Srbija, razno...

Prema podacima Ministarstva za rad i zapošljavanje, Nacionalna služba za zapošljavanje je u 2023. godini izdala ukupno 50.397 dozvola za rad stranim državljanima u Srbiji.

Ta brojka predstavlja povećanje od 43 odsto u odnosu na 2022. godinu, kada je izdato 35.180 dozvola za rad strancima.

Čedanka Andrić navodi da je prema zvaničnim podacima, najveći broj stranih radnika i to njih 19.645, prošle godine došao iz Rusije.

„Ovde se u velikom broju radi o visoko kvalifikovanoj radnoj snazi, IT stručnjacima koji su u Srbiju došli uglavnom iz dva razloga – jedan je da bi izbegli sankcije Zapada prema ruskim firmama, a drugi su oni koji su iz Rusije otišli neslažući se sa ratnom politikom Putina. Dakle ovde se može govoriti i o onima koji imaju više zarade i veći stepen integracije u društvu“, navodi ona.

Drugi po broju su, dodaje, građani Kine kojih je na rad u Srbiji došlo 10.198 i koji se uglavnom vežu za kineske kompanije koje posluju u Srbiji ili su u trgovini.

„Kod njih zarade variraju od visokih menadžerskih do niskih za nekvalifikovane radnike i iako brojni po pravilu, nisu posebno integrisani u lokalne sredine“, objašnjava ona.

Nešto manje od pet hiljada radnika je iz Turske i oni su takođe vezani za turske firme koje posluju u Srbiji, a rade na pozicijama od inženjera do fizičkih radnika, tako da im i zarade variraju u tom rasponu.

I kod njih je stepen integracije mali, jer uglavnom ostaju samo za vreme trajanja projekata na kojima su kratkoročno angažovani.

„Nešto manje od pet hiljada radnika dolazi iz Indije, Šri Lanke i tu se u većini radi o fizičkim radnicima angažovanim u sektorima građevine, ali i saobraćaja i usluga, a koji se u najvećem broju kratko zadržavaju u zemlji, rade za niske zarade, ali ipak veće nego što su kod njih. Vrlo često su u lošim uslovima stanovanja, a izloženi su i raznim vrstama zloupotreba od agencija preko kojih dolaze i uskraćivanja osnovnih ljudskih prava“, objašnjava naša sagovornica.

Takođe, kako dodaje, oko hiljadu radnika je došlo iz Nepala i drugih zemalja, koji uglavnom rade na fizičkim poslovima.

Hotel Jugoslavija čeka novu prodaju: U stečaju zbog kredita kojim je kupljen i kakve veze s tim ima predsednik KK Partizan

Privatizovan je 2006. godine, ali je kupac, Hipo Alpe Adria Hoteli, zapeo kod vraćanja kredita od kog su ga i platili. Nije ni prva ideja da uz Dunav nikne „kapija“ nebu pod oblake.

Vlasnik „Jugoslavije“ danas je Denjub riversajd u stečaju. Pod okrilje Agencije za licenciranje stečajnih upravnika je stigla 3. novembra 2021. godine. Stečaj je tražila, a Privredni sud prihvatio, firma LED pej. Ona je otkupila potraživanja od Pireus fajnenšel holdingsa tokom 2021. godine. Dužnik, Denjub riversajd, juna te godine je saznao da su njihove obaveze sada u rukama drugog.

Dug preuzeo LED pej
Koji mesec kasnije, u oktobru, LED pej je zatražio pokretanje stečaja. Ova firma je, inače, u vlasništvu Britiš motorsa, a ovaj ekskluzivni uvoznik „jaguara“ i „land rovera“ je u rukama biznismena Ostoje Mijailovića, koji je i predsednik Košarkaškog kluba Partizan.

Sve je krenulo od jednog kredita. Hipo Alpe Adria Hoteli su od Hipo Alpe Adria banke uzeli zajam od 32 miliona evra kako bi kupili Hotel Jugoslaviju 2006. godine. To preduzeće je korisnik zajma, a kao založni dužnik je upisan QS investments, firma koja je tokom 2007. postala suvlasnik Hipo Alpe Hotela.

Hipo Alpe Adria banka je već u oktobru 2007. godine ustupila svoja potraživanja Pireus fajnenšl holdingsu, odnosno tada je to bila Pireus banka. Glavni dug Alpe Adria Hoteli, trebalo je da izmire zaključno sa novembrom 2011. godine. Neisplaćena glavnica, kako se vidi iz dokumenta o pokretanju stečaja, iznosi 31,5 miliona evra, tačnije 31.555.480.

Treba još napomenuti da je u 2010. godini QS Investment postao jedini vlasnik Hipo Alpe Adria Hotela, ali i da je ova firma 2013. godine promenila ime u Denjub riversajd.

Rešenje o pokretanju stečaja postalo je pravosnažno u 2022.

Sprema se procena
„Hotel Jugoslavija još nije prodat, ali kao i sva imovina pravnih lica u stečaju i ova će biti prodata u postupku u skladu sa zakonom“, kaže stečajni upravnik Ivan Čakarević za Forbes Srbija. „Dok je ovo pravno u lice u stečaju, neće biti ozbiljnije rekonstrukcije, osim redovnog održavanja, a kada se proda to će biti odluka budućeg vlasnika. Finansiranje eventualnog renoviranja, naravno obezbeđuje budući vlasnik, što je prirodno”.

Hotel Jugoslavija sada ima zakupce poslovnog prostora. Kako će izgledati u budućnosti, zavisi opet od kupca. Stečajni upravnik ne sumnja da će i prodaja brzo doći na red.

„Siguran sam da postoji zainteresovanost za ovu imovinu”, dodaje Čakarević. „U toku je izrada procene, pa kada ona bude okončana, znaće se i cena koja će biti objavljena kod prodaje”.

Da su tržištu potrebni celokupni kapaciteti Jugoslavije, ne sumnjaju upućeni u turističke tokove. Tijana Maljković, sekretarka Udruženja za turizam Privredne komore Srbije podseća da prestonici nedostaje smeštajnih kapaciteta.

„Beogradu fali hotela, pre svega jer organizujemo Ekspo“, kaže Maljković. „Renoviran je Sava centar, tako da se i kongresni turizam vraća. Centar radi punom parom. Organizuju se kongresi. Upravo zato fali smeštaj u hotelima sa tri i četiri zvezdice. Za Ekspo će nam nedostajati i smeštaj sa dve i tri zvezdice. Kada govorimo o kongresnom turizmu, ti gosti ne odsedaju u hotelima sa pet zvezdica“.

MIšković: Zaboravite, nekretnine, ulažite u berzu

Biznismen Miroslav Mišković, vlasnik kompanije "Delta holding" na Kopaonik biznis forumu rekao je da država mora da uloži u obrazovanje građana – "od seljaka do profesora" i sugerisao zaokret od investiranja u nekretnine ka berzanskim transakcijama.

Upitan da li bi u budućnosti "igrao" na dolar, Mišković kaže da ne bi, ali ne bi ni na evro.

"Mnogi ljudi koji imaju novac kupuju nekretnine i oni su odigrali najbolje što može u poslednjih 20, 30 godina i zaštitili vrednost novca. Sada bivša Jugoslavija mora da uloži u berzu, jer bi uz dobru propagandu i marketing mogli da trguju akcijama, malo da zaboravimo stanove", rekao je Mišković.

Tokom intervjua, Mišković je rekao da država mora da uloži u obrazovanje građana – "od seljaka do profesora".

Dodao je da Srbiji fali mnogo profesionalnih menadžera. Dao je primjer bolnica, koje u Srbiji vode ljekari, a ne menadžeri.

"Nije problem napraviti fabriku, nego ko će da je vodi. Nama fali dobrih menadžera", dodao je.

Da je Mišković u pravu smatra i biznismen Toplica Spasojević, inače član Ekonomskog saveza Srbije koji i organizuje Biznis forum na Kopaoniku.

„Mi imamo Beogradsku berzu ali je ona nejaka i država se ne bavi time preterano.
Imamo problem i što Narodna banka Srbije ne dozvoljava da osiguravajuća društva ulažu u takve stvari.
Zato bi trebalo izmeniti propise, napraviti kao u Engleskoj, neki narodni kapitalizam.
Tamo je Margaret Tačer prodavala akcije Telekoma, Britiš petroleuma i drugih javnih preduzeća koja su išla u privatizaciju. Ona je želela da i narod postane deo tog principa kapitalizma.
Tako vi danas u Britaniji imate u svim dnevnim novinama dodatke od po 10 ili 15 strana o investiranju. Da li su to penzioni fondovi, investicioni ili berza. Na taj način je stvoren narodni kapitalizam.
Zato i ja mislim da treba ići ka tom modelu“, objašnjava Spasojević.

Spasojević objašnjava da u nekritnine ima smisla ulagati samo ako su na top lokacijama. U suprotnom, kako kaže, njihova vrednost vremenom neminovno pada.

„Ta ideja je odlična, ali Mišković je jedan od najvećih kapitalista u Srbiji, pa nije doprineo ni razvoju domaće berze i na njoj listirao svoje firme. Možda Mišković čeka da se napravi ta berza, pa da listira svoje kompanije. Makar je bolje da je rekao, nego da nije“, naveo je broker Nenad Gujaničić.

Dodao je da, kada bi se formirala regionala berza, na njoj bi se pojavile velike kompanije i bila bi prepoznata u globalnim okvirima, ali, kako kaže – „zemlje bivše Jugoslavije ne mogu da se dogovore ni oko lige u fudbalu, a kamoli o tržištu kapitala jer su različiti interesi i regulative njihovih berzi“.

Kada bi se formiralo regionalno tržište, prema rečima Gujaničića, funkcionisalo bi po principima svetskih berzi, na njemu bi se pojavile i najveće regionalne kompanije, region bi bio „vidljiv“ i za svetske investitore.

Na ove male, kako je rekao, lokalne „berzice“ neće doći veliki investicioni fondovi koji upravljaju milijardama evra kad su prometi na njima manji i od milion evra, ali u Evropi se ujedinjuju berze.

Da bi Srbija imala berzu, kako je rekao profesor u penziji Miodrag Zec, treba da postoje kompanije čije su akcije podobne za trgovanje.

„Nije loša Miškovićeva ideja o regionalnoj berzi jer su sve velike berze regionalne. Ne bi bilo loše da Beograd, ako može i ako druge berze žele, postane finansijski centar Balkana, kao što je globalno za Evropu London, za svet Njujork, ali ključno je pitanje da li ima preduzeća koja bi se restrukturirala i bila pogodna za berzu“, rekao je Zec.

„Koliko sam razumeo Mišković predlaže tržište akcija koje ovde postoji, ali se sve završilo preuzimanjem akcija od malih akcionara i dosadašnja beza je služila da se završi privatizacija. Sve velike firme praktično nisu akcionarska društava, a to je kulturološko, ekonomsko i istorijsko pitanje“, rekao je Zec.

„Veliki investiror igra na berzi preko akcija, prati kretanje, kupi akcije kada su najjeftinije, a proda kada su skuplje, ali to zahteva drugu proceduru, saradnju sa brokerom, koja nije jeftina. Obveznice su pristojno pasivno vlasništvo i treba ih omogućiti, umesto da se viškovi novca investiraju u kupovinu stanova, pa ih ima više nego domaćinstava“, rekao je Zec.

Mnoge firme u Srbiji ne mogu, kako je ocenio, ni zadovoljiti kriterijume da se listiraju na berzi jer bi morale biti otvoreno akcionarsko društvo, imati nepristrasno izveštavanje, revizorski izveštaj.

„Model finansiranja preduzeća u Srbiji je gazdinski sistem, to je sve moje a korporacijska kultura je nešto drugo. Možeš kontrolisati kompaniju i sa deset odsto vlasništva, ali ovde je takva logika da ako nemaš 51 odsto u valasništvu, nemaš ništa“, rekao je Zec.

Krupnim kompanijama, kako je dodao, vladaju vlasnici koji su najčešće i direktori i donose odluke o raspodeli dobiti i neće da isplaćuju dividendu, već je reinvestiraju, pa se zbog toga akcijom NIS-a ne može odlučivati o raspodeli dobiti.

Prema računici koju je uradio dr Nikola Altiparmarkov, profesor sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu i član Fiskalnog saveta, ako ste tokom celog radnog veka zarađivali platu u proseku 190.000 dinara, kada se penzionišete na račun ćete dobijati 107.670 dinara.

Ovo je detaljna računica za penzije u 2024. godini
Ako planirate da se penzionišete tokom 2024. godine i 40 godina ste primali minimalac, odnosno platu od oko 47.700 dinara, imaćete penziju u visini od 27.031 dinar.

Građani koji su imali zaradu od 50.000 dinara, mogu očekivati penziju od 28.334 dinara, dok će oni sa 60.000 dinara primati 34.001 dinar.

Tačno 39.668 dinara sleduje onima koji su imali platu od 70.000 dinara, a onim sa zaradom od 5.000 više sleduje 42.501 dinar. Zaposleni koji su primali 80.000 dinara mesečno, imaće penziju od 45.335 dinara.

Zaposleni sa platom od 110.000 u Srbiji kao penzioneri će imati 62.335 na računu svakog meseca.

Oni koji su imali prosečnu zaradu 130.000 dobijaće penziju od 73.669 dinara, a oni sa nešto većom mesečnom zaradom, tačnije 150.000 dinara - dobijaće 85.003 dinara.

Cena usluge za izdavanje nalepnice za laka električna vozila odnosno trotinete iznosi 1.560 dinara, dok je cena obrasca nalepnice tačno 500 dinara.

Ova stavka propisana je u Uredbi o dopunama Uredbe o cenama usluga koje vrši Agencija za bezbednost saobraćaja.

Podsećamo da građani svoja „laka električna vozila“ (konkretno, električne trotinete) mogu registrovati do 15. juna, jer će od tog datuma samo ovi e-dvotočkaši moći da učestvuju u saobraćaju.

Kako je ranije propisano Pravilnikom o načinu izdavanja, vođenja evidencija, izgledu i načinu postavljanja nalepnice za laka električna vozila, svako ko poseduje ovaj električni dvotočkaš moraće da podnese zahtev za izdavanje nalepnice, piše Nova ekonomija.

Uz zahtev se mora dostaviti i tehnička dokumentacija za lako električno vozilo, iz koje se može utvrditi marka vozila, trajna nominalna snaga elektromotora, najveća konstruktivna brzina i masa praznog vozila.

Takođe, uz nju je potrebno dostaviti i fotokopiju ili očitanu ličnu kartu, popunjenu i potpisanu izjavu na posebnom obrascu, ali i dokaz o uplaćenoj naknadi na ime izdavanja nalepnice za laka električna vozila.

Prilikom obrade zahteva, na tehničkoj dokumentaciji, koja je sastavni deo obavezne dokumentacije, upisuje se serijski broj nalepnice, datum izdavanja, potpis lica koje izdaje nalepnicu, dok će se dijagonalno preko prednje strane stavljati pečat sa oznakom „IZDATA NALEPNICAˮ.

Njemački maloprodajni lanac TEDi koji već nekoliko godina ima registrovanu filijalu u Srbiji potvrdio je da mu srpsko tržište veoma atraktivno.

Na upit portala "Retail Serbia" da li mogu da daju okvirno vrijeme za ulazak na srpsko tržište, iz kompanije su saopštili da ne postoji vremenski okvir za ulazak u Srbiju, ali da svakako prate atraktivna tržišta u Evropi koja su u interesu kompanije da proširi svoje poslovanje među kojima je i Srbija.

"TEDi je vodeći neprehrambeni lanac prodavnica u Evropi. Kompanija je u stalnom rastu i trenutno ima preko 3.000 prodavnica sa više od 30.000 zaposlenih. Zastupljeni smo u 15 evropskih država: Njemačka, Austrija, Slovenija, Slovačka, Španija, Hrvatska, Italija, Poljska, Češka, Mađarska, Rumunija, Portugal, Bugarska, Francuska i Belgija", dodali su iz kompanije za portal "Retail Serbia".

Njemački maloprodajni lanac TEDi osnovan je 2004. godine u Dizeldorfu, da bi do kraja iste godine imao ukupno 120 otvorenih filijala širom Njemačke. Već 2006. godine bilo je 400 otvorenih filijala i počela je da ih prati čuvena maskota plišanog medvjedića (TEDi-Bär). Par godina kasnije, 2011. otvorena je prva filijala izvan Njemačke, u Gracu u Austriji. Tako je počelo širenje po Evropi, da bi do danas imali filijale u 15 evropskih zemalja.

TEDi u svom asortimanu kupcima nudi igračke, stvari za kuću, aksesoar za kućne ljubimce, dekorativne ukrase, odjeću, sezonski program, modne dodatke, kozmetiku, slatkiše...

Dejan Paljević, rodom iz Sremske Mitrovice, je bivši električar, radnik obezbeđenja ili penzioner, u zavisnosti od toga koji od njegovih pet profila na društvenoj mreži Fejsbuk otvorite.

Istovremeno, Paljević je, mada to ne piše ni na jednom od njegovih profila, direktor, vlasnik, zakonski zastupnik ili likvidacioni upravnik u 1.187 preduzeća, što ga čini prvim na listi direktora sa najvećim brojem preduzeća u svom portfoliju, pokazuju javno dostupni podaci.

I nije jedini. Kupovina zaduženih i „mrtvih“ preduzeća od stvarnih vlasnika u Srbiji je već jednu deceniju biznis i „paljevića“ ima barem desetak.

1. Dejan Paljević – 1.187
Od 2019. do danas Paljević je povećao broj firmi u kojima jeste ili je bio direktor, vlasnik ili oboje sa 195 na gotovo 1.200.

Javno dostupni podaci pokazuju i da je među ovim firmama njih oko 460 obrisano, dok su ostala ili u procesu likvidacije ili su u višegodišnoj blokadi.

Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu nema podatak da li se Dejan Paljević nalazi na slobodi, ali budući da je u poslednje dve nedelje povećao broj firmi za dve, dalo bi se zaključiti da jeste.

S druge strane, kažu da su „pred ovim tužilaštvom u toku dva postupka protiv osumnjičenog Dejana Paljevića i to zbog krivičnog dela iz člana 225. Krivičnog zakonika i zbog krivičnog dela iz člana 138. Krivičnog zakonika“.

U pitanju su, naime, poreska utaja, koju reguliše član 225, ali i ugrožavanje sigurnosti, koje je regulisano članom 138.

Drugim rečima, Paljeviću se očigledno stavlja na teret da je pokušao da izbegne plaćanje poreza, doprinosa i ostalih propisanih dažbina, odnosno davao lažne podatke kako bi stečenim prihodima na osnovu kojih se utvrđuje visina tih obaveza.

Zakon takođe, u ovom članu propisuje da ako je u pitanju izbegavanje poreza veće od milion dinara zaprećena kazna je zatvor u trajanju od jedne do pet godina plus novčana kazna. Ako je taj iznos veći od pet miliona, zatvorska kazna se povećava do osam, a ako je veći od 15 miliona onda je ona od tri do 10 godina.

U drugom slučaju, Paljević je osumnjičen da je ugrožavao nečiju sigurnost i to „pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili nekoga njemu bliskog“.

2. Robert Feješ – 733
Robert Feješ je sadašnji ili bivši vlasnik ili direktor u 733 preduzeća.

Prema javno dostupnim podacima direktor je u 651 preduzeću, dok je vlasnik u 402.

Da ne bude zabune, u nekima istovremeno obavlja obe funkcije. Najveći broj ovih preduzeća je, kao i u slučaju Paljevića, u blokadi ili je u postupku likvidacije.

Feješ bi se mogao smatrati jednim od pionira u biznisu preuzimanja zaduženih firmi, zajedno sa svojom sestrom Izabelom.

Prema navodima iz Prvog osnovnog tužilaštva i protiv njega se u ovom trenutku vode dva postupka. U pitanju su krivična dela iz člana 224 Krivičnog zakonika, kao i iz člana 208. stav 4. U pitanju su krivična dela nedozvoljene proizvodnje ili prerade robe koja je zabranjena ili je za nju potrebno dobiti odobrenje nadležnih organa.

U drugom slučaju reč je o prevari, tojest pribavljanju imovinske koristi nanošenjem štete koje prelazi iznos od 1,5 miliona dinara.

Zaprećena kazna u ovom slučaju je od dve do 10 godina zatvora.

Feješ je i ranije bio pod istragom zbog sličnih krivičnih dela.

3. Nenad Stanimirov – 653
Preduzeće BG KING express je u stečaju, a stečajni postupak je otvoren jula 2021.

Prema javno dostupnim podacima, ovo preduzeće ima poreski dug od 132,6 miliona dinara i njegov jedini vlasnik je Nenad Stanimirov, još jedan sa spiska direktora sa najvećim brojem preduzeća u Srbiji.

Pored BG KING expres-a, Stanimirov ima još 652 preduzeća u kojima je vlasnik, direktor ili zakonski zastupnik.

I protiv njega se vodi postupak po članu 225 Krivičnog zakonika, odnosno sumnjiči se za delo poreske utaje.

4. Goran Goce Proev – 389
Makedonski državljanin Goran Goce Proev za prethodnih mesec dana povećao je broj preduzeća u kojima je direktor ili zakonski zastupnik za nekoliko desetina, pokazuju javno dostupni podaci.

Bio je osnivač i vlasnik firme Ceprovex a među 389 preduzeća koja trenutno ima u svom portfoliju njih 278 su u blokadi, a 56 se u registru Agencije za privredne registre vode kao aktivna privredna društva.

Za razliku od ostalih, u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu nema postupaka koji se vode protiv ovog direktora.

5. Izabela Feješ – 220
Do jula 2022. godine kada je ovo preduzeće obrisano iz registra privrednih društava, Izabela Feješ bila je vlasnica firme World business solution, osnovane januara 2018. za pružanje konsultantskih usluga.

Pomenuta firma bavila se otkupljivanjem, odnosno preuzimanjem zaduženih ili blokiranih firmi, a kako su tada objašnjavali medijima taj biznis je potpuno legalan i „uživa podršku nadležnih poreskih i drugih državnih organa“.

Izabela Feješ trenutno u svojim rukama ima 220 firmi, a prema podacima tužilaštva protiv nje se vodi postupak zbog prevare, odnosno po članu 208. stav 4 Krivičnog zakonika.

Sve po zakonu
I dok je World business solution obrisan iz registra, na tržištu i danas ima firmi, tačnije konsultantskih agencija koje otkupljuju blokirana i zadužena preduzeća, nekada ih i nude na prodaju, a nekada samo posreduju između prodavaca i kupaca ove tražene „robe“ na tržištu.

Oglasi za otkup ovih firmi mogu se naći čak i na stranicama Halo oglasa. U oglasu potpisanom sa „treća generacija“ i naslovljenom kao „usluga prenosa firmi sa vas na našu osobu“ navodi se da vrše otkup privrednih društava, preduzetničkih radnji ili ortačkih društava.

“Da li je vaša firma u blokadi ili likvidaciji, to neka vas ne brine, jer ukoliko se nama obratite, od dana kada se promena preda u APR-u sva ta briga apsolutno prelazi na nas i mi smo jedini odgovorni za vaše preduzeće“, navodi se u ovom oglasu uz napomenu da je ceo posao u skladu sa zakonskim propisima.

Inače je zajedničko ovakvim oglasima kojih ima i na stranicima platformi Sasomange i Kupujem prodajem, da insistiraju na poštovanju zakona, odnosno legalnom biznisu.

„Vršimo otkup firme koja Vam nije potrebna, koja je u blokadi ili duguje dobavljačima, poreskoj… Uz poštovanje zakonskih propisa i pristupačnu naknadu na teret klijenta“, primer je takvog oglasa.