BELEX Club
BELEX Club

Ekonomski Forum
 
PrijemPortalliFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
Share | 
 

 Koje vrste fondova postoje...

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Friz
VIP
VIP


Broj poruka : 1651
Godina : 46
Points : 2874
Datum upisa : 16.12.2007

PočaljiNaslov: Koje vrste fondova postoje...   9/26/2008, 10:09

U zavisnosti od kriterijuma podele, kao i stepena razvijenosti finansijskog tržišta, postoje različite vrste investicionih fondova. Tako prema organizacionoj formi i načinu poslovanja, sve investicione fondove možemo podeliti u tri osnovna tipa:

1. Otvoreni investicioni fondovi,

2. Zatvoreni investicioni fondovi i

3. Privatni investicioni fondovi.





Otvoreni fond (u literaturi se često sreće izraz i uzajamni investicion fond) funkcioniše na principu prikupljanja novčanih sredstava putem izdavanja investicionih jedinica i otkupa investicionih jedinica na zahtev člana fonda. Karakteristika otvorenih investicionih fondova je u tome što sredstva člana fonda nisu oročena. Član u svakom trenutku može, podnošenjem naloga za otkup investicionih jedinica, raspolagati svojim sredstvima, a fond je dužan da, najkasnije u roku od 5 dana izvrši isplatu u korist člana fonda.




Zatvoreni fondovi funkcionišu kao otvorena akcionarska društva tako što prikupljaju novčana sredstva prodajom akcija putem javne ponude. Kada je javna ponuda završena, investitori koji su kupili akcije fonda istima mogu trgovati na organizovanom tržištu po tržišnoj ceni koja može biti niža ili viša od vrednosti imovine fonda. Društvo za upravljanje je dužno da uvrsti svoje akcije organizovano tržište u roku od 3 dana od dana prijema rešenja o izdavanju. Pored hartija od vrednosti u koje ulažu otvoreni fondovi, zatvoreni fondovi mogu ulagati i u nekretnine kao i u privredna društva kojima se ne trguje na organizovanom tržištu pa mogu biti rizičniji od otvorenih fondova.




Privatni fond je organizovan kao društvo sa ograničenom odgovornošcu. Ovi fondovi nemaju ograničenja prilikom ulaganja i namenjeni su profesionalnim investitorima, pa je samim tim minimalni ulog 50.000 eura.



Dakle, kod nas po našem Zakonu o investicionim fondovima, postoje ove tri vrste investicionih fondova. Sa druge strane pak, u svetu mnogo razvijenije industrije investicionih fondova postoje drugačije podele. Naravno, ako uzmemo u obzir samu činjenicu da su prvi investicioni fondovi nastali pre skoro 100 godina na tlu današnje Velike Britanije i SAD-a, kao i da je njihovo finansijsko tržište daleko snažnije, onda je i opravdano zašto su ove institucije vremenom mutirale u različite vrste i podvrste.



Investicioni fondovi se takođe mogu klasifikovati i prema orijentaciji ka pojedinim segmentima finansijskog tržišta, primenjenoj portolio politici, samom načinu investiranja, ročnosti hartija od vrednosti u koje fond investira svoju imovinu, kao i drugim kriterijumima.




Tako recimo prema načinu investiranja postoje samo dve vrste fondova: otvoreni (amer.engl. open-end funds, mutual funds; brit. engl. unit trust) i zatvoreni (amer.engl. closed-end funds; brit.engl. investment trust).

Prema ročnosti hartija u koje fond ulaže imamo: investicioni fondove tržišta novca (engl. money market funds) i investicione fondove tržišta kapitala (engl. long-term funds).



Investicioni fondovi tržišta novca su fondovi koji ulažu svoju imovinu u kratkoročne hartije od vrednosti i najslični su štednji i samim tim su jedna alternativa reciom polaganja depozita u banci.



Investicioni fondovi tržišta kapitala ulažu pak u dugoročne hartije od vrednosti, i kao takvi se dalje mogu podeliti u: fondove akcija, fondove obveznica i hibridne fondove.



Fondovi akcija (engl. equity funds) ili akcijski fondovi svoju imovinu plasiraju kroz obične i preferencijalne akcije. Njih takođe opet možemo podeliti u fondove koji ulažu u prvoklasne akcije, prinosne akcije, rastuće akcije, akcije pojedinih industrijskih sektora i sl. Ovo je velika grupa investicionih fondova, u okviru koje imamo još podgrupa. Na preimer, postoji kategorizacija po teritoriji, pa tako postoje američki, kanadski, evropski, daleko istočni fondovi itd.




Fondovi obveznica (engl. bond funds) imovinu investiraju u dugoročne obveznice države, lokalnih organa uprave, korporacija itd. Investicioni cilj ove vrste fondova je ostvarivanje prihoda kroz investiranja u različite vrste obveznica.



Hibridni fondovi (engl. hybrid funds) kako sam naziv govori, su kombinacija prethodna dva fonda i ulažu podjednako i u akcije i u obveznice.



Verovatno ste čitajući literaturu vezanu za investicione fondove susretali izraz REIT fondovi (engl. real-estate investment trust), koji po organizacionoj formi i načinu poslovanja pripadaju zatvorenim investicionim fondovima. Kod nas ih obično prevode kao fondove nekretnina ili nekretninski fondovi.





Postoje i hedž fondovi (engl. Hedge funds) koji po svojoj prirodi predstavljaju privatna investiciona partnerstva namenjena isključivo profesionalnim i iskusnim investitorima, jer spadaju i u jako rizične oblike finansijskih trgovina. Imovina ovih fondova uglavnom se investira u izvedene finansijske instrumente (kao što su opcije, fjučersi i sl.), i na tržištima onih zemalja koje se zbog svoje ekonomske i političke nestabilnosti svrstavaju u kategorije visokog rizika.



Takođe, postoje i fondovi rizičnog ulaganja kapitala i svoja prikupljena sredstva uglavnom ulažu u nova, mlada preduzeća u razvoju, za koja se po oceni menadžmenta fonda očekuje značajan razvoj. A ono što je specifično za ovu vrstu i što je čini drugačijom od ostalih je i to da investitori, koji svoja sredstva investiraju kroz ove fondove, ostvaruju i upravljačka prava u preduzećima gde su sredstva fonda plasirana. Naime, reč je o fondovima rizičnog kapitala, ondnosno engl. Venture Funds.



Takođe postoje i fondovi rasta (engl. Growth funds) kojima je cilj da ostvare rast vrednosti portfolia, potom su tu prinosni fondovi (engl. Income funds) čiji je cilj ostvarivanje prihoda, balansirani fondovi ( engl. Balance funds) koji nastoje da povežu prethodna dva cilja kroz svoj portfolio, tj. i rast vrednosti kapitala i visok prihod i ne treba ih mešati sa Asset Allocation Funds, jer ovi fondovi sadrže u sebi elemente i Income i Equities fondova, pa su u tom pogledu slični.




Kombinovani fondovi su oni fondovi čiji investicioni cilj predstavlja kombinaciju dugoročnih ulaganja u one kompanije za koje se očekuje ubrzani razvoj poslovanja, kao i investiranje u one hartije od vrednosti za koje se očekuje kontinuirani prihod u budućem periodu, a po osnovu kamata i dividendi.



Razvijena tržišta karakteriše i grupa indeksnih fondova, koji prate kretanja na tržištu određenog indeksa akcija. Samim tim za ove fondove je karakteristično da naplaćuju manju upravljačku proviziju investitorima, jer njihova ulaganja ne zahtevaju veće angažovanje specijalizovanih finansijskih stručnjaka analitičara, jer su investicione odluke bazirane na strukturi određenog indeksa. Postoje i fondovi raznih specijalnosti za koje je karakteristično da obično minimum 25 odsto ukupnog investicionog kapitala investiraju u određene privredne sektore i globalni fondovi (engl. Global funds), koji ulažu u domaće i inostrane hartije od vrednosti, a dobit koju ostvare isplaćuju akcionarima fonda.



Društvo za upravljanje investicionim fondovima može upravljati sa više fondova, pa tako se danas susrećemo i sa skupom fondova, tzv. familijom fondova (engl. family funds). Razvijenost investicionih fondova na zapadu dovela je i do pojave tzv. «kišobrana fondova» (engl. umbrella funds), tj. asocijacije fondova u kojoj svaki od investicionih fondova predstavlja entitet, odnosno celinu za sebe i najčešće ima sasvim različite investicione ciljeve od drugih fondova u udruženju.



Vreme investicionih fondova u Srbiji tek dolazi i nadajmo se da ćemo sa stabilizacijom ekonomskih i političkih kretanja, povećanjem stranih direktnih investicija i istovremenim razvojem finansijskog tržišta, uticati na razvoj industrije investicionih fondova. Takođe, treba podići i nivo svesti stanovništva naše zemlje o pojavi i načinu funkcionisanja investicionih fondova, kao alternativnom novom obliku dugoročne štednje.

Autor: Irma Ahmetović


Izvor: Investicioni-fondovi.com

_________________
All we need is love
Nazad na vrh Ići dole
Raiden
Still learning
Still learning


Broj poruka : 99
Points : 13
Datum upisa : 24.07.2007

PočaljiNaslov: Re: Koje vrste fondova postoje...   9/26/2008, 16:56

Postoji 2 grupe investicionih fondova:

1) Profesionalni menadzer kategorija profesionalni lopov - obaranje berze radi povecavanja kolicine udela
2) Bankarski fond - ulaze tudji novac u banke na orocenu stednju


Njima treba 10 godina da se vrate na NULU, dok je moguca dnevna zarada na MPC +20%. Ne postoji vise fond koji je zaradio 1 dinar na period od godinu dana! Za deset godina moguca zarada 10 dinara. Neuporedivo vece sanse u kladionici! Veca je sansa da te pregazi autobus na pesackom prelazu nego da zaradis investiranjem u fond.

Nazad na vrh Ići dole
Dusan
VIP
VIP


Broj poruka : 5272
Points : 6311
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Koje vrste fondova postoje...   9/26/2008, 19:38

Postoji nekoliko vrsta ljudi. Jedna (o kojoj ću pisati) su pljuvači, koji "argumentovano" obrazlažu zašto su ovi fondovi zabeležili gubitak. Naime, u istom periodu Belex15 je ostvario rast od 1.800.000.000% tako da je neshvatiljivo zašto su vrednosti IJ fondova pale. Dalje, ti fondovi su takođe ulagali na MPC, gde su sve hartije porasle nekoliko milijardi procenata, a samo par njih nije skočilo, nego je (zamisli čuda) palo, i zaista je čudno kako su baš te akcije kupili naši baksuzni fondovi...

Tako da je kolega raiden u potpunosti u pravu. On je sve svoje akcije prodao na istorijskim maksimumima i sada čeka istorijske minimume, a u međuvremenu kupuje isključivo akcije koje će da porastu (a nikako one koje će, ne daj Bože da padnu). Stvarno mi je neshvatljivo kako su naši fond menadžeri nesposobni.
Nazad na vrh Ići dole
Raiden
Still learning
Still learning


Broj poruka : 99
Points : 13
Datum upisa : 24.07.2007

PočaljiNaslov: Re: Koje vrste fondova postoje...   9/26/2008, 22:38

Dušan85 ::
Postoji nekoliko vrsta ljudi. Jedna (o kojoj ću pisati) su pljuvači, koji "argumentovano" obrazlažu zašto su ovi fondovi zabeležili gubitak. Naime, u istom periodu Belex15 je ostvario rast od 1.800.000.000% tako da je neshvatiljivo zašto su vrednosti IJ fondova pale. Dalje, ti fondovi su takođe ulagali na MPC, gde su sve hartije porasle nekoliko milijardi procenata, a samo par njih nije skočilo, nego je (zamisli čuda) palo, i zaista je čudno kako su baš te akcije kupili naši baksuzni fondovi...

Tako da je kolega raiden u potpunosti u pravu. On je sve svoje akcije prodao na istorijskim maksimumima i sada čeka istorijske minimume, a u međuvremenu kupuje isključivo akcije koje će da porastu (a nikako one koje će, ne daj Bože da padnu). Stvarno mi je neshvatljivo kako su naši fond menadžeri nesposobni.

Daj ti meni dva miliona evra na upravljanje pa mi nadji pet do deset akcija sa MPC da vidimo ko mi moze oboriti investicionu jedinicu. Stvarno ti je tu potrebna velika pamet kad je prosecna visina ponude na MPC od 10.000 evra - 100.000 evra.

Pa moja baba sa prosecnom penzijom moze da podigne cenu nekolicini hartija na MPC bez gledanja u pasulj a da ne pricamo o investitorima koji su puni novca kao brod.

Padne Wall Street 0.5% sve jedinice fondova idu u minus. Da ne pogledas u licnu kartu pomislio bi da zivis u Americi.

Izracunaj vrednost ponude u deset akcija na MPC pa ces videti da to ne vredi ni 2 miliona evra i sa koliko malo novca se to moze popraviti. Evo npr. PLTK skace 5% sa investiranih 240 dinara :) O cemu dalje da pricamo? Ti nemas taj novac?

Kako su onda fondovi izgubili toliko na kapitalu? Mogu da izblefiraju njihove ulagace i uplasene investitore jer su izgubili prividno na papiru, u praksi su u plusu.

Fondovi su institucije koje sluze da opljackaju nemocne babe i dede sa tudjim novcem i zato drze niske cene akcija. Nema to nikakve veze sa svetskim krizama, to je zvaka za javnost da opljackaju obican narod, da izazovu strah na strani prodaje.

Ja im verujem da su u gubitku tek kad rasprodaju imovinu po ovim cenama a ne kad padnu indexi ili njihove investicione jedinice :!:

Belex moze da srusi i moja baba sa prosecnom penzijom, ali moja baba nece prodati akcije iako Wall Street pada, al eto ima dosta fondova koji to rade u ovakvim situacijima da bi dodatno spustili vrednost investicionih jedinica i da bi za bagatela cenu otkupili akcije od nasih baba i deda.
Nazad na vrh Ići dole
Dusan
VIP
VIP


Broj poruka : 5272
Points : 6311
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Koje vrste fondova postoje...   9/26/2008, 23:47

@raiden ::
Pa moja baba sa prosecnom penzijom moze da podigne cenu nekolicini hartija na MPC bez gledanja u pasulj a da ne pricamo o investitorima koji su puni novca kao brod.

Evo npr. PLTK skace 5% sa investiranih 240 dinara :) O cemu dalje da pricamo? Ti nemas taj novac?

Ulazimo sada u bespredmetnu raspravu. Ali recimo već, kad si naveo primer PLTK, ajde, hoću ja da kupim sad tu akciju od 240 da dignem cenu (sada je recimo 230), imam samo tih 240 dinara i ništa više. Kupim tu akciju, i nakon toga se pojavi ponuda od 100.000 komada (ili samo 1 akcija, pošto nemam više para) po ceni od 220 dinara. I? Šta će biti sa cenom? Ode cena na 220. I tako sutra na 200 itd, itd... Po meni je sve to zakon ponude i tražnje, a ne svetska zavera. Slažem se da ima manipulacija i da će ih uvek biti, ali generalni trend je takav da cene idu dole (a moguće je da je trend nastao manipulacijom, pa nam se stavovi ipak malo približavaju).

Što se naših fondova tiče, oni sa 2.8 milijardi dinara slabo mogu da utiču na kretanje cena, odnosno celokupnog tržišta, uprkos tvojoj tvrdnji. Doduše, sećam se da je Focus prošle godine prkosio izvesan period padu indeksa, dižući u nebesa cenu PRJM, ali sve je to kratkog daha i ne može tako u nedogled. Verujem da bi oni to i radili da je izvodljivo.
Nazad na vrh Ići dole
Raiden
Still learning
Still learning


Broj poruka : 99
Points : 13
Datum upisa : 24.07.2007

PočaljiNaslov: Re: Koje vrste fondova postoje...   9/27/2008, 00:24

100.000 komada u PLTK ne moze da se pojavi, jer to bi bilo smaknuto odmah, a i kada bi se pojavilo to je opet 300.000 evra. Mozda ti nemas 220 dinara ako cena padne za nijansu, ali ukazujem ti da ima mnogo akcija koje su neunistive i neoborive kad bi ti neko dao 2 miliona na upravljanje.
Nazad na vrh Ići dole
Dusan
VIP
VIP


Broj poruka : 5272
Points : 6311
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Koje vrste fondova postoje...   9/27/2008, 13:07

Smatram tvoje shvatanje dosta nerealnim i neostvarivim, što se pokazuje u praksi, inače bi to oni i radili. Pa da i ovo pitam kad smo već kod toga - šta ako se pojavi pritisak na prodaji, tj. članovi počnu masovno da izlaze iz fondova? Kako i kome prodati te nelikvidne akcije? Međusobno ne mogu zato što bi u ovom slučaju koji ja spominjem to bilo nemoguće, recimo 40% imovine treba da se isplati iz svih fondova, a svaki je sa po 85-90% u akcijama, a ostalo je recimo keš i depoziti.

Svrha fondova i njihova uspešnost se poredi sa indeksima, a do sada su svi fondovi u Srbiji ostvarili bolje rezultate od indeksa. Hteo sam da postavim tabelu, ali je to prilično teško izvesti, pošto su fondovi relativno novi i počeli raditi u različito vreme, ali kad se pogleda pojedinačno svaki fond, bolji je svaki od Belex15 i Belexline-a.
Nazad na vrh Ići dole
Raiden
Still learning
Still learning


Broj poruka : 99
Points : 13
Datum upisa : 24.07.2007

PočaljiNaslov: Re: Koje vrste fondova postoje...   9/27/2008, 17:29

Osnovna razlika izmedju akcija sa kontinuiranog trgovanja i MPC-a je sto je ogroman broj akcija sa MPC-odbranjiv po kapitalizaciji zbog niskih ponuda.

A koje su to danas likvidne akcije? AIKB? Jel to ona banka sa MCAP milijardu evra ili danas 400 miliona evra? Jel to ona banka sto vredi vise od NIS-a? Sta ti vredi likvidnost kad si precenjen?

U svetu pucaju 100 puta jace banke. Ono sto je danas likvidno sutra ne mora da bude, vazi i obrnuto.

Uopste mi nije zao fondova ako su ulagali u AIKB ili SJPT. Kao mrav naspram slona. Ako teze 40 miliona evra mogli su sa tim novcem pokriti kvalitetne hartije sa MPC, braniti cene, praviti plus uprkos padu belex15 koji je bio precenjen i tako zadrzati investitore, ostvariti veci priliv novca jer bi im jedinice bile iznad 1000 dinara.

Niko ne bi ni izlazio. Normalno je da investitori povlace novac kad inv. jedinice konstantno padaju ispod 1000 dinara.

Za mene licno je teski idiot onaj ko sada pogleda vrednost njihovih jedinica i ulozi novac verujuci da oni tu mogu nesto da zarade....Kada ? Ne lipsi magarce do zelene trave.

Da bi se oporavile hartije sa kontinuiranog trgovanja, odnosno sa belex15 bice potrebne godine dok MPC uvek moze da se popravi na nedeljnom nivou. Ne moze niko da kaze da to nije moguce sa 2 miliona evra, jer matematika kaze da jeste.

I to nije nikakav trend da akcije padaju, nego je u trendu da se navuku uplaseni. Ne moze jare i pare. Zbog pohlepe fondova da kupe jeftino jare izgubice pare :lol:
Nazad na vrh Ići dole
Dusan
VIP
VIP


Broj poruka : 5272
Points : 6311
Datum upisa : 23.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Koje vrste fondova postoje...   9/27/2008, 17:38

Ja u klin, ti u ploču. Ne vredi tebi pisati, kad ne čitaš... Toliko od mene.

Pozzz
Nazad na vrh Ići dole
 
Koje vrste fondova postoje...
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Lux vozilo za TAXI (2013.god)
» Jedinstvene krovne oznake koje izdaje Skupština grada
» Lekarski pregled

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
BELEX Club :: INVESTICIONI FONDOVI-
Skoči na: