Srbija, razno...

Ako ste upravo hteli da spustite nogu na riđeg šumskog mrava - razmislite! Njegovo ubistvo koštaće vas tačno 40.000 dinara! Bubamarin život izbiće vam iz novčanika 15.000, a ako vas nerviraju golubovi na terasi, pa jednog od njih lišite života - dodatnih 50.000 dinara! A ako slučajno ubijete crnog medveda, osudiće vas da platite čitav milion dinara!

Ovo su samo neke od trenutno važećih kazni. Podugačak je spisak divljih životinja kojima ni dlaka sa glave ne sme da fali, u protivnom završićete na sudu i platiti kaznu: vukovi, žabe, orlovi, čaplje, pijavice, puževi, dabrovi, zmije.

Tatjana Babić, načelnica odeljenja za zaštitu životne sredine u oblasti zaštite i korišćenja prirodnih dobra u Ministarstvu poljoprivrede kažr da policija i inspektori Ministarstva imaju ingerencije da otkriju ko je ubio neku od zaštićenih divljih životinja.

citat ::

Cene ubistva životinja (u dinarima)
- vuk 300.000
- vidra 250.000
- mrki medved 1.000.000
- dabar 120.000
- krtica 100.000
- kratkokljuna guska 100.000
- veliki labud 100.000
- bela roda 200.000
- obična kukavica 40.000
- suri orao 400.000
- šarka 100.000
- riđi šumski mrav 40.000
- barska kornjača 10.000
- jež 28.000
- poljski miš 10.000
- vrabac 25.000
- vrana 25.000
- šumska kornjača 15.900
- zelena žaba 1.200
- baštenski puž 1.200

Najviše zakona ima u najpokvarenijoj državi.

Kornelije Tacit.

Tenerife ::

Najviše zakona ima u najpokvarenijoj državi.

Kornelije Tacit.

Ovo je zakon prepisan iz EU, tamo ima zakona na kilo!
Čak je zakonom regulisano da ne smeš da se tuširaš u stanu posle 23h....

Bačka Palanka
Prosečna plata: 47.268 dinara Stopa nezaposlenosti: 34,74%

Beočin
Prosečna plata: 52.090 dinara Stopa nezaposlenosti: 30,58%

Bor
Prosečna plata: 47.218 dinara Stopa nezaposlenosti: 29,07%

Vrbas
Prosečna plata: 33.725 dinara Stopa nezaposlenosti: 36,47%

Vršac
Prosečna plata: 46.657 dinara Stopa nezaposlenosti: 29,26%

Kanjiža
Prosečna plata: 35.413 dinara Stopa nezaposlenosti: 28,53%

Lajkovac
Prosečna plata: 57.859 dinara Stopa nezaposlenosti: 11,94%

Pećinci
Prosečna plata: 45.140 dinara Stopa nezaposlenosti: 19,24%

Senta
Prosečna plata: 34.841 dinara Stopa nezaposlenosti: 25,81%

Stara Pazova
Prosečna plata: 31.195 dinara Stopa nezaposlenosti: 20,58%

Vučić poručio EU: Dosta nam je seminara, treba nam novac!

Srpski premijer Aleksandar Vučić poručio je da zemlje regiona od Evropske unije očekuju bolju i veću pomoć, a ako to nije moguće onda Evropa to treba da kaže kako bismo se snalazili sami.

"Treba nam novac iz evropskih fodova. Dosta nam je seminara, treba nam novac za izgradnju puteva i pruga. Ako ne možete opredeliti sredstva onda kažite, pa ćemo mi naći sredstva", rekao je premijer Vučić u diskusiji na konferenciji "Tiranski razgovori 2015.", u organizaciji Bečkog ekonomskog foruma.

Skup u Tirani, ukazao je premijer, predstavlja "krik svih učesnika" i poziv EU i Evropskoj komisiji da analizira situaciju, dobro je sagleda i na pravi način oceni - da nam pomogne i bolje i više.

Na pitanje moderatora foruma, nekadašnjeg šefa nemačke diplomatije Joške Fišera, šta premijeri regiona očekuju od predstojećeg Samita o Zapadnom Balkanu, koji će krajem avgusta biti održan u Beču, Vučić je rekao da je građanima potrebno "nešto opipljivo, neki konkretni rezultati".

"Doćićemo u Beč korz dva meseca i nadam se da ćemo imati nešto da ponudimo i pokažemo kancelarki (Angeli) Merkel i svima nama, a pre svega našim građanima. Da kažemo: u redu, napravili smo zajedničke projekte, koji se vežu za izgranđu puteva i pruga", naveo je premijer i dodao da su najvažniji projekti u regionu definisani i dogovoreni još na sastanku sa komesarom Johanesom Hanom u Briselu.

Bloomberg - These 10 Economies Will Be the World's Worst Performers

http://bloom.bg/1LCUT14

Rejting DiB: Od Srbije bolja gora samo BiH
Autor: MONDO/Agencije
Bonitetska kuća Dan i Bredstrit (Dun and Bradstreet - DiB) ocenila je u julskom izveštaju da je za Zapadni Balkan ovo najnestabilniji period u 21. veku. Srbija zadržala rejting "DB5".

21.07.2015. | 13:08  >  13:10 0 A- A A+
balkan mapa jugoistočna evropa srbija makedonija albanija crna goraFoto: thinkstock/guliver/gettyimages
Rejtingom "DB5" označavaju se zemlje sa visokim rizikom poslovanja, saopšteno je danas.

Domaća bonitetska kuća Rejting, koja zastupa DiB u Srbiji i Crnoj Gori, kaže da stabilnost u regionu opada i da su Makedonija, Bosna i Hercegovina, i Kosovo su u stanju ozbiljne političke krize.

U izveštaju koji obuhvata rizike poslovanja u 132 zemlje sveta, Srbiji u grupi zemalja s visokim rizikom, a od evropskih društvo joj prave Grčka, Kipar, Kazahstan, Azerbejdžan i Gruzija.

Od zemalja u okruženju bolji rejting od Srbije imaju Slovenija i Hrvatska, zatim slede Bugarska, Rumunija, Albanija, Mađarska i Makedonija kojoj je u julu snižen rejting usled političke neizvesnosti. Niži rejting od Srbije ima Bosna i Hercegovina.

Analitičari DiB su u izveštaju naveli da Makedonija doživljava masovne demonstracije, Bosna pati od niza međusobno povezanih kriza vlasti i pretnji za otcepljenjem dok je Kosovo u stanju političkog raspada i masovnog egzodusa stanovništva.

Mera rizika poslovanja
Rejting koji DiB dodeljuje nekoj zemlji, ukazuje na rizik poslovnog okruženja i daje informaciju o efikasnosti plaćanja ka inostranstvu, kao i o isplativosti potencijalnih investicija.
Navodi se da je spoljni rizik na Zapadnom Balkanu dodatno uvećan delovanjem EU i Rusije i dodaje da, usled svojih unutrašnjih političkih i ekonomskih problema, EU nije više u stanju da se nametne u regionu dok, sa druge strane, Rusija postiže važnu stratešku prednost i deklarativno ohrabruje pojedine grupe, kao što su bosanski Srbi, u ostvarivanju njihovih političkih ciljeva.

"Iako ne postoji neposredna opasnost od povratka nemira ’90-tih, kriza u regionu mogla bi da se produbi, posebno ukoliko se poljulja stabilnost u Grčkoj. To može imati ozbiljnih posledica po Srbiju: u Bosni i na Kosovu su srpske zajednice mnogoljudne dok događaji u Makedoniji mogu dovesti do prelivanja velike zajednice albanske manjine na Kosovo", navode analitičari.

Ističe se da će se srpska vlada truditi da Srbija bude izvan tih susedskih nestabilnosti, ali neće ostati ravnodušna ukoliko etnički Srbi budu u opasnosti.

DiB ocenjuje i da spoljnopolitička dešavanja mogu imati direktan i neposredni uticaj na srpsku ekonomiju ukoliko Grčka izađe iz evro zone.

POVEZANE VESTI
Ništa od poboljšanja kreditnog rejtinga Srbije
"Grčka i Srbija su važni trgovinski partneri, više od 250 grčkih firmi posluje u Srbiji i grčke banke imaju veliki udeo u srpskom bankarskom sektoru. Ukoliko Grčka bude primorana da napusti evro, verovatno će uslediti period ekonomske turbulencije sa negativnim posledicama na trgovinske tokove i održivost grčkog kapitala u Srbiji", navodi se u izveštaju.

Pored toga, Srbija je izložena indirektnim efektima eventualnog grčkog izlaska preko ostalih zemalja, članica evro zone, sa kojima je Srbija čvrsto integrisana.

"Iako je teško predvideti čitav niz posledica grčkog izlaska, efekat bi nesumnjivo bio destabilišući i recesivan. Ovo bi dodatno usporilo oporavak srpske privrede", ocenili su analitičari DiB.

Kao unutrašnji faktor koji značajno utiče na poslovno okruženje u Srbiji, DiB navodi da je jedan od najvećih problema u poslovanju neformalni sektor koji, prema nedavnoj analizi Fiskalnog saveta Srbije, predstavlja oko 30 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

"Svesna tog problema, vlada je preduzela korake za jačanje poreske kontrole, ali problem neformalnog sektora i dalje postoji usled korupcije poreskih inspektora, neusklađenosti sa zakonom kao i nedovoljno jake izvršne funkcije", navodi se u izveštaju DiB.

http://mondo.rs/a814033/Info/Ekonomija/Rejting-DiB-Nestabilan-Zapadni-Balkan-Srbija-rizicna-za-poslovanje.html

Dobitnik Pulicerove nagrade Stjuart Dajmond održao je predavanje u Beogradu o strategijama pregovaranja i istakao da "troškovi nepoverenja među ljudima" u Srbiji iznose 2,1 milijardu dolara, što je dovoljno za otvaranje 400.000 radnih mesta.

Novinar, profesor, advokat, preduzetnik i bivši savetnik pri UN Stjuart Dajmond je pred grupom srpskih biznismena u hotelu "Hajat" predstavio model pregovaranja kojim mogu da povećaju svoje prihode i rekao da on počinje ljudskom psihologijom i da je zato efikasan, prenosi Beta.

Autor knjige "Dobiti više" napravio je preokret u oblasti podučavanja veštine pregovaranja koristeći izuzetno humane metode, kao što su uvažavanje percepcije druge strane, emocionalna osetljivost i poštovanje istine.

"Pregovaranje je za društvo isto što i matematika za nauku", rekao je Dajmond dodajući da je "važno poštovati percepciju i emocije drugih".

"Postoje dva sloja inteligencije. Donji sloj se naziva iskristalizovano znanje i to je iskustveno znanje, koje je manje važno u svetu koje se brzo menja. Gornji sloj je fleksibilno znanje i koristi se za rešavanje problema, što je ključno za uspeh u ovom veku", rekao je Dajmond.

Prema njegovim rečima, ukoliko nema poverenja ljudi neće deliti svoje najbolje ideje i usled toga opada kreativnost i smanjuje se broj inovacija.

Dajmond tokom predavanja nije otkrio kojim je proračunom došao do cifre "troškova nepoverenja među ljudima u Srbiji".

Najveću ministarsku platu ima ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, koja, prema podacima iz januara, iznosi 145.000 dinara, što je za oko 40.000 više u odnosu na ostale ministre i 20.000 više od premijera Aleksandra Vučića koji je u maju prošle godine prijavio 125.000 dinara. Stefanoviću je ministarska plata jedini prijavljeni prihod.

Treći najplaćeniji član vlade jeste ministar privrede Željko Sertić sa primanjima od 131.000, kao ministar 89.000 i kao predsednik UO Agencije za osiguranje depozita 42.000.

Četvrti je ministar pravde Nikola Selaković koji osim ministarske plate od 99.000 prima i po više od 15.000 za članstva u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, što je ukupno skoro 130.000 dinara.

Najveća čista ministarska plata je zarada ministra bez portfelja Velimira Ilića - 110.000 dinara, što mu je i jedini prihod. Između 100.000 i 107.000 primaju Aleksandar Vulin, Jadranka Joksimović, Vanja Udovičić, Bratislav Gašić i Ivan Tasovac, koji nemaju prijavljene dodatne prihode.

Ministar spoljnih poslova i potpredsednik vlade Ivica Dačić ima 99.484, potpredsednica i ministarka državne uprave Kori Udovički skoro 92.00, ministar finansija Dušan Vujović 96.000, a ministri energetike i prosvete Aleksandar Antić i Srđan Verbić 89.000.

Ministarskih plata odrekli su se Rasim Ljajić, Zorana Mihajlović i Zlatibor Lončar. Ljajić kao potpredsednik vlade ima prijavljenih 33.000, a na Visokoj strukovnoj školi za preduzetništvo 75.000. Mihajlovićeva se odrekla i naknade na koju ima pravo kao predsednica UO Direktorata za civilno vazduhoplovstvo, a platu prima na privatnom univerzitetu Džon Nezbit. Ministar zdravlja Lončar ima samo primanja u Kliničkom centru Srbije od 88.000 dinara.

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE KOŠTAĆE 11 MILIJARDI EVRA
Beta | petak, 02.10.2015. | 18:45
Da bi dostigla evropske standarde u svih deset oblasti koje se odnose na zaštitu životne sredine Srbiji će biti potrebno oko 11 milijardi evra, što predstavlja trećinu svih finansijskih obaveza u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, izjavila je danas u Nišu državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović je istakla da su dve najskuplje i najkomplikovanije oblasti - vode i njihovo prečišćavanje i upravljanje otpadom.

"Da bi dostigla postavljene standarde Srbija treba da do 2041. godine u prečišćavanje otpadnih voda uloži oko pet milijardi evra", kazala je Božović.

Prema njenim rečima, u našoj zemlji se u postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda nije ulagalo više od 30 godina, što za rezultat ima to da sada imamo svega pet ili šest postrojenja koja funkcionišu.

Kompanija NIS Gaspromnjeft vodeća je u Srbiji po neto dobiti i prihodima u 2014, dok je u istoj godini najveći izvoznik kragujevačka kompanija Fiat, pokazala je "Biznis top" lista koju obavljuje magazin "Bizni i finansije". Većina kompanija koje su se našle među prvih deset je u vlasništvu države ili lokalne samouprave.

NIS je prošle godine ostavrio neto dobitak od 30,56 milijardi dinara, dok je drugi na listi Telekom Srbija sa 16,88 miliajrdi dinara, zatim sledi Telenor sa 10,55 miliajrdi dinara, Tarket sa 7,57 milijardi i Tigar tajers sa 4,96 milijardi dinara neto dobiti. Ve

Zanimljivo je da je većina kompanija koja se našla među prvih deset najuspešnijih u državnom vlasništvu ili vlasništvu lokalne samouprave. To su Telekom Srbija, JKP Beogradske elektrane, Aerodrom Nikola Tesla, Termoelektrana Nikola Tesla i Elektromreža Srbija.

Kompanija NIS je vodeća i po ostavrenom poslovnom prihodu koji je prošle godine iznosio 247,62 milijarde dinara. Među pet najvećih su i EPS Snabdevanje, FIAT automobili Srbija, EPS i Telekom Srbija.

U „Klubu 10“ najvećih po poslovnom prihodu, pet kompanija je iz energetsko sektora, tri posluju u sektoru trgovine, jedna u oblasti telekomunikacija, a jedna u automobilskoj industriji.

Pozicija na listi najvećih 50 izvoznika je nešto drugačija, pošto je prvoplasirani FIAT automobili Srbija koji je prošle godine izvezao za milijardu evra više od drugoplasiranog NIS-a. Status najboljih izvoznika iz prethodnih godina zadržali su i Tigar tajers, Železara Smederevo, a među prvih pet je i Simens. Ujedno su NIS, FIAT i Simens među prvih pet najvećih uvoznika.

https://www.youtube.com/watch?v=xlpqCJiL_iQ

Zanimljivo i poučno...

https://www.youtube.com/watch?v=G9P1Xsqwyzc

Nastavak...

Srbija u Top 50 najjeftinijih zemalja za život

Američki magazin Time objavio je istraživanje kompanije za finansijsko savetovanje GoBankingRates na kojoj se nalazi lista od 50 zemalja sveta u kojima je najjeftinije živeti, gde je Srbija na 18. mestu.

Analiza koristi podatke o kupovnoj moći stanovništva, troškovima iznajmljivanja stanova, cenama prehrambenih artikala, prevoza, komunalnih usluga i sl.

Cene se upoređuju sa Njujorkom, a prema analizi kupovna moć u Srbiji je 52,4 odsto manja u odnosu na američki grad, iznajmljivanje je čak 94,6 odsto jeftinije, cena prehrambenih artikala 73,2 odsto jeftinija, a domaći proizvodi i usluge 66,8 odsto jeftiniji u odnosu na Njujork.

Za Srbiju se navodi i podatak da su troškovi iznajmljivanja stana treći najniži na listi zemalja najjeftinijih za život, a „tipičan primer je Novi Sad gde je cena mesečnog najma jednosobnog stana 170 evra.“

Od zemalja u regionu, na trećem mestu je Kosovo, deseta je Makedonija, 11.mesto zauzima BiH, Grčka je jedno mesto iza Srbije, a slede Bugarska i Rumunija, Crna Gora je 26., Albanija 27., Slovenija 36., Mađarska 38., Hrvatska 47.

Prema listi, najjeftinija za život je Južnoafrička Republika, dok je druga Indija.

BEOGRAD - Javni poziv za privatizaciju Železare Smederevo biće raspisan danas, a početna cena za smederevskog giganta, kako Tanjug saznaje, biće 45,7 miliona evra.
Prethodni javni poziv za privatizaciju Železare, kada se očekivalo da će srpska čeličana biti prodata američkom Esmarku, nije bio uspešan, a umesto toga je odabrano profesionalno upravljanje - HPK menadžment.

"Kinezi hoće da privatizuju železaru i očekujemo da nam EU pomogne u tome. Ako to izostane, mi smo u ozbiljnom problemu i zato želim da verujem da EU računa na Srbiju i da će na po tom pitanju pomoći. Nama treba samo njihova dozvola i ništa više. Ne trebaju nam njihove pare. Samo dozvole da kineski proizvođač može da radi u Srbiji i da može da prodaje čelik na evropskom tržištu", rekao je Vučić.

Premijer Vučić ranije je izjavio da bi, ukoliko dogovor sa kineskom HBIS grupom bude zaključen u maju, rast BDP-a Srbije u 2016. mogao zahvaljujući tome da bude čak 2,5 odsto, a u 2017. više od četiri odsto.

U Srbiji je u prva tri meseca ove godine ukupna vrednost novozaključenih lizing ugovora iznosila 58 miliona evra, što je za 18,7 miliona evra više u odnosu na isti period 2015. godine, saopštila je Asocijacija lizing kompanija Srbije.

Generalna sekretarka Asocijacije lizing kompanija Srbije Teodora Milenković rekla je da je rast zabeležen u sva četiri segmenta lizing industrije.

„Najdominantniji je sektor komercijalnih, teretnih i ostalih vozila koji čini 42 odsto plasmana davaoca finansijskog lizinga. U poredjenju s prvim kvartalom 2015. godine, kada je finansirano 11 miliona evra, 2016. godine je putem finansijskog lizinga finansirano 24 miliona evra komercijalnih, teretnih i ostalih vozila“, rekla je ona.

Finansiranje putničkih vozila je takodje poraslo sa 15 na 16 miliona evra, kao i finansiranje mašina i opreme, sa 12 na 16 miliona evra.

Teodora Milenković je objasnila da su od početka 2016. godine medju najvećim korisnicima lizinga bile kompanije iz kategorije saobraćaja i informisanja, trgovine na veliko i malo, preradjivačke industrije i gradjevinstva.

„Andrej Vučić, brat premijera Srbije Aleksandra Vučića, preotima elitne restorane po Beogradu!“ Ovaj trač koji kruži gradom već je poprimio tolike razmere da nema „upućene“ osobe koja vam u poverenju neće otkriti kako je Vučić oteo „Franš“ jadnom vlasniku koji je taj restoran držao tri decenije.

Rešili smo da ovu priču proverimo na licu mesta i zaputili smo se pravo u kultni restoran „Franš“. Nakon što smo seli u baštu ovog restorana, glumimo naivnu gošću i molimo konobara da nam pozove vlasnika, jer želimo da nešto popričamo sa njim. Nije prošlo ni par minuta, a gazda je stigao. Ipak, to nije bio Andrej Vučić, brat premijera Srbije.

- Dobar dan, ja sam Nikola Dimitrijević - ljubazno se predstavio gospodin uz dodatak: „Izvolite, šta mogu da učinim za vas?“

Vi ste vlasnik?

- Naravno.

Zaista ste vi vlasnik, nije možda Andrej Vučić?

Na ovu upadicu Dimitrijević počinje glasno i iskreno da se smeje, a onda ozbiljno i s ponosom dodaje:

- Vlasnik sam „Franša“ 34 godine, od njegovog otvaranja davne 1982. godine, a ugostiteljstvom se bavim 40 godina. Moj deda se time bavio, moj otac takođe, taj posao sam nastavio i ja.

Ljute ga, kaže, priče da je bilo ko, pa i brat premijera, preoteo njegov restoran. Tvrdi da nije bilo nasilnih pokušaja preuzimanja vlasništva ni drugih restorana u Beogradu.

- Ne, ni slučajno, ni blizu, ni iz daleka, nikada. Najiskrenije vam to kažem... Pa, svi mi vlasnici restorana se međusobno poznajemo i da se tako nešto bilo kome dogodilo znao bih - ubeđuje nas gospodin Dimitrijević.

Ipak, da vi samo ne glumite da ste vlasnik? Možda se plašite?

- Ma, šta vam je... Naravno da ne glumim da sam vlasnik „Franša“ - iskreno i ubedljivo izgovara rečenicu Dimitrijević.

Ističe i da je od prijatelja čuo da je premijer Srbije Aleksandar Vučić na jednoj od konferencija za štampu negirao da je vlasnik ovog restorana.

- Zvali su me prijatelji i kazali da je premijer pričao o tome. Ne znam šta da vam kažem. Te priče su toliko daleko otišle da je i on morao o tome da govori - navodi Dimitrijević i dodaje da se od davne 1982. godine vlasnik nijednom nije promenio.

- Sve se vodi na moje ime, svi papiri su na moje ime - objašnjava nam Dimitrijević i dodaje da ne namerava da prodaje restoran, a ni da menja profesiju.

http://www.alo.rs/ma-kakvi-vucici-ja-sam-vlasnik-fransa/43828

Osim toga grado kolaju pri'e kako je Vučićev b rat "preuzeo" firme: WinWin, Tehnomanija, Vulkan i još nekoliko restorana....

Svetska konsultantska kompanija Mekinsi (McKinsey) otvorila je predstavništvo u Beogradu radi širenja saradnje na kompanije na području bivše Jugoslavije.

Globalni generalni direktor te kompanije Dominik Barton izjavio je da će otvaranje kancelarije dodatno ojačati i ulogu Srbije, kao pouzdanog regionalnog izvora talenata za Mekinsija.

„Otvaramo kancelariju u trenutku kada, po brojnim indikatorima, privreda Srbije postaje jedna od najperspektivnijih u regionu i nadamo se da će joj naše prisustvo dati skroman, ali značajan doprinos na putu uspostavljanja izuzetne poslovne klime“, izjavio je Barton.

Mekinsi je svetska konsultantska kuća koja sarađuje s vodećim preduzećima, državnim institucijama, nevladinim i neprofitnim organizacijama. Posluje u 80 zemalja i radi za 93 korporacije od 100 najvećih globalnih korporacija.

Od 2016. godine uključena je u više od 90 projekata u regionu Jugoistočne Evrope, a predstavnici kompanije izrazili su nadu da će i u Srbiju doneti inovativna saznanja, iskustva i najbolju svetsku praksu.

Ta konsultantska kuća je pre nekoliko meseci premijeru Aleksandru Vučiću predstavila studiju za RTB Bor. Inače, bivši ministar finansija Lazar Krstić postao je partner u Makinsiju, gde je radio i pre dolaska u Srbiju.

Prema najnovijem istraživanju javnog istraživačkog centra Webometrics iz Španije, među 1.000 najboljih univerziteta u svetu se nalaze četiri univerziteta iz zemalja sa područja Balkana. Beogradski Univerzitet na 536. mestu, novosadski 886.

Prema rang listi Webometricsa, najbolje rangirani univerzitet iz zemalja regiona je Univerzitet u Ljubljani koji se nalazi na 286. mestu.

Od zemalja regiona, nakon slovenačkog univerziteta sledi Univerzitet u Zagrebu koji zauzima 479. mesto ove prestižne rang liste najboljih univerziteta u svetu, te Univerzitet u Beogradu na 536. mestu i Univerzitet u Novom Sadu, koji se nalazi na 886. poziciji.

Osim ova četiri univerziteta među 1.000 najboljih u svetu ne nalazi se nijedan univerzitet iz zemalja regiona.

Prema listi Webometricsa, najbolji univerzitet u Bosni i Hercegovini je Univerzitet u Sarajevu, koji se nalazi na 1.820. mestu, a slede ga Univerzitet u Tuzli na 3.186 mestu i Internacionalni univerzitet u Sarajevu koji se nalazi na 3.463 mestu.

Univerzitet u Beogradu se, u najnovijem rangiranju za 2016. godinu na Šangajskoj listi, plasirao između 201. i 300 mesta.

Univerzitet u Beogradu je popravio svoju poziciju na Šangajskoj listi, jer je poslednje tri godine bio između 301. i 400 mesta.

Rektor Univerzieta u Beogradi Vladimir Bumbaširević rekao je Tanjugu da je očekivao da je univerzitet nađe na Šangajskoj listi i da je očekivao da zauzme poziciju kao i prošle godine.

- Iznenađen sam što smo popravili plasman na prestižnoj Šangajskoj listi. Međutim, imali smo naučnika koji je bio među najcitiranijima u svojoj oblasti - matematici - rekao je Bumbaširević.

Od zemalja regiona najbolji je Beogradski univerzitet, koji je ove godine popravio položaj i sada je u grupi od 201. do 300, dok je u prethodne tri godine bio u grupi od 301. do 400, preneo je danas EurAktiv. U grupi sa Beogradskim univerzitetom su izmedju ostalog univerziteti u Bohumu, Lozani, Bolonji, Kelnu i Milanu.

Univerziteti u Ljubljani i Zagrebu su u grupi od 401. do 500. mesta, dok univerziteta iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije, kao ni Bugarske i Rumunije, nema na listi.

PREDSEDNIK SANU, KOSTIĆ:

On je podsetio da je prema PISA testiranju iz 2012. godine 45,5 odsto učenika u Srbiji funkcionalno nepismeno, dok je svega dva odsto učenika bilo u najvišoj kategoriji i da to, svakako, nije krivica učenika.

Kostić je kao problem naveo kvalitet nastavnika, jer su kriterijumi napredovanja niski i nespecifični, ali i kako se izrazio "nerazumnu ekspanziju visokoškolskih ustanova".

"Na primer, 2000/2001. kod nas je bilo 86 fakulteta, a deceniju kasnije 236 (209 državnih i 27 privatnih), sa 1.228 studijskih programa. Pored toga, 2010. godine samo lista naziva menadžera sadrži 25 naziva koje tržište rada ne prepoznaje. Tužan zaključak: manjak kompetentnih nastavnika... Dramatičan je skok odbranjenih doktorskih disertacija: od 206 u 2007, do 770 (374 odsto!) 2012. godine", naveo je on.

Nedavnom posetom kineskog predsednika Si Đinpinga Beogradu potpisan je međudržavni sporazum po kome će vlasnik „Budimke“ postati firma iz provincije Hebei, piše Blic.

Đi Ping je „Budimku“ uz „Petrohemiju“ i RTB „Bor“ stavio na listu prioriteta firmi koje žele da preuzmu Kinezi, navodi dnevni list u svom štampanom izdanju.

"Za 30. septembar zakazano je ročište sa poveriocima na kome će najverovatnije biti proglašen bankrot. Imovina „Budimke“ je oko 1.030.000, a dug oko 1.300.000 dinara. Ipak, oko 40 odsto dugova je osporeno", kaže za „Blic“ Slavko Dobrić, jedan od troje članova odbora poverilaca, ispred opštine Požega.

Potom će država otpisati deo potraživanja, povezati staž radnicima i "besplatno prodati“ Budimku, navodi Blic.

"Kinezi su se obavezali da u firmu ulože 15 miliona evra i okupe oko 1.000 kooperanata iz zapadne Srbije koji će im biti sirovinska baza. Takođe, u provinciji Hebei biće osnovana fabrika vredna 30 miliona evra, koja će poslovati pod brendom „Budimke“ i sokove, marmelade, džemove proizvoditi od robe uvezene iz Srbije", objašnjava Dobrić.

Sporazumom nije definisano koliko će uposliti radnika, ali za pokretanje kapaciteta treba oko 300 ljudi, navodi Blic.

Mladen Šarčević najavio da će roditelji učenika sa preko 20 neopravdanih izostanaka plaćati penale. „Mora da postoji odgovornost svih, i porodice učenika i škole“

Svi roditelji čija deca budu imala više od 20 neopravdanih izostanaka u školi biće kažnjeni s 1.500 evra ili - 184.241 dinar!


Ovo je kao novinu u srpskom sistemu obrazovanja juče najavio novi ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević.

- Ja sam to primenio u svojoj školi i dalo je uspeha. Mora da se postavi pitanje odgovornosti porodice učenika koji beže sa časova - objasnio je on jedan od svojih predloga.

Ministar Šarčević je najavio još i formiranje novih nezavisnih roditeljskih tela koja će moći da kontrolišu i ocenjuju nastavnike i direktore u školama.

Odeća, obuća i drugi proizvodi istih proizvođača u Srbiji su znatno skuplji nego u regionu i nekim zemljama Evropske unije. Zašto je to tako i koje je "rešenje za sniženje".

Istu robu plaćamo skuplje jer domaći trgovci najam lokala plaćaju više, a i broj obaveznih nameta je znatno veći, tvrde stručnjaci. Ceh se, kao i obično, ispostavi potrošačima, jer trgovci svoje troškove ugrađuju u cene, kaže TV prilog RTS-a objavljen na sajtu javnog medijskog servisa.

Ko je putovao van zemlje – mogao je lično da se uveri u ono u šta nas suprotno povremeno ubeđuju zvaničnici ili statistika - Isti proizvod, isti model, isti dezen, ista boja, pa čak i broj u inostranstvu plaćamo mnogo manje nego u Srbiji.

Iako je prosečna plata od oko 380 evra u Srbiji upola niža nego u Hrvatskoj, ili dva i po puta manja od one u Sloveniji, odnosno stotinak evra niža od one u Bugarskoj – izgleda da najskuplje prolazimo.

Identična ženska bluza u Beogradu i Ljubljani košta gotovo isto, oko 50 evra, plaćamo je dva i po puta više od Bugara i jedan i po put više od Hrvata.

Nije ni čudo, kažu sagovornici RTS-a, jer je zakup lokala u tržnim centrima najskuplji u Srbiji, a najam lokala u prometnim ulicama čak trostruko skuplji nego u Sloveniji, na primer.

Nebojša Nešovanović, nacionalni direktor kompanije za finansijske i usluge upravljanja nekeretninama JLL, kaže da Beograd i Srbija imaju manje tržnih centara nego glavni gradovi i zemlje u regionu.

"Rešenje je u izgradnji novog maloprodajnog prostora i šoping zona kako bi se došlo do jeftinijih zakupnina. Samim tim bi roba u tržnim centrima postala jeftinija, što bi bilo jako dobro za naše građane. Očekujemo da u narednih dvanaest meseci u Srbiji krene izgradnja maloprodajnih objekata vrednih milijardu evra", kaže Nešovanović.

Na cenu utiču i propisi. U celom regionu, osim u Srbiji i Bosni i Hercegovini, urađena je njihova reforma u trgovini. U Evropi, na primer, cena komunalnih usluga za firme i građane je izjednačena.

U Srbiji nije tako. Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, kaže da je prosečan trgovac u Srbiji prinuđen da između 45 i 55 različitih nameta ugradi u trgovačku maržu, za razliku od svojih kolega trgovaca u Slovačkoj, Poljskoj, Češkoj i Mađarskoj koji imaju između 12 i 22 nameta.

"Najkonkretnija razlika jeste što svaki privredni subjekat ovde još uvek plaća skuplje vodu, gas, parking – u odnosu na građane dva ili tri puta

Kompanija "Hestil Srbija" funkcioniše kao i ranije, a od preuzimanja od strane Kineza do danas nema bitnijih promena. Ovo tvrde radnici i sindikati. Proizvodnja jeste nešto veća, a poštuju se sve obaveze prema radnicima, tvrdi predsednik Nezavisnog sindikata metalaca "Hestil Srbija", Mileta Gujaničić.

- Od dolaska "Hestila" situacija u fabrici je redovna, a velikih zaokreta nema - navodi Gujaničić. Proizvodnja je nešto veća nego ranije, a isto je i sa plasmanom i prodajom. Rude ima dovoljno, što svako može da vidi po broju barži u Luci Smederevo.

Kada je reč o radnicima, navodi sindikalci, oni su zadovoljni jer primaju plate redovno.

- Odnos kineskog vlasnika prema radnicima je veoma korektan. Plate stižu na vreme, i iste su kao i ranije. "Hestil Srbija" iskazao je potrebu i za oko 50 novih radnika. Reč je o konkursu za dizaličare, valjaoničare, topioničare. Ali, oni su još u tzv. bazi regrutacije, tačnije nisu angažovani - navodi Gujaničić.

Inače, u svetlu samita Grupe 20 industrijski razvijenih zemalja, i obećanja Kine da će preduzeti mere za smanjenje izvoza čelika, "Hestil Srbija" još ranije je saopštila da nikada nije planirala uvoz čelika iz Kine i njegovu preprodaju u EU.

Po njima, Železara u Smederevu je mali proizvođač čelika u poređenju sa proizvođačima iz Evropske unije, i njen udeo na tržištu EU je manji od 0,4 odsto.

"Hestil" je najavio i da će uskoro početi obnavljanje svojih postrojenja u Srbiji kako bi fabrika povratila vitalnost i sačuvala više od 5.000 radnih mesta. A, već se najavljuje da će do Nove godine biti zaposleno još 250 do 300 radnika.

Kineski "Hestil" je obećao da će u Železaru investirati 300 miliona evra i dostići maksimalnu proizvodnju od 2,1 miliona tona.

Vlasnik poljoprivrednog preduzeća Zobnatica, kompanija "Jugo elit agro" (Yugo Elite Agro) koja pripada preduzeću iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), prodala je sve svinje i zatvorila farmu koja je u okviru zobnatičkog agro-turističkog kompleksa postojala decenijama i godišnje isporučivala 11.000 tovljenika, objavio je danas portal Agrosmart.

Umesto toga su na oko stotinu hektara njiva Zobnatice zasađene borovnice, naveo je Agrosmart (www.agrosmart.net).

Ulaganja u to su bila značajna, jer borovnicama ne prija zemljište u Bačkoj, te je treset uvezen iz Letonije, folije i sistemi za navodnjavanje stigli su iz Turske, a investirano je i u mehanizaciju.

Od jeseni 2014. godine, kada je Zobnaticu kupio "Jugo elit agro" koji je u vlasništvu privrednog društva "Elit agro Lč", osnovanog u skladu sa zakonima UAE, i sve do pre tri meseca radila je farma svinja sa 600 krmača i 4.000 tovljenika, a potom su životinje prodate za samo dva dana, piše Agrosmart.

Taj portal navodi i da nove gazde smanjuju i broj druge stoke, tako da je sada na farmi Zobnatice ostalo 200 ovaca i 115 konja.

Zobnatica je nekada bila važno uzgajalište trkačkih konja, uspešnih na trkama.

Izvršni direktor tog poljoprivrednog preduzeća Suvaidi Al Saed je marta ove godine izjavio da je za ovu godinu planirano da se nastavi tradicija konjarstva da bi se - privukli turisti.

Priština bi za zakine poverioce Trepče za 350mln €
Autor: Tanjug
Registrovana potraživanja od Trepče od strane srpskih kompanija, banaka i ostalih komitenata u Kosovskoj Agenciji za privatizaciju iznose oko 350 miliona evra.

Na spisku inostranih poverilaca Trepče nalaze se Mytilineos Holding iz Grčke, dve kompanije iz Bugarske -Tera 90 i Šindo, kao i jedna kompanija iz Francuske – SCMM, rečeno je danas Tanjugu u Trepči Sever.

Trepčini najveći poverioci iz Srbije su: Elektroprivreda Srbije, Jugobanka (u stečaju), Jugobanka Kosovska Mitrovica, Narodna banka Srbije, Železnice Srbije, Beobanka Beograd (u stečaju), Naftna industrija Srbije i DDOR Novi Sad.
A na sajtu Progresa stoji da je ta firma vlasnik 2,8% Trepce.

Svake subote, ili tačnije od petka po podne do nedelje, ovde dođe po nekoliko hiljada namernika, koji bukvalno „počiste“ sve mesare, prodavnice mlečnih proizvoda i zelenu pijacu. U šoping se dolazi automobilima ili organizovanim autobuskim prevozom, posredstvom raznih agencija.

Bilo kako, ovaj grad na jugoistoku Srbije vikendom podseća na sofijsko predgrađe, gde se više čuje bugarski nego srpski, a razlozi su jednostavni, objašnjava nam Dobrinka Markova, penzionerka iz sofijskog naselja Ljuljin.

„Ne mogu da kažem da je mnogo jeftinije nego kod nas, ali garantujem da je hrana ovde mnogo kvalitetnija. Takva je bila i kod nas, dok nam Evropljani nisu propisali šta ćemo sve i kako da jedemo. Sada nam papreno prodaju nemački, holandski i latinoamerički životinjski otpad: iznutrice, crevca, škembiće, bubrege i uši u besprekorno lepoj ambalaži.“

Kad dođem ovde, uđem u mesaru i prstom pokažem koji komad mesa hoću, to i dobijem. Sve je ukusnije i prirodno. Dolazim gotovo svake subote, kupim za predstojeću nedelju i u petak posle podne opet idem u Pirot po kvalitetno meso i sir, priča ova Bugarka, koja kaže da je za vreme Todora Živkova i sama radila u prodavnici i da je tada usluživala mnoge Srbe.

Kompanije iz Kazahstana mogle bi da budu „neka vrsta rešenja“ za problematična srpska javna preduzeća, pre svega Rudarsko-topioničarski basen Bor, nagovestio je ministar privrede Goran Knežević.

Ministar privrede je, tokom posete Kazahstanu državne i privredne delegacije Srbije, izjavio da je domaćin posebno izrazio zainteresovanost za učešće u javno privatnom partnerstvu, odnosno za „neku vrstu saradnje“ u javnim preduzećima Srbije kao što su RTB Bor, Petrohemija, Azotara, MSK, Luka Novi Sad.

Knežević je predložio učešće kompanija iz Kazahstana u privatizaciji srpskih preduzeća jer je u portfelju
Ministarstva privrede ostalo oko 170 preduzeća, među kojima ima dosta onih koji mogu lako da se privatizuju i budu dobra i kvalitetna preduzeća na tržištu.

Antimonopolska komisija pokreće kontrolu konkurencije u maloprodajama, odnosno kako se poslovne veze između trgovaca i dobavljača odražavaju na cene hrane, pića i drugih proizvoda.

Gotovo svaki drugi dinar porodičnih primanja „pojedu“ izdaci za hranu, a čak 73,8 odsto onoga što se u Srbiji potroši odlazi na hranu i piće.

To je bio dovoljan razlog da Komisija za zaštitu konkurencije pokrene kontrolu konkurencije na tržištu trgovine na malo u prodavnicama hrane, pića i duvana. Ovim proverama utvrdiće se kako se poslovne veze između trgovaca i dobavljača odražavaju na cene, asortiman i raznovrsnost ponude na rafovima.

Prvi put stručnjaci Komisije će ući u radnje svih formata – od dućana do hipermarketa i to u svim gradovima u Srbiji. Posebnu pažnju posvetiće ugovorima koje trgovci imaju sa dobavljačima.

Proveravaće se da li neki dobavljači imaju povoljniji tretman, da li pojedini svoju robu mogu da naplate pre drugih… Komisija bi trebalo da prekontroliše i da li se posebno plaća smeštaj na najatraktivnijim gondolama ili se naplaćuje sam ulaz u radnje.

Posao Komisije biće da utvrdi i kako privatne robne marke koje imaju trgovci utiču na konkurenciju tržišnih igrača.

Ova analiza je značajna s obzirom na to da trgovina na malo predstavlja sektor kod koga je, možda najviše, izražen značaj za same potrošače.

Osim toga u poslednjih desetak godina u Srbiji došlo je do značajnog ukrupnjavanja na tržištu maloprodaje i distribucije prehrambenih proizvoda, što se odrazilo i na komercijalne odnose između maloprodavaca i njihovih dobavljača, kao i na značajnu koncentrisanost na ovom tržištu.

Upravo je ukrupnjavanje tržišta dovelo i do rasta cena, naglašava se u saopštenju Komisije.

Pitali su studente da li su za ulazak u EU. Odgovor je ŠOKIRAO

Na pitanje "Ukoliko biste danas glasali o članstvu Srbije u EU vaš odgovor bi bio?" najveći broj studenata dao je negativan odgovor, čak 39,7 osto, pokazalo je istraživanje Centra za međunarodnu javnu politiku "Stavovi studenata Univerziteta u Beogradu o spoljnoj politici Srbije".

Za ulazak bi glasalo 28,9%, dok nešto više od 8% ne bi izašlo na glasanje. Iznenađuje da nikakav stav o ovom pitanju nema čak 22,4% ispitanih studenata.

Rezultati ovog pitanja samo potvrđuju stav polovine ispitanika da "Srbija neće postati član Evropske unije", dok 24 odsto smatra da će Srbija ući u EU, a formiran stav o ovom pitanju nema 26% studenata.

Nešto manje od 50% ispitanika smatra da je glavna prepreka ulaska Srbije u EU pitanje statusa Kosova i Metohije.

Istraživanje je obuhvatilo i ispitavanje stavova studenata o odnosu Srbije i međunarodnih organizacija.

Ogormna većina protiv članstva u NATO

Kada je reč o učlanjenju Srbije u NATO, 88 odsto ispitanika smatra da naša zemlja ne bi trebalo da postane član ove organizacije, 10% je za pristupanje, dok samo 2% o ovome nema stav.

Istraživači objašnjavaju da se ovakvi rezultati mogu tumačiti zbog još svežih sećanja na NATO intervenciju 1999. godine i podržavanjem vojne neutralnosti Srbije koja je proglašena 2007. godine.

Pokazalo se i da nešto više od 60% studenata nije upoznato sa aktivnostima naše zemlje u UN.

Robna kuća Ikea povukla je reklamni spot za svoj prvi objekat u Srbiji nakon što im je inicijativa za bezbedniji saobraćaj na Tviteru sugerisala da biciklisti u spotu ne poštuju osnovne odredbe Zakona o bezbednosti saobraćaja.

„Saobraćajna kamera“ – građanska inicijativa za bezbedniji saobraćaj i vladavinu prava je zamolila Ikeu da koriguje spot, a iz švedske kompanije prvo su odgovorili da je na lokacijama koje se vide u spotu „voženo samo za potrebe snimanja“ i da „niko nije bio ugrožen“.

Građanska incijativa je potom u novoj poruci Ikei istakla da to što se vozilo u kontrolisanim uslovima nema nikakve veze, jer promocija vožnje suprotno Zakonu nije nikome u interesu, da bi nakon kraće prepiske na Tviteru, švedska kompanija ipak odlučila da povuče spot.

„Nakon detaljne analize video snimka, u saradnji sa agencijom koja ga je kreirala, odlučili smo da isti uklonimo. Pozdrav“, navodi se u poruci Ikee upućenoj nalogu „Saobraćajna kamera“.

Robna kuća Ikea u naselju Bubanj potok u Beogradu biće otvorena 10. avgusta.

To je biznis: Kupi za 5.000 EUR, proda za 10x više
Bor -- Jedan borski privatnik kupio je od meštanina, čije se imanje nalazi na mestu budućeg rudnika bakra i zlata, zemljište i objekte za 5.000 evra.
Nakon toga je za sumu od 52.000 evra to isto imanje prodao kanadskoj kompaniji Nevsum, koja je u okolini Bora pronašla jedno od najvećih nalazišta zlata na svetu, piše Blic.
“Borski privatnici se prosto utrkuju ko će kupiti više zemlje na mestu budućeg rudnika. U okolini Bora, na mestu budućeg rudnika, žive uglavnom stariji meštani, čiju neobaveštenost ovi ljudi koriste i po ceni znatno nižoj od tržišne kupuju kompletna imanja koja posle preprodaju”, kaže sagovornik dobro upoznat sa situacijom. 

Reagovao je i Aleksandar Milikić, predsednik opštine Bor, koji je ponudio stručnu pomoć meštanima iz okoline grada, kako bi po realnoj ceni prodali svoja imanja. 

“Dao sam nalog opštinskim službama da upute naše sugrađane kako da najpovoljnije prodaju svoja imanja, ali i da im pruže svu neophodnu pravnu i svaku drugu pomoć. Cilj je da naši sugrađani ne prodaju svoja imanja po simboličnoj, već po realnoj ceni. Jer, reč je o ljudima čije porodice na tom mestu žive vekovima”, kaže on. 

Dodaje i da je od predstavnika kanadske kompanije tražio da, ako se ustanovi da se lokalni aerodrom, koji je građen samodoprinosom, nalazi na mestu budućeg rudnika, umesto njega sagrade i savremeniji.

pepermint ::

To je biznis: Kupi za 5.000 EUR, proda za 10x više
Bor -- Jedan borski privatnik kupio je od meštanina, čije se imanje nalazi na mestu budućeg rudnika bakra i zlata, zemljište i objekte za 5.000 evra.
Nakon toga je za sumu od 52.000 evra to isto imanje prodao kanadskoj kompaniji Nevsum, koja je u okolini Bora pronašla jedno od najvećih nalazišta zlata na svetu, piše Blic.
“Borski privatnici se prosto utrkuju ko će kupiti više zemlje na mestu budućeg rudnika. U okolini Bora, na mestu budućeg rudnika, žive uglavnom stariji meštani, čiju neobaveštenost ovi ljudi koriste i po ceni znatno nižoj od tržišne kupuju kompletna imanja koja posle preprodaju”, kaže sagovornik dobro upoznat sa situacijom. 

Reagovao je i Aleksandar Milikić, predsednik opštine Bor, koji je ponudio stručnu pomoć meštanima iz okoline grada, kako bi po realnoj ceni prodali svoja imanja. 

“Dao sam nalog opštinskim službama da upute naše sugrađane kako da najpovoljnije prodaju svoja imanja, ali i da im pruže svu neophodnu pravnu i svaku drugu pomoć. Cilj je da naši sugrađani ne prodaju svoja imanja po simboličnoj, već po realnoj ceni. Jer, reč je o ljudima čije porodice na tom mestu žive vekovima”, kaže on. 

Dodaje i da je od predstavnika kanadske kompanije tražio da, ako se ustanovi da se lokalni aerodrom, koji je građen samodoprinosom, nalazi na mestu budućeg rudnika, umesto njega sagrade i savremeniji.

Zanimljivo.