Srpski izvoz

Да би се из Србије извезао један војнички метак потребно је неколико дозвола: Министарство спољних пословадаје дозволу, па онда Министарство одбране, па Министарство унутрашњих послова које прво за мишљење мора да пита БИА, па онда Министарство економије.
Пре тога надлежни пуковник из Министарства одбране Србије пита надлежног официра у амбасади САД у Београду да ли неко у Вашингтону има нешто против тога да Србија извезе оружје у неку земљу. И када се све то усклади, а то и није баш тако лако и једноставно, јер увек има „препрека” и зачкољица разних врста, онда тек српски војни производи могу да напусте границе ове државе.

Koji izvoz?

Zasto mislis da je to nesto neobicno. Rekao bih da je procedura ista u svakoj zemlji koja nije supersila...

Procedura je skroz na mestu, jer je izvoz oruzja osetljivo pitanje....pitanje je samo koliko ceo proces traje, a pretpostavljam da kod nas traje godinama :D

Sve više se govori da su Hrvati i Srbi postigli dogovor da opet prave tenk! Onaj, ruska verzija, što se dobro pokazao i u Kuvajtu. Navodno, postoji narudjbina za 300 kom.

"Što je babi milo to joj se i snilo"

Koji je problem napraviti metkove!?
Glavni je posao u lobiranju i kupcu.

Bivša, nam, država je dobro prodavala "metkove"
zato što je imala dobar "dil" a ne zato što
su oni bili bolji ili kvalitetniji od drugih.
Mislim da je to tržište, ono, koje radi na "dogovor"
jer se tu obrće ogroman novac.

Spoljnotrgovinski promet industrije i rudarstva od januara do aprila iznosio
je 11,45 milijardi dolara, od čega je 3,65 milijardi izvoz, a 7,8 milijardi dolara uvoz.

Pokrivenost uvoza izvozom je 46,8 odsto, a dominantno učešće u izvozu i uvozu imaju zemlje Evropske unije i države regiona, nastale raspadom bivše Jugoslavije.

U metalskoj i elektroindustriji, spoljnotrgovinski promet iznosio je 3,3 milijarde dolara, od čega je izvoz vredeo 818 miliona, a uvoz 2,5 milijardi dolara. U poređenju sa istim periodom 2007. godine, izvoz proizvoda metalske i elektroindustrije povećan je za 51 odsto, a uvoz za 45,5 odsto.

U svim granama metalske i elektroindustrije ostvaren je deficit od 1,65 milijardi dolara. Najviše su uvoženi kamioni i specijalna vozila (260 miliona dolara), automobili (245 miliona), mašine za rudnike i građevinarstvo (12 miliona), TV i radio predajnici (111 miliona), TV i radio prijemnici (100 miliona) i računske i računarske mašine (94 miliona dolara).

Najvažnije izvozne robne grupe u Srbiji u prvoj polovini 2008. godine.

gvožđe i čelik 532 miliona 14,6 odsto
gume 113 miliona 3,1 odsto
lekovi 69 miliona 1,9 odsto
polietilen i etilen 80 miliona 2,2 odsto
povrće i voće 130 miliona 3,5
žitarice 96,5 miliona 2,6
šećer 51 milion 1,4
proizvodi od metala 158 miliona 4,3
pogonske mašine i uređaji 95 miliona 2,6
električne mašine i aparati 134 miliona 3,7 odsto
odeća 172 miliona 4,7 odsto
obuća 81 milion 2,2 odsto
razni gotovi proizvodi 140 miliona 3,8 odsto

Ништа, такође, није спорно ни у чињеници да тренутни курс много више иде наруку увозницима. Било би сасвим природно да јевтинији увоз обори домаће цене и подстакне конкуренцију на нашем малом, узаврелом тржишту. Авај! Цене расту. Увозници и трговци контролишу тржиште. Пошто је домаћа понуда робе широке потрошње слаба, они сасвим легално пељеше домаће потрошаче.

Ваља, дакле, појачати домаћу тржишну утакмицу и заоштрити правила игре.

Али, шта са извозницима? Они евидентно губе на курсу. Да. С нижом ценом евра извозна зарада је осетно мања, али нико ни реч да каже шта је са осталим факторима привређивања – продуктивношћу, рецимо. Она расте по двоцифреним стопама. Највише, нажалост, због осетно мањег броја запослених. И све док та стопа производности буде већа од губитка на курсу – извозници се неће одрећи страних купаца. Зашто?

Па са произведеном робом немају где. Домаће тржиште, поготово индустријске робе или интермедијалних производа, одвећ је слабо за њих. Ко у Србији може да потроши челик смедеревског „Ју-Ес стила”? „Застава”, „Крушик”, „14. октобар”, ФАП… Нема шансе. Мора напоље и по цену лошијег курса.

А шта му је компензација?

Релативна стабилност основних економских параметара – инфлације, па и курса. Нема страшних тржишних и системских удараца каквих је било пре деценију и неку годину приде. Може, ипак, да се ради и заради. Да ли је профитна стопа баш онаква каква је у неким другим земљама, ствар је процене пословне политике и перспективе сваког предузећа на нашем и регионалном тржишту.

Србија курсом нема шта да подстиче, а да себи не направи кудикамо већу штету. Извозу малина, пшенице, кукуруза, челика, грађе, хемије… ни двоструко већи курс не би много помогао. Нама, најпре, треба индустрија, која може да испуни „олимпијске”, високе трговинске норме. Немамо је. А у тој ситуацији ни курс не значи много у крајњем резултату.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić najavio je prošle sedmice da će delegacija tog ministarstva, između ostalog, voditi razgovore i o obostranom ukidanju carine na uvoz automobila iz Rusije u Srbiju i obrnuto. Jedan od motiva da se ruskoj strani predloži da ukine carinu na uvoz automobila iz Srbije i obrnuto, vezana je za nameru italijanskog Fijata da uloži u proizvodnju automobila u Kragujevcu i da deo proizvodnje plasira u Rusiju, rekao je Dinkić i dodao da sledeće nedelje odlazi na pregovore sa nemačkim "Folksvagenom".

Nemački proizvođač je bio zainteresovan da u Srbiji izgradi fabriku automobila, kako bi iz Srbije u Rusiju izvozio automobile, s tim da se ukinu carine za uvoz automobila iz Srbije.

Na listi prvih 100 proizvoda u izvozu Srbije u julu, prva dva mesta zauzimali su toplo valjani proizvodi različitih dimenzija, a njihova izvozna vrednost je iznosila 69 miliona dolara, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Na izvoznoj listi slede delovi za mašine sa 27 miliona dolara, i opet toplo valjani proizvodi, debljine veće od 4,75 milimetara, sa 26 miliona dolara.
Na petom mestu su maline koje su donele 25 miliona dolara.
Električna energija sa 22 miliona dolara i valjani proizvodi prevučeni kalajem, sa 21 miliona dolara, bili su na šestom i sedmom mestu izvozne liste.
Nove spoljne gume za putničke automobile i otpaci od gvožđa i čelika beležili su izvoz od po 19 miliona dolara, a na desetom mestu su pokrivači podova čija je izvozna vrednost 18 miliona dolara.

Na proširenoj listi robe koja će se iz Srbije izvoziti u Rusiju biće i svi lekovi, klanični i konditorski proizvodi, sok od jabuke, pivo od slada, vina od svežeg grožđa, svi sapuni, tkanine od vlačene vune, frižideri, zamrzivači i ostali uređaji za hlađenje, mašine za pranje i sušenje.

Bez carine će se izvoziti i drvena tapacirana sedišta, drveni kancelarijski nameštaj, vreće za spavanje, posteljina i slična roba.
Carina za uvoz iz Rusije će biti ukinuta na mineralna ili hemijska đubriva, vazdušne ili vakuum pumpe, kuglične ležajeve, kućišta za ležaje, elektromotore i električne generatore, transformatore i akumulatore, kao i za traktore snage preko 90 kilovata.
Na zasedanju radne grupe dogovoreno je da se o liberalizaciji putničkih automobila, tepiha i televizora razgovara na narednoj rundi pregovora.

Valjda Rusi čekaju da vide šta će biti s NIS-om, pa da odluce o carini za automobile ??

Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je da na sastanku međuvladinog srpsko-ruskog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučno tehničku saradnju, koji će biti održan 24. novembra, očekuje da budu postignuti konkretni rezultati u vezi s proširenjem liste roba koje će se plasirati na rusko tržište bez plaćanja carina.

Premijer je u izjavi novinarima u Krasnodaru, gde je danas otvorio izložbu srpske privrede, podsetio da je sporazumom o slobodnoj trgovini s Ruskom Federacijom obuhvaćeno 90 odsto proizvoda i da je srpska strana veoma zainteresovana za dodatno proširenje liste.

Sastankom međuvladinog komiteta 24. novembra će predsedavati ruski ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu, a srpsku delegaciju vodiće prvi potpredsednik vlade Ivica Dačić.

U sledećoj rundi pregovora razgovaraće se, između ostalog, o ukidanju carina za monitore, automobile, nameštaj i televizore.

Srbija je prošle godine ostvarila suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda od 489,6 miliona dolara, pokazuju podaci Privredne komore Srbije.

Spoljnotrgovinska razmena tih proizvoda prošle godine je dostigla 3,42 milijarde dolara, pri čemu je izvoz bio 1,95 milijardi, a uvoz 1,47 milijardi dolara. U odnosu na 2007. godinu izvoz hrane iz Srbije je bio veći 16,1 odsto, ali je porastao i uvoz, i to 30,8 odsto. Pokrivenost uvoza izvozom je bila 133,3 odsto, dok je u 2007. godini bila 150,2 odsto.

Najveći suficit - 269,6 miliona dolara - ostvaren je u razmeni žitarica, zatim voća i povrća - 147,3 miliona dolara, šećera - 125 miliona, pića - 113,5 miliona, i ulja i masti 87,8 miliona dolara.

Najveći deficit je bio u trgovini kafom, čajem i začinima i iznosio je 141,2 miliona dolara, zatim ribom i prerađevinama - 93,2 miliona dolara - i duvanom i proizvoda od duvana - 43,5 miliona dolara.

Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Rusije se ne odnosi na izvoz Fijatovih automobilaRuski ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu rekao je da se prošireni Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Rusije ne odnosi na automobile stranih proizvođača koji se proizvode u Srbiji, među kojima je i Fijat.

“Automobili stranih proizvođača koji se proizvode u Srbiji ne mogu da se izvoze u Rusiju bez carine”, rekao je Šojgu, nakon što je u Beogradu potpisao Protokol o proširenju Sporazuma o slobodnoj trgovini sa srpskim vicepremijerom Ivicom Dačićem.

On je naveo da “francuske ili njemačke firme koje prave automobile, ne mogu koristiti neku vrstu koridora sa olakšicama kroz Srbiju, kako bi ostvarili izvoz u Rusiju”.

“Kon nas, takođe, postoje proizvođači kao Hjundai, BMV, Honda, ali ni oni ne mogu da preko nekog koridora prodaju u Srbiji. A Fijat? Zar se vozila Fijata u Srbiji prave od 80 odsto srpskih dijelova? Naravno da ne. Koja je razlika između Fijata, Honde ili Hjundaija”, rekao je Šojgu.

On je naveo da može da se razgovara o izvozu “Ikarbusovih” autobusa iz Srbije na rusko tržište.

Nema vajde od Rusa!! :kanta:

Glavni spoljnotrgovinski partner Srbije u izvozu u prva tri meseca ove godine bila je Nemačka sa 194,5 miliona dolara, a u uvozu Rusija sa 561,4 miliona dolara.Prema podacima Republičkog zvoda za statistiku, sledeći na listi glavnih partnera Srbije u izvozu su Bosna i Hercegovina sa 188,4 miliona dolara i Italija sa 179,1 miliona dolara, dok na listi uvoznih partnera, posle Rusije, slede Nemačka sa 398,3 miliona dolara i Italija sa 320,6 miliona dolara.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa članicama Evropske unije - više od polovine ukupne razmene, a suficit u razmeni ostvaren je sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, pre svega nafte i gasa, kao i nedovoljnog korišćenja Bilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini od strane naših izvoznika.

Prema odsecima najveće učešće imali su odeća - 151 milion dolara, gvožđe i čelik - 133 miliona dolara, žitarice i proizvodi od njih - 90 miliona dolara, obojeni metali - 85 miliona dolara i povrće i voće - 81 milion dolara. Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su nafta i naftni derivati - 303 miliona dolara, prirodni gas - 299 miliona dolara, drumska vozila - 227 miliona dolara, električne mašine i aparati - 156 miliona dolara i industrijske mašine za opštu upotrebu - 152 miliona dolara.

Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije sa svetom u sedam meseci ove godine iznosila je oko 13 milijardi dolara i pala je za 37,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine, objavio je Republički zavod za statistiku



U ovom periodu izvezeno je robe u vrednosti od oko 4,5 milijardi dolara, što čini smanjenje od 32,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je ostvaren uvoz od oko 8,5 milijardi dolara, što je za 39,6 odsto manje u odnosu na isti period 2008. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 52,9 odsto i veća je u odnosu na pokrivenost u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 47,6 odsto. Deficit u periodu januar-juli iznosio je oko četiri milijarde dolara, što čini smanjenje od 44,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda, najviše su bili zastupljeni proizvodi za reprodukciju - 58,8 odsto (oko 2,6 milijardi dolara), sledi roba za široku potrošnju - 31,2 odsto (oko 1,4 milijarde dolara) i oprema - 10 odsto (452,7 miliona dolara). Glavni spoljnotrgovinski partneri u izvozu bili su Bosna i Hercegovina (530,4 miliona dolara), Nemačka (509,4 miliona dolara) i Crna Gora (466,8 miliona dolara).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju - 57,8 odsto (4,9 milijardi dolara), slede roba za široku potrošnju - 27,1 odsto (2,3 milijardi dolara) i oprema - 15,1 odsto (1,2 milijardi dolara). U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri bili su Nemačka (1,1 milijardi dolara), Ruska Federacija (1,09 milijardi dolara) i Italija (868,5 miliona dolara).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa članicama Evropske unije, odnosno više od polovine ukupne razmene. Najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Irakom i Makedonijom, dok je najveći deficit sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, pre svega nafte i gasa, kao i nedovoljnog korišćenja bilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini od strane naših izvoznika.

BEOGRAD - Ovogodišnji suficit Srbije u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iznosiće od 700 do 900 miliona dolara, izjavio je ministar poljoprivrede Saša Dragin.

"Pored vojne industrije poljoprivreda je naša industrija sa najvećim suficitom u razmeni sa inostranstvom", kazao je on agenciji Beta i podsetio da je prošlogodišnji suficit iznosio oko 600 miliona dolara, što znači da bi ovogodišnji saldo mogao biti bolji za 15 do 50 odsto, a zavisiće, kako je naveo "od angažovanosti izvoznika".

Prema podacima Privredne komore Srbije, vrednost izvoza iz Srbije u Tursku za sedam meseci ove godine je 21,3 miliona dolara, a uvoza 157,5 miliona dolara.

nedelja 22. novembar 2009.
Mačvanski specijalitet - kozji sir
22. novembar 2009. | 18:37 | Izvor: B92
Šabac -- Mačvanski kozji sir, nagrađen zlatnom medaljom na sajmovima ”Arhimed“ u Moskvi i ”Eureka“ u Briselu, jedinstven je specijalitet na domaćem tržištu.

Proizvođač Momčilo Budimirović, penzionisani agronom iz Glušaca kod Šapca, planira da proizvod od kozjeg mleka plasira na inostrano tržište. On je proizvodnju punomasnog kozjeg sira započeo pre četiri godine. Sada u svom mini pogonu dnevno prizvede 10-ak kilograma.

Proizvodnji je prethodilo čitanje francuske literature iz ove oblasti i konsulatcije sa iskusnim proizvođačima, da bi konačno došao do kvaliteta posebnog ukusa i izgleda.

“Svi kad vide proizvod sa plesni, misle da je to štetan proizvod. Ovo su korisne plesni i taj sir se jede integralno. Seče se kao torta da bi svi mogli da jedu baš taj deo”, kaže Momčilo Budimirović.

Proizvonja traje oko mese i po dana. Iako recepturu ne otkriva, Momčilo kaže da se proces odvija u kontrolisanim uslovima.

Siru se dodaje čubar i morka so, a u poslednjoj fazi oblaže se hrastvom korom.

“Kad smo malo izučavali o toj hrastovoj kori, došli smo do saznanja da je to prebogat izvor minerala, vitamina, tanina koji blagotvorno deluje na ljudski organizam”, objašnjava on.

U proizvodnji specijaliteta Momčilu pomaže njegova tetka Natalija Vešić. Ova devedesettrogodišnja starica ne koristi naočare i aditive dodaje bez greške.

Ipak, priznaje da ni malo nije jednostavno napraviti sir.

“Nije lako, svaki dan mora da prevrće po jednom, a nekada i po dva puta. Ima tu dosta posla”, kaže Natalija Vešić.

Kada je prvi put videla sir tamno braon boje, baka Natalija bila je iznedanađena izgledom i ukusom.

“Ja nisam htela da jedem to crno okolo, kad uzmem da jedem, ja očistim tu koru. Oni kažu da se to jede i da je zdravo”, kaže ona.

Za potrebe prizvodnje Momčilo uzgaja koze, ali otkupljuje mleko i drugih proizvođača.

Kozji sir sada prodaje na domaćem tržištu a kada je prošle godine dobio dve zlatene medalje na sajmovima u Moskvi i Briselu, počeo je ozbiljnio da ramišlja kako bi bilo da se mačvanski crni kozji sir nađe među srpskim brendovima.


Komentari: 0 Hronološki Preporučeni Pošaljite komentar

sms vesti Odštampaj Pošalji

Rusi nude besplatne lokacije za srpske fabrike
10. mart 2010. | Izvor: Tanjug

KALUGA - Ministar trgovine Slobodan Milosavljević izjavio je danas Tanjugu da su srpskim firmama u Kaluškoj oblasti u Rusiji ponuđene besplatne lokacije za izgradnju fabrika, koje su kompletno infrastrukturno opremljene i mogućnost izgradnje velikog distributivno-logističkog centra za potrebe srpskih privrednika.


Milosavljević, koji predvodi državno - privrednu delegaciju Srbije u dvodnevnoj poseti Kaluškoj oblasti, u čijem su sastavu i predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin i predstavnici 14 srpskih kompanija, cenio je da se radi o zuzetnoj ponudi, imajući u vidu da se u Moskvi i ovom delu Ruske Federacije nalaze lideri svetskog biznisa iz Evrope i čitavog sveta.

Srpski ministar je preneo je da je gubernator Kaluške oblasti Aleksejem Atamonov ukazao visoke počasti našoj delegaciji.

"Oblasti saradnje o kojima smo razgovarali su farmaceutska industrija, zatim generalno sektor agrara, tekstilna industrija, industrija nameštaja i ja sam siguran da ovi kontakti će rezultirati i novim izvozom srpskih proizvoda na tržište Kaluge i Ruske Federacije", istakao je Milosavljević.

On je izrazio nadu da će se sa novim investicijama, srpske kompanije bolje pozicionirati na tržištu Ruske Federacije.

"Zbog toga nam je Atamonov ponudio i mogućnost da u ovoj oblasti izgradimo jedan veliki distributivno-logistički centar za potrebe srpskih privrednika u Ruskoj Federaciji i to je svakako vrlo, vrlo atraktivna ponuda i ideja", rekao je Milosavljević.

Ministar trgovine je izrazio ubeđenje da će puno interesenata sa naše strane biti da uđe u realizaciju tog projekta i time obezbedi sebi stabilniji ulazak i prisustvo na tržištu Ruske Federacije.

Kaluška oblast, čiji je centar grad Kaluga, jedna je od najrazvijenijih i najnaseljenijih u Ruskoj Federaciji, a prostire se na površini od oko stotinak kvadratnih kilometara, daleko oko 200 kilometara od Moskve i predstavlja jednu vrlo atraktivnu investicionu destinaciju, objasnio je srpski ministar.

"U ovoj oblasti inače već nekoliko godina posluje 'Hemofarmova' fabrika u gradu Omniku", preneo je Milosavljević.

Inače, Kalušku oblast i Srbiju vezuje prijateljstvo višedecenijsko, napomenuo je Milosavljević i podsetio da se sastanci koje su imali pre nekoliko godina predsednik Srbije Boris Tadić i gubernator Atamonov, u sve većoj meri pokazuje kao odlična polazna osnova i stimulans za unapređenje poslovne saradnje.

Milosavljević je preneo i da je predsednik PKS Miloš Bugarin razgovarao sa predsednikom Trgovinsko industrijske komore Kaluške oblasti Aleksandrom Nikolaevičem Mališevim, a naši privrednici sa svojim partnerima istražuju mogućnosti za sklapanje poslova i za povećanje našeg prisustva na tržištu Rusije.

Ne možemo više da živimo u laži da je naša pšenica dobra. Sorte gajene u našim klimatskim uslovima, toliko su lošeg kvaliteta da se na svetskim berzama plasiraju kao stočna pšenica.
Dakle, ključ svega je da to shvatimo i da konačno razumemo da imamo pšenicu stočnog kvaliteta, i da zato ne možemo da je izvezemo poslednjih pet ili sedam godina.


Prosek u evropskim okvirima

►U vrhu evropske lestvice po prinosu pšenice je Irska sa devet tona po hektaru, ali seje zanemarljive površine – tek 100.000 hektara.
►Holandija, Belgija, Engleska, Danska i Francuska beleže više od sedam tona.

►S prosekom od oko četiri tone po hektaru, mi smo uz rame Slovačkoj, Poljskoj... Na 14. smo mestu, ako se merimo sa zemaljama EU.

►Na začelju su Portugalija, Grčka, Kipar, Španija, Letonija. Recimo, u Rumuniji se u proseku pšenica skine sa dva miliona hektara, ali uz prinos od 2,8 tone.

Maca ::

Ne možemo više da živimo u laži da je naša pšenica dobra. Sorte gajene u našim klimatskim uslovima, toliko su lošeg kvaliteta da se na svetskim berzama plasiraju kao stočna pšenica.
Dakle, ključ svega je da to shvatimo i da konačno razumemo da imamo pšenicu stočnog kvaliteta, i da zato ne možemo da je izvezemo poslednjih pet ili sedam godina.


Prosek u evropskim okvirima

►U vrhu evropske lestvice po prinosu pšenice je Irska sa devet tona po hektaru, ali seje zanemarljive površine – tek 100.000 hektara.
►Holandija, Belgija, Engleska, Danska i Francuska beleže više od sedam tona.

►S prosekom od oko četiri tone po hektaru, mi smo uz rame Slovačkoj, Poljskoj... Na 14. smo mestu, ako se merimo sa zemaljama EU.

►Na začelju su Portugalija, Grčka, Kipar, Španija, Letonija. Recimo, u Rumuniji se u proseku pšenica skine sa dva miliona hektara, ali uz prinos od 2,8 tone.

Očigledno je da si ove podatke skinuo sa nekog stranog sajta čim si tako ishitreno dao ocenu (odnosno procenu)!
Kao drugo, kada kazeš "naša pšenica nije dobra" treba da znas koji je razlog toga...a kljucna stvar je što se kod nas u istim silosima skladište sve tri tehnološke grupe pšenice...da smo pametni da pa ih razdvajamo, situacija bi bila puno drugačija!
Znači nije LOŠ KVALITET nego naš NEMAR!
Treće, Englezi i Irci pod Wheat često podrazumevaju i neke druge žitarice tako da treba biti jako obazriv sa njihovim podacima!

Verovatno ima istine u tome što pišeš, mada sigurno da uzrok leži i u lošem semenu pšenice.
To je jedan od osnovnih monopola u poljoprivredi. Uvozi se seme i kukuruza i suncokreta itd... ali ne i pšenice.
Seme nije dobro, ali se štiti!

Isto kao što postoji monopol u distribuciji i prodaji djubreta, Viktorija Grup, o tome je pisano na temi Menadžment Soje!!

Verovatno i seljak malo štedi na obradi zemlje, na zaštiti, na prihranjivanju itd...

Hleb koji jedemeo je pravljen od 3. klase pšenice, ta pšenica bude po nekad i plesnjiva, ali uvek se nadje mlin koji primi takav rod i samelje ga... a onda ga mi jedemo!!

Mistic nije to strani tekst, is lista Dnevnik je evo link

http://www.dnevnik.rs/sr-lat/node/1344

Sreda, 10.11.2010.

Jugoimport ne duguje Zastavi oružje

BEOGRAD, 10. novembra 2010. (Beta) - Preduzeće Jugoimport SDPR saopštilo je u sredu da nema dospela dugovanja prema kragujevačkoj fabrici Zastava oružje i da čini sve da joj pomogne u poslovanju.

"Jugoimport sa fabrikom Zastava oružje ima aktuelnih poslova u vrednosti od 3.555.432 miliona dolara, a na ime predfinansiranja po tim poslovima, za robu koja još nije isporučena ili je u fazi proizvodnje, kao i za finansijsku podršku toj fabrici, ove godine je uplatio iznos od 4.454.097 miliona dolara", navedeno je u saopštenju.

Jugoimport je, povodom najave oružara iz Kragujevca da će u četvrtak protestovati u Beogradu zbog duga od 50 miliona dolara za robu koja je izvezena preko tog preduzeća, istakao da ti podaci ukazuju da unapred finansira proizvodnju i finansijski pomaže Zastava oružje.

Stara potraživanja Zastava oružja, kako je ukazano u saopštenju, nastala su u periodu od 1984. do 1988. godine po kreditnim državnim aranžmanima bivše SFRJ sa nesvrstanim zemljama.

U saopštenju se dodaje da posle raspada bivše SFRJ ta potraživanja nisu mogla da budu naplaćena, jer ugovori nisu imali odgovarajuće instrumente obezbedjenja plaćanja, ali da se sada čine napori da se dug naplati.

Slobodan izvoz nameštaja u Rusiju od 1. januara
Tanjug | 17. 11. 2010. - 13:38h

Od 1. januara iduće godine u Rusiju će biti slobodan izvoz nameštaja, bez carina, jer tako predvidja Sporazum o slobodnoj trgovini izmedju Srbije i Rusije, izjavio je danas sekretrar Udruženja za drvnu industriju Privredne komore Srbije Vladimir Burda.

Burda je na sastanku srpskih i slovenačkih proizvodjača nameštaja, održanom ne Beogradskom sajmu, rekao da to istovremeno znači bescarinski izvoz nameštaja za kuhinje, dnevne i spavaće sobe i u Belorusiju i Kazahstan.


To će naše proizvode učiniti konkurentnijim, jer će biti jeftiniji za 20 odsto od nameštaja iz drugih zemalja, ali je potrebno da ti proizvodi imaju status srpskog proizvoda, odnosno da 51 odsto delova bude iz Srbije, ukazao je Burda predstavnicima drvnih klastera Srbije i Slovenije koji pregovaraju o zajedničkoj proizvodnji za izvoz na treća tržišta.


On je takodje upozorio da sav nameštaj koji ide na rusko tržište mora imati GOS standard, što će prethodno ocenjivati posebna komisija iz Rusije.


Predstavnik slovenačkog klastera drvne industrije Bernard Likar je predočio da slovenačka vlada ima proseban program kroz koji finansira strateška bilateralna partnerstva, u okviru kojih se vode i pregovori srpske i slovenačke drvne industrije.


Na sastanku je konstatovano da na ruskom tržištu šansa postoji pre svega u izvozu kvalitetnog nameštaja od masiva i ukazano da treba uspostavljati kontakte sa investitorima koji grade objekte po sistemu "ključ u ruke", jer su ruski investitori uglavnom verni poslovnom partneru, koji se pokaže pouzdan u prvom poslu.

Vojna industrija Srbije je ovih dana dobila i međunarodno priznanje. Prestižni londonski nedeljnik „Ekonomist“ objavio je članak o napretku vojne industrije. „Ekonomist“ navodi da industrija oružja ponovo doživljava procvat.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/228503/Od-izvoza-oruzja-zivi-10000-ljudi

Vodeća kultura u izvozu svežeg voća 2012. bile su jabuke kojih je prošle godine na strana tržišta plasirano oko 65.000 tona, i to uglavnom konzumne", u našem izvozu i dalje dominira rusko tržište.

Prethodne godine je u inostranstvo izvezeno oko 130.000 tona jabuke, ali u toj količini je bilo dosta industrijske jabuke, tako da je sve u svemu, u 2012. došlo do malog smanjenja izvezenih količina.

Šljive je izvezeno je oko 24.000 tona, što je ista količina kao prethodne godine, dok je plasirano 13.000 tona breskve, što je za 4.000 tona manje nego u 2011.

Što se tiče povrća, najviše smo izvozili papriku, kupus i šargarepu i tu možemo mnogo više da damo, naročito je interesantna ta rana proizvodnja povrća, koja se kod nas dosta uvozi i koja gledano tako i cenovno, ona najviše i para odnosi.

BEOGRAD - Najveći izvoznik u periodu januar - jula je kompanija Fijat automobili Srbije (FAS) sa 839,6 miliona evra, dok je na drugom mestu NIS sa 153,4 miliona, saopšteno je danas iz Ministarstva finansija i privrede.

Tigar gume iz Pirota je na trećem mestu liste vodećih izvoznika iz Srbije sa plasmanom od 139,9 miliona evra, slede pančevačka HIP Petrohemija sa 122,9 evra i Hemofarm sa 88 miliona evra.

Među prvih 15 izvoznika je i Gorenje Valjevo - Stara Pazova, kao i kompanije RTB Bor, Bal pakovanja Evropa Beo, Tarket, Jura korporejšn, Impol seval...

Najveće udeo na strani uvoza imali su nafta i naftni derivati - 844,9 miliona dolara, prirodni gas - 674,1 milion, drumska vozila - 501 milion, električne mašine i aparati - 407,5 miliona i medicinski i farmaceutski proizvodi - 328,7 miliona dolara.

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Veliki-fica-izvozni-hit-Srbije.lt.html

Prva tri mesta na izvoznoj listi Srbije u oktobru 2013. zauzimale su različite vrste automobila sa ukupnom vrednošću od 176 miliona dolara, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Na izvoznoj listi slede setovi provodnika za avione, vozila i brodove sa 46 miliona dolara, na izvoz kukuruza otpada 31 milion, a izvoz hula hop čarapa iznosio je 29 miliona dolara.

Srbija je oktobru najviše uvozila delove i pribor za motorna vozila u vrednosti od 168 miliona. Na drugom mestu uvozne liste je sirova nafta sa vrednošću od 116 miliona dolara, sledi prirodni gas sa 53 miliona, a na uvoz lekova za maloprodaju potrošeno je 47 miliona dolara.

Izvoz u Nemačku milijardu evra

Izvoz Srbije u Nemačku u prvih deset meseci je zabeležio rekordan rast i dostigao je iznos od milijardu evra, a deficit je smanjen na 345 miliona evra, objavila je Delegacija nemačke privrede u Srbiji.

Srbija je uspela da od 2008. i minusa od 968 miliona evra rapidno izbalansira svoje trgovinske odnose sa Nemačkom pa je deficit krajem oktobra iznosio 345 miliona evra, ističe se u saopštenju.

Prema podacima nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomiju, ukupna robna razmena Srbije i Nemačke je od početka godine do oktobra iznosila 2,34 milijarde evra, od čega je nemački izvoz na srpsko tržiste bio 1,34 milijarde evra.

  

Trgovinski deficit Srbije sve manji
IZVOR: TANJUG
Beograd -- Spoljnotrgovinski deficit Srbije u prvih 11 meseci ove godine bio je oko 5,25 milijardi dolara, što je 24,2 odsto manje nego u istom periodu lane.

zavod za statistiku je saopstio, Srbija je izvezla robu u vrednosti od 13,39 milijardi dolara, što je porast od 30,6 odsto u odnosu na isti period lane, a uvezla za 18,63 milijarde, što je više za 8,5 odsto.

Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 71,9 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 58,6 odsto.

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bile su Italija, Nemačka, Bosna i Hercegovina, Ruska Federacija i Crna Gora.

U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bile su Italija, Nemačka, Ruska Federacija, Kina i i Mađarska.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 62,6 odsto ukupne razmene.

Drugi po važnosti partner bile su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima je zabeležen suficit u razmeni od 1,57 milijardi dolara

U izvozu najveće učešće imala su drumska vozila, električne mašine i aparati, povrće i voće, obojeni metali i žitarice i proizvodi na bazi žitarica. Izvoz ovih pet odseka čini 36,2 odsto ukupnog izvoza.

Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su drumska vozila, nafta i naftni derivati, prirodni gas, električne mašine i aparati i medicinski i farmaceutski proizvodi , a njihov uvoz čini 33,6 odsto ukupnog uvoza.

Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu, ima učešće u ukupnom uvozu 7,7 odsto.

Beograd -- FAS u Kragujevcu u 2013. godini je izvezla automobile za ukupno 1,53 milijarde evra i na prvom je mestu liste 15 najvećih srpskih izvoznika.

Na listi koju je objavilo Ministarstvo finansija na drugom mestu je Naftna industrija Srbije (303 miliona evra), slede pančevačka HIP Petrohemija (233,5 miliona), Tigar tajers iz Pirota (231,4 miliona), vršački Hemofarm (157, 8 miliona).

Među najvećim izvoznicima su i Gorenje (151,3 miliona), Tarket iz Bačke Palanke (136,4 miliona), Železara Smederevo (129,7 miliona), Vali iz Beloševca (118,2 miliona) i Jura korporacija (115,5 miliona evra).

Uspešni izvoznici su i RTB invest iz Bora (107,3 miliona), Sirmijum stil iz Sremske Mitrovice (103 miliona), Tetrapak iz Beograda (101,8 miliona), Impol seval iz Sevojna (96,4 miliona) i Bol pakovanje Evropa (96,2 miliona evra).

Arapi zainteresovani za pirotsku jagnjad

Šansa za unosan posao stigla je nedavno u pirotski kraj. Trgovci iz arapskih zemalja ponudili su otkup velikog broja jagnjadi. Međutim, ispostavilo se da količine koje Piroćanci mogu da isporuče za godinu dana arapskom tržištu podmiruju potrebe za dve nedelje.

Nedavno je pirotskoj opštini od partnera iz Sjenice stigla ponuda da zajednički krenu sa izvozom jaganjaca na arapsko tržište. Međutim, problem je nastao kada su čuli da Arapi traže 10 hiljada jaganjaca nedeljno.

"Godišnja proizvodnja jagnjadi u pirotskoj opštini na 17.0000 ovaca je negde oko 22-23.000 jagnjadi. Oko dve hiljade se ostavi za remont i sopstvenu reprodukciju, a ostala jagnjad se ponude za klanje. Tako da i ako bi ušli u neke trgovinske odnose sa trgovcima iz arapsih zemalja, mi bismo možda imali neku isporku za oko dve nedelje", kaže Goran Popović, pomoćnik predsednika Opštine Pirot za poljoprivredu.

Za kilogram žive vage jagnjetine cena na domaćem tržištu je 350 dinara. Za sada farmerima nije problem plasman, ali je problem što niko ne želi da prihvati posao ovčara. Trenutna plata u ovom kraju za ovčarski posao je 40.000 dinara i plaćeni stan i hrana, ali zainteresovanih nema.

Isporuka od deset hiljada jaganjaca nedeljno pirotskim farmerima zaista zvuči bajkovito. Nažalost, ovde je veoma mali procenat jagnjadi koji bi mogao da se isporuči traženom tržištu. A do nedavno se znalo da je upravo ovčarstvo bilo zaslužno za razvoj ovog kraja.