručio da bi trebalo da obrate više pažnje na ovaj region, jer da su “u ranoj fazi investirali u Nordeus, danas bi imali udeo u jednoj od najuspešnijih internet kompanija u Evropi”. I zaista, njihov Top eleven danas je najpopularnija sportska onlajn igrica koju dnevno preko interneta i mobilnih telefona igra više od dva miliona ljudi.
"Postali smo bitni u svetskim okvirima, jedan smo od najbitnijih partnera Fejsbuka globalno, razvijamo nove proizvode i jako brzo rastemo. Verujem da ćemo i u narednim godinama biti jedna od najbitnijih kompanija u industriji kompjuterskih igrica" - kaže za "24 sata” Milutinović, koji je izvršni direktor Nordeusa.
A sve je počelo kad je pre tri godine odlučio da se s još nekim kolegama vrati iz inostranstva u Srbiju.
"Dao sam otkaz u Majkrosoftu 2009. godine, usred ekonomske krize, i svi su nam govorili da smo ludi što smo napustili sjajne poslove i odrekli se dobre zarade", priča Milutinović.

Međutim, od kako je izašla prva igra, stvari su krenule mnogo brže da se odvijaju i u narednih godinu i po dana, Nordeus je postao jedna od najbrže rastućih evropskih kompanija koje prave igrice za internet i mobilne telefone sa brojnim nagradama.
"Sad je trend da dobri inženjeri ne samo da ostaju u Beogradu, nego imamo i ljude koji se vraćaju u Srbiju, čak i sa Kembridža", priča ovaj „skoro tridesetogodišnjak” s kojim u kompaniji radi oko 80 ljudi.

Svaka im cast , kamo srece da je vishe takvih maldih ljudi u Srbiji...

Citat :

"Potpisali smo danas Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa ministrom finansija Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali i Sporazum o ulaganju u poljoprivredu njihove vodeće kompanije Al Dahra koja se obavezala da investira 200 miliona evra u srpsku poljoprivredu, tako što će 100 miliona evra investirati u sisteme za navodnjavanje kako bi podigla produktivnost proizvodnje, a 100 miliona će investirati u preuzimanje udela u osam državnih poljoprivrednih preduzeća gde će Srbija sa 20 odsto ostati suvlasnik tako da ćemo imati zajedničko ulaganje", rekao je Dinkić, koji boravi u poseti UAE.

U saopštenju Ministarstva finansija se konstatuje da će zahvaljujući aranžmanu sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima srpska poljoprivreda dobiti investitore koji trenutno raspolažu najvećim kapitalom u svetu, što je uslov za dobijanje maksimalnih prinosa od zemlje. Kako je navedeno, kompanja iz Abu Dabija se predugovorom obavezala da uloži 100 miliona evra u agrotehnički razvoj i izgradnju kompletne infrastrukture za navodnjavanje na površini od oko 14.000 hektara koja se nalazi u posedu ili u zakupu poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji. Dinkić je u UAE razgovarao i s generalnim direktorom Razvojnog fonda Abu Dabija Muhamedom Saifom el Suvaidom.

"Raspoloženi su da nam pomognu da investiramo u infrastrukturu za navodnjavanje i odvodnjavanje u čitavoj Srbiji tako što bi jedan deo sredstava bio namenjen za čišćenje postojećih kanala za navodnjavanje, ali i izgradnju novih kanala, dok bi drugi deo sredstava bio namenjen našim poljoprivrednim proizvođačima kojima bi bili dostupni dugoročni krediti za kupovinu nove opreme i podizanje kvaliteta agrotehničkih mera koje oni imaju na svojim njivama", rekao je Dinkić.

Pošto su izostali komentari na gromoglasan ulazak "Al dahre" u poljoprivredu Srbije, pridružio bih se Momirovom postu citiranjem nekih stavki predugovora sa ovom firmom iz Emirata:

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије и Нова компанија ( Емирати 80%-Србија 20%) ће закључити уговор о закупу пољопривредног земљишта у државној својини (Уговор о закупу) површине од 2982 ha.
Пољопривредно земљиште које је предмет закупа, а које је наведено у ставу 1. овог члана, даће се у закуп по почетној цени од 250 евра по хектару годишње, што ће се примењивати током првих 10 (десет) година трајања закупа.

Акционарска друштва у реструктурирању чија имовина улази у Нову комапанију:

1. Акционарско друштво Агробачка, Бач – у реструктурирању, које заступа извршни директор Драган Гутић;
АД Агробачка, Бач – у реструктурирању и Нова компанија се обавезују да ће закључити Уговор о продаји пољопривредног земљишта, објеката и опреме којим ће се дефинисати да АД Агробачка, Бач – у реструктурирању продаје пољопривредно земљиште површине од око 791 хектара, зграде и опрему у свом власништву, при чему је продајна цена за пољопривредно земљиште 10.000 евра по хектару. Укупна цена земљишта износи 7.910.000,00 евра. Процена вредности наведених објеката и опреме ће бити предмет нове независне процене од стране саветника кога уговорне стране заједнички одаберу.

2. Акционарско друштво за пољопривредну производњу Братство Јединство Неузина –у реструктурирању, које заступа извршни директор Невенко Пајић;
АД за пољопривредну производњу Братство Јединство Неузина – у реструктурирању и Нова компанија се обавезују да ће закључити Уговор о продаји пољопривредног земљишта, објеката и опреме којим ће се дефинисати да ће АД за пољопривредну производњу Братство Јединство
Неузина – у реструктурирању продати пољопривредно земљиште површине од око 595 хектара,објекте и опрему у свом власништву, при чему је продајна цена за пољопривредно земљиште 10.000 евра по хектару. Укупна цена земљишта износи 5.950.000,00 евра. Процена вредности наведених објеката и опреме ће бити предмет нове независне процене од стране саветника кога уговорне стране заједнички одаберу.

3. Акционарско друштво за производњу, прераду и промет пољопривредних производа Драган Марковић – у реструктурирању, које заступа генерални директор Драган Миливојчевић;
АД Драган Марковић, Обреновац – у реструктурирању и Нова компанија се обавезују да ће закључити Уговор о продаји пољопривредног земљишта, објеката и опреме којим ће се дефинисати да АД Драган Марковић, Обреновац – у реструктурирању продаје пољопривредно
земљиште површине од око 1253 хектара, зграде и опрему у свом власништву, при чему је продајна цена за пољопривредно земљиште 10.000 евра по хектару. Укупна цена земљишта износи 12.530.000,00 евра. Процена вредности наведених објекта и опреме ће бити предмет нове независне процене од стране саветника кога уговорне стране заједнички одаберу.

4. Јадран акционарско друштво за ратарство Нова Гајдобра – у реструктурирању, које заступа извршни директор Бранко Зорић;
Јадран акционарско друштво за ратарство Нова Гајдобра - у реструктурирању и Нова компанија се обавезују да ће закључити Уговор о продаји пољопривредног земљишта, објеката и опреме којим ће се дефинисати да Јадран акционарско друштво за ратарство Нова Гајдобра – у реструктурирању продаје пољопривредно земљиште површине од око 518 хектара, зграде и опрему у свом власништву, при чему је продајна цена за пољопривредно земљиште 10.000 евра по хектару. Укупна цена земљишта износи 5.180.000,00 евра. Процена вредности наведених објекта и опреме ће бити предмет нове независне процене од стране саветника кога уговорне стране заједнички одаберу.

5. Пољопривредно-производно предузеће Млади борац ад Сонта – у реструктурирању, које заступа извршни директор Стеван Живковић;
Пољопривредно-производно предузеће Млади борац Сонта – у реструктурирању и Нова компанија се обавезују да ће закључити Уговор о продаји пољопривредног земљишта, објеката и опреме којим ће се дефинисати да Пољопривредно-производно предузеће Млади борац Сонта – у реструктурирању продаје пољопривредно земљиште површине од око 307 хектара, објекте и опрему у свом власништву, при чему је продајна цена за пољопривредно земљиште 10.000 евра по хектару. Укупна цена земљишта износи 3.070.000,00 евра. Процена вредности наведених објекта и опреме ће бити предмет нове независне процене од стране саветника кога уговорне стране заједнички одаберу.

6. Пољопривредно друштво Омољица акционарско друштво Омољица – у
реструктурирању, које заступа генерални директор Донко Рајковић;
Пољопривредно друштво Омољица акционарско друштво Омољица – у реструктурирању и Нова компанија се обавезују да ће закључити Уговор о продаји пољопривредног земљишта, објеката и опреме којим ће се дефинисати да Пољопривредно друштво Омољица акционарско друштво Омољица – у реструктурирању продаје пољопривредно земљиште површине од око 1080 хектара, зграде и опрему у свом власништву, при чему је продајна цена 10.000 евра по хектару. Укупна цена земљишта износи 10.800.000,00 евра. Процена вредности наведених објеката и опреме ће бити предмет нове независне процене од стране саветника кога уговорне стране заједнички одаберу.

7. Акционарско друштво Војводина Старчево – у реструктурирању, које заступа генерални директор Слободан Словић;
АД Војводина Старчево – у реструктурирању и Нова компанија се обавезују да ће закључити Уговор о продаји пољопривредног земљишта, објеката и опреме којим ће се дефинисати да АД
Војводина Старчево – у реструктурирању продаје пољопривредно земљиште површине од око 580 хектара, објекте и опрему у свом власништву, при чему је продајна цена за пољопривредно
земљиште 10.000 евра по хектару. Укупна цена земљишта износи 5.800.000,00 евра. Процена вредности наведених објеката и опреме ће бити предмет нове независне процене од стране саветника кога уговорне стране заједнички одаберу.

8. Пољопривредна корпорација Београд ад Падинска Скела – у реструктурирању (“ПКБ”), коју заступа генерални директор Рајко Мандић.
ПКБ и Нова компанија ће закључити Уговор о продаји пољопривредног земљишта, око 2.329 хектара пољопривредног земљишта у власништву ПКБ, по продајној цени од 12.000 евра по хектару, што укупно износи 27.948.000,00 евра.

IV. ПОСЛОВНО- ТЕХНИЧКА САРАДЊА СА ВОЈНОМ УСТАНОВОМ МОРОВИЋ-
ПОГОН КАРАЂОРЂЕВО
Уговором o сарадњи Нова компанија ће добити право да користи површину од 3.664 хектара пољопривредног земљишта које тренутно користи Војна установа Моровић- погон Карађорђево, на период од тридесет (30) година, а које је у власништву државе док Министарство одбране има уписано право коришћења овог земљишта, као и зграда и ресурса Војне установе Моровић – погон Карађорђево, све у складу са Уговором о сарадњи. Након истека Уговора о сарадњи, стране могу споразумно договорити продужетак сарадње на исти или сличан временски рок у будућности.
Нова компанија ће давати Војној установи Моровић- погон Карађорђево двадесет процената (20%) годишњег приноса оствареног на земљишту које је наведено у ставу 1. овог члана.

Nisam nešto siguran da je ovo dobra vest zbog ovoga http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=276&cl=00

@Igi-bg

Meni ova informacija sa linka izgleda kao da je Đilas pisao.

Budalaština, pa Đilas je pristao da da PKB.

Citat :

Upitan da prokomentariše situaciju vezano za Vladu Vojvodine i ugovor sa Emiratima, Vučić je rekao da se iza nezadovoljstva poslom sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima krije strah od toga da će cene obradivog zemljišta u Srbiji porasti, pa da kritičari tog posla neće moći da kupuju zemlju "budzašto".

"Kad je reč o prodaji sedam kombinata, Mi ih danas prodajemo za 100 miliona evra, a oni su ih prodali za 23 miliona evra i danas su u dubiozi ti kombinati od 30 miliona evra", naveo je on.

Prema rečima Vučića, bivšoj vladi nije smetalo kada su zemlju u Vojvodini kupovala braća Šarić ili preduzeća iz susednih zemalja čiji se interesi ne poklapaju sa interesima Srbije.

I cena zakupa zemljišta će ovim da poraste...

Djilas danas na RTS>
Posao sa šeicima je odličan, PKB je dao deo svoje zemlje i te pare će da uloži u razvoj PKB, ko tako ne misli nije deo DS!
Malo je autorativan...

Izvor: Tanjug
Beograd -- Ministar Mlađan Dinkić izjavio je da su pregovori sa kompanijom ATIC, koja je deo "Mubadale" iz Emirata započeli i da će biti intenzivirani.

ATIC razmatra ulaganje od četiri milijarde dolara u izgradnju fabrike čipova u Srbiji, kaže Dinkić.

Dinkić je rekao da ta kompanija za izgradnju fabrike traži lokaciju u blizini beogradskog aerodroma i da bi najjadekvatnije za to bilo državno zemljište sadašnjeg PIK-a Zemun koje ima dovoljno sopstvenog zemljišta.

Dinkić je naglasio da je predstavnike te komapaniju najviše zanimalo da li Srbija ima fakultete sposobne da školuju kadar u toj oblasti i dodao da bi fabrika zapošljavala 1.000 visokokvalifikovanih stručnjaka i naučnika za proizvodnju čipova.

"Mislim da mi imamo dovoljno kadrova da počnemo, ali da će biti potrebno da se u obrazovnom procesu školuje dovoljan broj stručnjaka za te potrebe", kazao je ministar.

"Imamo jedan dobar broj ljudi koji mogu to da rade, ali pozvaćemo i naše ljude koji su otišli u inostranstvo da se vrate, a ako bude trebalo i stručnjake iz regiona", dodao je Dinkić.

BEOGRAD, 28. februara 2013. (Beta) - Ministarka energetike Zorana Mihajlović najavila je u četvrtak bi sve toplane u Srbiji trebalo da do početka grejne sezone 2015. godine predju na naplatu toplotne energije po utrošku.

Ministarka je u Palati Srbija, na skupu o uvodjenju obračuna i naplate toplotne energije po utrošku, kazala da će prelazak na taj način naplate biti obaveza po budućem zakonu o energetskoj efikasnosti, o kojem skupštinska rasprava treba da počne 7. marta.

"Toplane su najnestabilnija karika energetskog sistema Srbije i ozbiljno moraju da sprovode sve akte i pravila koje je država donela i da se tehnički pripreme za merenje po utrošku", kazala je Mihajlović.

Po rečima ministarke, korist za gradjane će biti ta što će plaćati onoliko koliko su potrošili, a očekuje se i da će nov sistem naplate povećati energetsku efikasnost za 20 do 30 odsto što će smanjiti zagadjenje vazduha.

U Srbiji se iz toplana greje 25 odsto domaćinstva.

Kraljevački avioni osvajaju Nemačku
Kraljevačka firma "Aero-East-Europe", koja proizvodi lake avione razne namene, uskoro će dobiti najsavremeniji certifikat nemačkih vazduhoplovnih vlasti i toj zemlji prodati 27 aviona vrednih oko milion i po evra.

http://www.mondo.rs/s280580/Info/Ekonomija/Kraljevacki_avioni_osvajaju_Nemacku.html

Bor daje zlato NBS za 50.000$ po kg
Izvor: Dnevnik, Tanjug
Beograd -- Rudarsko topioničarski basen Bor (RTB) prodao je NBS 900 kilograma zlata po ceni od 50.000 dolara za kilogram.

"U prošloj godini proizveli smo i prodali 900 kilograma zlata i 5,5 tona srebra. Zlato prodajemo Narodnoj banci Srbije. To je jedini kupac kome RTB može da proda zlato po važećim propisima. Centralnoj banci prodata je cela količina, a cena je bila više nego povoljna i iznosila je više od 50.000 dolara po kilogramu”, rekla je Antić.

SRPSKI agrar može da računa na ukupno 800 miliona dolara investicija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Ugovor o zajedničkom ulaganju u srpsku poljoprivredu sa kompanijom „Al Dahra“ vredan je 400 miliona dolara, a Razvojni fond Emirata odobrio je još toliko za navodnjavanje oranica i kredititanje srpskog seljaka.

Prema ugovoru sa „Al Dahrom“, koji je u četvrtak u Abu Dabiju potpisao Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede, trećina investicije od 400 miliona dolara namenjena je za kupovinu imovine osam poljoprivrednih kombinata. Ostatak će biti investiran u opremanje zemljišta sistemima za navodnjavanje zemljišta kombinata, ali i još 24.000 hektara. Tim novcem biće finansirana i nabavka savremene opreme i obrtnih sredstava koja su potrebna za izgradnju najmanje pet fabrika za proizvodnju stočne hrane.

- Dolaskom „Al Dahre“ očekujemo da se poveća produktivnost u poljoprivredi i da Srbija postane jedan od glavnih izvoznika hrane - rekao je Dinkić. - Želimo i da obezbedimo prehrambenu sigurnost našeg stanovništva. Ovakva investicija se nije dogodila u prethodnih nekoliko decenija i zato sam vrlo zadovoljan ovim sporazumom.

Srbobran - najveće nalazište nafte u Evropi !

Otkriveno novo nalazišta nafte u Srbobranu...
Na osnovu nezvaničnih informacija do koji smo došli, NIS je pronašao potpuno novi sloj nafte u ataru naše opštine. Ono što smo za sada uspeli da saznamo, postoji osnovana pretpostavka da se radi o jednom od najvećih, ako ne i najvećem nalazištu u Evropi.
Postavio: Srbobran.net dana 26.04.2013
http://www.srbobran.net/news/1/2515/srbobran-najve263-e-nalazi-te-nafte-u-evropi/

21. maj 2013. | 16:02 | Izvor: RTV
Čitaj mi
Raste broj naftnih pumpi u srbobranskom ataru
http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/becej/raste-broj-naftnih-pumpi-u-srbobranskom-ataru_393999.html

BEOGRAD, 23. jula 2013. (Beta) - Delegacija Goldman Saksa, vodeće svetske investicione banke, posetiće Srbiju 24. i 25. jula, gde će sa predstavnicima Vlade Srbije razgovarati o projektima koje Srbija nudi i mogućnostima za investiranje, saopštilo je Ministarstvo energetike Srbije.

Domaćin predstavnicima Goldman Saksa biće ministarka energetike, razvoja i zaštite životne Zorana Mihajlović, a predstavnici kompanije sastaće se i sa prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem.

Planirani su i susreti sa ministrom poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Goranom Kneževićem, predstavnicima Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Direkcije za robne rezerve, kao i sa poslovodstvom Transnafte, Žita Srbije i Žita Vojvodine.

Delegacija Goldman Saksa posetiće i RTB Bor, gde će se upoznati sa poslovanjem tog preduzeća i planiranim razvojnim projektima.

„Goldman Saks”
U delegaciji kompanije koja bravi u Srbiju su Rijad Jusuf, direktor za tržišta u razvoju u sedištu „Goldman Saksa” u Njujorku, Dejvid Galager, direktor za robu u kancelariji za međunarodne odnose u Londonu i Leor Seder, direktor za lokalno poslovanje klijenata za tržišta u razvoju u Londonu.

Mihajlovićeva se sa delegacijom te investicione banke prethodno sastala 6. juna ove godine u Beogradu, na inicijativu predstavnika „Goldman Saksa” koji su se interesovali za projekte predstavljene u knjizi prioritetnih projekata iz oblasti energetike i zaštite životne sredine.

Ekonomista Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije, kaže da su energetika, metalurgija i poljoprivreda privredne grane, koje u Srbiji imaju perspektivu i vredne su ulaganja. On naglašava da se velike svetske investicione banke poput „Goldman Saksa” uglavnom interesuju za dokapitalizaciju kompanija. Po principu kao što je to uradila Evropska banka za obnovu i razvoj. Ona je u Srbiji dokapitalizovala Komercijalnu banku i „MK grupu” i na taj način postala njihov suvlasnik.

I da se jedna od tih investicija ostvari za nas je odlično jer dolazak „Goldmana Saksa” je dobra reklama za Srbiju.

– Njihov cilj je da postanu manjinski vlasnici onih kompanija za koje ocene da mogu da posluju profitabilno i višestruko vrate uloženo. Kada je reč o Srbiji, pretpostavljam da su zainteresovani za one privredne oblasti u kojima smo najjači. Interesovanje za RTB Bor je sasvim opravdano jer se pokazalo da on ima potencijal, da ima dovoljno rude i da ona ima visoku cenu – navodi Nikolić.

Ceo text
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Goldman-Saks-snima-nas-investicioni-teren.lt.html

MMF: po rastu BDP u 2013 Srbija među prvih 7 Evrope

Amerikanci šire kapacitet RTB Bor?

Američka kompanija Freeport McMoRan, jedna od najvećih rudarskih korporacija u svetu, zatražila je od Vlade Srbije informaciju da li je moguće proširiti kapacitet topionice koje se trenutno gradi u Boru.

Amerikanci su dosadašnjim geološkim istraživanjima u okolini Bora pronašli oko 200 miliona tona rude bakra, sa prosečnim sadržajem crvenog metala od četiri do šest odsto, saznaju Novosti.

O, kakvom je potencijalu reč, najbolje svedoči podatak da se u RTB Bor trenutno eksploatiše ruda sa najviše 0,4 procenata bakra, a uz to, Freeport još nije okončao istraživanja.

Navodno, Amerikanci su zainteresovani da se kapacitet topionice proširi sa sadašnjih 80, na 100 do 120 hiljada tona bakra godišnje.

Amerikanci računaju da im je daleko jeftinije da rudu prerađuju u Boru, nego da je voze u 400 kilometara udaljenu topionicu u bugarskom gradu Pirdop.

Inače, i jedna švajcarska kompanija, uputila je pismo o namerama menadžmentu RTB u kome su izrazili spremnost da započnu izgradnju još jednog takvog postrojenja, vrednog 200 miliona dolara, koje bi godišnje moglo da preradi 30.000 tona bakra.

Kompanija "Mercedes" će napraviti strateško partnerstvo sa beogradskim "Ikarbusom", potvrdio je direktor "Mercedes Benca" za Srbiju Rolf Jirgen Zajarle.

Razgovara se i o fabrici kamiona u Priboju.
Nemačka automobilska kompanija "Mercedes" će napraviti strateško partnerstvo sa beogradskim proizvođačem autobusa "Ikarbusom" uz pomoć Vlade Srbije, potvrdio RTS-u direktor "Mercedes Benca" za Srbiju Rolf Jirgen Zajarle na Sajmu automobila u Frankfurtu.
Na šasiji "Mercedesa" i uz njihov menadžment, "Ikarbus" će praviti nadogradnju za autobuse i to ne samo za naše, već i za treća tržišta.

Razgovaralo se i o fabrici kamiona u Priboju, ali se još prikupljaju informacije o mogućim oblicima saradnje.

To bi bila druga veća strana kompanija koja dolazi u Srbiju i sigurno bi na duži rok bilo rešeno pitanje autobusa za gradski prevoz, ali i velikih autobusa za međugradski prevoz.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=09&dd=10&nav_id=751932

Kako prenosi Tanjug, premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je u Njujorku da je američki biznismen i investitor Donald Trump zainteresovan za izgradnju ekskluzivnog hotela u Beogradu.

Prema rečima Dačića, u narednih mesec-dva uputiće na lice mesta tim saradnika u potrazi za odgovarajućom lokacijom.

"Razgovarali smo o mogućnosti njegovih investicija u našem delu sveta, pre svega u onim oblastima za koje je on u ovom trenutku zainteresovan", rekao je Dačić posle sastanka s Trumpom u Njujorku, gde je premijer sinoć učestvovao na sednici Saveta bezbednosti UN.

"Iz njegovog odnosa prema ovoj temi video sam da ima pozitivan stav prema dolasku u naše krajeve, a pitao me je i o drugim oblastima, kao što je energetika", rekao je premijer Srbije.

Trump je direktor istoimene organizacije, koja se na svetskom nivou bavi nekretninama i poseduje lanac hotela i kockarnica, kao i mnoštvo zgrada i objekata.

BEOGRAD, 5. decembra 2013. (Beta) - Ministar privrede Srbije Saša Radulović izjavio je u četvrtak da nova ekonomska politika nailazi na velike otpore, zato što je stari sistem stvorio interesne grupe koje su živele od tog "pokvarenog sistema", a na teret poreskih obveznika.

Na konferenciji "IT i telekomunikacije - šansa za razvoj", on je rekao da je prošlo vreme "ministara koji sa vrećama para hodaju po Srbiji i dele pare gde misle da treba, vuku strane investitore za rukav, bacaju pare po radnom mestu i uzumaju reket u postupku".

"Vodili smo katastrofalnu ekonomsku politiku, nije bila okrenuta ka domaćoj privredi, nije stvorila dobro okruženje za domaću privredu, a posledice osećaju svi gradjani i svi poslodavci. Ta politika je promenjena i imamo potpuno novi kurs", rekao je Radulović.

UAE grade najveći tržni centar u Beogradu

Investitori iz Emirata će kraj Save u Beogradu napraviti najveći tržni centar u regionu, kažu za Politiku rukovodioci projekta ’Beograd na vodi’.

Da bi naredne godine počelo podizanje tržnog centra, zamajca projekta ’Beograd na vodi’, prethodno je potrebno da Srbija obezbedi oko 66 miliona evra kako bi uklonila deo koloseka i magacina koji zakrčuju desnu obalu Save od Beogradskog sajma do Brankovog mosta.

Kako navodi ovaj list, taj iznos trebalo bi da pokrije i izradu projekata za raseljavanje drugih objekata sa te najekskluzivnije gradske lokacije od stotinak hektara, kao i izradu glavnog projekta za gradnju železničkog mosta kod Vinče, projekata železničke stanice u Zemunu i završetak prve faze nove glavne železničke stanice u Prokopu.

"Tih 66 miliona evra izdvojiće se iz republičkog budžeta za 2014. godinu preko Ministarstva saobraćaja. Pokušaćemo da od Ujedinjenih Arapskih Emirata dobijemo novac ne samo za izgradnju objekata u Savskom amfiteatru, čija je vrednost procenjena na oko 3,1 milijardu dolara, nego i za raščišćavanje te lokacije", kaže Aleksandar Karlovčan, jedan od koordinatora projekta ’Beograd na vodi’ i član glavnog odbora Srpske napredne stranke.

Sa Emiratima se pregovara o tome koliko novca bi bili spremni da daju. Za sada, uverava Karlovčan, iz te zemlje sigurno imamo investitora za tržni centar. Sa timom njihovih urbanista već nekoliko meseci se radi na master planu tog područja koji bi trebalo da bude završen u januaru.

"Dva su moguća modela finansiranja izgradnje 'Beograda na vodi'. Ili će Emirati kupovati parcelu po parcelu i plaćati naknadu za uređenje zemljišta ili će placeve dobiti i na njima zidati, a našoj državi će pripasti trećina od 1,5 miliona kvadrata, koliko se procenjuje da će tu moći da se izgradi. Pregovore o tome sa Emiratima direktno vodi Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik vlade", objašnjava Karlovčan.

BEOGRAD, 28. decembra 2013. (Beta) - Investicioni fond iz Austrije WFA potpisao je memoradum o zainteresovnosti za kupovinu 100 odsto kapitala Železare Smederevo, izjavio je u subotu izvršni direktor Železare Bojan Bojković.

"Oni su administrativno bili najbrži u protoku dokumentacije, sastanaka u Ministarstvu privrede i sa ostalim organima u Vladi i tražili su takav dokument, da imaju i napismeno, dok ostale zainteresovane strane to nisu tražile", rekao je Bojković za Televiziju Pink.

On je naveo da su predstavnici te firme od 11. do 15. decembra boravili u Železari, obišli pogone, pogledali cifre koje su pokazatelji performansi Železare, i bili zadovoljni stanjem koje su zatekli.

Govoreći o planovima Austrijanaca, Bojković je rekao da su oni usmeno izrazili zainteresovanost da ulože 400 do 450 miliona dolara u obrtni kapital Železare, što bi značilo da bi obe visoke peći radile punim kapacitetom.

Kinezi će na Balkan doneti 10.000.000.000.000 evra

Kina planira da u narednom periodu u zemlje centralne i istočne Evrope investira 10.000 milijardi evra, a dogovoreno je da Beograd bude centar za sve projekte koji će Kinezi realizovati u oblasti infrastrukture u regionu, izjavio je ministar prirodnih resursa rudarstva i prostornog planiranja Milan Bačević.

http://www.021.rs/Info/Srbija/Bacevic-Kinezi-ce-na-Balkan-doneti-10-000-000-000-000-evra.html

Drag65 ::

Kinezi će na Balkan doneti 10.000.000.000.000 evra

Kina planira da u narednom periodu u zemlje centralne i istočne Evrope investira 10.000 milijardi evra, a dogovoreno je da Beograd bude centar za sve projekte koji će Kinezi realizovati u oblasti infrastrukture u regionu, izjavio je ministar prirodnih resursa rudarstva i prostornog planiranja Milan Bačević.

http://www.021.rs/Info/Srbija/Bacevic-Kinezi-ce-na-Balkan-doneti-10-000-000-000-000-evra.html

Opet neko ne zna da se bilion prevodi kao milijarda. Ah, to je onaj lik sto kopa kanale, sad mi je jasnije. Nisam siguran da ti je vest pozitivna.

Simptomaticno je to da svaka vlada unazad 20 godina ima po jednog svog " Velju Ilica" koji se bavio izvalama od kojih ne zna covek dal`da se smeje ili place...Palma sa njegovim Betovenom je vec odavno postao legenda,  I kostunica je imao ministra koji je obarao Darwinovu teoriju evolucije...
Ovi sadasnji su prevazisli sva moja ocekivanja      


"Da, dobro sam vam rekao, Kina planira da investira 10 hiljada milijardi, rekao ministar Bačević Tanjugu. "

"Mond": "Kineskom zmaju" Srbija most ka Evropi

Londonski “Ekonomist intelidžensi junit” je nedavno u analizi tvrdio da “Kina preko Srbije pravi most na Zapad” i naveo kakve su sve investicije kineske kompanije već uložile u srpsku infrastrukturu, energetski sistem ili planiraju ulaganja u projekat “Kanala Morava”, brzu prugu Beograd-Budimpešta, autoputeve, trgovinske centre itd.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/432389/Mond-Kineskom-zmaju-Srbija-most-ka-Evropi

Tanjug formulacija Bačevićeve izjave glasi:
Kina je, na osnovu već predloženih projekata, spremna da na Balkanu investira 100 milijardi evra, a u perspektivi žele da ulože čak 10 hiljada milijardi, jer se očekuje prijavljivanje mnogih velikih razvojnih projekata, precizirao je Bačević. "Da, dobro sam vam rekao, Kina planira da investira 10 hiljada milijardi" (na teritoriji CEE).
http://www.tanjug.rs/novosti/112058/bacevic--kina-bi-da-ulaze-10-hiljada-milijardi-evra.htm

Izgleda da se ne radi o pogrešnom prevođenju "billions". A da li je moguće:

Austrija je u desetak godina u isto područje (CEE) investirala skoro polovinu svog današnjeg BNP, odnosno oko 160 milijardi evra, pri čemu Austrija ima u odnosu na Kinu značajno manji, i srazmerno, rezultat u izvozu.
Kineski BNP je 8,358,363 miliona usd (2012.g., podaci SB), odnosno 8,36 hiljada milijardi USD (ako sam dobro preračunao). Po analogiji sa Austrijom 10 hijada milijardi evra investicija na područje CEE deluje (teorijski) moguće, na neki period od oko 10-tak godina.

Bačević: "Kompanije iz Kine su već prisutne u Srbiji i sa njima su ugovoreni zajednički poslovi vredni oko tri milijarde evra, na mostovima, autoputevima, prugama, termoelektranama, a dogovorena je i modernizacija pruge Beograd-Budimpešta".

Ako se ne varam, Kinezi su kupili i neku veliku luku u Grčkoj (Solun?), što se uklapa u puzzle transferzale sa južnih mora ka CEE. Nešto su se, kao, interesovali svojevremeno i za luku Bar ...

Sve u svemu: ipak su to potezi & cifre sa kojima (barem meni) nije lako baratati. Pogotovu kada ovakve izjave idu pred izbore.

"China will set up a 10 billion U.S. dollar line of credit to support cooperative projects with central and eastern Europe."

Ovo čak i google translate može da prevede:

Кина ће поставити 10 милијарди УС долара кредитну линију за подршку пројектима сарадње са централне и источне Европе.

Kineske investicije u Srbiju: bez limita ?

21. novembra 2013. premijer Kine, Li Keqiang, dogovorio je početak pregovora sa EU (sa van Rompejem i Barozom) o međusobnim investiranjima. Takav sporazum bi mogao da se ispregovara za 2-3 godine. Nekoliko dana nakon toga kineski zvaničnici su se pojavili na sastanku u Rumuniji nudeći 10 milijardi dolara investicija zemljama CEE, što je izazvalo ocenu pojedinih zvaničnika EU da se radi o taktici "zavadi pa vladaj" i posebnom pritisku na Brisel: "China and EU agree to talks on bilateral investment treaty".
http://www.ft.com/cms/s/0/2aade424-529c-11e3-8586-00144feabdc0.html#axzz2pbnNH2XB

Drugog decembra 2013.g., zvanični predstavnik kineske ambasade u Beogradu u izjavi Tanjugu, izneo je spremnost Kine da obim investicija u CEE poveća sa 10 na 100 milijardi USD, "ako bude dovoljno projekata". "On je naglasio da je Srbija u poslednje vreme mnogo napredovala u privlačenju kineskih investicija, jer već imamo tri, četiri velike kineske investicije u Srbiji, što nije uspela ni jedna od zemalja u regionu. Postoji još više šansi-koliko god hoćete, ali to ne zavisi od nas," rekao je Či i ponovio da od srpskih vlasti i kompanija zavisi da li će te kineske investicije biti sprovedene". Iz tona izjave Tanjugu moglo bi se shvatiti da investicionih limita u Srbiju se kineske strane, praktično, nema.
http://www.tanjug.rs/novosti/108295/kina-moze-da-ulozi-i-100-milijardi-dolara-u-region.htm

Read more: Guess Who’s Bullish on Europe? China’s New Investment Play | TIME.com http://business.time.com/2013/06/03/europes-new-wave-chinese-acquisitions/