Penzioni fondovi

Da li ima neko iskustvo, o penzionom fondu.

Hvala unapred.

Aleks ::

Da li ima neko iskustvo, o penzionom fondu.

Hvala unapred.

ja sam odprilike cetiri godine u reiff. future...uplatim 10000h mesecano i uvek uplatim kada placam racune...mali je prinos ali unajgoroj depresiji je isao gore,nesto kao da si orocio pare u banci...ali ne mozes da dignes,,,MENI JE TO PREDNOST JER NE MOGU DA POZAJMIM....ako te nesto zanima posebno ...pitaj

Britanski finansijski magazin, World Finance, proglasio je Dunav dobrovoljni penzijski fond za najbolji penzijski fond u Srbiji za 2014. godinu. Ovo je prvi put da je nagradama obuhvaćeno i tržište penzijskih fondova u Srbiji. Dunav dobrovoljni penzijski fond ima preko 83.000 članova, imovinu vrednu 8,7 mlijardi dinara (42% tržišnog učešća), preko 27.900 jednokratnih isplata u vrednosti od 1,6 milijarde dinara i redovno isplaćuje 67 penzija. Zahvaljujući najvišem prinosu fonda od 13,1% u 2013., drugu godinu za redom, članovi Fonda su ostvarili najviši rast svoje štednje za starost.

"Rezultati Dunav fonda pokazuju naše čvrsto opredeljenje da predvodimo tržište DPF-ova i da i ubuduće budemo najbolji partner građana i poslodavaca u planiranju privatne penzije. Uprkos krizi, za poslednjih godinu dana imovina je porasla za 1,5 milijardu dinara, odnosno 21%.Takođe, za 3 godine, Dunav fond je duplirao imovinu sa 4,3 na 8,7 milijardi dinara”, rekao je Milan Kovač, izvršni direktor Dunav društva, u analizi povodom sedmogodišnjeg rada fonda.

U strukturi članova sa 86% preovlađuju zaposleni u čiju korist poslodavci uplaćuju dopunske doprinose, dok je 14% individualnih članova, što predstavlja blagi rast učešća fizičkih lica koja iz sopstvenih sredstava štede za starost. Muškaraca je 61%, a žena 39%. Prosečna uplata iznosi 3.500 dinara, dok je prosečna starost članova oko 46 godina.

U dobrovoljnim penzijskim fondovima akumulirano je 20,7 milijardi dinara, koliko iznosi štednja za starost preko 183.000 građana.

U Srbiji jedan zaposleni "izdržava" jednog penzionera, dok je prosek u Evropskoj uniji četiri zaposlena na jednog penzionera. Uz to, u ovim zemljama je razvijeno i dobrovoljno, ali i obavezno privatno penzijsko osiguranje, gde se štedi za starost kroz privatne fondove.

Ovi fondovi novac svojih članova potom ulažu u državne hartije od vrednosti, akcije, depozite... uvećavajući im tako vrednost uloga za starost.

U Srbiji za starost kroz dobrovoljne privatne fondove štedi više od 180.000 ljudi, što je 2,5 odsto stanovništva, odnosno oko 10 odsto zaposlenih. Da li će najavljeno smanjenje državnih penzija uticati na porast interesovanja za privatne, tek ostaje da se vidi.

Iz trenutne statistike Narodne banke Srbije, očigledno je da je, za dve poslednje godine, broj članova privatnih penzijskih fondova porastao za nešto više od 13.000.

Prema rečima direktorke Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Raiffeisen Future Snežane Ristanović, u našoj zemlji imovina u ovim fondovima trenutno je nešto veća od 23 milijarde dinara, što čini 0,5 odsto srpskog bruto domaćeg proizvoda.

Samo u susednoj Hrvatskoj, prema podacima dostupnim od pre tri godine, udeo imovine privatnih penzijskih fondova čini čak 18 odsto BDP. O razvijenim zemljama da i ne govorimo.

Dobrovoljni penzijski fondovi u Srbiji postoje osam godina. Da se svakom zaposlenom u tom periodu uplaćivalo mesečno po deset evra, država Srbija bi danas na raspolaganju imala više od dve milijarde evra u ovim fondovima, ističe Snežana Ristanović.

Poslodavac je, kada je reč o uplatama privatnih doprinosa u ove fondove na mestu broj jedan. Iz tog razloga i postoje poreski podsticaji za poslodavce koji, u ime svojih zaposlenih, uplaćuju novac za dobrovoljne penzije.

Trenutno je neoporezovan iznos 5.329 dinara, i svake godine se uklađuje sa porastom cena na malo. Na uplate do visine ovog iznosa poslodavac je oslobođen plaćanja poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Isto važi i za uplate koje se obavljaju kroz administrativnu zabranu.

Da li neko moze da mi pomogne u nalazenju strukture korisnika dobrovoljnih penzionih fondova, ne po godinama, polu, broju fondova (kao u statistici NBS), nego prema profesijama? Jesam li dobro razumela da trecinu samo cine individualni uplatioci, a da su ostalo poslodavci? Radim za stranog poslodavca i treba mi sto vise podataka kako bismo ubedili poslodavca da nam uplacuje dodatna sredstva u privatni penzioni fond? Da li penzioni fondovi vode takve statistike i da li se mogu dobiti?

Nadjoh samo podatke na sajtu NBS koji mi nisu dovoljni (ne mogu da vam postujem link, jer sam novi clan, zao mi je)



Hvala na svakom savetu

Lepa ideja....
A što se ne bi dogovorili sa poslodavcem da on plaća 1/2 od svojeg novca a vi drugu polovinu od svoje plate?
Nekako mi je to poštenije...

Mada ne shvatam kakve to veze ma sa profesijama?
Možda ako radiš u rudniku ili pod gas maskom, u otrovnoj sredini itd?

Boranija ::

Lepa ideja....
A što se ne bi dogovorili sa poslodavcem da on plaća 1/2 od svojeg novca a vi drugu polovinu od svoje plate?
Nekako mi je to poštenije...

Mada ne shvatam kakve to veze ma sa profesijama?
Možda ako radiš u rudniku ili pod gas maskom, u otrovnoj sredini itd?

Naravno, to i jeste ideja, da učestvujemo i mi i poslodavac u plaćanju...poslodavac traži sve moguće statistike.

Činjenica je da su svi lokalno zaposleni prijavljeni tek 2006. sa 100% dohotkom i da su do tada uplate u penzioni fond bile smešno male. Lično, to što su zaposleni bili godinama oštećeni iako su radili za jednu zapadnu administraciju koja ima jak sistem socijalne zaštite u matičnoj zemlji smatram mnogo jačim argumentom nego to da li kod nas uplaćuju samo poljoprivrednici ili sektor usluga...to bi moglo da bude neka vrsta "poravnanja", iako bi zapravo najviše koristila onima koji su zaposleni od 2006.

Kompanija IKEA će u privatni penzioni fond svog svakog radnika u Srbiji uplatiti 140.349 dinara bruto, saopšteno je iz te kompanije.

Putem programa lojalnosti Tack!, kompanija IKEA želi da se zahvali svojim zaposlenima za njihovu lojalnost i doprinos, zbog čega će u njihove penzione fondove uplatiti dodatnih 108 miliona evra, navodi se u saopštenju kompanije.

„Želimo da pokažemo svojim zaposlenima koliko cenimo njihovu lojalnost i njihov doprinos uspehu kompanije IKEA. To radimo putem programa Tack!“, izjavio je generalni direktor kompanije IKEA za Jugoistočnu Evropu Stefan Vanoverbeke, izražavajući istovremeno zadovoljstvo što će IKEA Grupa ove godine izvršiti uplatu od 140.349 dinara bruto u privatni penzioni fond svakog zaposlenog u Srbiji.

Otkako je pre tri godine Tack! pokrenut, za program je izdvojeno ukupno 413 miliona evra. Taj iznos, izdvojen na globalnom nivou, deli se na sve zemlje članice IKEA Grupe, u skladu s proporcionalnim učešćem date zemlje u ukupnom fondu zarada, a preduslov za finansiranje programa jeste da IKEA Grupa ostvari svoje poslovne ciljeve.

Kao deo ovog jedinstvenog programa lojalnosti, u penzione fondove zaposlenih IKEA Grupe svake godine se uplaćuje dodatni iznos, koji se utvrđuje prema istom, pravičnom i jednostavnom načelu.

Pored programa Tak, svi zaposleni Ikea grupe imaju pravo i na bonus, kojim se, u zavisnosti od postignutih rezultata, zaposleni jednom godišnje nagrađuju iznosom jedne mesečne plate.

U Srbiji postoje četiri penzijska društva koja upravljaju sa 7 penzijskih fondova, čija ukupna imovina iznosi 42 milijarde dinara. Više od 70 odsto uplata u dobrovoljne penzijske fondove potiče od poslodavaca koji uplaćuju za svoje zaposlene, stimulisani poreskim olakšicama od strane države.

Beograd -- Narodna banka Srbije objavila je preporuke članovima dobrovoljnih penzijskih fondova.

U njima napominje da je članstvo, kao i uplata penzijskih doprinosa u penzijske fondove dobrovoljna, te da ukoliko član fonda privremeno ne izvrši uplatu doprinosa, ugovor o članstvu se ne raskida.

Član zadržava sva prava i po tom osnovu ne može biti utužen, a sa uplatama može nesmetano nastaviti u bilo kom trenutku, navodi se u preporukama koje je NBS objavila na svom sajtu.

Da li neko ima preporuku za neki penzijski fond? Krenuo bih sa mesecnim uplatama, razmisljao sam o Generali Basic i Raiffeisen Future, oni mi deluju slicno po rezultatima, medjutim ima razlika u njihovim ulaganjima (Generali vise ulaze u akcije).

 U poredjenju sa Fondex-om oni mi deluju nekako najbolje, pa da li neko ima neke sugestije? Sta mislite o Dunav fondu? 

Hvala

Koliko znam neko opšte pravilo kod penzionih fondova je da 80% sredstava ulažu u državne obveznice a ostatak diverzifikuju (akcije, zlato, etf-ovi..... i sl.).... Jasno je da je to veoma  mutna priča jer su prinosi na državne obveznice oko nule a u većini slučajeva  u negativnoj zoni..... Ovde je opasna buduća inflacija (ako je bude)..... mogla bi njihova ulaganja prilično obezvrediti ili ih učiniti nelikvidnim u datom trenutku.....  Takođe, je opasno što niski prinosi na državne HOV guraju fondove u rizičnija ulaganja na berzi (ovih 20% sredstava). Ulaganje u fondove bi imalo smisla jedino ako bi bili sigurni da inflacije u narednih 20 do 30 godina neće biti........  Tako da ne znam šta da vam kažem..... Budite oprezni, saslušajte i druga razmišljanja pa tek onda odlučite. Ne zalećite se.

Samo da dodam da su oni koji su ulagali u penzione fondove u periodu od 2000 do 2015 odlično prošli ali su tada prinosi na državne obveznice bili izuzetno visoki dok je u međuvremenu inflacija pala te su oni koji su otišli u penziju nakon 2015 godine  ostvarivali velike realne prinose na bazi razlike između kamatnih stopa po kojima je plasiran novac i pada inflacije.... Mislim da su ulagaći u Dunav penzioni fond kao i u njihovo životno osiguranje odlično prošli.    Međutim, ono što sam napisao u prvom pasusu danas važi za sve penzione fondove na svetu pa i za Dunav fond.

Slazem se. Svakako da inflacija ovde igra vaznu ulogu, pogoto ako se ima u vidu da je kod nas na dosta niskom nivou. Za razliku od razvijenih trzista (npr. SAD gde se moze uloziti u tzv. TIPS) kod nas bas i nema instrumenata za zastitu od iste (ako se izuzmu strane valute). Svakako ne zurim nigde. Hvala Vam najlepse na odgovoru.

Za HULSA,

Molim vas da mi linkom pokažete gde ste videli TIPS obveznicu..... Ja bih to odmah kupio ako se radi o dugoročnoj obveznici u stranoj valuti. Da se razumemo, govorim o primarnoj aukciji a ne sekundarnoj trgovini ranije emitovanih obveznica.

Bojim se da države više ne emituju ove obveznice. Mislim da su one emitovane kada je inflacija bila visoka a da se danas ne emituju jer je inflacija niska pa bi eventualni skok inflacije bio veliki trošak za državu ili korporaciju kada bi ih emitovala.

Ako može kolega Cermet ili Djuken da se uključe i razjasne mi ovo.

Pozdrav.

Postovani,

Verujem da nisam bio jasan do kraja. Kada sam pomenuo 'ulaganje u TIPS' imao sam u vidu sledece: https://investor.vanguard.com/etf/profile/VTIP, i slicne ''ETF-ove''. 

Pozdrav.

Samo tri odsto građana "iole redovno" štedi za privatnu penziju u Srbiji, pokazuje upravo objavljena analiza Fiskalnog saveta Srbije koja obuhvata prethodnih 15 godina postojanja privatnih penzijskih fondova u našoj zemlji.
Stope prinosa na ovu "štednju za starost" nisu zadovoljavajuće što je rezultat visokih naknada koje se naplaćuju i zakonskih ograničenja u investiranju prikupljenih sredstava.

Suštinsko uključivanje ovakve štednje u penzijski sistem Srbije ipak će, upozorava Fiskalni savet, zahtevati korenitu reformu i promenu sadašnjeg pristupa, što uključuje i tenderski odabir privatnog investicionog fonda koji bi penzijsku štednju svih štediša pasivno investirao na međunarodne berze.

„Nakon 15 godina rada privatnih penzijskih fondova možemo konstatovati da ovaj sistem u najvećoj meri nije ispunio ciljeve zbog kojih je osnovan – uprkos izdašnim i ekskluzivnim poreskim olakšicama svega tri odsto radnika iole redovno štedi u privatnim fondovima“, navodi Fiskalni savet u upravo objavljenoj analizi.

Uz to, kako se ističe, fondovi nisu u mogućnosti da obezbede zadovoljavajuće stope prinosa na štednju. Fiskalni savet predlaže sistemsku reformu koja će omogućiti veće ulaganje fondova u inostranstvu i rast prinosa na štednju. Ali, istovremeno ukazuje i na potrebe korenite reforme.