Penzioni fondovi

Dobrovoljni penzioni fondovi u Srbiji:

http://www.ddor-penzijaplus.net/ - DDOR penzija plus

http://www.penzijskifond.co.yu/ - Delta Generali

http://www.dunavpenzije.com/ - Dunav Fond

http://www.garant-penzije.eu/ - Garant

http://www.nlbnovapenzija.com/ - NLB Nova Penzija

http://www.raiffeisenfuture.co.yu/ - Raiffeisen Future

http://www.triglavpenzija.co.yu/ - Triglav Penzija

Mesečni pregled - april 2008.

Nedeljni pregled 30.04-08.05.

SoGe osniva dva penzijska fonda

13:25 | Izvor: B92

Beograd -- Narodna banka Srbije izdala je dozvolu za osnivanje i upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima Sosijete ženeral banci, koja će osnovati dva takva fonda.

Sosijete ženeral penzije je prvo društvo koje će upravljati imovinom dva dobrovoljna penzijska fonda

Društvo za upravljanje „Sosijete ženeral penzije“ organizovaće dva dobrovoljna penzijska fonda, koja će se razlikovati po očekivanom prinosu, navodi se u saopštenju Narodne banke Srbije.

„Sosijete ženeral štednja“ biće fond namenjen konzervativnijim ulagačima, dok je „Sosijete ženeral ekvilibrio“ namenjen nešto umerenije konzervativnim investitorima.

Osnivači dva dobrovoljna penzijska fonda su Sosijete ženeral banka u Srbiji i „SOGECAP“ iz Pariza, koji su u njihovo osnivanje uložili 1,5 miliona evra.

Francuska grupacija Sosijete ženeral prisutna je u Srbiji od 1991. godine, kada je u tadašnjoj Jugoslaviji otvorena banka, prva sa većinskim stranim kapitalom, da bi posle 2000. osnovala je i lizing kompaniju.

U Srbiji posluje sedam dobrovoljnih penzijskih fondova, a NBS je ove nedelje dodelila dozvolu i Hipo Alpe Adrija banci, čiji bi fond uskoro trebalo da počne da radi.

NBS izradila indeks za penzijske fondove

Narodna banka Srbije (NBS) izradila je indeks FONDex, pokazatelj kretanja vrednosti investicionih jedinica dobrovoljnih penzijskih fondova (DPF), u cilju povećanja transparentnosti rada fondova.

http://www.emportal.co.yu/vesti/srbija/69577.html

http://www.nbs.yu/export/internet/cirilica/62/penzioniFondovi.html

ŠTEDNO OSIGURANjE SVE ZANIMLjIVIJE U VREME KRIZE

Globalna svetska kriza menja navike i velikih i malih investitora. Jedinice investicionih i penzionih fondova beležile su poslednjih meseci pad. Bankarski sektor je takođe bio u problemu, pa su se najsigurnije osetili oni koji su svoj novac plasirali u polise štednih i životnih osiguranja. Broj osiguravajućih kuća koje rade kod nas iz godinu u godinu raste. Početkom prošle bilo ih je 16 a sada je tu već 21 .

Na naše tržište stižu sve poznatije kompanije pored Viner Štediše, Baslera, Grave, tu je i AIGF Lajf poreklom iz SAD. Oni su u avgustu dobili dozvolu od NBS za rad kod nas. Nameravaju da u narednih pet godina postanu lider na našem tržištu.

Globalnu krizu su već ostavili za sobom, a američ ka vlada im je letos pomogla injekcijom od 85 milijardi dolara. Tu su i švajcarski „Basler” koji namerava da širi poslove, pa slovenački korpus koji čine „Sava”, „Triglav” i „Merkur”, naravno i „Delta Đenerali“ koji je i najuspešnija kompanija koja je došla kod nas. Nekada su u svim oblastima osiguranja bili neprikosnoveni „Dunav“ i „DDOR „Novi Sad” oni su donedavno imali 68 odsto tržišnog udela u Srbiji, a danas 52.

Za početak kod nas se očekuje ekspanzija u oblasti ponude usluga iz oblasti zdravstenih i životnih osiguranja. Interesovanje kod životnih osiguranja raste ali sporo pa njihove premije u ukupnom iznosu premija kod nas sada iznose 10,3 odsto a to je tek za pola procenta više nego pre dve godine.

U Sloveniji i Hvratskoj to je 32, odnosno 27 odsto. Skromne su i sume koje mi izdvajamo ako se uporedimo sa razvijenijim svetom. U Austriji je to 900 evra po glavi stanovnika, Hrvatskoj 60, Rumuniji 13, a u Srbiji 6. Kod nas svega 2,5 odsto građana ima polisu životnog osiguranja. Zato se često kaže da naše tržište još nije sazrelo.

Kriza, male penzije i neizvesnost koja vlada oko državnih penzionih fondova nateraće ljude da više štede za starost. A tu će konzervativni proizvodi poput životnih postati sve zanimljiviji. Naravno pod uslovom da nam primanja rastu. Osiguravajuće kuće objašnjavaju da posedovati polisu životnog osiguranja znači obezbediti sebe i porodicu u slučaju smrti, nesreće, invaliditeta.

Živtno osiguranje je koktel osiguranja i štednje na duži period. U slučaju nesreće novac se odmah isplaćuje, a ukoliko osiguranik ne bude u situaciji da aktivira polisu po isteku ugovora celokupan iznos ugovora se vraća plus kamata i to sve odjednom. Već pri sklapanju ugovora osiguranik zna koliko novca će dobiti ako polisu aktivira ranije, a koliko ako sačeka istek ugovora. Osiguravajuć e kuće kod nas nude razne vrste ovih osiguranja.

Tu su mešovito riziko, rentno, osiguranje od posledica nezgode. Sudeći prema prvim iskustvima osiguravajućih kuća građani najradije biraju mešovita osiguranja. Ona predstavljaju kombinaciju za slučaj doživljenja isteka ugovora i za slučaj smrti. Kompanije nude i osiguranje za slučaj bolesti.


Kada zaključuje ugovor klijent treda ba obrati pažnju na visinu osigurane sume pre svega jer od nje zavisi iznos mesečne premije koja se plaća, dužina trajanja osig uranja, životna dob i oblik osiguranja. Osiguranje života može da se zaključi od 15. do 75. godine. Pojedine osiguravajuće kompanije traže pre potpisa lekarski pregled, a druge nemaju taj uslov.

Većina kompanija ostvalja na izbor klijentu da premiju plaćaju meseč no, kvartalno, godišnje ili polugodiš nje ili čak godišnje.

Godišnji pregled - 2008.



Za imovinu u toku godine sam pronašao podatke samo za Raiffeisen Future, Garant i NLB Nova Penzija, tako da sam i to obuhvatio u tabelu, jer je interesantno videti da je imovina sva tri fonda više nego utrostručena u toku godine.

Apsolutni pobednik je Raiffeisen Future, koji je uspeo u izuzetno lošoj godini da ostvari pozitivan prinos, pre svega, zahvaljujući ulaganju u obveznice (značajna kursna razlika) i depozite.

U tabeli su samo fondovi koji su poslovali tokom cele godine. U toku godine sa radom su počeli sledeći fondovi: Hypo Penzije, SoGe Ekvilibrio i Soge Štednja.

Friz ::

ŠTEDNO OSIGURANjE SVE ZANIMLjIVIJE U VREME KRIZE

Globalna svetska kriza menja navike i velikih i malih investitora. Jedinice investicionih i penzionih fondova beležile su poslednjih meseci pad. Bankarski sektor je takođe bio u problemu, pa su se najsigurnije osetili oni koji su svoj novac plasirali u polise štednih i životnih osiguranja. Broj osiguravajućih kuća koje rade kod nas iz godinu u godinu raste. Početkom prošle bilo ih je 16 a sada je tu već 21 .

Na naše tržište stižu sve poznatije kompanije pored Viner Štediše, Baslera, Grave, tu je i AIGF Lajf poreklom iz SAD. Oni su u avgustu dobili dozvolu od NBS za rad kod nas. Nameravaju da u narednih pet godina postanu lider na našem tržištu.

Globalnu krizu su već ostavili za sobom, a američ ka vlada im je letos pomogla injekcijom od 85 milijardi dolara. Tu su i švajcarski „Basler” koji namerava da širi poslove, pa slovenački korpus koji čine „Sava”, „Triglav” i „Merkur”, naravno i „Delta Đenerali“ koji je i najuspešnija kompanija koja je došla kod nas. Nekada su u svim oblastima osiguranja bili neprikosnoveni „Dunav“ i „DDOR „Novi Sad” oni su donedavno imali 68 odsto tržišnog udela u Srbiji, a danas 52.

Za početak kod nas se očekuje ekspanzija u oblasti ponude usluga iz oblasti zdravstenih i životnih osiguranja. Interesovanje kod životnih osiguranja raste ali sporo pa njihove premije u ukupnom iznosu premija kod nas sada iznose 10,3 odsto a to je tek za pola procenta više nego pre dve godine.

U Sloveniji i Hvratskoj to je 32, odnosno 27 odsto. Skromne su i sume koje mi izdvajamo ako se uporedimo sa razvijenijim svetom. U Austriji je to 900 evra po glavi stanovnika, Hrvatskoj 60, Rumuniji 13, a u Srbiji 6. Kod nas svega 2,5 odsto građana ima polisu životnog osiguranja. Zato se često kaže da naše tržište još nije sazrelo.

Kriza, male penzije i neizvesnost koja vlada oko državnih penzionih fondova nateraće ljude da više štede za starost. A tu će konzervativni proizvodi poput životnih postati sve zanimljiviji. Naravno pod uslovom da nam primanja rastu. Osiguravajuće kuće objašnjavaju da posedovati polisu životnog osiguranja znači obezbediti sebe i porodicu u slučaju smrti, nesreće, invaliditeta.

Živtno osiguranje je koktel osiguranja i štednje na duži period. U slučaju nesreće novac se odmah isplaćuje, a ukoliko osiguranik ne bude u situaciji da aktivira polisu po isteku ugovora celokupan iznos ugovora se vraća plus kamata i to sve odjednom. Već pri sklapanju ugovora osiguranik zna koliko novca će dobiti ako polisu aktivira ranije, a koliko ako sačeka istek ugovora. Osiguravajuć e kuće kod nas nude razne vrste ovih osiguranja.

Tu su mešovito riziko, rentno, osiguranje od posledica nezgode. Sudeći prema prvim iskustvima osiguravajućih kuća građani najradije biraju mešovita osiguranja. Ona predstavljaju kombinaciju za slučaj doživljenja isteka ugovora i za slučaj smrti. Kompanije nude i osiguranje za slučaj bolesti.


Kada zaključuje ugovor klijent treda ba obrati pažnju na visinu osigurane sume pre svega jer od nje zavisi iznos mesečne premije koja se plaća, dužina trajanja osig uranja, životna dob i oblik osiguranja. Osiguranje života može da se zaključi od 15. do 75. godine. Pojedine osiguravajuće kompanije traže pre potpisa lekarski pregled, a druge nemaju taj uslov.

Većina kompanija ostvalja na izbor klijentu da premiju plaćaju meseč no, kvartalno, godišnje ili polugodiš nje ili čak godišnje.

Moram da Vas ispravim, "Merkur" nije slovenačko osiguranje i nema nikakve veze sa Slovenijom. To je austrijska kompanija osiguranja iz Graza i najstarije je austrijsko osiguranje, postoji već 211 godina, osnovano je davne 1798 godine. Treba to imati u vidu. Bave se isključivo životnim i zdravstvenim osiguranjima.
"Delta Đenerali osiguranje " nije došlo", već je Đenerali kupio paket akcija Delta osiguranja. Problem je ili može da bude problem što još uvek ispred stoji famozna "D E L T A ".
Ja "skidam kapu" samo navedenim inostranim osiguranjima, ovi naši su potpuno nepouzdani, nesigurni i programi su im lošiji.
Smatram da je životno osiguranje prava stvar i da je to najlakši najjednostavmiji način da čovek zaštiti sebe, zaštiti svoju porodicu i svoje naslednike i da sebi obezbedi dodatnu privatnu penziju. Isto tako za razliku od berze, investicionih fondova i privatnih penzionih fondova (imaju dosta nedostataka), životna osiguranja su najsigurniji i najpouzdaniji način štednje i ulaganja kapitala.
Ja, sa mojom porodicom već osmu godina ulažem u osiguranje, naravno austrijska (imam 4 polise), živim mnogo bezbrižnije i sigurnije.

Izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, maksimalna neoporeziva uplata u dobrovoljne penzijske fondove povećana je na 3.528 dinara. Dosadašnja gornja granica za neoporezivanje uplata doprinosa iznosila je 3.303 dinara.

Od 1. februara poslodavci mogu da povećaju iznos doprinosa koje uplaćuju za svoje zaposlene, oslobođeni od plaćanja poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, do sume od 3.528 dinara. Uplate koje poslodavac vrši putem administrativne zabrane, obustavom i plaćanjem iz zarade zaposlenog, takođe su oslobođene plaćanja poreza.

Članovi dobrovoljnog penzijskog fonda mogu iskorisitti poreske olakšice po oba navedena osnova.

http://www.penzijskifond.rs/system/sr-latin/home/newsplus/viewsingle/_params/newsplus_news_id/3508.html

Mesečni pregled - januar 2009.

Mesečni pregled - februar 2009.

Mesečni pregled - mart 2009.

Kvartalni pregled - I kvartal 2009.

Mesečni pregled - april 2009.

Mesečni pregled - maj 2009.

Mesečni pregled - jun 2009.

Kvartalni pregled - II kvartal 2009.

Polugodišnji pregled - 1. polugodište 2009.

Ne kapiram... Jel rast vrednosti IJ ovih penzionih fondova bar prevazilazi stopu inflacije ili rast cena na malo?

Da probam odgovoriti na tvoje pitanje Stefane.

Pošto u Srbiji nema penzionog fonda koji radi duže od 3 godine, dosadašnji prinos ne možemo da ocenimo valjano, jer je horizont ulaganja u penzione fondove mnogo duži od 2,5 godine koliko postoje penzioni fondovi u Srbiji.

Ali ipak, da sagledamo statistički prinose 4 najstarija fonda i uporedimo sa rastom indeksa cena na malo (izvor za indeks potrošačkih cena je Republički zavod za statistiku). U tabeli su prikazani prinosi fondova i rasta indeksa cena na malo u 2007, 2008, i za prvih 5 meseci 2009. godine. Da napomenem da je fond DDOR Penzija Plus počeo sa radom u februaru 2007. dok je Dunav fond počeo sa radom u aprilu 2007. ali sam ih ipak uzeo u obzir, a da ne pravim novu tabelu, jer je jasno da su ostvarili mnogo slabije prinose nego što je bio rast indeksa cena na malo.

S ozbirom da je baš u to vreme i počela kriza na berzi u Srbiji, ostvareni prinosi su dosta slabi, dok je Raiffeisen Future ostvario zaista sjajne rezultate s obzirom na okolnosti. U istom periodu indeks Belex15 je pao za 66%. Oporavkom berze, i prinosi penzijskih fondova će značajno da porastu, a narednih godina ćemo moći da sagledamo sa malo duže vremenske distance.

Hvala! To je odgovor na moje pitanje! :)

Mesečni pregled - jul 2009.

Pregled od početka godine (31.12.2008-31.07.2009.)

Državni zapisi spas za fondove

Miloš Obradović (BIZNIS)

Na kraju drugog kvartala u trezorske zapise je investirano 34,8 odsto sredstava, dvostruko više u odnosu na prethodno tromesečje.

Za dobrovoljne penzijske fondove, u drugom kvartalu ove godine nije bilo krize, sudeći prema podacima Narodne banke Srbije. Neto imovina fondova je u odnosu na prvo tromesečje ove godine povećana za 13, a u odnosu na prošlogodišnji jun, za čak 58 odsto. Tako je industrija dobrovoljnih penzijskih fondova završila drugo tromesečje raspolažući sa 5,88 milijardi dinara, dok je u istom periodu prošle godine neto imovina iznosila 3,72 milijarde dinara.

Fondeks (Fondex), pokazatelj prosečne vrednosti investicionih jedinica svih fondova, od aprila do juna imao je prinos od 4,36 odsto, a od početka godine 8,18 odsto.

Osim što se imovina fondova povećala, značajno se promenila i njena struktura. Otkada su se u februaru na tržištu pojavili trezorski zapisi Ministarstva finansija i kako ih država sve češće i u sve većem obimu prodaje tako oni zauzimaju sve važnije mesto u investicionom portfelju penzijskih fondova. Tako je na kraju drugog kvartala u trezorske zapise investirano 34,8 odsto sredstava, dvostruko više u odnosu na prethodno tromesečje. Istovremeno je smanjeno učešće obveznica stare devizne štednje, pre svega zbog dospeća emisije A-2009.

Imovina fondova se mahom nalazi u dinarima, blizu četiri milijarde dinara, dok je trećina denominovana u evrima i to pre svega zbog posedovanja obveznica stare devizne štednje.Konkurencija smanjuje naknade

Prema izveštaju NBS, jačanje konkurencije na tržištu DPF dovelo je do snižavanja naknada koje se naplaćuju prilikom uplate doprinosa. Prema propisima društva za upravljanje fondovima imaju pravo da naplate do tri odsto od vrednosti uplate, ali prosek u drugom kvartalu je nešto niži i iznosi 2,46 odsto. Drugu naknadu, za upravljanje fondom koja može biti do dva odsto, sva društva naplaćuju u maksimalnom iznosu.

Društva su u drugom kvartalu ukupno naplatila 41,65 miliona dinara, a najveći deo se odnosi na naknade za upravljanje fondom, koje su naplaćene 27,48 miliona dinara.

Za društva za upravljanje penzijskim fondovima omiljena destinacija za investiranje je država pošto je skoro 60 odsto imovine plasirano u trezorske zapise i obveznice stare devizne štednje. Visok udeo od 28,1 odsto ili 1,65 milijardi dinara nalazi se u neoročenim sredstvima, odnosno kešu, dok se u akcijama nalazi svega 6,9 odsto sredstava. Najmanje para fondovi drže u oročenim depozitima - 4,1 odsto, i u nekretninama - 1,32 odsto.

Zahvaljujući preokretu na Beogradskoj berzi i prelasku iz negativnih kretanja u rast, od marta ove godine, i rastu Beleksa 15 (Belex) od 50 odsto u odnosu na prethodni kvartal, ali još više zahvaljujući visokim prinosima na državne obveznice od 14 do 15 odsto u proseku, investicione jedinice svih fondova su zabeležile porast vrednosti u drugom tromesečju.

Takođe, sedam fondova koji postoje više od godinu dana prikazali su prinos koji su ostvarili u poslednjoj godini. Tako su, mereno Fondeksom, tek krajem prvog kvartala ušli u pozitivnu zonu sa godišnjim prinosom od 0,4 odsto, da bi u na kraju drugog kvartala ostvarili prinos od 3,7 odsto u prethodnih 12 meseci. Od početka poslovanja fondova godišnji prinos iznosi 6,7 odsto.

Na kraju 2008. godine, čak 89 odsto korisnika dobrovoljnih penzijskih fondova imalo je negativan prinos, drugim rečima, gubitak od pet do 10 odsto. Od početka 2009. godine situacija se popravlja, jer na kraju prvog kvartala ove godine 77 odsto korisnika ima gubitke do pet odsto. Međutim, na kraju polugodišta 80 odsto korisnika ima pozitivan prinos, odnosno dočekali su da vrednost njihovih uloženih sredstava počne da se uvećava i to do pet odsto.

Prema objašnjenju u Izveštaju o poslovanju sektora DPF u Srbiji, negativnu stopu prinosa ostvaruju svi članovi koji su tek počeli sa uplatama zbog plaćanja naknade koja ulazi u obračun prinosa.

Biznisnovine.com

Mesečni pregled - avgust 2009.

PS, vidi se koji fondovi imaju nešto malo akcija u portoliju :D

Tri godine od osnivanja prvog dobrovoljnog penzijskog fonda u Srbiji

Beograd, 11. septembar 2009. – Prvi i najveći privatni dobrovoljni penzijski fond u Srbiji Delta Generali obeležio je tri godine poslovanja na našem tržištu. U ovom periodu, ukupna imovina fonda dostigla je 1.57 milijardi dinara (oko 17 miliona evra), dok je broj članova koji su mu ukazali poverenje prešao 46 hiljada.

Od osnivanja fonda ostvaren je prinos od 6,6 odsto, dok je samo u ovoj godini ostvaren prinos od 12,5 odsto, što je posebno značajno s obzirom na tekuću finansijsku krizu. Sa tržišnim učešćem od 24 odsto, fond je trenutno jedan od lidera na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova.

Većini članova fonda, doprinose uplaćuju poslodavci, ali je značajno porastao i broj građana koji su se samostano opredelili za štednju u dobrovoljnom penzijskom fondu. Tokom godina, povećan je i broj individualnih članova za koje uplate vrše i poslodavac i zaposleni.

Prosečna starost članova iznosi 44 godine, dok u strukturi članstva žene učestvuju sa oko 34 odsto, a muškarci sa oko 66 odsto. Do sada je isplaćeno preko 6.800 članova u ukupnom iznosu od oko 178 miliona dinara. Prosečna mesečna uplata u avgustu iznosila je 2.280 dinara.

"Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Delta Generali svo vreme posluje pozitivno i ostvaruje profit, što ga čini jedinstvenim na srpskom tržištu. Primenom konzervativne politike investiranja sredstava u niskoriznične, kvalitetne hartije od vrednosti s akcentom na sigurnost ulaganja uspeli smo da zabeležimo rast i u periodu krize i značajno uvećamo vrednost imovine i broj članova. Šteta je što se ovako ozbiljna finansijska kriza desila baš u trenutku kad je tržište na početku svog razvoja. Međutim, s obizirom da su znaci jenjavanja krize u svetu već sada evidentni, možemo reći da je naš fond, kao i cela industrija, položila ovaj ozbiljan test i prošla kroz ovaj period znatno bolje od ostalih aktera na tržištu kapitala. Svest o neophodnosti štednje za starost, kao i dopune državne penzije je probuđena kod građana i pred nama je period stabilizacije tržišta i daljeg omasovljenja članstva", izjavila je povodom trogošnjice fonda Nataša Marjanović, Direktor Delta Generali Dobrovoljnog penzijskog fonda i predsednik grupacije dobrovoljnih penzijskih fondova.

http://www.penzijskifond.rs/system/sr-latin/home/newsplus/viewsingle/_params/newsplus_news_id/3909.html

Mesečni pregled - septembar 2009.

Kvartalni pregled - IIIQ 2009.

Pregled od početka godine (YTD):

Mesečni pregled - oktobar 2009.

Za dobrovoljne penzije 535 miliona RSD

Autor/izvor: SEEbiz / Beta

BEOGRAD - Ukupan doprinos korisnika dobrovoljnih penzijskih fondova u trećem tromesečju ove godine iznosi 535,6 miliona dinara.

To je na nivou proseka uplata po kvartalima u prethodne dve godine, objavila je Narodna banka Srbije. Prosečan doprinos korisnika u trećem kvartalu iznosi 3.252 dinara, navedeno je u Izveštaju NBS o poslovanju doborovoljnih penzijskih fondova u trećem kvartalu 2009.

Od ukupno uplaćenih sredstava, na individualne uplate se odnosi 19 odsto, na uplate poslodavaca koji zaposlenima uplaćuju doprinose 38,9 odsto, a uplate preko penzijskih planova, sa učešćem od 42,1 odsto, čine najveći deo ukupnih uplata.

Povlačenja sredstava su se smanjila u odnosu na drugi kvartal, i to za 11,5 odsto. Ukupne isplate u trećem kvartalu iznose 103 miliona dinara. Najveći deo tog iznosa, tačnije 99,7 odsto, čine jednokratna povlačenja sredstava, dok su programirane isplate zastupljene u malom procentu.

Prosečan iznos jednokratne isplate u trećem kvartalu iznosi 62.183 dinara, i veći je za 18,4 odsto u odnosu na prethodni kvartal. Na kraju trećeg kvartala čak 93 odsto korisnika ima pozitivnu stopu prinosa, a najveći broj izmedju pet i deset odsto.

Negativnu stopu prinosa ostvaruju svi članovi koji su tek počeli sa uplatama doprinosa zbog naknade prilikom uplate koja ulazi u obračun prinosa, čineći ga automatski negativnim. Sa protokom vremena, uz pozitivno poslovanje fondova, dolazi do pomeranja krive prinosa, navela je NBS.

Na kraju trećeg kvartala, u fazi aktivne akumulacije - faza članstva u kojoj se doprinosi uplaćuju u fond, nalazi se ukupno 164.025 korisnika, odnosno za 0,9 odsto više nego na kraju prethodnog kvartala.

Godišnji pregled - 2009.

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je izdala dozvolu za spajanje "Garant" i "Hypo" društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom.

Kako se navodi u saopštenju NBS, "Hypo" će se pripojiti društvu "Garant" i ubuduće će poslovati pod imenom "Hypo-Garant".

Nakon što se izvrši spajanje društava obaviće se i pripajanje fonda "Hypo" fondu "Garant", koji će takođe poslovati kao "Hypo-Garant".

Fond "Hypo-Garant" imaće oko 23.000 članova među kojima će biti oko 3.000 članova ranijeg fonda "Hypo".

Sa neto imovinom od oko 460 miliona dinara i dalje će ostati na petom mestu sa nešto više od 6% tržišnog učešća.

Izdavanjem dozvole o spajanju, na tržištu Srbije ukupno će poslovati osam društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima i devet dobrovoljnih penzijskih fondova.

Citat :

PENZIONI FONDOVI I ŽIVOTNO OSIGURANJE

Penzioni fondovi su se pokazali veoma izdržljivim uprkos svim problemima sa svetskom finansijskom krizom. Tokom 2009. i 2010. godine su svoju vrednost uvećali iznad prinosa dinarske štednje u poslovnim bankama, što je impozantan rezultat imajući u vidu kretanja na tržištu kapitala. Imajući u vidu dugoročnost ulaganja u ove fondove i njihovu relativnu nezavisnost u odnosu na kratkoročna kretanja i posmatrajući ukupne efekte ulaganja, preporučujemo ulaganja u ove fondove i tokom 2011. godine.

Imajte u vidu da je ulaganje u penzione fondove dugoročno ulaganje i da ne postoji mogućnost povlačenja sredstava pre napunjenih 58 godina. Ukoliko prinose želite da iskoristite u kraćem roku, penzioni fondovi nisu adekvatan vid ulaganja.

Vrlo sličan vid ulaganja je i životno osiguranje, koje može nadomestiti nedostatke ulaganja u penzione fondove. Iako uz nešto niže prinose u odnosu na penzione fondove, životno osiguranje vam ostavlja mogućnost da u kraćem roku iskoristite prinose na uložena sredstva – već nakon 3 do 5 godina od početka ulaganja.

Hypo banka prodaje
Odluka o prodaji 2.349 običnih akcija «DDOR-GARANT» Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom a.d. Beograd, i to:
Skupini Prvoj d.d. Ljubljana, reg.br. 1582330000, 381 običnih akcija Društva po ceni od 138.37 EUR po akciji u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan saldiranja transakcije i DDOR RE akcionarskom društvu za reosiguranje NOVI SAD, mat.br. 20598409, 1.968 običnih akcija Društva po ceni od 138.37 EUR po akciji u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan saldiranja transakcije